Page images
PDF
EPUB

Потпрапівалт, шујем, v. impf. пути. Потреспи, сем, т. pf. 1) fфütten,

ky, Pulver auf die Zündpfanné ftreuen, quatio. 2) trillern, vibro vocem. pulveгerm pyrium adspergo trullae in. Попрзање, . 2) бав perworgieben, procendiariae.

tractio. Потпрашиши, им, v. pf. . ј. пушку, Поmрзати, пржем, т. impf. persotrei.

Pulver auf die Zündpfanne streuen, trul. fen, protraho.
Jae incendiariae adspergo pulveгem py- Потрица, f. vіdе потра (dim. ?).
rium.

Попричар, т. који учини поприцу, Потпрашљај, т. п. і. барута, fo viel der einem ins Gebäge geht, venator in

Pulver, als auf ein Mal auf die Zünds. alieno. pfenne geht, quantum pulveris pyrii Потркалiште, р. н. п. коњско, или semel trullae adspergitur.

yoBeuje, die Länge eines Rittes, quanПотпрдач, ш. беt фёфner, irrisor, de tum homo aut equus percurrit. lusor. .

Поmркушица , f. 'fleinigteit, negotian Потпрайвање, п. бав їaferumpfen, de parvum. lusio.

Попрљапи, ам, т. pf. über еtmав :n» Потпрдіватисе, дујемсе, т. г. impf. fahren (mit der Hand), defrico.

коме, чему, pieraje rümpfen, suppcdo. Попировали, рујем, v. pf. паф Berxeibe Попирдица, f. Der Дивorut bеr eфа. vergiftev, veneno interficio alium cxalio.

denfreude, irrisio , suppeditio (?). Потрошак, шка, m. 1) Ser 23erbra! ), Поппрднутиисе, немсе, т. г. pf. коме, das Verbrauchen, consumtio. 2) „04

demy, einen bespöttelr., suppedero cui, лепсије нек попрошка нема — illum irridere.

Полодшипи, им, v. pf. perbrauen, Полпунили, им, v. pf. ergansen, sup

absumo. pleo.

Потрошитисе, имсе, т. е. р. jim (feis Потпуно, günsti, plene.

nen Beutel) durch Ausgaben ganz auße Поппуњање (потпуњавање), p. bas leeren, exinanjri sumtibus. Ergänzen, completio.

Поmрдапти, ам, v. pf. паф беr Reibe Попуњати (потпуњавати), v. impf. hinein (zusammen) werfen, conjicio aergänzen, compleo.

liud ex alio. Попра, f. лотрица, беr Betteibefфадеп, Потрпели, пим, (Pec.) vidе потрпље.

(den das Vieh inacht), detrimentum (im eigentlichsten Verstande).

Потрпелисе, пимсе, (Pec.) vidе по-
Попражити, им, v. pf. auffuren, juaero. про епінсе.
Потрбушина , f. Ber Bauhtseit (ex Потрпнин, им, (Срем ) vidе попір-

Haut), pars pellis sub ventre.
Потрбушитці, 1 auf рет Заифе , pro- Попирпилисе, имce, (Срем.) vidе по-
Потрбуцкі, і рuѕ.

трпљетнcе. Попрган, амі, v. pf. 1) na einanser Потрпљети, пим, у. pf. (Epy.) geduls

zerreißen, rumpo aliud ex alio. 2) nach den, expecto, quiesco. беr Xeibe abbreet, abpficien, le- Потрпљепнсе, пимce, v, r. pf. (Еру.) cerpo alud ex alio.

fich gevulden, quiesco, expecto. Поmргатисе, амосе, v. r. pf. beriten, Потрпи, рем, попръо, v. pf. 1) mit rumpi н. п. од сија).

Füßen treten, conculco. 2) fu Grunde Потргнутии, нем, v. pf, perworstepen, ritet, perdo : помоли смо волове. züren, protrslio.

Потрписе, ремсе, тіотръосе, у. r. pf. потреба; f. дав Зебürfnip, шебнаиф, 1) zu Grunde geridret werden, concul.

cor. 2) rich reiben (mit der Hand), perПотребан, бна, но, notbwensig, ne fricor. cessarius.

Потрудитін, км, т. pf. кога, bemü: Попiребовати, бујем, т. pf. Inѕ impf. hen, Mühe machen, laborein creo cui.

braucieni, nöthig baben, opus habeo. Потруднтисе, имce, v. г. pf. 1, б. Потрептили, им, v. pf. erbeben, con mühen, operam do. tremo:

Попирулин, и мо, vidе попрунупп. „V Животу свелац потрепттио Потрунити, им, т. pf. Beftreet, con. Попір'сање, п. 1) бав ($rfфiittern, con spergo (sale, pulvere).

cussio. 2) 18 xridern (Rittern niit bеr Порунупи, немо, v. pf. Berfaulen, Stiinine) im Gesange, vibratio, crispa verfäulen, computresco. tio vocis.

Поруски, им, v. pf. gerteeinigen, Топірёсатиг, ам, v. impf. 1) erfфütter, anstreuen, disjiciendis compleo: cuucutio. 2) trillern, crispo pocem.

„Да костима цркву попрусимо Попірчан, чим, v. pf. Гаите, curro.

Іни.

[ocr errors]

usus.

[ocr errors]
[ocr errors]

чењака.

Пошукитисе, имce, y, z, pf. ft, bе. Тоумицами, личемо, v. pf, па феinə Plagen, conqueror.

Поўлпјецати , пjечемо, (Ерц.) апдеr Попук, m. дрво, као клин, што ка. entlaufen, evadit alius ex alium.

чар метiне на обруч па удара у ње- Поупка, f. vіdе попка.

га маљицом кад покуцује обруче. Поучаванње, о. дав Belebren, cdосtiо. Попурање, p, vidе побацивање. Поучавати, ам, v. impf. ein menig bes Попурапи, ам,

vidе побачивати. lehren, doceo. Полтуриши, им, vidе побацилии. Поучаваписе, амce, y, r, impf, lernen, Пошурица, f. (verähelid)) unehter Xurs disco. ke , Uftertürke, pseudoturca.

Поученије, п. (bie Belebrung) дie Pre: Поліурчењак, m. eint 2enegat, aposta digt, admonitio de rebus divinis, sermo. ta. Нема (зла) Турчина без попур- Поучити, им, v. pf. belebrit, addoceo,

ТІоучитисе, имce, v, г. pf. disco, educeor. Потурчипти, им, v. pf, uni Xidreen та» Лучица, f. vіdе попқа. shen, facio esse Turcam.

Піцад, m. vіdе подсад. Лопгурчипінсе, изсе, т. г. pf. ein Xurs Поцепати, ам, (Рес. и Срем.) vidе поke werden, fio Turca.

цијепати. Пошуки, учем, v. pf, sufammеnjblаз Поцепатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vі. gen, contundo.

dе поцијепатисе. Попућнсе, учемce, v. г. pf. . id) (Фlая Піцерац, рца, m. човек из Поцерја:

gen, consigo. 2) mit den Spißen der „Веселисе Поцерац Милојшу — Dstereyer zusammenschlagen (ein Osters Ilovepuna, f.) die Gegend um den Berg spiel), committere ova paschalia. 3) no loqepje, 11. J Hep: CBujemy, Fich in der Welt herumschlas „Да останем у Поцерју славном gen, vagor.

„у Поцерју освануше Турци — Попуцање, в. дав Иmberfфweifen, cir. Поцерский , кa, кo, von Iloцepје : cumvagatio.

„Напишесе Поцерске ракије Попуцапи, ам, т. impf, bеrumfфwei. Пbциганилии, им, v. pf, jum Зіgеnее fen, circumvagor.

niachen, facio esse zingarum. Попуцалтисе , амсе , v. г. impf. fici, bet. Поциганипінсе, имce, v. г. pf. ein 3i.

umschlagen (in der Welt), circumvagor, geuner werden, fio zingarus. Поmуцатсе , avce, vidе популінсе 2, ІІоциганчиши, им, v. pf. 8u einer 3i. Попуціња, f. Ver umbеrfфweift, 23aga: geunerin nicchen, facio esse zingarain, bunde,

Попциганчиписе, имҫе, у. г. рт. cine Зі. Jokepa, f. (Epu ) der Trieb, die Treib: gjeunerin werden, fio ut zingara.

jagp, venatio , captio : опишли у по Попјепати, ам, v. pf. (Ерц.) 2) 3ers Керу; спіигла за њим поfера (Räus spalten, diffindo. 2) hinabsaufen, ee berjagd).

poto: Полерапин, ам, v. pf. (Epig.) treibent, ago. Поцијелалисе, амсе, т. г. pf. (Ерц.) Пshepaлисе, амce, v. . pf, Ерц.) ft) reine Kleider gerreißen, lacerare vestes.

bеruntreiben (im Seibe, in projejfe), Поцрвенети, ним, agitor.

v. pf. (Рес.) Побернівање, р. (Ерц.) дав 21ntreiben, Поцрвенили, им, roth werden, eruactio.

v. pf. (Срем.) Поћегрівапи, рујем, т. impf. (Epiц. ) Поцрвењепи, ним, anfangen zu treiben, agito.

v. pf. (Ерц.) Полі, пољем, v. pf. geben, eo. Поцркаши, амо, v. pf. паф Ser Reine ІІоуздан, на, но, реrlükli, superlätig, berrecken, intereo alius ex alio. taud dubius, certus.

Поцрнепи, ним, v. pf. (Рес.) | Tфwar ІІоуздање, и. дав деrtrauen, fiducia : Поцеңилии, им, v. pf. (Срем.) > merten, „ұенарале моје поуздање

Поцрњешн, ним, v. pi. (Ерц.) I Go niger, Поуздалінсе, амсе , v. r. pf. у кога или ater.

y umo, vertrauen, sich verlassen auf Monacmumu, HM, v. pf. bewirthen, trace jemand, confido.

tiren, convivio excipio, Поулиписе, имce, v. г. pf. (Фlефt wers Почек, m. Borg, geib, mutlum : дао мн den, fiu malus, nequam.

на почек, auf Borg, su geis, mutuo. Поунијатин, имі, v. pf. зит уңијап Почекали, амі, v. pf. ein menis warə

(Unirten) machen, facio esse 'unitum ten, exspecto. (fidei ecclesiae latinae).

почем, еtma, forte: ако почем дође. Поунијапитисе, изсе, r. pf, fit IIочепак, тіка, т. 2) деr dnfang, ini

uniren (init der lat. Kirche), uniri fidei tium. 2) (in Sticken und Striden) das latinae.

Muster, exemplum.

erro.

besco.

у.

ма.

, у ;} ves poimeiferв.

pf. (Pec.} Isparen,

cere.

Почети, чнем, v. pf. Beginnett, аnfаn. Пошлапање, п. Сав tuken auf pen gen, incipio.

Stab im Gehen, innisio baculo. Почеписе, чнемсе, т. г. pf. Beginnen, Пошшапалінсе, амсе (и поштапљемсоері: почела се крајина.

ce), v. r. impf. fich auf den Stab süs Почешаши (почесати?), шемі, у. pf. Ben, innitor baculo. kraßen (wo es juckt), frico.

Пошпар, m. Der pojimeifter, cf. пош, Почивање, р. бав Xuben, quies. Почивати, ам, v. impf. ruben, guiesco. Пошмарев, ва, во.

тафсп, facio aliud ex alio: починио Пошпеден, дим, v. присліа јада.

Пошпедити , им, v. pf. (Срем.) Починути, нем, v. pf, aurajien, con Поштi kепти, дим, v. pf. (Ёрц, рогсо: quiesco.

немој поипедипи труда. Почињање, р. дав Beginnet, оrѕiо. Потилен, на, но, 2) resti, probus, Почињами, њем, т. іmрi. anfangen, 2) (у Србији) aut, uno gmar meifterts beginnen, ordior , ipcipio.

theils, enthaltsam im Genuß der Liebe, Почињалінсе, њемсе, y, г.

impf. begins castus: добар човек, али није ошnen, incipior, coepi.

пен. 3) да си пошпен ! fagt nast, Почиспиті, нм, vidе помеспірі.

wenn einer seinen Namen gesagt hat. Почнітлучили, им, т. pf. unter eine

А. Како и је име! gweite Abhängigkeit bringen (8. B. wenn

Б. обрен. ein Bauer nebst den Abgaben an seinen

А. Да си поштен ! Zinsberrn, noch dem Pardha das Neuns

Б. и и да си жив и здрав. tel geben muß), alteri vectigali subji also wohl in der alten Bedeutung :

geehrt, honoratus. Лоша, f. 1) hyp. 9. попадија. 2) као

Доumeihe, п. біe Replieeit, $belihцрна мараміа, што се носи на вра

keit, honestas, probitas. пу (у Србији), ein fоrnев pal&tid), пошлин, на , но, Роft, curruѕ рubliсi. collaris genus. 3) попа (или поue),

Поштипівање, р. да8 $neipen, Swis што Турци носе око главе, cin cheni, vellicatio. schwarzer Turban, tiara nigra auro

Поштипівали, пујем, у. impf. 3mia praetexta.

đer, kneipen, vellico. Пошалитисе, имce, v. г. pf. fbergen, Ilouumo, 1) wie theuer, quanti. 2) nachs im Spaß etwas sagen, jocor.

Beni, posteaquarm. 3) по што ? cf. по. пошалица, f. Сра f} , eфeri, jocus. Поштовање, р. дав лhten, cultus, ob. Пошаљивање, п. дав ефеrgеn, jocatio. servantia, cum quis magni fit ab onis Пошаљивал:се, љујемсе, т. г. impf.

nibus. scherzen, spasjen, jocor.

Поштовали, пујем, т. impf. афten . IIіше, ema, p. vіdе уоua 3.

magni facio, colo. Пошёмати, ам (и пошећем), v. pf. Пошповалінсе, пујемсе, т. г. impf, einberwandeln, inamhulo.

поштуј се, fфаmе діф (6ab 2 = Пошивање , n. бав Иebernien, supersuo. tung vor dir selbst, und vor andern). ІІешівали, ам, т. impf. überäsen, su- Пра, праа (или пра), m. a) Ser Stаиб, pu. persuo.

vis. 2) das Pulver (zum Einnehmen, ІІошијачити, им, v. pf. einen sum ши. ale Medicin), pulvis. 3) daß Pulver jak machen, facio esse munjakum.

(Echiefpulver), pulvis pyrius: Пошијачитисе, имce, y. r. pf. ein ши „Несладе им праа и олова — јак merten, fio Шијак.

„Праа има, ал” олова нема Пощипти, шијем, у. pf. übernähen, su- Ipabaða, f. die Urgroßmutter, abavia. persuo.

прабабин, на, но, беr utgrоf mаttеr, Пошкріпиши, им, vide покропили. abaviae. Пошљедак, пка, m. (Ерц.) бав пре. Прав, ва, во, ) unfфulbiq , insоnѕ. 2)

was am Ende heraus komnit, finis. gerate, rectus. Право реци, па гледај Поиљедњи , ња, њe, per legte, ulti пе упеци; и криво сједи, а прахо mus, postremus.

реци. Пошончин, им, v. pf, jum шокар Правац, вца, m. :) ber Berette, Un» тафеn, facio esse шокцию.

schuldige, justus. 2) wa mpabai, gerap Пошукчипнсе , имое, v, г. pf. ein шо de aus, recta. ка: merce, fio цокац.

Правда, ғ. бав Xet, bie Beretigteit, Douma, f. die Post, cursus puhlicus. justitia, justum. Политанскія , кa, кo, н. п. коњи, роfta, Правдање, п. дав Хефffertigen, excu, cursus publici.

satio, purgatio.

avpis.

Правдати, ам, . imрt. rефtfeettges, Праміча, ка; m. byp• 9. нрамен. purgo.

Прамче, чеmа, . cle ticiet прам, linПраведан, дна, но, geret, justus.

tris gonusi Праведник, m. Bee Gereфe (biblif%). Правда, д. тіdе прамен. justus.

Прање, п. фав Вајфси, lotio. Прави, ва, вo, ret, cФt, yerus : прави Праово, б. Хубиқи іner Otabt an Pet

србин, прави Турчин, прави Риш. Donau, in der Negotinor Krajina. cf, Канин и т. д.

Крајица Негошкисла. Правило, п. н. п. црквено, ble Risфед. Прапорац, рца, м. де Сфере, tintiregel, directoriun : не зна правила.

nabulum. Правиши, им, (у Сријему, у Бачк. кy Прапорчип, м. dina. 9. прапорад. Бан.) vidе градини .

Npac, mar. (eine Art Bauch) die potre, ale Правитисе, имce, vidе граднатисе. lium porrum Lian, cf. prasius im Lat. Правица, qправда.

und Oriedisden. Прављење, п. (у сријему, у Бачк. ну Прасад, € (coll) pie mertet, porceli. Бан) vidе грађење.

Ipácan, cga, m. eia idon erwadlines II pasoje, m. Dannsname, nomeo viri.

Schwein, porcas : Прав правции, права правцима, про- „Поручује Варица Божићу, во правцито, 1) gai gerape, aequis „Да јој пошље од прасца ќожиту simus. 2) ganz gerechte justissimus, in. Ipace, cema, n. ein Firtel, pórcellus. Docentissimus.

Il pacemana, f. Fertelfleisd, porcellina. Праг, m. die Schwelle, limen.

Tipaceki, ka, ke, Ferketporcellinus. Прадед, а. (Рес и Срем.) vide прађед. Прасипи, им, т. іmрt feels, (porcos) Прадедов, ва, во, (Рес, а Срей.) vida pario. прађедов.

Праситисе, ймсе, т. г. impr. ferteto. Ipahes, m. (Kpu.) der Urgroßvater, ab parió.

Прасица, f. (ријетико се говори) vide Прађедов, ва, 80, (Ерц.) ur gropodtet» на зимиia. lide, abavitus.

Праска, f. даѕ Reaфen, crepitas : стојат ПражFње, а. Бав @eräufф Бев perbrennens

праска. den Pulver8, sapus pulveris pyrii adusti. Dpackann, am, v. impf. trachen., crepo. Пратипи, нм, v. impf. werpufen, sonum Прасква, f. vіdе бресква. edo pulveris pyrii adusti.

Праснути, нем, v. pf. entiФlofen, pat. Празан, зна, но „ leer , acuus. Празна tig aufbrechen, erumpo. рука мртвој друга.

Прасци, саца, м. р. (coll.) bie gerte, Dpablik, m. der Feiertag, dies festus. porculi. Празнина, f. Die Weere, Beerheit, vacui- Прати, перем, v. impf.. pafфеn, lато. təs. Пуно празнине.

Прапилац, пиоца, ш. беr Begleitst, Празновање (празновање), в. Бав $ti. ern, diei festi actio, celebratio,

Jipa mimi, AM, V. impf, begleiten, co Празновати (празноватин), пујем, v. mitor.

impf. feiern, diem festum ago. Прашњача, f. дрво (као мала лопаПразнослов, т. који изоставља слова ница), што жене лупају њим ко

KaA nowe, ein Schreiber, der Buchs ftaben ausläßt, qui literam omittit. Tlpa mia, 7. die Begleitung, comitatio. Празнoслoвипти, им, y, impf. Вифfta. Прака, f. пударна, оtе ефTeuter, funda. 'ben aublaffen im Schreiben, omitto ele- Ipakakabe, n. das Berumsdlagen mit mentum in scribendo.

den Füßen, agitatio pedum. Празнословљење, о. Рав Див1affen pon Праћакансе, амсе, 1, г. impf, fф беrѕ Buchstaben im Schreiben, omissio lite umwerfen (wie der Fird im Irodenen). rae in scriptura.

agitari. Праља, f, периља, bie Bafфеrin, lotrix. Праћење, п. bas Begleiten, comitatio. Праљия, на, но, бес 23afфfrau, bеr Праћица , f. ») dim. р. праћа. 2) на саWäscherin, lotricis.

мару она уəнта (мјесто узеньнје), Ipar, m). ein Schiff. größer als ein Saba на којој се држи нога кад се јаше, (чун), navis genus.

der eteigbügel am Saumrose, stapia

jumenti clitellarii. рама, } vide према.

Праунун, р. Bеr Иrentеt, propepos. Прамен, m, бав 38fфе, беr eфopf, Прашак, шка, п, dim. p. пра.

cirrus , н. р. косе, вуне , uns fіgirl. Прашан, шна, но, Таибів, бефаирt, магле.

pulverulentus. Прамење, п. (ooll.) pie Bufфе, сіrrі. Прашење, р, 2) pas Btäибей, беrеgа

comes.

Bosc0. .

[ocr errors]

des Staubes, pulveratio. 2) das lodern нашега Мују над прдењак

cf, o(im Weinberge), pulveratio. 3) das Bers клицнути. fen (VerCau), баёўeetein, partus porcae. Прдети, дим, (Pec.) vide прђели. Прашндба, f. Die goфerung im 243einber. Прдешко, т. еіn fфеrѕhаftев Офеlt. ge, pulveratio.

wort der Mütter gegen Kinder: du Прашина, f. augm. 6. пра.

Farzer! peditor! Прашини, им, v. impf. 1) ftauben, pul- Прдии, им, (Срем.) vide прђелит. vero, pulverem excito. 3) виноград, Прдлање , . бав оффäten, ngаtiо. Todern, pulvero.

Прдлати, ам, v. impf. биттев 3eug Прашка, f. ein Stäublein, palvisculus, Ich wäßen, nugor.

atomus : нема брапіна ни једне Прднути, немі, v. pf. einen Yuri lа jen, працке.

crepitum (ventris) edo. Прашање, п. 2) дав Bergeiben, Bers Прдњава, f. бев $arsen, crepitus: стоји

geben, veniae datio, veuia. 2) das Abs га подњава, јфiebnepmen, salutatio discedеntіѕ аut Прдоња, т. 1) попрдан, п. і гра онај, vel decedentis.

што је крупан као боб, бit grüfte Ipawmamı, am, v. impf. verzeihen, ig. Gattung Fijolen, phaseoli genus. 2) der

Farzer, qui pedit. Праштаптисе, амce, v. т. impf. 26fфiev Прдесија, f. 'ефimpfmort bоt аltет nehmen, sich beurlauben (sagen npo idlechten Rauchtabad, Schießpulver, cmn 6pame!), saluto discedens vel de

res parum valens. ccdens,

Прђење, п. бав Sargen, crepitus emissio. Пра штење, р. бав Reaфen (mепп 3. 3. Прђепи, дим, т. impf. (Ерц.) :) fars ein Rind durch ein dichtes Gehölz durch 3eil, pedo. 2) за кога, или за шпіо drirgt), fragor.

sich um etwas scheren, curo rem: he ky Праштипи , шми, v, inpf. Praфet, fra и не прдим (за мо); прди Мара за goren edo.

пудара; ти синко и не прдиш за Прашћење, п. vіdе прашпење.

науку (Прдим, В. Е., прдим). Прашчики, т. pl. (coll.) dim, p. прасци, Пре, (Рес. и Срем.) vide прије. Презшњй, ња, њe, neuli, puperus. ІІpe, i) febr, übers, per-, in прекраПрвенац, нца, т. п. ј. poj, per Zeit. сан, прелијеп. 2) über», а Изи, зufebr, ling (der erste Schwarm), apum, exa nimium : прекувано, преслано , преmen primum.

учен. Први, ва, вo, Ser erte , primus. Пребајали, јем, vidе обајали. првине, г. р. дie &rftlinge, erfte Ebat, Пребацивање, п. 1) дав фініреrmеrfеп, prinitiae : нијесу по њему првине.

Ueberwerfen, trajectio. 2) das Vorrü: ITpeo, neulich, nuper.

đen, Vorwerfen, exprobratio. Тірвоженах, нца , m. See pie erite &hе Пребапівали, цујем, у. impf. 1) bins

eingeht, qui primas nuptias facit. überwerjen, trajicio. 2) überwerfen, TIpra, f. ein Gericht, das gerötet ist, cibi trajicio. 3) vormerfen, exprobro, objicio. tosti genus : мирингу ти успа, као Пребацити, им, v. pf. i) преко куће,

да си погу јела (у приловијетки). über das Haus hinüber werfen. 2) kyПрда, f. der ўurs, crepitus (ycantris): пр ky, das Haus überwerfen, (3. B. mit да прду суспнже.

einem Stein), trajicio. 3) vorrücken, Прдало, п. б.8 29erЁзеug gum Sargen, borwerfen, exprobros objicio. culus ex quo pcditur.

Пребег, m. (Рес. и Срем.) vide пребјег. Прдаљка, і, на гадљима она цијев, Превећи (говорисе и пребегнути), што стоји гадљару на рамену кад

бегнем, (Рес. и Срем.) vide пребјећи. свира. Дрдаљка је настављена на Пребijање , п ) бав Зreфen, trасtiо. неколика мјеста, и сва је обљеве 2) 0a8 Berechnen, compensatio. на косипером,

Пребијати, ам, у. impf. 1) breфen, Лpadчење, п. vіdе потпрдивање.

frango. 2) berechnen, compenso. Прлачина, f. vіdе потпрдица. Пребирање , n. Вав Иебеrtlauben, uebers Прдачилисе, имce, vide пoпpдива

tefen, perpurgatio.

Пребирати, ам, т. impf. überlefen, Ngaex, m. der Furf, crepitus (ventris). überflauben, perpurgo.

Смеосе као прдеж у гаћама.. Пребити, бијем, v. pf. 1) jerfФІagen, Прдекнуши, нем, v. pf. mit einem fur 3erbrehen, frаngo; нож, ногу, дрво ähnlichen Getöse faden, cudere cum и т. д. 2) једно за друго, gegen cin. crepitu.

ander bere nn?n, compenso. Прдењак, т. vide пpдaлo i. д. гузица: Пребјег, р. (Ерц. сп.) Bet SlüФtling, ує кадија гвоздењак,

der Flüchtige, profugus :

MHce.

Пте удари

« PreviousContinue »