пупчење, n. vide пупљење. пупчити, чим, v. impf. (у Дубр.) vide пупити. 1. пупчић, m. dim. v. [1] пупак. 2. пупчић, m. dim. v. [2] пупак [1]. 1. пура, f. (pl. gen, nýâ) vide будија. 2. пура, f. 1) (у Имоск.) vide качамак, мамаљуга. 2) (у Лозници) таково јело с водом размућеном с пекмезом. so daß es in der Luft sich umdreht, ita jactum, ut torqueatur cum volat. [vide врзимице]. пустина, f. (по југоз. кр.) од вуне сваљано као дебело ћебе, те се на њему спава, біе Filzdece, stragulum ex coactis factum. cf. [2] пуст. пустине, f. pl, (у Ц. г.) као јастучићи, што се меће на јарам, да не убије вола у врат. пурак, рка, т. 1) біє &lintenfugel, globulus ig- | пустиник, m. ber Sinfiebler, anachoreta. neus. [vide зрно 2]. - 2) bart gefoßte &ijo- пустиња, f. bie inöbe, desertum. Ien, phaseolus semicrudus. пуран, пурана, m. vide будац. пурењак, ёњка, m. ein halbreifes Stüd Rufurug zum Röften, zea tostilis. cf. [печењак,] зе лењак. пурење, п. баз Braten von (grünem) Rufuruz, tostio zeae semimaturae: има ли већ кукуруза за пурење? Пуреш, т. Жаnnšname, nomen viri. пурити, рим, v. impf. т. ј. кукуруз, röften, braten, torreo. пурјак, т. (у Славонији) некаква трава која се пурама даје у мекињама, 2rt fane, herbae genus. пурјан, m. (у Подг.) као прас, Art andh, allii genus. [vide прас]. [пурка, f. vide будија.] Пурко, т. Тannšname, nomen viri. пурли," indecl. cf. [vide] пули: По нанулам пурли гађе пануле Пуро, м. Вапnšname, nomen viri. пусат,* m. 1) vide оружје. - 2) (у Сињу) коњска одора (узда и прсине), Bferbege= [dirt, arma equestria. [cf. такум]. пусник, пусника, m. ber Berbammte: Но се иусник к земљи увијаше пусница, f. біе Berbammte: А пусница пушка арчалија 1. пуст, пуста, о, (пӯстӣ, та, то) 1) verlafjen, herrenlos, desertus: Пусто масло и пси лочу. - 2) öбе, desertus. [cf. пустошан]. - 3) пуста батина! (т. ј. хеј да је сад батина! н. п. кад се мисли да ви ваљало кога бити) трчи пуст као бијесан ! ала је пуст лаком ! лијена је пуста као вила! 2. пўст, m. (у Ц. г.) простирач сваљан од вуне, ber ğil, coacta. cf. [vide] пустина. пустаија, m. (понајвише у војв.) ein äber, latro. cf. [vide] хајдук [1]. пустаијин, а, о, beš Straßenräuber, latronis. пустаински,) пустаијски, ка, ко, räuberij, praedatorius. пустайлук, m. bie Räuberei, rapina. пустара, f. (у војв.) біе ufte (in Ungern), terra non arata, sed gregibus per miss a. пустараш, пустараша, m. који држи пустару. пустарски, ка, ко, н. п. теле, bon пустара. пусти, баба, коњу крв, vide троскот. пустимица, f. ein Surfprügel, lignum missile, 3. B. um Obst herabzuschlagen. пустимичке, бацити дрво, prügelartig geworfen, пустити, пустим, [пуштити] v. pf. 1) lajjen, mitto, dimitto [cf. 1 пуштати]; жену, fein Weib (gerichtlich) entlassen, divortium facere cum uxore (у Србији за владања Турскога кад је ко хтио жену пустити, није му требало ићи попу ни владици, него кадији и муселиму. Доста пута је онај који је хтио жену пустити осјекао јој перо од шамије на глави или рогаљ од скута на хаљини какој, па је од себе отјерао и на суду распустио се с њоме. У Боци жена мужу прекине гатњик а он њој ресу од прегљаче, иа престригу пару и узевши свако по једну половину и пошавши једно на једну друго на другу страну повичу: „Бог дао и богородица да се више никад не видимо и не састанемо !" А и за владања Милоша Обреновића свештенство се готово ништа није мијешало у пуштање жена, а готово је тако било и за времена КараЂорђијева); браду, madhjen lafjen, promitto; пустило масло (т. ј. цицвара) маст. - (2) пустити кога у кућу, einziehen, laffen, immitto: пустила себи у кућу мужа. 3) fallen lasjen: Од жалости и сузе пустио 4) пустити воду, jein ZBajjer lafjen, urinam reddo. [vide пишати]. пўстођак, т. дијете које не иде у школу, ein Knabe der nicht in die Schule geht, puer scholam non frequentans (oppositum ђак). пустолина, I f. (als Scheltwort) verlassen, herпустоловина, rentos, deserta res, homo bestia. [cf. постоловина]. пустопаш, f. гдје је сваком слободно пасти, eine freie (unversperrte) Weide, pascuum cuique patens: није то пустопаш. пустонашице, cf. пустопаш. Пустопоље, п. поље у Поцерини, cf. [1] двориште. пустопољина, f. пусто поље, Deibe, desertum. [сf. пустош]. пусторук, а, о, празнијех руку, н. п. дошао пусторук, т. ј. с голијем рукама, feer, inanis. пустосват, m. (у Паштр.)) ein pod zeitgajt one пустосватица, f. J Amt, conviva nuptialis sine munere. [vide набигузица]. пустош, f. eine Deibe, loca deserta. [cf. пустопољина]. пўстошан, шна, шно, пуст [2]. пут, пута, m. 1) ber öбе, desertus. cf. [vide] Beg, via [cf. цеста]: иде 2) die Reise, iter. путем; стоји под путом. 3) сад овога пута, један пут, два пуга, einmal, zweimal, semel, bis. [cf. ред 2]. 4) (по југоз. кр.) nah, gegen, ad -: Оти- 2. пућење, п. verbal. v. путити. шао пут Беча, т. ј. у Беч; А отолен пут | Будима пође — Пут Мемета загон учинила Пут бијеле куле Караџића - 5) није било пута то чинити, т. ј. није било право. cf. путан. 6) (по југоз. кр.) по иут [vide попут]. путак, тка, m. hyp. v. пут [1 и 2]: Јеленак ми гору ломи, Путак да му је путаљ, т. коњ путоногаст, ein 1. пућење, п. баз Srollen, Xufmerfen ber Lippen vor Berovuß, vultus iratus, buccarum inflatio. пућерица, f. (у Ц. г.) мали суд од дуга, Art fers, баз eine Blässe am Fuße hat, equus habens maculam in pede. путан, тна, тно, reht, rectus, justus. [cf. пут 5]. путања, f. ber Fußfteig, semita. [vide стаза]. путањица, f. dim. v. путања. пўтаст, а, о, vide путоногаст [1]: Путасти су у ноге лијеве путашце, п. dim. v. пуце: Ој Миљо, Милице! Сребрно путашце путијер, m. (у Црн.) vide чаша (а што је у нас путир они зову калиж). путило, n. vide путо. cf. сапон. efäß, vasis genus. [vide ведро 1]. cf. каблић. пући [пукнути], пукнём, (пӱкох, пуче, пукао, пўкла) v. pf. 1) berjten, ipringen, rumpi, н. I. пукао лонац, пуче му срце. 2) пуче жица (на тамбури), уже, конац, reißen, dirrumpi. 3) (у Дубр.) пукао чир, т. ј. провалио се. 4) земља, гроб: ту ће му и гроб лући, т. б. ту ће и умријети. - 5) framen (wie bie Glinte, Ranone), edo sonitum. [cf. цићи (2 цикнути)]. 6) пукло поље, пукле равнине, erstreckt sich unabsehbar hin, patet late. 7) пуче глас, verlauten, inaudior. 8) пуче ми десет гроша. 9) што коме пукне више репа (кад кога истуку или му се друго како зло догоди, не може се повратити). куд пукло да пукло (било како му драго). пућити се, пуѣйм се, v. r. impf. bie Sippen vor Groll aufwerfen, buccas inflo: Пyhu ce као Һурак. пуһка, f. vide [будија] пура. 10) путина, f. (у Дубр.) рутина и путина, Zänbelei, | пуһкање, п. баз Zabatraußen in fleinen 3ügen, nugae. путиница, f. (у Дубр.) dim. v. путина. путӥр, путира, m. Reld), calix. (cf. путијер). cf. [валеж,] калиж. emissio fumi nicotianae intervallis brevibus. пућкати, кам, v. impf. Zabat puffen, nicotianae fumum emitto brevi intervallo. пућкац! vide пуѣ. пўтити, тим, v. impf. (у Дубр.) vide мрдати: | пуфлак, ( т. као малиш, изметак, 3werg, puпути (кад ко не умије што да каже управо | пуфлачић, milus. [cf. стармали]. него говори којешта). путник, m. 1) ein Reifenber, viator. 2) [Пут Huk] Mannsname, nomen viri. путников, а, о, без путник, viatoris. путнина, f. baš Reifegelo, viaticum, cf. попут нина: Те путнику аутнину платише путнички, ка, ко, бег путници, viatorum. путно, adv. recht, recte, juste. путњица, f. (у Сријему и у Бачк.) ber muß am Leibe, squalor. путњичав, а, о, immußig, squalidus. пух [1 пу, пув], m. bie Bild maus, Dajelmа [Siebenschläfer, myoxus glis Schreb.], glis (frais пухалица, f. (у Црмн.) vide пухаљка. пухање [пуање], п. 1) баз Blajen, flatio. - 2) путо, п. баз Gußeijen, pedica: Лупа као путо | пухара [пуара], f. гљива, еіnе о лотру. с. букагије, [негве (његве), путило, сапон 1, ђенђер, һустек]. путовање, п. баš Reifen, peregrinatio. путовати, путујем, v. impf. reifen, peregrinor. путоног, а, о, (ст.) vide путоногаст [1]: Све коњице путоноге путоногаст, а, о, 1) eine Bläjje am Tuße Labenò, macula praeditus in pede, [cf. путает, путоног, чарапаст,] н. п. коњ, пас. 2) човјек путоногаст (auh mit bem Beifaßе: у све четири), ein verteufelter Rerl (in gutenm Sinne), versutus, insignis. пуһ! interj. plumpf, sonus rei cadentis in aquam. нућак, һка, т. vide [будац] пуран. ВУКОВ РЈЕЧНИК | wamm-vt, gonus fungi [lycoperdon bovista Balb.; ef. 1 пупа 3, пуша]. пухаре [пуаре], f. pl. (im die weiten türkischen Hojen, carum. dherze: bie yarzhofen) caligae latae tur пухати [пуати, нувати], v. impf. 1) пӳхам (пӳ- које ласно испуца, Wrt Beintraube, uvae genus [vitis vinifera L. var.]. пуцањ, цња, m. baš Befrad), fragor, ef. пук [2], пуцњава: по пуцњу сам ти познао пушку; Стаде, Мујо, пуцањ од пушака пуцање, п. 1) баз Épringen, ruptio, ruptura. 2) das Krachen, fragor. пуцар, m. vide дрндар, тресач. пуцарање, п. dim. v. пуцање 2. пуцарати, рам, dim. v. пуцати 2. пуцарати се, рам се, dim. v. пуцати се. пуцарев, пуцаров, а, о, vide дрндаров. се. 2) пуши се јело, печено јагње, башpfen, vaporare. пушка, f. (pl. gen. пўшака) 1) баз фßewehr, telum jaculatorium : мала, Bijtole; дуга, linte; aud) біе вјетрењача [3] (Binobudje) ift eine пушка. 2) без пушке н. п. дао или узео град, т. ј. "да није ни једна пушка пукла, ohne einen Schuß, oppidum traditum recipere. пушкар, т. 1) који добро може убити из пу кe, der Schüß, Scharfschüß, qui excellit jaculando. [vide raђач]. - 2) бег Bewehrfabrifant, telorum igniferorum confector, faber. cf. [туфек,] туфекчија [туфегџија]. пўцати, цам, v. impf. 1) berjten, jpringen, rum- | пушкарање, п. баз Blänfelu, jaculatio mutua е por. 2) fradjen, sonitum edo. чем, Natjchen, flagello insono. 3) би пўцати се, цамо се, v. r. impf. auf einanber schießen, telis se mutuo petere. пўце, цета (пўца), п. (pl. пўца, gen. пўтаца) 1) н. п. виново, eine Seinbeere, acinus. 2) ber &nopf, globulus (fibulatorius). [cf. дугме]. 3) горњи нишан на пушци, Rorn, bulla, cf. нишан [2]: Ја не виђу луце џевердару пуцкање, n. dim. v. пуцање. пуцкарање, п. dim. v. пуцкање. пуцкарати, рам, v. impf. dim. v. пуцкати. пуцкати, кам, v. impf. dim. v. пуцати. пуцњава, f. baš trachen (ber Манонен), fragor. cf. [vide] пуцањ. пуч, m. (у Дубр.) јама гдје се држи вода, Сі[terne, cisterna. [vide студенац]. cf. бистијерна. telis igniferis. пушкарати, рам, v. impf. бацати пушке, [hieBen, jaculor: Ни пјевају, нити пушкарају пушкарати се, рам се, v. r. impf. plänfeln, jаculari mutuo. пушкарев, а, о, vide пушкаров. 1. пўшкарица, f. bіе Bumpflinte (ber Rinser), teli puerilis genus. 2. пушкарица, f. (у Далм.) vide пушкомет. пўшкарница, f. baš Echießloh, bie chießjarte, foramen jaculatorium. [cf. мазгал 1, мазгала 1]. пушкаров [пушкарев], а, о, без пушкар, јасиlatoris. пушкомет, т. біе 2Beite eines intenjußез, distantia jactus teli jaculatorii. cf. [2] пушка рица. пушљив, а, о, (у Славонији) vide црвљив (п. п. орах, кестен, жир, јабука, шљива). пушница, f. зграда гдје се суши воће, біе Dbitbarre, aedificium (furnus) pomis torrendis. пучанин, т. (у Дубр.) Bürger, civis. пучанка, f. bіе Bürgerin, civis. ef. пучка. пучански, ка, ко, (у Дубр.) bürgerlid), civilis. пучанство, п. (у Дубр.) ber Bürgerjtaus, ordo | пушо, т. у Црној гори и онуда по приморју civium: Боље је моје лучанство него твоје зову тако свако мушко дијете до 5-6 говластеоство (рекне пучанка владици кад се сваде). пучење, п. (у Хрв.) баз palten, fissio. дина. пушт[*], m. (у Босни по варошима) (als helt= wort) ber Cump, juvenis nihili. cf. [vide] нитков. пучина, f. н. п. морска, біе unabjebbare (Reers) | пуштавање, n. vide пуштање. Glähe, (aequor) latum, patens: Кад су пољу | пуштавати, пуштавам, vide [2] пуштати: Не у лучину били, Виђе шатор Мушкет-капе- пуштавам Задранин-Тодора И да дође паша господаре тана пучити, пӳчим, v. impf. (по зап. кр.) н. п. шљиве, т.ј. цијепати [1] за сушење, palten, findo. пучица, f. (у Дубр.) біе Тešmujhel, mytilus [edulis L.]. пучка, f. (у Дубр.) vide пучанка. пуша, f. мала округла гљива, која се осуши на мјесту, па кад се притисне, прах се из ње пуши. cf. [vide] пухара. пушење, п. 1) баз Наифеп beš Zabats, fumigatio. [cf. фумање]. 2) das Rauchen, fumus. пушити, шим, v. impf. 1) Zabat raußen, fumum nicotianae emitto. [cf. пити 2, фумати]. 2) ftauben, excito pulverem. пушити се, шӣ ce, v. r. impf. 1) rauchen fu mus est: у овој се кући пуши. ef. димити пўшче, чета, m. (veräýtlid)) fleiner, parvulus. | пченица [пшеница], f. (у Подг.) vide шеница. cf. пушт. пшена, f. vide шена [2] (цвијеће) [blaublumiger Steinflee, Räjeflee, melilotus caerulea Lamk.]. пшеница [пченица, вшеница], f. vide шеница mit allen bleitungen: Расте ли ти у пољу ишеница P 3) р, додаје се на крају гдјекојијем ријечима, | Раваница, f. 1) ријека у Ресави. cf. [2] Ран. п. ништар, свагдар, ондар, менскар, ван. 2) намастир на тој ријеци. садекар. намастир у Фрушкој гори. cf. Врдник [2]. |раванички, ка, ко, von Раваница. 1. рабар [робар], бра, (cf. [1] храбар) m. (ст.) 2. рабар, бра, бро, vide [2] храбар. рабаџија[*], m. vide [возач] тежак [?]. рабљење, п. баз Grönen, praestatio operae раванцу малу, Ту ћеш виђет пет стотин гробова А по равни с обадвије стране Равањ, вња, m. мјесто између Саве и Засавице (у Мачви више Митровачке скеле). За времена Карађорђијева на Рављу је био Српски шанац: И док ми је на Равњу Ми лоша Равна, f. [adj.] ваља да је некака планина у treitenber), равнати, нам, v. impf. ausgleichen, vergleichen (Streitende), compono. равник, равника, m. (у Вуковару) платно које није узведено ни мало, него равно. cf. [1] саде. Равни Котар, m. vide Котари. работање, п. баз Wrbeiten, operis factio. 1] раван. bene, planities. cf. [равница, работати, там, v. impf. arbeiten, opus facio. [vide | равнити, равним, v. impf. ebnen, aequo. работаш, работаша, m. (у Хрв.) vide работар. сленик. работница, f. bie Wrbeiterin, operaria. [vide посленица]. рабош, т. баз Herbholz, talea. cf. [роваш 2,] рабуш. 1. рабрен, а, о, vide храбрен. 2. Рабрен, т.жани знате, поmen viri. рӑвак[*], вка, m. ber Donigflaben, favus. [vide 1. раван, вни, f. (loc. равни) bie bene, planities. [vide равнина]. 1. равно, gerabe, ipse [cf. год 4]: дао му равно сто гроша. 2. Равно, n. [adj.] планина у Херцеговини: Око њег су велике планине: Једно Равно а друго Чемерно - Док дођоше на Равно планину равњача, f. (у Имоск.) капа, која је одозго равна, као фес, cine Art Ropfbesedung, vittae genus. рага, f. (у војв.) vide курада. 1. рад, м. (ос. раду) bie Wrbeit, labor. 2. рад, а, о, дern, lubens [cf. каил (каио)]: ja сам рад то учинити, id) thue es gern, facio lubens; рад сам отићи кући; она је рада за њега поћи. Рада, 1) f. ўrauenname, nomen feminae. 2) m. (ист.) vide [1] Радо. Радак, т. Жаann name, nomen viri. Радан, m. Mann name, nomen viri. Радана, f. auenname, nomen feminae. 2. Раван, Равана, m. (у пјесми) ријека у Ре-| Радас, m. Mannšname, nomen viri. сави, vide Раваница 1: У Ресави крај воде | Раде, m. (voc. Раде) hyp. v. Радоица. [vide Равана 3. раван, вна, вно, (равни, на, пб) eben, planus. Раден, m. Тапиšname, nomen viri. Раденко, m. Жапинате, nomen viri. радилица, f. чела, біс Hrbeitsbiene, apis melli- 1.радин, m. 1) ein arbeitfamer Dčenjd), homo la- Радован, м. Тапи нате, nomen viri. павица. радовање, п. 1) bas reuen, gaudium. [cf. paj- тако се каже и: тако au радовати се, дујем се, v. r. impf. fich freuen, Радовац, овца, m. Mannšname, nomen viri. Радинко (Радинко), m. Mannšname, nomen viri. | Радовашничанин, m. (pl. Радовашничани) каРадисав, т. Mannšname, nomen viri. радити, радим, v. impf. 1) arbeiten, laboro. [cf. пословати, работати, трудити 2]. - 2) traф. ten (aber anh оbne zu wollen: радиш да буДеш бијен, би ђanbeljt jo, баß bu hläge be= fommit), ago: ради да ми сјутра дођеш; Он све ради да кога превари; Бегођ сједне, луђер из Радовашнице. радовашнички, ка, ко, pon Радовапіница. радовинка, f. (у Сријему) rt Beinrebe, vitis [vinifera L. var.] genus: црна, Smetichtentraube; бијела, Siebmeiner. Радовче, п. поље у Пиперима: Хајде с њима на равно Радовче свуђе није вино, А све ради кавгу да огради 3) што радиш? was machit bu? wie gebt's | Радоина, f. село bir? quid agis? [cf. 1 радив 2]. Радич, т. Жаnnšname, nomen viri. радиш, m. 1) (frain. вртавка, öjterreich. Drabibaberl, б. 1. breh bich Bärbchen) [vide зврчак]. | Радоица, m. 2) (у Барањи) од љешника ђердан. [vide| Радоје, m. гротуља]. Радојка, f. Радиша, m. 1) Mannsname, nomen viri. 2) Радојко, m. [радиша] човјек, који добро ради (cf. [1] ра- | Радомир, m. дин [1]): Радиши Бог помаже; У радише | Радоња, m. свашта бише, У штедише јоште више. Радосав, m. радљив, а, о, (у Рисну) arbeitfam, fleißig, la-| радосан, сна, сно, vide радостан. boriosus, cf. работан: Ако сам гадљива, а оно сам радљива; Радљивој ђевојци у брзо са зидинама и у Староме Влаху на лијевој страни Увца. cf. Радоиња. Радойња, f. (у пјесми) vide Радоина: Равну Бању иза Радоиње сватови. Радман, m. Жanušname, nomen viri. Радмир, т. Mannšname, nomen viri. Радна, f. ўтанеnname, nomen feminae. Жаппšname, nomen viri. радост, радости, f. (Іос. радости) біе reuse, gaudium, laetitia. [cf. обрадовање; милина]. радостан [радосан], сна, сно, freubig, laetus. Радота, m. Manušuame, nomen viri. 1.радош, m. (у војв.) біе Xufgabe, res gratis addita rei bene venditae. cf. [vide] при ложак. радни, на, но, н. п. дан, Wrbeits, Bert, pro-| 2. Радош, Радоша, m. Mannšname, nomen viri. festus. cf. [работни,] послени. Радука, f. Grauenname, nomen feminae. радник, т. (у Србији) човјек који ради пољ- Радукан, дукана, m. Жаnnšname, nomen viri. [vide| Радул, т. Тавиśname, nomen viri. ски рад, ber jelobauer, agricola. cf. 1] тежак. радња, f. біе 2rbeit, opera, cf. [1]рађа: је штедња него и добра радња. Радула, f. Grouenname, nomen feminae. 1. Радо, m. (voc. Радо) һур. v. Радоица. [cf. | Радуейн, усина, m. Таниšнате, nomen viri. 2. радо, 1) gern, lubenter: радо иду на војску. 1. рађа, f. (у Сињу) vide радња. 2) (у горњој Славонији) waßrjcheinlich, haud | 2. рађа, f. (у Дубр.) морска риба, бег Кофе, dubie [cf. прилика 4]: он ће радо сад тамо raja [clavata L.] (ital. razza). бити. рађање, п. 1) Sebären, partus. Pàдоба, m. Mannsname, nomen viri. Радобуд, м. Жанизнате, nomen viri. 2) das Frucht bringen, fertilitas. рађати, рађам, v. impf. 1) деbären, pario. [cf. |
