Page images
PDF
EPUB

А Турака Јањи донесоще

не можеш ;

те срећа

ВЕРГИЈАш

Рј твојој кукави

[ocr errors]

Вељко),

си, вељујем,

[ocr errors]

m. Mannsname,

[ocr errors]

ветује, маре "опакује,

[ocr errors]

nomen viri.

велим, fagen, ajo, dico. n. das Welfen, marcor:

Vorwand, praetextus. вёнём,

т. б.ако у

у војв.) in Reseasart: вента ра

v. impf. welken, marceo. (вјенчаване.

чавати се,

Убјелу манастиру

бане, упутио?
но вење јаде -
наша већа добра ?

не причека, на ветеға је хата учиње вете јаде

вету својту твоју

fein, Spb веље, у овој пословици : Кад ве. вёлнКА НЕДЈЕЉА, f. бie charmoфe, hebdomas BЁНАЦ, наа, m. (нст.) vidе вијенац.

није зима, биће у Марту.

impt. (у Боци), вё.ље ВЁликӣ, кa, кo, 3) greb, magnus, cf. вељи. 2) | ВЕНЧАВАТИ СЕ, венчавам се, (ист.) vidе вјен

| ВЕНЧАВАТИ, венчавам, (нет.) vidе вјенчавати. зрела грожђа у велике; раде људи уве- ІвЁНЧАнӣ, на, но, (ист.) vidе вјенчани.

и три лакта вела од Млетака | ВЕОМА, febr, valde. ef. врло.

(р. вёпрови, вёпрова) крмак, бравац, назимац, дав Оффein (9гännen),

ВЕРА, f. 1) (нест.) vidе вјера. 2) (око Сиња) vide
ВЕТЕРОВИЦА, f. Pie Trau beg chirurgu, uxor | ВЕРА, f. вода у Плавкоме, која извире из Ка-

и утјече удрету љу.
| ВЕРАН (вёран), рна, рно, (ист.) vidе вјеран.
BÈPÂHE, n. 1) das beimliche Umbergeben, clandesti-
Fona circuitio. 2) das Verstecken, absconditio.

у. г. impf. крити се, проbruarius: вељача превртача; Кад вељача | вѣрати cЕ, pём се,

Већ се чудим зецу би се човјек могао опити, art Plane, herbae | ВЕРГИЈАш, вергијаша, (у ц. г.) некаква трава, од које | ВЕРГИЈА*, f. vіdе пореза.

worfen ift, vectigalis:

відва, m. Турски Кју прели (Куприлија), Ла- | me einer Stadt, nomen urbis:

сага до Велева и воде Вардара

те ВЕлен, (ст.): Ој девојко селен велен!

Ге Не узвијај обрвама — вӣАЕНАЦ, вёлёнца, m. (у Сријему) vidе ша

Учни

ILITO реница.

млад ВЕЛЁСРдно, (у Боци) Беriеnѕgеr, lubеntіѕѕіmе. и на ВЕЛЕТА, f. (у Дубр.) vidе вео :

| ќњко Велешу сам на лекце раздрла

ВЕдна ВЕмигдан (велики дан), m. (доље преко Мораве) vidе васкрсеније.

ње -не BÈAHRA, f. Frauenname, nomen feminae.

вељачи вѣлика вдлЁст, f. vіdе горска болест.

ввљу, ју:) antepaschalis.

вӣНЕЊЕ, ВЕЛИКА СТРАЖА, f. (у Сријему иу Бан.) Paupt: вёнт, т. wache, praetorium.

ди, деr вёликАЧАК, чка, чко, augm. p, велики, febr grор, вёнути,

valde magnus, vastus. ВЕлйкаш, великаша, m. SRagnat, magnas.

велике, rефt mitten brin, magnopere: има
мике.
вѣлйм, (барои пие impf. вељах) vidе вељу.
вёлимЙР, т. ЭЛаппвпате, поmеn viri.
ВЕАймЊЕ, т. равнина у Бањанима:

Од Велима уз равне Бањане
BE.Hчанство, п. (у хрв.) 9Rajeftät, majestas.
ВЕЛИЧАЊЕ, n. pas Broptun, ostentatio.
величити, чам, v. impf. erbeben, magnifico. вво, вёла, m. (у Паштр.) бијела махрама што
ВЕлЙЧАТИ СЕ, чам се, у. г. impf. groptђип, дјевери држе изнад дјевојке, која клет
ostentare se. .

држећи оружје на рукама, кад јој засједе
BEJHYNHA, f. die Größe, magnitudo, altitudo. дају добру молитву :
вѣличко, т. ЭХаппӧname, nomen viri.
ВЕЛСАТЕЊ, m.:
Убрах кнту гаравиља,

ВЁПІАР, пра, т.
Убрах другу вeлcагења
BÈA REP, m. (ý bojb.) (österr. der Feldscherer), porcus.

ber Chirurgue, chirurgus, cf. Bндар. BÈREPOB, a, o, des Chirurgus, chirurgi.

витица 2.

пеле вѣлТЕРСќи, кa, кo, фirurgif), chirurgicus.

На њојзн су гаће од велу да ВЕЉА ПУШКА, f. (у ц. г.) vide дуга пушка. вѣљАЧА, f. (једни говоре навељача новеља

ча) ) (у запад. прим.) SRonat Xebruar, Feне дажди, Марач добра не мисли. 2) (у

Србији) vidе бабини укови. вѣљ, т. (у Боци) һур. р. вељача, у овој пословиця: Кад вење не вељује, маре опа

, f. (.
ВЁНЧАЊЕ, п. (нст.) vidе вјенчање.
ВЁНЧАТи, чам, (нст.) vidе вјенчагн.
ВЕНЧАТИ СЕ, чам се, (ист.) vidе вјенчати се.
ВЁЊА, f. (у војв.) 1) pie 2Вафbolsеrtаube, juni-

perus communis. 2) die Bachholderbeeren,
(3um Räumern), baccae junірегі. cf. клека.

chirurgi.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

кује. ВЕБЕ ЗЕЊЕ, p.

Куд се

[blocks in formation]

Вергијаша

[ocr errors]

шија.

vestis

некаку веречу.

или

се

да

ВЕРЕНИК, m. (ист.) vidе вјереник.
ВЕРЕНИЦА, f. (нст.) vidе вјереница.
ВЕРЕНИЦА ЉУБА, f. (ст. ист.) vidе вјереница.
ВЕРЁсиЈА, f. Srebit, fides: узео на вересу:
BEPEVA, f. 1) Oberkleid der türkischen Frauen, BĚCEAA, f. Frauenname, nomen feminae.

BOjB.) ein altes Kleid, vestis antiqua: Harykao ВЕРИГА, f. (у Боцн) sie Rette, catena. cf. ланац. вЁРигЕ, верига, f. pl. 1) pl. p. верига:

Па поведе вранца за вериге
2) die Kerlelkette, catena e qua pendet aenum. BECÈAHH, n. Mannsname, nomen viri.
Бокељскоме, гдје су горе собје стране
залив, . | , , m. ,
да бродови непријатељски не би горе проћи весёљЕ, п. 1) guftigteit, hilaritas. 2) Урофеit,
се на ономе мјесту негда запињале вериге,

могли, изндине од стражара са обје страВЁРИДБА, f. (нст.) vidе вјеридба. ВЁРИЖицE, верижица, f. pl. dim. р. вериге. вЁРИЊАЧА, f. Sie Otаngе аn bеr ѕie Rеffеlfette |

befestigt ift, trabs e qua pendet catena aeni. BÈCHHA, f. aug. 8. Bee, ВЁРити CE, рим се, (нст.) vidе вјерити се, ВЁРИЦА, f. dim. р. вера.

п. dim, p. верање. ВЁРКАТИ СЕ, кам се, dim. р. верати се.

вермана, m. vide Ферман.

Mám, v. impf. achten, fürchten, curo : BÈC.10, n. (gen. pl. Becáná) des Ruber, remus.
Вермаа оде Нишу и Видину;

f(ист.) vidе вјерност. . ВЕРОВА ЊЕ, П. (нст.) vidе вјеровање.

рујем, (ист.) vidе вјероватн. ВЕРДвитидА, f. vide Вировитица. rium. '2) die Fürtuchleinwand, linteum prae- BÉCTH, Bésêm, v. impf. sticken, pingere acu.

contieiendіѕ: дај ми верше за ке-| BET, (Херцеговци говоре нвегд), а, о, аlt,

die Krippe (der Geburt Ehristi), die BÈTAP, Tpa, m. (her.) vide Bjerap. die Schulenaben um Weihnachten umherfüh: BÈTMA*, f. das Fetwa (Brief des Mufti),

CE, гам се, V. impf. fit fФlängeln, вӣТРЕЊАЧА, f. (нет.) vidе вјетрењача. f. ријека у Кучима, tаmе eines luja) вѣТРИНА, f. augm. в. ветар.

ВЕРЕник

BÉCA, m. (ner.) vide Beco. пет стотина онђе укопаше,

ВЁСАК, cкa, m. (и вёсак, ска, као hур. р. вес,
ни носили ни'су-

које може бити да се гдје и говори) глас,
особито који се чује из далека, тако да се
не може разабрати шта је н ода шта је,
eine dumpfe Stimme, vox abtusa :

Оде весак од брда до брда отишао да купӣ вересиру; Вересија гола

BECAOЦE n. dim. p. весло.
mulierum tureicarum genus. 2) (у вёсклйк, m. веселиче један! кад кога жа-

лећн карају, мјесто: јадниче, несретниче!
као што мати дјетету рече: (н, П. Шта си
то учинио) весео мајци бно! мјесто: жалос-
Ha TH Majka! ein mitleidendes Scheltwort, con-

vicium. .
Грбљу кажу да вериге не ваља оставити | ВЕСЕЛити, айм, у. impl. freuet, gaudio afficio.
љуљају кад се пињата котао весё лити CE, ийм се, v. г. impf. ft frенен,

gaudeo.
екинење јер веле да су лађе на мору
са оно време, умуци и невољи док се ве: весёлица, г. 1) ef. веселнк. 2) (у Грбљу) Зiegen

пате, nomen caprae іndі ѕоlitum. 3) у заго

неци, cf. цуцнути се.
стијесниле. Приповиједа се да су | ВЕСЕЉАК, весељака, m. Luftiger Sunse, hila-

rator.

nuptiae, cf. свадба. се виде.

BECÈ.BÊHÈ, n. das Freuen, hilaratio. f. dim. р. верига (н. п, на сахату).

вёско, села, 40, 5) luftig, hilaris: Весело срце

куђељу преде. 2) као веселук, говори се
мјесто: јадни, жалосни, armfelig, miser: камо

тај мој весели брат? cf. веселик.
вёсий, m, dim, t, вес.
BÈCHE, n. das Rubern, remigatio.
BÈCAATH, âm, v. impf. rudern, remigo.
ВЕслиген, т. (по југоз. кр.) некакав цвијет,

2rt 23lame, floris genus. ef. васлеђен,
У пјесмама пјева се іn рl, и весеша
(мјесто весла):
Дај ти мене ораову лађу

и веслеша дрва шимширова
Ниша, не може Видина
Узе

ВЁСНУТИ СЕ, неи се, м. г. pf. 1) (у Лици) као јавнути се, ріф meben, adpаrеге. 2) (у Ц. ғ.)

kome, fich rächen, vindictam samo. 3) (у ц. г.) шенути собом, іф Беwegen, movere se.

т) .

yetus. ef. стар. цељу. BÈPTETI,

ren, ВЕРУГАЊЕ,

тнст.) vidе вјетрењак, ВЕРУГАТИ

ВЕТРЕЊЕ, т. (ист.) vidе вјетрење. sinuari, fluvii. .

вӣТРИтн, рим, (uст.) vidе вјетрити. pas rоthе türtifye appфеn, gale. ВЁТрит, т. dim. p. ветар. BEC, Bèca,

не још

ВЁРижиЦА,

ВЁРКАЊЕ,

, ВЕРМА ти,

он њега

не вер.ма ни у што
m. (er.) der Feldmarschall, summus

ВЁРМАН,

dux exercitus :

осветити

се

ВЕРОВА ти,

[ocr errors]

ВЁРТА, €. (у

cinctoriis

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Bйдити

вештака, м.

ИНА, ғ. augm. D. вештица.

[ocr errors]

(А, f. aug

[ocr errors]

више:

в. вештица.

se. 2) човјек

се

вива,

|
вЙВА ЦРљЕНА, f. (у дубр.) vidе нва.

кад

често

[ocr errors]

коен као wenn er

yestis feminae. - май човек вЙГАЊ, гња, т. vіdе ковачница.

n. pl. (ист.) vidе вјешала. ЛА, f. (нст.) vidе вјешалнца.

o, (нст.) vidе вјечит.
n. (ист.) vidе вјешање.
шам, (нст.) vidе вјешатн.

o, (ист.) vidе вјешт.
вёшца; т.
f. (ист.) vidе вјештина.
f. (ист.) vidе вјештица.

(ист:) vidе вјештак.

(ист.) vidе вјештај.
m. der Kibiß, gavia.
das Pußen (der Vögel), lectio pedi-
вйвам се, y, r: impf. ) голуб се

pugen (von den Vögeln), purgare
прсте у главу, или кадраменима

да је ушљив, а вот эRenfфеп, | вЙВЕРИЦА, f. (зап.) vidе вјеверица.

Гвигањ, вигања, m. (у Сријему) сав $rauentleiв, ВЕЧЕ, вечера, п. 2) рех эIbero, vesper, yes- вигови, вигова, m. pl. (у војв.) vide

видAP, ви дара, m, vide љекар. ВЕЧЕРАти, рам, v. impf. uno pf. abеnоmаtеr, видАРИНА, f. vіdе љекарина.

видАРИЦА, f. vіdе љекарица. ВЕЧЁРАЦњй, ња, њё, роп бiefem abeno, hujuѕ видати, видам, vidе лијечити.

видАЦ, вица, м. (у Дубр.) 24rt Pflane, herbae ВЕЧЕРИВАТИ, вечерйвам, v. impf. (у Дубр.) vide видач, видача, m. Rangname, nomen viri.

Иде Виде, да обиде (и то значи, да се

- просо сије око Видова дне; јер је свети ВЕЧЕРИЦА, f. dim. ppt вечера: "і" 1:1 1:1

| вЙДЕло, р. (нет.) vidе видјело

вй,Еги, дим, (ист.) vidе видјети. ВЕЧЁРЊАЧА, f. т. ј. звијезда, гаbеnеftern, Не- видик, відйка, m, ber 2n-lit, couspetus: ВЕЧЕРЊА, f. Pie deper, sacra pomeridiana, ТвЙДЕти се, дём се, (ист.) vidе видјети се.

видимо, п. (зап.) vidе видјело.
у по поља свјету на видишку-

m, човјек на Видина, ВЕЧЕРЊй, ња, ње, Бельг, 8. 8. Ibеnѕftern и: f. m., видЙНАЦ, нца,

| Видин, Видина, m. Otast Bibin, Vidinum, ВЕЧЕРОМ, aben64, vespeгe: 1 ... 148 422 AL}}}

Гвидити, дим,(зав.) vide

ВЕТРдгоњА, m. (нст.) vidе вјетрогоњалбаня (вЁчие
ВЕТРОМЕТ, m. (нст.) vidе вјетромет. В тоді

BEA
BĖS, 1) schon, jam. 2) sondern, sed: HHje tako, BÈMIA E

већ овако. 3) већ ако, auper wen, nisi si. BE Анын
1) (у горњ. прим.) још, по), adhue, cf, веће. Јвёш Аг
ВЕТА, f. (нст.) vidе вијећа.

BÈLIT, - a ВЁЛАти, већам, (ист.) vidе вијећати. 1111

BÈLTAK, ВЁТЕ, n. (ист.) vidе вијеће. qollutto 03BÉTAL, ВЕТЕ, vidе већ:

13:10: :

BEштЙНА,
Веће сам се сестре зажелио — . вештиЦА.
Не болује, веће ашнкује — ... 1 на [BEшти ЧЁТ
имаш ли веће коју ружицу ?

| ВЁнтичин, ВЕКЕ, ) neutr. 2. већи. 2) adv. meht, plus, cf. вивАК, вка, ,

!!! Т Н |вЙВАЊЕ, П. Купи свата штогоћ више можеш, 119

culorum. Што је веће то је боље за те - 1,3 вЙВАти CE, ВЕтӣ, ћа, ће, comp. b. велики, gröper, major.

вива, fiФ BÈRÑA*, Beħúna, m. der Stellvertreter, vicarius:

Мустај-пашу царева већима
ВЕТИНА, f. Pie srebrbeit, majoritas.
BĚRMA, mehr, magis.
BETHйк, m. (ист.) vidе вијећник.
ВЁЧАН, чна, чно, (нст.) vidе внјечан, ...
ВЕЧАН, чна, чно, (нст.) vidе вјечан. і 11-
ВЁЧАЊЕ, n. Das Shetern, mutіtіо.
ВЕЧАти, чим, v. impf. metern, mutio. І ніх
ВЕЧЁР, вечери, f.jpera ; аиф m. in: добар вече!

ошице.

1. Ивања дне, вид, т. 1) Вав беђett, MugenliФt, visus: тако 2) (у Боци) на вечер н. Бурђева днe, vidе уочи.

ми вида очињега. 2) дошао за BÈ'IEPA, f. das Abendeffen, coena (in Serbien das

вида, бав

Tageslicht, lux.!!
Hauptessen, also ganz eigentlich die Klaffische BÌA, m. Mannsname, nomen viri.
coena).

Búða, f. Frauenname, nomen feminae.
ВЕЧЕРАВАЊЕ, n. Das &ffen gu Ibero, coenatio. | видя, f. (у ц, г.) vidе чивија.
BEYEP ÁBATH, Beyèpâlâm, v. impf. nachtmalen, BÀNĀK, m. mannsname, nomen viri.
coenor, cf. вечеривати.

видан, дна, дно, Бей, libt, lucidus: видна соба;
ВЕЧЕРАЊЕ, n. Das іѕеnѕmаlеn, со еnаtiо. І. Видна новца као дан —
ВЕЧЕРАС,

тва з виДАЊЕ, n, videoвјечење

... ВЕЧЕРАСКЕ,

diesen Abend, hac vespera. 119111 coeno.

Vesperae.
ВЕЧЕРИВАЊЕ, n, vidе вечеравање.

вечеравати.
ВЕЧЕРЙн, вечерина, m. (у Имоск.) западни

вјетар, једни веле бабин внтар, Beftwint,

venies ab occidente ventus. ВЕЧЕРИН, m. Улапngname, nomen viri.

Робнњице носе вечерицу

sperus. ВЕЧЕРЊЕ, п. vіdе вечерња : Остојимо то евето вечерње на ін ғha vespertinus. Досади, ми јутром и вечером н (*

омче,

1.1 | |

[ocr errors]

genus.
1 ,ятин, 1 м виде, m. hyp. v. Bйд:

:

Видов дан 5. Јунија).

Јелесије 14. а

[ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]

ви,

[ocr errors][ocr errors]

дјело на видјело. video (као

као

могло

ce

[ocr errors]

видиш

сам

добила

[ocr errors]

BйдоВАЧА,

која доспнјева

вй дити CE, дм се, (зап.) vidе видјети се.

МЧАК, чка, m, vidе видовита трава. вЙДЕло, п. (југоз.) бав git, lumen : Изићи ће BйдлЕти, дім (и вибу, imperat. види и виби, вЙВАти, виђам, v. impf. 1) оft feben, video. 2) го

inpf. вићах) v. pf. и. impf. (југоз.) 1) feben, Уайдим, вйбах и видећи, али пецtr. и у осталоме је свему, н. п.

320 ; пери очи овом водом пак ћеш опет вЙБЕн, а, о, 5) раrt. pass. , видјети. 2) виђен

видеши). 2) да видиш како нема, да
Bйд-Ети ск, дим се, v. г. pf. (јуж.) 1) fit feben, виЪЕНИЈв, т. (јуж.) ба бебеп, visio: Сретно

сеnуеnio : кад ћемо се
Здрављу да се видимо! 2) како ми се ви-
Ан, jeint, vіdеtur. 3) види ли се ? fiebt тап, вӣБЕТи, видим, (јуж.) vidе видјети.

ponne est obscurum ? 4) видјела сам се, т. б. | вивЕТи ск, видим се, (јуж.) vidе видјети се. BÌAHA, f. Srauenname,

und Birnen, piri et pomi genus. видов дан, ва дне, т. 15. Јунија, кад су Срби

изгубили царство на Косову, Ot. Beits Хая, вйжЛЕ, леті, п. Оer Babtelbunt, canis avicula

8 идI.2nfpielung auf вид: доћи ће Видов дан ! видовит, а, о, двјете које се роди у кошуљи-вижийн, вижлйна, m. Турски новац од 60 пара,

(приповнједају),
Sonntagskind, albae gallinae filius (?). cf. Bje-
суха сипа, а сировa зaцјеђује у очи, једни

Art Pflanze, herbae genus.
BÀAOBKA, f. eine Art Kirsche, cerasi genus.
BĚAOJE, m. Mannsname, nomen viri.
видоЈЕВИЦА, f. 23erg оbеr bещница, mit Ruinen визЙРИНА, f. Sie &іфsebubr, quod solvitur pro

под Видојевицом (готово под самим врхом) визЙРЦИЈА, m. per Ciфеr, mensurae vinariae
мали няворчић
повнједају да је некад био тако велики да
су воденице по девет витлова на њему вЙЈАлиште, т. Эrt wо tie Bolfe beulet, locus
земљу остављали, затиснули ћебетима и

сланинама и уставили воду. cf. Ковиљача.
BÀJOJKA, f. Frauenname, nomen feminae.
BÌAOCABA, f. Srauenname, nomen feminae.
вЙ ДРА, f. ) (ifф2) Otter, Jutra, 2) vidе вједро: виЈАЊЕ, П. 1) тјерање, баѕ Заgеn, agitatio. 2) Bas
Кад би када до воде дорасла,

би видрукуповала -
вића и Црнице.
виДРИЦА, f. (за п.) vidе ведрица,
виДРО, п. (за п.)

вихо, да ти додам воде —
вЙТА, f. (зар-

видити се

| витањк, п. 3) бав оftfeben, visio. 2) Die Zuffіф

über die Küche, z. B. bei Hochzeiten, ministerium
culinarium. 3) das fichsehen, Zusammenkom-
men, conventas. .
товити јело, діе яйфenauffiФt füpren, pro-

curo culinam.
V. aet. овај је глагол impf. само

v. | виЪАТИ СЕ, вићам се, v. r. impf. fi, feben, guz

sammenkommen, convenio. рећи: читаву сам годину добро ви- вЙТЕЛО, п. (јуж.) vidе видјело.

човјек, т. ј. наочит, угледан, лијеп :
не ће, и т. д.

Кад си тако виђен међу браћом -
опет видјеши? У виђеније, дугу љубав, од Бога живот и

здравље (напија се уз чашу).
цвијет или вријеме.

вЙТУ, praes. p. видјети :
nomen feminae.

Да ја вибу чија гине војска —
f. (у Уж. н.) јабука крушка | вЙЖАО, жлa, m, vidе вижле.
о Видову дне, гrt depfel вйжЛАД, f. coll. р. вижле.

вйжЛАСТ, а, о, д. 23. дјевојка, бie piel umbеrѕаfft,

puella impudentior.

rius Linn.
се видовито; и
такови послије

eine türkische Münze von 60 Para, numi turили жена, нде са

ciсi genus.
зна више него други људи, ein | вижлити, лим, v. impf. им беrgaffen, oculos cir-

cumferre: шта вижлиш којекуда, а неглеселвА, f. некаква трава, која се вижлица, f. ) женско внжле, Beibфеn pon

даш овамо. cf. вижлает. вій довчевица, а

Wachtelhund, canis avicularia. 2) BAXACTA видüчак,

AjEbojka, die viel umbergafft, puella impu

dentior. BÀOK.LÊBE, n. Umbergaffen, tò circumferre oculos. визЙР, визира, т. (у војв.) іfіrіtаb, Wiфitab,

mensura vinaria publice probata.

mensurarum examinatione. ишти), о коме људи онуда при: вЙЈАвица, г. (јуж. н зап.) Офneefturm, imber

examinator.

pivium (?), cf. мећава.
мљеле,

ubi ululant lupi :
Шатор пење Угрин Јанко
Украј Саве воде ладне

На вилнно игралиште,
видбко,

На јуначко разбојнште
и на вучје вијалишае --

Winden, volutio, versatio.
Сребрну

вЙЈАЊЕ, п. 1) (јуж. и зап.) Das 98orfeln, ven

tilatio. 2) (јуж. н зап.) бав Офneiеn, tempeвиДРАК,

stas nivalis. 3) das Heulen, ululatus. vide

вЙЈАР, т. vіdе вихар :

да га вијар вјетар не однесе вЙЈАти, вијам, v. impf. ) тјерати, јадеn, agilo.

2) н. п. главом, breben, torq

ци, зове
човјек
вимама,

догоња, здуха. видовита

је

, . f. vіdе видовита трава.

(управо и не извире вода,

него као

та

Нијемци некад, кад су ону

па

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

ВИЛАЁТИЈА

jde Вихар : олом дује,

len, ululo :

ољуљује

вцор

[ocr errors]

барјак.

внЈУГАЊЕ,

[ocr errors]

vidе вијек. .

impf. fid fohlängeln,

20 Dka (12 Preßburger BÁRA , mder , ,

, .,

Murren,

У горњ. прим.) vide љубичнца: f?

а је ружа од видоме БАже, вијере ветрове

(у Шајк. бат.) art Opiels, ludi pâ ce, v. r. impf. flattern, fluitare: das Schlängeln, sinuatio.

гам се, у. е. вЙЈЕК, m. (јуж.) 1) {ebenseit, vita: умом вије- виЈЎцнути, виуцнём, bujeka, in meinem Leben nie, ewig nie, nun- BÅKA, f. 1) das Geschrei, elamor: eroju ra buka;

На курјака вика, а лисице месо једу. 2) ein

v. pf. dim. р. вијукнути. Getreidemaß von

Mege), mensurae genus (in Batchka). вилЁНАЦ, нца, т. (јуж.) 1) беr frаns, corona. | викАЊЕ, p. 1) бав Офreien, clamor. 2) аѕ Rufen,

vocatio. 3) vidе карање. 4) дав | виковит, а, о, (зап.) vidе вјековит.

| виком, instr. pon бет піt gebräublimen вік, внЈЌТА, f. (јуж.) Sonferena (BerathfФlagun9), вила, f. (pl. вӣле, gen, Bйла) ) pie Bile (eine

2rt Потре), Vila (nympha). Виле

и по камењацима
по великим планинама
око вода. Вила је свака млада, лијепа, у
бијелу танку хаљину обучена,
низ леђа и прси распуштене косе. Виле
ником не ће за учинити докле их ко не
на вечеру, или друкчије како),
увриједнонда га различно наказе: устри-
јеле га у ногу или у руку, у обје
у обје руке, или у срце,
(etwas vereiteln), conturbare. Kasyjyħu Cpn-
ски другијем ријечима
на куле на виле, рекло би се како је гово-

рио: Ово било оно се свило, и т. д. ВИЈокА, f. (у Сријему) младица осјечена за гледа преда се, него] виліET*, m. ) земља, да запъ, terга: отишао

на вилаеш, cf. постојбива, завичај. 2) Reute, вилАЁТАиЈА, m, vidе земљак.

homines : чујете) вимаете! ef, свијет:

61 вЙЈАти, jём, v. impr..) (јуж. и зап.) worfeln, ven-( виолА, tilare: људи вију жито. 2) (јуж. н зап.) Пожет Buje chajer, schneien, nives decidunt. 3) heu: BÀJOP, n.

Bujop Не вид вуче, не гракћи гавране,

Градон Не плаш'те ми по гори дружине

Вије кои Неко двије, неко празан вије.

Дај ми, BÚJATH CE, Bůjâm ce, v. r. impf. 1) jagen, agito BÀJOPÈD.

alius alium. 2) flattern, volitare, fluitare : suja genus. се барјак ; вија се орао, cf. вити се.

виздрити СЕ, вЙЈАЧА, f. (зап. и јуж.) бer 2Binsreiter, vanni bujopu ce genus, cf. вјетрењача.

т. внЈЁДРО, п. (у ц. г.) vidе ведро:

виЈУГАти CE, По виједро једанак пијaxy

sinuor. и виједро у рукама ће воде носи ку; човјек кратка вијека. 2) никад (ни) до вик, м. (зап.) quan; ва вијек; од свијета и внјека; докле је вијека и свијета ; како је вијека и свијета ; Од вијека до суда Божјега — у нас је у воме смислу вијенац само од цвијећа. 2) вијенац лука, смокава, паприка,

fremitus. &rans, corona: родила трешња као вијенац. викАти, вӣчём, 3) (y ų r.) langes Kopfbaar, crines longi:

А просуше до паса вцјенце BHJÊHE, n, das Winden, tò viere. вЙЈЕРНА, (ст.) мјесто вјерна :

на њега, вичу на то, виче народ. Те ме узми за вијерну љубу

вЙКАч, викача, m. Sеr @reier, clamator. виЈЁРНИЦА љуба, г. у пјесмама мјесто вјер-викнути, викнём, v. pf. ) auffreien, excelamo. на љуба:

2) aufrufen, voco, cf. зовнути. Одма внче вијерницу љубу

викдваЊЕ, n. (зап.) vidе вјековање.
внЈётАти, вијетам, v. pf. (у ц. г.) perfpreфen, викоВАти, викујем, (зап.) vidе вјековати.

promitto:
Вијешај му три товара блага -
Вијеша му Богом посестримство

rufend, clamans: Од невоље вијешај му кумство

виче deliberatio, cf. вијеће. BAJÊRÂBE, n. (jym.) das Berathlagen, delibe

ratio. внЈЁНАти, вијећам, v. impf. (јуж.) БеrаtbjФla:

gen, delibero. вилЁТЕ, п. (у Дубр.) сабор гдје су се господа Дубровачка састајала да суде: они су имали мало вијеће и велико вијеће,

Rath, consilium . вЙЈЕтник, m. (у Дубр.) Xatb, senator. вивчин, чна, чно, "буж.) байerbaft, firmия: та

је хаљнна баш вијечна.
вимог ААВ, m, vidе ввјоглава ..
вйоглавя, f. ) (у Сријему) некаква мала

тица, која једнако изврће главу час на је-
Ану час на другу страну (т. н. вија гла-
60M), der Wendebals, Drehbals, jynx torquilla.
2) дјевојка која не
наоколо којекуда, cf. вижлица.
навртање, бав Рfropfreis, ѕurculus.

v. impf. 1) schreien, clamo : вичи, говори лакше. 2) rufen, voco, звати: вичи га амо. 3) (у Дубр.) vidе карати: виче ме мати. 4) murren, fremeгe: вичу

не cf.

Новаче

и Аугачке,

њихово коло, или

акад их во

на

увриједи (на

агазивши

ноге или те одмах умре.

п. разби какав

(н.

разбно

[blocks in formation]

Dersdiedene treffende Gründe

како је ко

« PreviousContinue »