Page images
PDF
EPUB

30

35

40

Па изиђе граду на бедене,
Па погледа на поље зелено:
Боже мили, чуда и зламења!
Колико је поље Бијоградско,
Да ми падне капља од облака,
Нигђе не би на земљу паднула,
До на коња, али на Турчина,
На Турскога бијела шатора;
Колико се јунав препанно,
Од страха га увати грозница,
Па се натраг низ чаршију врати,
Оџаку је своме долазио,
Привати се коња и оружја,
идовати од града кључеве,
Па се тури коњу орамена,
Нагна коња низ градске сокаке
Докле дође на врата од града,
Од града је врата отворио,
У вратима кључе оставио,
Па побјеже пољем широкијем
Крајем војске Тіуприлијћ-везира,
и побјеже у гору зелену.
Када соко у планину дође,
Ту му жарко огријало сунце
На студену воду Јахорику,
Ту је био јунак починуо,
А сам собом био говорио:
„Авај, Митре, главу изгубио !
„Буд утече јутрос уз планине,
„Чему брата остави својега,
„Брата свога, Јакшића Стјепана 24

45

50

55 60

65

70

Хоћаше се натраг поврнути, ..
Ема Турци кавгу учинише,
На Бијоград Стојни ударише,
у

дарише Турци су три стране:
Силна војска Ћуприлијћ-везира
Ударила на врата од града,
Од града се не замеће кавга,
Нити пуче пушке ни лумбарде,
Ев' од града врата уграбише,
Ни би мртва ни би рањенога:
у Бијоград Турци улазише,
Па по граду веље јаде граде:
Робе робље, а сијеку главе,
Купе пусто Бијоградско благо,
Још су добра роба заробили,
Заробили Јакшића Стјепана,
Турци су га жива уватили
На ђогина коња под оружјем.
Колико је диван и угледан,
Не ћеше га изгубити Турци,
Ho

му вежу наопако руке,
А воде га под шатор везиру.
Кад ли дође момак пред везира,
Трипут му се свезан поклонио,
Љубио му руку и кољена,
Стаде везир роба сагледиват”;
Кад га виђе и познаде дивна,
Велики му шемлук учинио :
Све истури од боја топове ;
Па му везир одријеши руке,
и даде му коња и оружје,

75

80

85 90 99

95

100

Те се с њиме по ордији дичи.
Кад Бијоград Турци похараше,
Крену сила испод Бијограда,
Па окрену везир Ћупрелија
и његова веља силна војска.
А да видиш Јакшића Стјепана !
Јаше коња на прама везира.
Ал' да видиш силе од везира:
Не води га везир у Ћуприју,
Но га води у Стамбола града,
У Стамболу Отмановић-цару,
Да му царе роба честитује.
Кад је везир у Стамбола доша "
Под високе цареве сараје,
У цара је везир улазио,
Б’јелу му је руку пољубио,
Па је цару сјео уз кољено,
А за собом роба приводио,
Те код цара на диван изиђе,
Љубио му ногу и папучу,
и столове, ђе цар сједијаше.
Кад га царе виђе и познаде,
Код себе га сједе на сераду,
Па је њему царе бесједио :
„0 јуначе, Јакшићу Стјепане!
„Потурчи се, Бог те не убио!
„Врћи ћу те велика везира,
„А везира Бошни на Травнику,
Бићеш већил над седам везир: ,
и даћу ти ћерцу за љубовцу,
„Држаћу те ка” и свога сина :

105

110

[ocr errors]

115

99

[ocr errors]
[ocr errors]

Бошна моја мојој земљи глава,
„А ти ћеш бит” до мене свакоме.“ 120
Но је цару Стјепан бесједио:
Турски царе, од свијета главо!
„Нигда ти се не ћу потурчити
„Ни одрећи од крста мојега,
„Ни Христову вјеру похулити,

125
„Да ме сједнеш у твоје столове,
„Да ми подаш благо од свијета;
„Но за вјеру хоћу погинути.“
Кад то чуо царе од Стамбола,
Врло му се жао учинило,

I 130
Па истури на диван целата, і з..
Да изгуби Јакшића Стјепана ; ... ..
Но је њему срећа добра била, т. і...
Е га не да ћуприлијћ везире, , ...
Но пред царем паде на диване::.!.. 135
„Не, за Бога, царе господаре! ... ..
„Не изгуби роба од Јакшића, і ...

„Ето сам му дао вјеру тврду, і, ... {}б „Да га, царе, изгубити не hy, to:11...

„Но, га мене продај за динаре, к.» І., 140
„Хоћу ти га премјерити благом, : "..
Све дукатом мацарлијом жутом, 1

„Да га водим у моју Куприју, І. К., С! И хоћу ти дати вјеру тврду, і ..

„Да се хоће потурчит" за наго.“... ... 145
То је њему срећа добра била; 1 і 1 ..
У цара га везир одмолно" ..: :. :

и цару га благом премјерио, а в (15 Поведе га везир у Куприју. ? 14: { }

[ocr errors]

Када везир у Ћуприју дође, і ні

. 11 і 1: 150 На оџаку и дивану своме і не? Држи њега уз десно кољено; } , :: ?

Е та држи како своју главу, с. 3. На сваке га пробе удараше, Не би ли га како преварио,

155
Не ће ли се јунак потурчити;
Држао га за годину дана;
Кад се пуна напуни година,
Сву господу покупио Турску,
Изведоше њега на диване,

160
Говоре му хоце и кадије: "у
„Ој Шћепане, робе од Јакшића!
Запов'jед је таква од везира,
„Да т” хоћемо данас потурчити,
„И даће ти ћерцу за љубовцу, 165
„Што је љепша од бијеле виле;
„Врћи ће те велика везира,
„А везира на Нову Пазару,
„Ходи ће ти благо од мирије;
„Ако ли се потурчити не ћеш, 170
„Целат ће ти главу изгубити.
Ал' говори Јакшићу Шћепане:
„Фала вама, хоре и кадије!
„Хоћу моју главу изгубити
„Ради крста и Богородице
„И закона од Христа мојега, і іх
„А нигда се потурчити не ћу... і ...

Жао било Тіуприлијћ-везиру, ні :1!.. 6) { Па нареди крвава целата,

Да изгуби зорна каурина; .... iv 1, 180

[ocr errors]
[ocr errors]

1

[ocr errors]
« PreviousContinue »