стима додоле). Старјешина или коловођа од прпоруша зове се приац, и њега увију павитином и драчом. У пјевању и игрању жене их пред сваком кућом пољевају водом гледајући да би највећма полиле прица; а пошто сврше пјесму и играње, домаћица ваља да их дарује: вуном, сољу, сиром, скорупом, маслом, јајима и т. д., па овако што скупе онијем се у вече часте, а што им претече оно подијеле. Прпоруше пјевају пред кућама ову пјесму: Прпоруше ходиле, Терем Бога моЛиле Да нам даде кишицу, Да нам роди година, И шеница бјелица, И винова лозица, И невјеста ђетића До првога Божића. Даруј нама, стрико наша, ') Оку брашна стрико наша, Бублу масла, стрико наша, Рунце вуне, стрико наша, Један сирчић, стрико наша, Шаку соли, стрико наша, Два три јајца, стрико наша. Остај с Богом, стрико наша, Која си нас даровала. прпошка, f. (у Сријему) кад се врело млијеко или вода проспе у жератак или врућ пепео, пак са паром и пепео тако у вис сукне да ономе ко се близу деси руке или образ опари, то се вели: опарила га приошка. прпушкање, n. vide лепршање. прпушкати се, кам се, v. r. impf. fich im Sанбе wälzen (von Hühnern), volutari in arena. [vide лепршати се]. прса, n. pl. vide прси. прсак, ска, m. оде у прсак, т. ј. распаде [ce], bersten, disrumpi. преат, а, о, jtarfbrüjtig, pectorosus. прси, f. pl. (gen. прси и прсију) bie Bruft, ресtus. [cf. прса, груди]. преина, f. (у Далм.) ber Bruftriemen am Reit= pferbe, lorum in equi pectore. cf. [прсине,] силембе. [преине, f. pl. cf. преина; види s. v. пусат 2.] прскање, п. баš prißen, conspersio. прекати, прскам, v. impf. н. п. водом, fprißen, spargo, conspergo. прелук, т. баš Brufttud), баś Bruftleibchen, subuculae genus. cf. пруслук; [пршњак 2]. прелучић, m. dim. v. прслук. 1. прснути, нём, v. pf. (прснух и прекох, прсну и прште, прснуо и прскао, прснула и прсла) ber ten, jpringen, disrumpor: Прште чедо ка бијело јајце 2. пренути, прсне, v. pf. fprißen, emico. прет, m. (pl. gen. прста̂) ber inger, digitus. претен, прстена, m. 1) ber Ring, Singerring, annulus. 2) отишли на прстен. cf. колачи. 3) eine Wrt Spiel3, ludi genus. [cf. гонеталица 2]. Прстена се играју уз месојеђе ноћу; и то је најобичнија игра у Србији и у Босни. Играчи се подијеле на двије стране, па онда један узме прстен и натакне (кри 1) Ако је домаћица врло стара, говоре јој мајко мјесто етрико, а врло младој може бити да би казали снашо и нево. јући од онијех осталијех) на један рогаљ од мараме, па онда помоли из руке сва четири рогља те један од оне друге стране узме два, а два остану њима; којима допадне прстен, они почну играти, т. ј. крити прстен. Метне се на земљу девет капа (или чарапа, ако нема толико капа), и десета марама, па онда један узме прстен у руку и поткрије под све капе редом (а под једном остави прстен) и најпослије у мараму (марама та зове се алва или завитак). Кад онај тако све поткрије, онда они други питају један другога: „ђе је твој ишкил2" (т. ј. гдје мисли да је прстен) па један, који је као старјешина међу њима, почне дизати капе и тражити прстен. Кад прву капу дигне, онда рече амбар! [cf. амбарање, амбарати, амбарнути 1;] ако буде прстен у амбару, онда га они узму и крију; ако ли не буде, а он диже остале капе гдје мисли да нема прстена, док не сатјера на двије, па онда дигне ону гдје мисли да је прстен, и рече: ова наша (или нек да ова): ако ондје буде прстен, он га узме и крије као да га је нашао у амбару; ако ли не буде, онај што крије одговори му: а ова наша (или не Да ова), па узме прстен и броји два коња (т. ј. амбар и ону капу гдје је био прстен), на крије опет на ново. Кад онај нађе прстен послије амбара, онда му онај што крије броји све оне капе што нијесу дигнуте и амбар и ону под којом је био прстен; ако ли нађе у првој послије амбара, онда кажу да је убио патку [cf. убити 7], и броје му сви[х] десет коња. Кад онај амбарне па не нађе прстена, одмах му овај што крије метне завитак (а дотле га држи у руци) на оно мјесто гдје је био амбар; кад који одмах однесе прстен у завитак, онда кажу посрао се (у завитак). [cf. посрати се 3]. Мјесто амбара може се казати бош (т.ј. празно), али кад се бошка [cf. бошкање, бошнути], онда се дижу оне капе, гдје се мисли да нема прстена; па кад онај што тражи сатјера на двије капе бошкајући, онда су обје његове: ако ли нађе прстен бошкајући, онда се броје сви коњи, као и кад се убије патка. Под коју се капу један пут сакрије прстен, она се други пут зове погорелица [изгорелица] или пожеглица, и за то није слободно два пут засопце под једну капу сакрити: јер погоре сви коњи што су дотле били изиграни. Кад изиграју онолико коња у колико су погодили да се играју (највише се играју у 100), онда се карете различно: једне (оне што су надиграни) гаре, једне брију (ивером или каквим дрветом), једни траже устима прстен по мекињама или по пепелу, једни лају око куће или вичу што им се заповједи, од једнијех граде ћуприју, од једнијех крижају дуван и т. д. По ва рошима гдјешто крију прстен под филџане | пртљање, п. 1) баз Schwaken eines Rinbes, blaмјесто капа, и онда је много теже уишкилити (т. ј. погодити гдје је); а по неким мјестима, особито по Сријему, по Бачкој и по Банату, крију прстен у руке (и то кажу: да се играмо прстенка), али се то највише игра са женама, и ту нема карета никаквога, него само да мушкарци мијешају своје руке | пртљаш, пртљаша, m. (у Рисну) који пртља са женскима. [cf. прстенак 2]. којешта, ber Shmäßer, blatero. teratio. 2) das Fortpacken, abitus, ablatio. пртљати, љам, v. impf. 1) што пртљаш? шаз schwabest [waßejt би ба? quid blateras? - 2) пртљај, пртљај, тафе баß би bamit fortfommit, bring's weg. - 3) (у Далм.) носити [3] што, tragen, fero. Lippen), das Maulrümpfen, contorsio oris. 2. прћење, п. баз Babnbreфen burф бен Ефnее, viae per nives apertio. претенак, нка, m. 1) һур. v. прстен: Пр-| 1. прћење, п. баз Rajenrümpfen (eig. Berziehen ber стенци звоне на нова брда 2) (у војв.) по варошима foviel als прстен 3. 3) bіе Kamille, chamaemelum vulgare (a) die Hundsfamille, anthemis L.;] cf. жабљак [2, раман 1], раменак [1; искрица ? 6) vide титрица]; cf. царев цвијет. 4) [Прстенак] поље код Сарајева, ein Gelo bei Cарајево, nomen campi. прстеновање, n. baš Mnjteđen без Ringeš (beim Freien), donum annuli, cum puella cui desponsatur. прстеновати, нујем, v. pf. инò impf. т.ј. дје- преци, прстаца, m. pl. (у Дубр.) eine Mufchel= прт, f. vide пртина: Има арти преко поља, Може ујо путовати пртача, f. само у овој загонеци: Упртим те у артачу, однесем те у вртачу, справим ти справу, зачепим ти јаму. 3. прћење, n. baš Mułабen auf ben Rüđen, sub latio in dorsum. прѣеуснат, а, о, mit aufgemorfenen Rippen, labiis crassis. прћија, f. 1) (у Ц. г.) што се да уз дјевојку, bie Mitgift, Deirath gut, dos [vide женинство]: Удаји је, с јадом је удала, Све јој млада у арћију дала Све Ђурђево и Смедерево А најпотле и два своја сина 2) (по зап. кр.) vide особина. แ прһијаш, прћијаша, m. (по зап. кр.) калуђер прѣити се, прайм се, v. r. impf. aufwerfen, пругао, Па из пругла започе да скаче Пругиња, f. Grauenname, nomen muliebrae. пругла, п. pl. (у Сињу) оно гвожђе што се њиме растеже платно кад се тка, vide чимбари. пругло, n. Xrt olinge (ber Bogelfänger), laqueus. cf. пружало. пртилица, f. (у Лици) вунена узица у којој жене носе дрва и бременице с водом. Дјевојка кад се уда ваља да понесе шарену | пруд, пруда, m. bіе Sanobant, Düne, syrtis. [vide пртилицу са собом. греда 2]. пртина (пртина), f. феевађи, via per nives. | прудика, f. (у Барањи) шибљика која из пруда [сf. прт]. пртиница, f. dim. v. пртина. 1. пртити, тим, v. impf. Зађи maфen burch бен Schnee, viam aperio per nives. изникне. 1. прудити, дим, v. impf. (у Сријему) први род родити, н. п. виноград, шљива, зит erften Mal Frucht bringen, primos fructus ferre. 2. пртити, тим, v. impf. 1) auf ben Rüđen beben, | 2. прудити, дӣ, v. impf. (у прим.) пüвен, protollo: Штагођ носиш, ирти, а што једеш, sum [cf. користовати]: пруди ми ово. ctus primi. дроби. 2) (у Бан.) расти, напредовати, прудовит, а, о, reich an Sanbbänfen, syrtosus. н. и. арти жито; тако се каже за свашто | 1. пруђење, n. baš Bringen ber eriten Gruit, fruшто је у земљу усијано или расте из ње. пртиште, п. Sinnenzeug, lintea. пртљаг, пртљага, m. пртљага, f. baš Sepät, impedimenta. пртљажина, f. augm. v. пртљаг. 2. пруђење, п. баз ìüßen, то prodesse. tendo, н. п. руку, ногу. porrigo. - 2) чашу, reichen, | Прчањ, m. мјесто у Боци поред залива према Доброти: Од Прчања до два Лукчевића пружати се, пружам се, v. r. impf. fich außftređen, прчевина, f. ber Bodegejtant, hircus: удара на extendo corpus. пружити, жим, v. pf. 1) н. п. чашу, reichen, porrigo. [cf. покучити]). - 2) н. п. руку, ausstrecken, herreichen, extendo, porrigo. пружити се, жим се, v. г. pf. fi$ anßftređen, extendere corpus. пруслук, т. vide прслук. прут, m. (loc. пруту, pl. прутови) біс Ruthe virga. 1. прутак, тка, m. 1) hyp. v. прут. Streif am Kleide, virgula, clavus. 2) ein 2. прутак, тка, тко, biegjam, flexibilis. cf. [vide] гибак. прутараст, прутаст, a, o, geftreift, virgatus. прутило, п. (у Сријему) на што се канап с удицом веже, біе Ængelruthe, arundo piscatoria. прутић, m. dim. v. прут. прутовача, f. eine Wrt rothgeftreifter Hepfel, mali прутуља, / genus [pirus malus L. var.]. прућање, n. vide [1] праћање. прчевину. прчевит, а, о, јарац, паф Begattung riedheпб, olens coitum. прчица, f. (у Боци) мали човјек који се ласно расрди, ein fleiner jäßer Menjh, homullus ira cundus. прчор, т. каже се у шали за укухан дроб. Дроб се са џигерицом обари пак се послије ситно исјеца и попржи с луком црнијем, пак се онако врућ саспе у чабрицу, и одозго се још затопи машћу, па уз месојеђе кад хоће да се једе извади се колико треба у таву те се погрије. Од овакога се масна јела мала дјеца ласно озлотрбе, и онда реку: најело се дијете ирчора, па га тјера напоље. cf. [vide] затоп. |пршкање, п. vide чепркање. пршкаши, ам, v. impf. (у Ц. г.) vide чеиркати. пршљен, пршљена, m. ber Spinnwivbel, verticillus. cf. [прешљен 1,] агршак. пршљењак, њка, m. у приповијеци као дрвен тањир. сf. пршљен. прућати се, һам се, v. r. impf. vide праћати се. | пршљив, а, о, (у Хрв.) који се одмах расрди, пруће, п. (coll.) біe Ruthen, virgultum. jäbzornig, iracundus. [vide осорљив]. прућити се, һим се, v. г. pf. fid niebermerfen, | пршљивац, йвца, m. ein jäßzorniger Menf, ira se abjicere: Бешо рече а прући се Раде, Рекао би, испаде му душа пруѣйце, n. dim. v. пруће. прхут, f. (у Ц. г.) vide перут 2. прц! прц Милојка! прца, m. 1) dim. v. прт. cundus. [vide срдитко]. пршњак, т. 1) ам који коњу стоји преко ир- 2) (у Ријеци Сењској) vide задњица [1]: Немам страха, ка ни ирца праха. Гдјекоји саставе ова обадва значења, казујући како су на свадби пјевали куму: да полази уз Милај планину и да му лијепа пртина има: Уз Милај, мили куме, уз Милај! Лепа ти се ирца види. И уз Милај у пјевању се може мислити | пршут, m.) Wrt hinten, pernae genus (ital. perузми лај. пршута, f. sciutto). [vide шунка]. прцање, п. баз Begatten ber Siegen, coitus caprarum. прцати се, ца се, v. r. [im]pf. т. j. коза, fid begatten (von Ziegen), coëo (de capris). cf. [vide] тећи се. прцварење, n. baš Rochen (Sieben, Braten) mit Geräusch, frixio. прцварити, прцварим, v. impf. cöften, torreo, frigo. прцварница, f. ber laben, wo Biürjte uno прштење, п. баз Bertreten, Tô conculcare. He пс! 1) ftille, siste! [cf. ист]. — 2) кад се псето ваби: пс! псалтир, псалтира, m. (сељаци говоре салтир) псалтирац, рца, m. ber Fjalterüler, tiro dis- псеѣй, һâ, һê, Munò, caninus. [cf. кучји]. gebraten verfauft werben, taberna coqui. [cf. | пейна, f. augm. v. [1] пӑс. псовање, п. баз фelten unò Shimpfen, convicium. [cf. ријечање]. прцкати, кам, n. dim. v. прдјети. [cf. прцу- | псовати, псујем, v. impf. chimpfen, convicior. исовка, f. бег Shimpf, ignominia. псоглав, m. (in ber Bolfsgeographie) ein Menjd) пудити, пудим, v. impf. 1) [vide] плашити, пуђење, п. баз heudhen, terror, fugatio. птрше! каже се кљусету, кад се хоће да одбије; а говори се и у пословици: „Ласно је рећи итрие, али се усне тресу“ (т. ј. свашто је ласно рећи, али је тешко учинити). Али је ово ријеч која се управо не може записати нити ја знам како би се за њу слова могла измислити. Оваковијех ријечи има у језику нашему још неколико, као н. п. 1) онај глас који се учини кад се више предњијех горњијех зуба језик метне на подигне, које кад се учини један пут, значи: није; а кад се више пута узасопце учини, онда показује да се човјек чему чуди; 2) онај глас који се учини стиснутијем | пузање, п. баз ilettern, rien, nisus, reptatio. уснама, које обично чине жене кад се мало пўзати, пўжём, v. impf. 1) frießen, repto. [cf. Дијете протегне, или кад ко пред дјететом пузити 1]. 2) flettern, enitor. спомене жабу или какву болест, а оне ди- пўздра [пуждра], f. \ (bei ben vierfüßigen Zhieјете повуку за ухо; 3) онај глас као два пўздро, п. (у Рисну)) ren) sie Huthe, penis quaс -, којим се псету показује као да га виде, drupedum (vox honesta). него да сједи с миром, или да иде оданде, пузећке, које се у таком догађају рекне и човјеку | пузећки, узевши га за псето. 1. пў, пýa, vide пух. 2. пу! vide пи. пуало, m. vide пухало. пуаљка, f. vide пухаљка. пуати, пуâм (пӳшём), vide пухати. пувати, пувам, v. impf. vide пухати: Од горе пўвица [пухица], f. (у Боци) vide [бубуЉица] чибуљица. пудар, пударa, m. ber Bächter be einbergs, custos vineae. пударење, п. баз Bewaфen без Beinberges, custodia vineae. пударина, f. бer Lobn für bie Sütung bes Bein= bergs, merces custodiae vineae: платио пударину; отишао у пударину. пударити, пударим, v. impf, ein пудар jein, sum custos vineae. пударица, f. 1) біе Spüterin beš Seingartens, fe пужевљи, ља, ље, hueđen, cochleae. friechend, repens. пузија, f. (у Јасеници) некаква риба налик на бркицу, али бива већа и налази се по шкаљама [Walrauppe, Duappe, lota vulgaris Cuv.; vide манић]. пузити, зим, v. impf. 1) flettern, friedhen, repto. [vide пузати 1]. - 2) ausgleiten, labor: Киша музе, Ноге пузе - пуица [пухица], f. (у Ц. г.) vide [бубуљица] пувица. пујка, f. vide будија. пујкање, n. vide дршкање. нујкати, кам, (у Бачкој) vide дршкати. 2) по пуку, беr Brah, fragor [vide пуцањ]: пуки, ка, ко, 1) н. п. пуки сиромах, blutarm, pauperrimus. [cf. препукли]. - 2) (у Дубр.) шуки отац, пука мати, т. ј. исти, чити, ірsissimus. [vide 2 исти]. пуклаш, пуклаша, m. (у примор.) шипак [1] који се обично распукне како почне зрети, Art Granatapfel, mali granati genus [punica granatum L. var.]. пуклина, f. (у пјесми) vide пукотина. |пукнути, нём, vide пући. пукотина, f. біе Épalíte, Niße, ber Hiß, fissura [сf. пуклина]: Сав је од пукотина (који не може никаке тајне да сачува). пуктање, п. баз Фијjen foßenber Sohnen, sonitus pisi cocti. mina custodiens vineam: здрава као пуда- пуктати, пукћем, v. impf. pujjen, sono, subere pito: Гуштер пукће навр куће, Гаће плете, | пўнишаке, f. pl. ein Rartenfpiel, ludi chartharum на војску ће пулак, пулака, m. (у Барањи) мало магаре, baš Gjellein, asellus. [vide магаре]. cf. пуле. пуле, ета, п. vide магаре. пули[*], adj. indecl. шарен на пулије (?) [cf. пурли]: И по њему пули рисовина Диже цура пули дувак с лица пулија[*], f. 1) ein nopf, [фnallenartiger &nopf, [cf. цело]. 2) као пређица на шеширу што пастири од коситера салијевају. пулијешки, ка, ко, ppi, Appulus: Познају се као Пулијешки лупежи. пулчаз[*], пулчаза, m. (у Далм.) велика плоча што стоји на ђечерми на врх прсију више тока, а са стране мање плочице, под којима су ковче (за спучање), зову се пулчази, cf. [vide] токе [2]. Пуља, f. 1) Хppulien, Appulia. 2) [ауља] (у Србији) и у Босни) новац или број новаца од шесет пара. cf. вижлин. пуљат, а, о, н. а. коњ, т.ј. шарен као да су пуље по њему [vide грошаст]: [И под њиме] пуљата богата пуљење, [п. verbale von пуљити]. Пуљиз, Пуљиза, т. који је из Пуље [1], берpulier, Appulus. пуљити, адљам, v. impf. [vide помаљати]: ауљи коњ пуздру (н. и. кад хоће да мокри). Пуљо, т. мушки надимак. genus (öfterr. Saunifel). пўно, 1) voll, plene. 2) (по југоз. кр.) viel, пўнтваин, m. ungegorner Bein, um samit ben пунцит,) а, о, cf. пун. пўње, п. (у Ц. г. и у Лици) вино што се (о 2) (у Боци) некака трава у које је коријен отишао у земљу доље управо; дјеца огледају ову траву које ће ишчупати управо с коријеном и вукући је горе говоре: „испупи се, пупо, на мајчино млијеко.“ [vide балучка]. 3) vide [пухара] пуша. пун, а, о, voll, plenus: пун ријечи; пун пун- | 2. пўца, f. (у Дубр.) vide лутка. цат (пунцит), ganz und gar voll. пунан, а, о, 1) dim. v. пун [cf. пунахан, пуна У ширину педесет пупав, а, о, großbäudhig, ventriosus. [vide трбушат]. чак]: У висину по триест лаката, У напри- | пўнавац, авца, m. ber 2Siebebopf, upupa [epops јед по триест пунане L.; cf. бабин кокот, божјак 2, кукавичји коњиц, кукавички коњиц]. аунано Кад неђеља на пунано дође 2) fomanger, gravidus. cf. [vide] трудан [2]. пунахан, хна, хно, (по југоз. кр.) vide [пунан 1] пуначак. пунац, нца, m. vide таст. пўначак, чка, чко, dim. v. пун. [vide пунан 1]. пунгуз, m. erbihtete Speije, nomen fictum cibi, q. d. qui replet culum: A. Како је то јело? Б. Пунгуз. Не може од унгуза да једе. пўндрав, т. црв који се код мршавијех коња под репом налази. пунити, ним, v. impf. [ef. напуњати] 1) fülen, 1. пупак, ика, т. біе Япоšpe, calyx. [cf. пупо- 2. пўпак, пка, m. 1) ber label, umbilicus. Гдје- пунити, цим, v. impf. es treibt sinospen, gemmas пупљење, п. баз Rnošpen-treiben, emissio gemmarum. [cf. пупчење]. пупољак, пољка, m. vide [1] пупак. juniperi. cf. [vide] вења [2]. пунити се, ним се, v. r. impf. voll werben, impleri: пуни се мјесец, човјек у лицу. пуница, f. 1) женина мати, біе hwiegermutter | пупуљица, f. (у Ц. г.) біе Вафholberbeere, bacca (die Mutter der Frau), mater sponsae. [cf. Taшта, баба 5]. - 2) bie Bermanste ber yrau, affinis ex parte uxoris: отишао у пунице. пуничин, а, о, бег пуница [1], socrus. пуниш, пуниша, m. у пословици, cf. нашиш, пўпушка, f. (у Вуковару) на хљебу гука (као на дрвету чворуга), біе Sharte am Brote, fissura panis. пўпчаст, а, o, gemölot, fonver, convexus, gibbus. |
