прљача, f. (у Грбљу) од гвожђа као жарач, прњицати се, цам се, v. r. impf. (у Боци) vide чим се дрва турају у клачину, Xrt Dfenjtange, rutabuli genus. бацакати се. про, vide прео: И кренули про Леђена града проа, f. vide [проха] проја. cimen. прљење, п. 1) baš 20bjengen mit beißem Baffer, deustio ope aquae calidae. 2) баз Brennen, проба, f. (у војв.) біе ẞrobe, baš Rufter, speustio. прљити, прљйм, v. impf. 1) mit heißem Baffer | пробавити, вим, v. pf. 1) н. п. дан, zubringen, abjengen, aqua fervida aduro. transigo. [cf. провести 3]. 2) (у Дубр.) храну, т. ј. скухати у желуцу, или поднијети, verbauen, concoquo. 2) brennen, uro, cf. пржити [2]: Потуљен угљен ирљи. прљкање, п. verbal. v. прљкати. прљкати, кам, v. impf. mit geringfügiger Hrbeit sich beschäftigen. прљужа, f. ein abjdhüjjiger Glet Bebirgšerbe, 10cus devexus. cf. [прлац,] прлина, прљага. прљужање, п. баз 20älen in ber прљужа, то lutatio per declive. пробадало, n. ein Bertseng zum Duraftedjen, instrumentum transfigendo: Када види женски чунак: Какво ј' ово пробадало? пробадање, п. баš Durjteen, transfixio. пробадати, пробадам, v. impf. burteen, transfigo. прљужати со, жам се, v. r. impf. fich mälzen | пробади, f. pl. (у Србији) vide протисли: сте dmetterling, papilionis genus. [ef. лепир 2]. | пробеседити, дим, (ист.) у. pf. 1) Бедінnen gu 1. прнути, прием, v. pf. aufflattern, evolo. chen, paululum loquor. пробивање, п. баз еbеіђен, то prodesse. пробивати, пробивам, v. impf. [vide] пријати, gebeißen, prosum: Доста пива, а више јестива, Но Мијату ништа не пробива прњав, а, о, (по зап. кр.) zerfest, pannosus. пробијање, п. баз Durфjlagen, penetratio. [vide] ритав, cf. дроњав. прњавац, њавца, m. ber ؟umpenferl, homo pannosus. cf. [vide] дроњо. прњавор, т. баз lofterborf, Beiler, pagus monasterii. cf. намастир. прњаворац, ворца, m. ein Slojter-Unterthan, homо monasterii. прњаворка, f. ein Beib vom прњавор, mulier e pago monasterii. прњаворски, ка, ко, vom прњавор, pagi monasterii. пробијати, пробијам, v. impf. burlagen, per tundo. пробир, m. vide избор: Сада има свата на пробира, Све по избор од добријех кућа пробирање, п. baš 2ählen, Hustlauben, delectio. пробирати, пробирам, v. impf. wählen, deligo, muto sententiam de re lecta. [vide избирати]. пробирач, пробирача, m. ber 2Bähler, Musflauber, difficilis delectus [vide избирач]: Пробирач нађе отирач (кад се који жени). прњаворчад, f. (coll.) bie ugens auß бет прња- | пробиривати, бирујем, v. impf. у пјесми мјесто вор, juventus e pago monasterii. пробирати: По љепоти свате пробирује прњаворче, чета, n. ein Rins vom прњавор, verna | пробитачан, чна, чно, vortheilhaft, proficuus: e pago monasterii. прњад, f. faules poly, lignum putre. [cf. прлад]. прњати се, њам се, v. r. impf. (у Боци) vide [прње, f. pl, vide прња.] прњиц, т. (у Боци) н. п. кад се мазга расрди на се баца ногама, jactatio: Удрио му пр-| њиц под реп. Пробитачно му као јарцу јуфка. пробитачност, ности, f. біе ìüßlifeit, utilitas. 1. пробити, пробијем, v. pf. burjlagen, pertundo, penetro. [cf. пропасти 3]. 2. пробити, пробудем, v. pf. (у примор.) дебеіben, prosum (cf. пробавити): Попиј једну и другу Да ти обје пробуду пробјеживати, пробјежујем, v. impf. (у пјесми) vorbeilaufen, praetercurro: Пробјежују на алаје Турци — пробојац, пробојца, m. vide зумба. пробости, бодем, v. pf. burjteen, transtigo. прњицав, а, о, (у Боци) немиран, н. п. коњ, | пробрати, берем, v. pf. wählen, auslauben, deunruhig, jactabundus. ligo, seligo. [прњицање, п. verb. о. прњицати се; ef. пр- пробријати, јем, v. pf. einen leđen abjheren њање.] attondeo. [tigen, exhilaror. пробрцнути се, не се, v. r. pf. н. п. млијеко, провеселити се, веселим се, v. r. pf. fich erluzusammengehen (von der Milch), coagulor. [vide прогрушати се 1]. пробудити, пробудим, v. pf. aufmeđen, excito. пробудити се, пробудим се, v. r. pf. ermachen, excitor, expergiscor. пробуразити, пробуразим, v. pf. ben Bandh burd)= stechen, confodio. cf. бypar. провести, ведём, v. pf 1) burchführen, duco per: Проведоше Дундару кроз зелену дубраву. провешати, шам, (ист.) vide провјешати. видим се, v. r. impf. пробушити, пробушим, v. pf. bön, per-| провађати, провалам, v. impf. н. п. коња, be- провидур, провидура, m. [il provveditore]: Од провиђети се, видим се, (јуж.) vide прови- провизӯр, m. ber Brovijor, provisor (villicus): провалија, f. bіе Aluft, caverna, hiatus [rupes; | провиђети, видим, v. pf. (у Дубр.) beforgen, cf. алока, валуга, халуга (алуга) 1, јаруга 1, anichaffen, provideo: еда сјутра Бог откуд сурдук]. провиди. провалити, провалим, v. pf. qufreißen, divello, rumpo [cf. опучити 3]: провалили коњи пут (austreten), говеда градину (bur breen), вода брану; провалили Турци, einbrechen. провалити се, провалим се, v. r. pf. fid quі fic) auf= reißen, rumpi: провалила се земља; провалио се чир, - облак. [cf. амбисати се, просјести се, пропасти се; опучити се, пући 3], проваљати, проваљам, v. pf. 1) ein wenig her= umwäljen, paulum voluto. - 2) vorbeiwäljen, провијати ее, провијам се, v. r. pf. geziert ge volutans transeo: проваља овуда једну кацу. ben, mollius incedere. uxor. [се]. провијање, п. verbal, v. провијати [ce]. провијати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) bur wehen, perflo. проваљати се, проваљам се, ѵ. г. pf. fid ein | провијуша, f. женско које се провија, bie Bierwenig herumwälzen, paululum volutare se. puppe, puella putida. проваљивање, п. baš Mufreißen, Durchbredhen, per-|провикати, провичем, v. pf. 1) cin wenig auf= ruptio. 2) schreiend vorbeigehen, проваљивати, ваљујем, v. impf. aufrcißen, burd)= brechen, perrumpo. schreien, inclamo. praetereo clamans. провиковати, викујем, (зап.) vide провјековати. проваљивати се, ваљујем се, v. r. impf. auf= | провишати, шам, (зап.) vide провјешати. gehen, aufgerissen werden, perrumpi. проваљивач, проваљивача, m. во који проваљује градину, vide дерач. проваљушкати се, кам сe, v. r. pf. dim. v. проваљати се. провара, f. 1) (у Хрв.) млијеко кад се провари. 2) (у Боци) као сир, који се гради од млаћенице, метнувши је на ватру да се провари. проварити се, проварӣ се, ѵ. г. pf. т. ј. млијеко, gerinnen, cogor. [vide прогрушати се 1]. провати, провам, v. impf. (у примор.) vide | пробати. проведравање, п. баз Mufheitern, serenitas red- проведравати се, ведрава се, v. r. impf. eз вати. провенути, нём, v. pf. ein wenig trodnen, subaresco, н. п. изнеси то на сунце, нека мало провене, cf. просушити се. провјековати, вјекујем, v. pf. (јуж.) fcine age провјешати, шам, v. pf. (јуж.) ein wenig hän- проводати, проводам, v. pf. ein wenig umherfiilh= ren, circumduco. проводаџија, m. ber Subringer, Greimerber. She проводити, проводим, v. impf. 1) binburführen, гађа. Ако рекне на онога који није, онда га он ухвати за нос, те га обведе око свију другијех који сједе у колу, а кад погоди онда вежу очи ономе који је тицао, те он тако погађа. провођаџија, m. (у војв.) vide проводаџија. провођење, п. 1) баз Minburd führen, ductio 2) das Zubringen, actio. per провор, m. (у Боци) vide протисли. проврвети, (ист.) проврвити, (зап.) проврвјети, (југоз.) проврвљети, (јуж.) прогањати се, прогањам ce, v. r. impf. fi brüsten, den großen Herrn machen, superbio. [cf. прогонити се]. прогатати, прогатам, v. pf. ein wenig weijjagen, vaticinor paululum. врвимо, v. pf. baufenweije | прогатати се, прогатам се, ѵ. г. pf. Beijjager, Wahrsager werden, vaticinari incipio. gerannt kommen, concurro провргнути, нём, vide проврћи. --- провриједити се, провриједим се, 7 v. r. pf. провриједнити се, ирдвриједним се, у [јуж.] fleißig werden, laborare incipio. провријети, провре, v. pf. (у Боци) ftechen, (ін ber Seite), dolent latera. cf. провор. проврисло, п. (у Имоск) vide повраз (у котла и у котлуше). прёвртан, тна, тно, који се промеће радеви свашта, gefäftig, industrius: провртан II Домишљат. провітач, провртача, m. (у Ц. г.) шупаљ ко- провртјети се, вртим се, ѵ. г. pf. (југоз.) fid) curo. проврћети, вртим, (јуж.) vide провртјети. прогладити, дим, v. pf. ftreicheln, demulceо: Ја прогласити, прогласим, v. pf. befannt mафен, проглашивати, глашујем, v. impf. befanntma прогледало, п. bie urfit, transpectus: Оставте ми мало прогледала, Прогледала мјесто огледала, Да ја гледам ко се друмом шеће прогледање, п. 1) баз Durфjфauen, perspectio. 2) der Anfang des Schens, das Oeffnen der Augen, dispectio. 1. прогледати, прогледам, v. impf. 1) burojeђen, [сf. прогледивати]. - 2) бі Augen aufschlagen, dispicio. specto per -. 2. прогледати, дам, v. pf. [cf. проглати] 1). прогнати, прогнам (проженем, прожденём), прогњевити, прогњевим, v. pf. erzürnen, irri tare. проврѣети се, вртим се, (јуж.) vide провр- | проговарање, п. баз Жебеn, ber infang bes He проврћи [провргнути] се, провргнём се, ѵ. г. провршљати, љам, v. pf. кога, као прога- провући се, вӳчём се, v. r. pf. 1) burchleichen, dens, Sprechens, prolocutio. проговарати, говарам, v. impf. fpreфen, ansrufen, proloquor. проговор, m. bie Rebe, loquela: Ни у мртва проговора ни у мудра поговора. проговорити, говорим, v. pf. 1) anfangen zu fprechen, proloquor. [cf. прословити]. - 2) ein wenig sprechen, loquor paululum. прогонити, прогоним, v. impf. vide протјеривати: Земља те прогонила, а море те избацивало! прогонити се, прогоним се, vide прогањати се. прогазити, зим, v. pf. ein wenig treten, calcare | прогорјети, (јуж.)) грепсти, Метну котле на paululum. [cf. провршљати]. кољено, Прогорјеше пеленгаће прогристи, прогризём, v. pf. bu beißen, per-| продримати, продримам (мљем), (зап.) vide про mordeo, perrodo. прогрмети, (ист.) прогрмити, (зап.) грми, v. pf. aufbоннеги, прогунути, нём, v. pf. dim. v. прогутати. дријемати. продрити, продрём, (зап.) vide продријети. продрмати, мам, v. pf. einem ben фopf quäbeu- продуљивање, n. vide продуживање. вати. продуљити, продуљйм, v. pf. vide продужити. прогушити, прогӳшим, v. pf. н. п. кога, ein прођа, f. ber (gute) bgang einer 2Baare, venditio wenig würgen, paullulum jugulo. продавање, п. bas Berfanfen, venditio. (facilis): каква је прођа вину? нема прође ничему. продавати, продајем, v. impf. vertaufen, vendo. | проесапити, есапим, vide прохесанити. продајица, 1. и. т. (у Далм.) човјек који радо проесапити се, èсâним се, vide прохесанити се. прождерати, прождерем, vide прождријети. прождирало, n. baš grejjen, voratio: Ваше је називало, а наше прождирало (рече домаҺин гостима). прождирање, п. баз Spinein lingen, devoratio. прождирати, рем, v. impf. binunterolingen, de voro. прождрёти, (ист.) прождрем, (прождро, про- продер, m, ber Bruch (&eibfhaben), hernia. cf. продирати, рêм, v. impf. bur brehen, cinreißen, perrumpo. продирати се, рём се, v. r. impf. freien uнб lärmen, clamito, vociferor. прождрљив, а, о, gefräßig, edax. [cf. поједљив, алав; гулозан]. прождрљивост, прождрљивости, f. bie Befräßigfeit, edacitas. прожети, прожмём, v. pf. (у Дубр.) bur bringen, penetro, н. п. прожела ме зима, т. ј. озебао сам; чувај се да те вјетар не прожме. прожећи, жежем, v. pf. burd brennen, peruro. продо, продоли, f. (у Ц. г.) vide продол. проживити, (зап.) живим, v. pf. bur leben, продол [продо], f. baš Zhal, vallis. [cf. про-|проживјети, (југоз.)( vivo. продремати, продремам (мљем), (ист.) vide про- продрети, продрем, (продро, продрла) (ист.) продрети се, продрём се, (ист.) vide продри- проз, ) (у Ц. г.) vide кроз: Пролазити проз проза, Дугу крваву прозанатити, занатим, v. pf. fcine Sewohnbeit ein wenig treiben, facio paullulum quod consuevi. прозборити, рим, v. pf. cin wenig jprechen, 10quor paululum: Поседале пак су прозбориле прозвати, прозовем, ѵ. pf. einen Зunameп дебен, zubenamen, cognomino. прозгавац, прозгавца, m. (у Славонији) vide черенац. продријети се, продрём се, ѵ. r. pf. (јуж.) auf= {chreien und lärmen, exclamo, inclamo. [cf. про-| провепсти, зебем, v. pf. fich erfiühlen, refrigeror. дерати се]. прозивање, п. баš Subenamen, cognominatio. прозивати, прозивам (вљем), v. impf. zubena- |пројахивање [пројаивање], п. баз Dur), Bormen, cognomino. bei-, Ueberreiten, equitatio. прозирање, п. баз £urфjehen, perspectio. прозирати, рем, v. impf. burchjehen, perspicio. прозлити се, лим сe, v. r. pf. böje werben, iracundum fieri. прозор, т. 1) baš Genfter (Genjterlo), fenestra, cf. пенџер: Од Божијег прозора, Од сунчаног истока 2) [Прозор] зидине у Хрватској на главици више Оточца. прозорје, п. біе Morgenbämmerung, diluculum. cf. праскозорје. прозрети, прӧзрем, v. pf. burojeben, perspicio. cf. [vide 2] прогледати [1]. прозујати, јим, v. pf. 1) müßig vorbeigeben, otiosus praetereo: прозуја туда. 2) пошто неколико дана прозуји беспослен, müßig zu bringen, cf. зујати. --- прозукнути, нê, v. pf. н. п. млијеко, fauerlidh werben, acesco. [vide прокиснути 2]. проигравање, п. 1) baš Đabintanjen, incessus saltatorius, laetus. 2) das Verspielen, amissio per lusum. проигравати, йгравам, v. impf. 1) babintanzen, exulto. 2) verfpielen, amitto per ludum. пройграти, проиграм, v. pf. 1) babintangen, exulto. - 2) eine Beit lang tangen: остави га нек проигра мало. 3) anfangen zu tanzen, saltare coepі: Проиграше Влаиње робиње За невољу ка за добру вољу 4) peripie Ien, amitto per ludum. - v. пройграти се, проиграм се, ѵ. г. pf. 1) ein wenig spielen, paululum ludo. -- 2) anfangen 34 fpielen, Ruft zum Špielen befommen: откад си се ти проиграо. проигуман, мна, m. ber Ér qumen, qui fuit youџeros. Народ прости мисли да је проигуман старији од игумна. проигумнов, а, о, без проигуман, prohegumeni. проин, а, о, vide прохин. | пројахивати, јахујем, [пројаивати] v. impf. 1) durch, vorbeireiten, equito per, praeter 2) das Pferd ein wenig überreiten, equum exercere. проједрити, проједрим, v. pf. vorbeijegeln, praetervehi. пројездити, дим, v. pf. (ст.) vorbeiteiten, praeterequito [vide пројахати 1]: Туда свати пројездище и девојку проведоше пројести се, једе ми се, v. r. pf. Sujt zu ejjen befommen, appetere: пројело ми се. пројин, а, о, vide прохин. пројти се, пројдем се, ѵ. [г.] pf. vide проћи се: Прој се, Јело, Грујичина љубо пројурити, пројурим, v. pf. 1) borbeijagen, agito per -. - 2) vorbeilaujen, praetercurro. [cf. протрчати]. Прока, т. (ист.) vide Проко. проказа, f. (у Ц. г.) 2Bafferfußt, hydrops. cf. дебела. проказати, прокажем, v. pf. angeben, nomen defero [cf. насочити 2, просочити]: Немој мене Турком да прокажеш - Тек ме војсци Турској не прокажи проказивати, казујем, v. imßf. angeben, defero. [cf. прошивати се]. проказивање, п. баз Нидеben, delatio. покалпозанити се, ним се, v. r. pf. ein калпозан werben, fio калпозан. прокаљужати се, жӑм се, v. r. pf. fidh ein wenig in der Pfüße wälzen, volutor paulum in palude. Прокап, m. (ст.) in ber Wnefbote ein Rannšname, mit Beziehung auf прокапати (burträufeln). прокапати, пље, v. pf. burträufeln, stillo per [cf. покапати 3]. прокапљивање, п. баз Duroträufeln, stillatio per пропнатити се, инатим се, v. r. pf. jih ein прокапљивати, капљује, v. pf. н. п. киша, wenig zanfen, paululum rixari. - fich пройћи, пройдём (пройђем), v. pf. vide проћи [1]: Од како је Дојчин преминуо Није бољи јунак проншао Што је било гнијезда вучијега Све смо данас у Дугој пройшли проја, f. vide проха. пројаати, јашем, vide пројахати. пројавити, пројавим, v. pf. овце, vor ben dja= fen bergebend fie porbeiführen, traducere oviculas: Он пројави, други најавио пројазити, пројазим, v. pf. пут начинити води, ablajjen, emitto. пројайвање, n. vide пројахивање. пројайвати, јаујем, vide пројахивати. пројати, јашем, vide пројахати. träufeln, stillo. vehi. прокасивање, п. баš Borbeitraben, praetervectio. прокасивати, касујем, v. impf. vorbeitraben, praetervehi equo. прокаскивање, n. dim. v. прокасивање. прокаскивати, каскујем, dim. v. прокасивати. прокашљати се, љём се, v. r. pf. ein wenig bu= ften, tussio paululum. прокидање, n. baš Wufreißen, apertio, diruptio. прокидати, прокидам, v. impf. aufreißen, disrumpo. пројахати [пројаати, пројати], јашем, v. pf. прокинути, нём, v. pf. aufreißen (ein Sefchwür), 1) bur, vorbeireiten, praeterequito. [cf. про- aperio. јездити]. 2) bas fers ein wenig (über) rei= | прокисао, сла, сло, н. п. сир, млијеко, ein we= ten, equito paululum. [cf. изјахати 2]. nig sauer geworden, subacidus. |