Потпрашивати, шујем, v. impf. пуш. Ky, Pulver auf die Zündpfanne streuen, pulverem pyrium adspergo trullae in cendiariae. Потпрашиши, им, v. pf. m. ј. пушку, Pulver auf die Zündpfanne streuen, trul lae incendiariae adspergo pulverem ру rium. Потпрашљај, т. т.ј. барута, fo viel Pulver, als auf ein Mal auf die Zünd pfanne geht, quantum pulveris pугіі semel trullae adspergitur. Пomпρдâч, m. der Höhner, irrisor, delusor. Поmпрдúваже, n. das Naserümpfen, delusio. Потпрдивашисе, дујемсе, v. r. impf. коме, чему, die Nase rümpfen, suppedo. Поmпρдича, f. der Ausdruck der Scha, denfreude, irrisio, suppeditio (?). Потпрднутисе, немсе, т. г. р. коме, ему, einen befpötteln, suppedere cui, illum irridere. Пошпужими, им, v. рf. ergänzen, suppleo. Пomпунo, gänzlich, plene. Потпуњање (потпуњавање), п. бав Ergänzen, completio. Пошпуњати (потпуњавати), v. impf. ergänzen, compleo. Потра, f. потрица, ber Getreibeефаден, (den das Vieh macht), detrimentum (im eigentlichsten Verstande). Пompáжиmи, им, v. pf. aufsuchen, quaero. Потрбушина f. der Bauchtheil (der Haut), pars pellis sub ventre. Пompбyume,I auf dem Bauche, proПотрбушке, nus. Пompгаmи, aм, v. pf. 1) nach einander zerreißen, rumpo aliud ex alio. 2) nach der Reibe abbrechen, abpflücken, decerpo al'ud ex alio, Потргатисе, амосе, v. r. pf. bevften, rumpi (н. п. од смија). Потргнути, нем, v. pf. Geryorsieben, zücken, protraho. Пompeбa, f. das Bedürfniß, Gebrauch, топлетисе. Пompпьemи, пим, v. рf. (Ер¤.) geduls den, expecto, quiesco. Пompnemисе, пимсе, v. r. pf. (Ep3.) fich gedulden, quiesco, expecto. Потрти, рем, потрьо, v. pf. 1) mit Füßen treten, conculco. 2) zu Grunde richten, perdo: пomρaи CMO BOлOBE. Потршисе, ремсе, потръосе, v. г. pf. 1) zu Grunde gerichtet werden, concul. cor. 2) sich reiben (mit der Hand), perfricor. Потрудити, им, v. pf. кога, bemü hen, Mühe machen, laborem creo cui, Потрудитисе, имсе, v. г. pf. sich bea mühen, operam do. Потрулиши, имо, vide потрунути. Потрунити, им, v. pf. beffтейеп, сода spergo (sale, pulvere). Пompунуmи, немо, v. pf. ¡erfaulen, verfaulen, computresco. Потрусити, им, v. pf. gerunteinigen, anstreuen, disjiciendo compleo : "Да костима цркву потрусимо Потрчати, чим, Y. pf. laufen, curroe - Потужитисе, имсе, v. r. pf. fi бе Elagen, conqueror. Потук, т. дрво, као клин, што качар метне на обруч па удара у њега маљицом кад покуцује обруче. Потурање, n. vide побацивање. Потурати, ам, vide побацивати. Потуриши, им, vide побации. Потурица, f. (verähtlid;) unehter Zür te, Aftertürke, pseudoturca. Потурчењак, m. ein Rencqat, apostata. Нема (зла) Турчина без потур чењака. Потурчити, им, v. pf. gum Zürten ma. chen, facio esse Turcam. Потурчитисе, имсе, v. г. pf. cin Zür. ke werden, fio Turca. Пошуки, , учем, v. pf. zufammen{hla= gen, contundo. Потућисе, учемсе, v. г. pf. 1) fid) [hla= gen, confligo. 2) mit den Spigen der Oftereyer zusammenschlagen (ein Osters fpiel), committere ova paschalia. 3) по Cвиjemу, fich in der Welt herumschla. gen, vagor. Попуцање, п. baš Umherfchmeifen, circumvagatio. Попуцаши, ам, v. impf, Gerum{hweis fen, circumvagor. Потуцатисе, амсе, v. r. impf. fich her. umschlagen (in der Welt), circumvagor, Потуцатисе, амce, vide потућисе 2. Попуцња, f. der umßer[weift, Зада= bunde, erro. Пlohepa, f. (Epy) der Trieb, die Treib1, venatio, captio: отишли у поКеру; стигла за њим поћера (Хаи berjagd). Поћерати, ам, v. pf. (Ерц.) treiben, ago. Поћератисе, амсе, v. r. pf. (Ерц.) fih herumtreiben (im Selbe, im prozeffe), agitor. Поћеривање, п. (Ерц.) дав 2ntreiben, actio. Покеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) anfangen zu treiben, agito. Поћи, пођем, v. pf. дебеn, eo. Поуздан, на, но, berläglich, juverläg, lhaud dubius, certus. Поуздање, п. дав Sertrauen, fiducia: „Џенарале моје поуздање Поуздаписе, амсе, v. г. pf. у кога или у што, vertraucn, fih verlaffen auf jemand, confido. Поулишисе, имсе, v. r. pf. folet mer. ben, fio malus, nequam. Поунијащити, им, v. pf. zum уңијат (Unirten) machen, facio esse unitum (fidei ecclesiae latinae). Поунијатитисе, имсе, v. r. pf. fich uniren (mit der lat. Kirche), uniri fidei latinaє. V. Моутицати, тичемо, pf. Inacheins Поутјецати, шјечемо,(Ерц.) ander entlaufen, evadit alius ex alium, Пушка, f. vide потка. Поучаванње, п. дав Belehren, edoctio. Поучавати, ам, v. impf. cin menig be lehren, doceo. Поучавашисе, амсе, v. r. impf, lernen, disco. Поученије, п. (bie Belehrung) bie Pre= Поцепатисе, амсе, (Pèс. и Срем.) vi- Поцерац, рца, m. човек из Поцерја : - „Да осванем у Поцерју славном „У Поцерју освануше Турци Поцерски, ка, ко, von Поцерје: ,,Напишесе Поцерске ракије Поциганиши, им, v. pf.um Bigener machen, facio esse zingarum. Поциганитисе, имсе, v. r. pf. ein Bi geuner werden, fio zingarus. Поциганчити, им, v. pf. zu einer Bi geunerin machen, facio esse zingarain, Поциганчитисе, имсе, у. г. pf. cine 3i geunerin werden, fio ut zingara. Поцијепати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) zer (palten, diffindo. 2) binabjaufen, epoto. Поцијепатисе, амсе, v. r. pf. (Ерц.) feine Kleider zerreißen, lacerare vestes. Поцрвенети, ним, v. pf. (Рес.) Поцрвенити, им, v. pf. (Срем.) Поцрвењети, ним, v. pf. (Ерц.) Поцркати, амо, ѵ.pf. паф ber Кейба verrecken, intereo alius ex alio. Поценети, ним, v. pf. (Рес.)] fhwar Поцрними, им, v. pf. (Срем.) тегдеп, Поцрњеши, ним, v. pf. (Ерц.) 16 niger, ater. roth merden, erubesco. Почастити, им, v. pf. bewirthen, trac. tiren, convivio excipio. Почек, m. Borg, Reih, mutuum: дао ми на почек, auf Borg, zu Ecih, mutuo. Почекапи, ам, v. pf. ein menig war. ten, exspecto. Почем, etma, forte: ако почем дође. Почетак, піка, m. 1) ber Infang, initium. 2) (im Sticken und Stricken) das Muster, exemplum. Почети, чнем, v. pf. beginnen, anfan gen, incipio. Почетисе, чнемсе, v. r. pf. beginnen, соері: почела се крајина. Почешати (почесати?), шем, v. pf. kraßen (wo es juckt), frico. Почивање, п. дав Xußen, quies. Почивати, ам, v. impf. ruben, quiesco. Починити, им, v. pf. паф ber Reihe machen, facio aliud ex alio: починио приспа јада. Починути, нем, v. pf. aubrafien, con quiesco. Почињање, п. дав Beginnen, orsio. Почињали, њем, v. impf. anfangen, beginnen, ordior, incipio. Почињатисе, њемсе, v. r. impf. begin nen, incipior, coepi. Почистити, им, vide помести. Почитлучити, им, v. pf. unter eine zweite Abhängigkeit bringen (z. B. wenn ein Bauer nebst den Abgaben an feinen Zinsherrn, noch dem Pascha das Neuns tel geben muß), alteri vectigali subji cere. Поша, f. 1) һур. 9. попадија. 2) као црна марама, што се носи на врашу (у Србији), ein fHornes Halstud), collaris genus. 3) поша (или поше), што Турци носе око главе, ein schwarzer Turban, tiara nigra auro praetexta. Пошалитисе, имсе, v. r. pf. {$erzen, im Spaß etwas sagen, jocor. Пошалица, f. Spafn, Sher, jocus. Пошаљивање, п. дав hergen, jocatio. Пошаљиватисе, љујемсе, v. r. impf. scherzen, spassen, jocor. Поше, ета, n. vide поша 3. Пошетати, ам (и пошећем), v. pf. einherwandeln, inambulo. Пошивање, п. дав Цебепäen, supersuo. Пешивати, ам, v. impf. übernähen, su persuo. Пошијачити, им, v. pf. einen zum шијак maфen, facio esse шијакит. Пошијачитисе, имсе, v. r. pf. ein ши јак merben, fiо шијак. Пощити, шијем, v. pf. übernäßen, su persuo. Пошкропити, им, vide покропити. Пошљедак, шка, т. (Ерц.) дав Сиде, was am Ende heraus kömmt, finis. Пошљедњи, ња, ње, Der lechte, ultimus, postremus. Пошокчити, им, v. pf. žum шокац maфen, facio esse шокцит. Пошокчитисе, имее, v. г. pf. cin шокац тегден, fio цокац. Nouma, f. die Post, cursus publicus. Поштански, ка, ко, н. п. коњи, Фон, cursus publici. Поштапање, п. дав Stüßen auf ben Stab im Behen, innisio baculo. Поштапатисе, амсе (и поштапљемce), v. r. impf. sich auf den Stab füben, innitor baculo. Поштар, т. òer Wojtmeifter, cf. пош, та. Поштарев, ва, во.) Поштаров, ва, во, des Postmeisters. Поштедети, дим, v. pf. (Рес.) Поштедити, им, v. pf. (Срем.) fparen, Поштеђети, дим, v. pf. (Ерц.) расо: немој поштедити труда. Поштен, на, но, 1) reòlich, probus. 2) (у Србији) аuh, und gwar meiffen= theils, enthaltsam im Genuß der Liebe, castus: добар човек, али није поштен. 3) да си поштен! fagt man, wenn einer seinen Namen gesagt hat. А. Како ми је име! Б. Обрен. А. Да си поштен! Б. И ти да си жив и здрав. Поштење, n. bie Rebli Feit, hrlidh= Пошто, 1) mie theuer, quanti. 2) nа дет, posteaquam. 3) по што? cf. по. Поштовање, п. дав'lchten, cultus, ohe servantia, cum quis magni fit ab om nibus. Поштовати, шујем, v. impf. aten. magni facio, colo. Поштовашисе, тујемсе, v. r. impf поштуј ce, shame dich (hab' Ach= tung vor dir selbst, und vor andern). Пра, праа (или пра), m. 1) ber Staub, pul vis. 2) das Pulver (zum Einnehmen, ale Medicin), pulvis. 3) das Pulver (Schießpulver), pulvis pyrius: „Нестаде им праа и олова „Праа има, ал олова нема Прабаба, f. bic Urgroßmutter, abavia. Прабабин, на, но, деr Urgroßmutter, abaviae. - Прав, ва, во, 1)_unfhulbig, insons. 2) gerabe, rectus. Право реци, па гледај те утеци; и криво сједи, а право реци. Правац, вца, m. 1) ber Berechte, Un *fhuloige, justus. 2) на правац, делая de aus, recta. Правда, 1. дав Recht, bie Berehtigteit justitia, justum. Правдање, п. дав Хе$tfertigen, ехси, satio, purgatio. Правдати, ам, v. impf. refertiges, Прави, ва, во, redit, еф, yerus: прави Правило, п. н. п. црквено, ble Riren. regel, directorium: не зна правила. Прамичак, чка, т. һур. У. прамен, Прандус, m. vide прамен. Прапорац, рца, т. діє фейс, tintin- Прапорчић, m. dim. 9. прапорац Прасад, f. (coll.) bie Fertel, porcelli. Праг, m. bie фейе, limen. Прађед, м. (Ерц.) ber Urgroßvater, ab avus. Прађедов, ва, во, (Ерц.) urgroßvåters Пражење, п. дав Geräuf бев verbrennens Празник, m. ber Seiertag, dies festus. Празнина, f. bie Deere, Leerheit, vacui*tos. Пуно празнине. Празновање (празновање), в. бaв Bei Праља, f. периља, bie Bäferin, lotrix. Wäscherin, lotricis. vide према. магле. Прамење, п. (coll.) bie üфе, cirri. „Да јој пошље од прасца ножицу Прасе, сеma, n. ein Sertel, porcellus. Прасетина, 1. Wertelffeif, porcellina. Прасећи, на, ћe, Sertel», porcellinus. Прасити, им, v. impf ferfein, (porcos) pario. г. Прасишисе, имсе, v. r. impf. fettelu, pario. Прасица, f. (ријешко се говори) vide назимица. Праска, 1. дав Ятафен, стеріtus: стоји Праскаши, ам, v. impf. Fафен, стеро. Прати, перем, v. impf. шафен, Зато. comes. Прапити, им, v. impf. begleiten, co mitor. Пратљача, 1. дрво (као мала лопа тица), што жене лупају њим ко- Праћење, п. дав Begleiten, comitatio. мару она узица (мјесто узенђије), Праунук, m. der Urentel, pronepos. Прашење, п. 1) bas Stäufen, Erregen des Staubes, pulveratio. 2) das Lockern (im Weinberge), pulveratio. 3) das Wers fen (ber Sau), баšerteln, partus porcae. Прашадба, f. bie gođerung im Beinber, ge, pulveratio. Прашина, f. augm. 5. пра. Прашити, им, v. impf. 1) ftåuben, pulvero, pulverem excito. 2) виноград, lodern, pulvero. Прашка, f. ein Stäublein, pulvisculus, atomus : нема брашна ни једне прашке. Праштање, п. 1) дав Berzeißen, Ber. geben, veniae datio, venia. 2) das Ab. фіедпертеп, salutatio discedentis aut vel decedentis. Прашташи, ам, v. impf, verseihen, ig BOSCO. Праштатисе, амсе, v. r. impf. 216$іед nehmen, i beurlauben (fagen прости брате!), saluto discedens vel decedens. Праштење, п. baš Rrachen (menn 3.5. ein Nind durch ein dichtes Gehölz durch, Frirgt), fragor. Праштити, шти, v. impf. trachen, fragorem edo. Прашћење, n. vide праштење. Прашчићи, m. pl. (coll.) dim. 9. прасци. Првашњи, ња, ње, neulih, nuperus. Првенац, нца, m. m. ј. рoj, ber ling (der erste Schwarm), apum, examen primum. Први, ва, во, ber erfte, primus. Првине, Г. pl. bie Srftlinge, erfle Zhat, primitiae: нијесу то њему првине. Преб, пені, пuper. Првоженац, нца, m. ber bie erfte he eingeht, qui primas nuptias facit. Ipra, f. ein Gericht, das gerößet it, cibi tosti genus: миришу ти уста, као да си пргу јела (у приповијеглки). Пода, f. ber urg, crepifus (vcutris): пр да прду суспиже. Подало, п. диš Berzeug zum Farzen, culus ex quo peditur. Прдаљка, 1, на гадљима она цијев, што стоји гадљару на рамену кад свира. Прдаљка је настављена на неколика мјеста, и сва је обљевена косипером. Прдачење, n. vide потпрдивање. Мисе. Подеж, m. ber Yurs, crepitus (ventris). Смеосе као прдеж у гаћама.. Подекнути, нем, v. pf. mit einem furz, ähnlichen Getöse fallen, cadere cum crepitu. Подењак, m. vide прдало і. д. гузица: узе кадија гвоздењак, те удари нашега Мују над подењак клицнути. cf. 0 Подели, дим, (Рес.) vide прђети. Подиши, им, (Срем.) vide прђети. Поднути, нем, v. pf. einen Turs laffen, crepitum (ventris) edo. Подњава, f. òâ árzen, crepitus: стоји га подњава, Подоња, m. 1) попрдан, т.ј. гра онај, што је крупан као боб, bie größte Gattung Fisolen, phaseoli genus. 2) der Farzer, qui pedit. Прдосија, f. Chimpfwort bor altem schlechten Rauchtaback, Schießpulver, res parum valens. Пођење, п. дає Karzen, crepitus emissio. Прђеми, дим, v. impf. (Ерц.) 1) fars en, pedo. 2) за кога, или за шлю, fich um etwas scheren, curo rem: нe ky и не прдим (за то); прди Мара за пудара: ми синко и не прдиш за науку (Прдим, В. Е., прдим). Пре, (Рес. и Срем.) vide прије. Пре, 1) еђе, ûber, per-, in прекрасан, прелиjеп. 2) über, allzu, zusehr, nimium: прекувано, преслано, преучен. Пробајати, јем, vide обајати. Пребацивање, п. г) дав Minivermerfen, Ueberwerfen, trajectio. 2) das Vorrüden, Bormerfen, exprobratio. Пребацивати, цујем, v. impf. 1) bin übermerien, trajicio. 2) übermerfen, trajicio. 3) vormerfen, exprobro, objicio. Пребацити, им, v. pf. 1) преко куће, über das Haus hinüber werfen. 2) Kуky, das Haus überwerfen, (z. B. mit einem Stein), trajicio. 3) vorrücken, bormerfen, exprobros objicio. Пребег, т. (Рес. и Срем.) vide пребјег. Пребећи (говорисе и пребегнути), бегнем, (Рес. и Срем.) vide пребјећи. Пребијање, п. 1) дав Bremen, fractio. 2) das Berechnen, compensatio. Пребијати, ам, v. impf. 1) bremen, frango. 2) berechnen, compeuso. Пребирање, п. дав Цебertlauben, Цебека Tefen, perpurgatio. Пребирати, ам, v. impf. überlefen, uberFlauben, perpurgo. Пребити, бијем, v. pf. 1) ¿erfolagen, Berbrechen, frango; нож, ногу, дрво и т. д. 2) једно за друго, gegen cin. ander berechnen, compenso. Пребјег, m. (Ерц. ст.) ber lütling der Flüchtige, profugus: |