винӣ [фини], на, но, (у војв.) fein, elegans, | вињага, f. (cf. [грешика,] лозница) 1) wilber excellens. Винишће, п. зидине од старе куле више Спљета с источне стране Клиса. Beinftod, vitis silvestris. 2) die Frucht da. вињичица, f. у загонеци, cf. тињичица. Винко Лозић, m. eine fomijhe Berjonifizivung без Weins (etwa Weinhold Rebmann), Bacchus: yдарио га Винко Лозић у главу, т. ј. опио се. | вйона, f. (у Фрушк. гори) она гранчица којом Винковачки, ка, ко, von Винковци. се воћке калеме. Винковци, оваца, m. pl. Stästen in Sirmien. | випирузана [бипирузана], у припјеву: ПошеВинковчанин, m. Ciner von Винковци. винкот, m. (у Хрв.) бer Beinmoft, mustum. [vide] шира, cf. маст. вино, п. ber Sein, vinum. [cf. лозовина]. винобер, m. in bem prid morte: Баба старца звала уз врбопуц., а старац јој се одазвао уз винобер, біе Beinleje, vindemia. cf. [vide] берба. винобој, винобоја, m. Wifermes, phytolacca decandra Linn. тало је пет ђевојака, Шипер-пеана, Шиком-бојана, и ђузелана, Мимопросава, Пета ђевојка Випирузана вир, вира, m. (pl. вйрови) біе Ziefe in einem Flusse, der Wirbel, locus fluminis profundior, gurges: стала вода у вирове (кад на суши престане тећи, него само стоји у вировима; тако у равни стану у вирове и оне воде које у планинама нигда не пресишу. [cf. вилиман]. винов, а, о, 3. В. лоза, Bein-, 3. B. Hebe, vitis. | вира, f. (зап.) vide вјера. [cf. вина лоза]. винован, вна, вно, (у Сријему) н. п. кљук, грожђе, weinreim, vini ferax. виновес, m. feinere Бершüßе (q. d. fino fes?), mitrae genus. виновёсак [финофесак], m. hyp. v. виновес: На глави јој весак виновесак виран, рна, рно, (зап.) vide вјеран. вирење, п. баз Späben, speculatio. виноград, m. Weinberg, vinea. cf. [лозје 2,] | вирӥз, m. (у војв.) Wrt Æinberipiel3, ludi genus. треје. виноградар, виноградара, m. ber Beingärtner, vinitor. виноградац, винограца, m. hyp. v. виноград. виноградски, (виноградски), ка, ко, зит 2Beinberg gehörig, vineae. винопија, f. Beinfaufer, vini potor. Свињари узму заоштрен клипић (вириз) па га једни шорају штапом у висину, а други штаповима у ВИСИНИ кече (згађају). [cf. 1 клис 2]. виризање, п. баз вириз-Épielen, ludi genus. виризати се, зам се, v. impf. играти се вириза, вириз-[pielen, ludere вириз. 1. Винош (планина), m. (ст.): Па ти ајде на вирити, рим, v. impf. guđen, speculor: вири Винош планину 2. винош, т. (у Нег.) пошто се вино оточи, кроз прозор, вири иза врата; вири миш из рупе. успе се вода на комину те постоји неколико | вирити се, рим се, (зап.) vide вјерити се. дана, пак се онда оточи и пије се у кући | вирић, m. dim. v. вир. готово као и вода. [cf. шилер (шиљер)]. вирица, f. (зап.) dim. v. вира. вински, ка, ко, н. п. суд, ein (gejmirr), vini. вирке, adv. вирећи. винути, винём, v. pf. webeln, agito (caudam): вирност, f. (зап.) vide вјерност. винути се, винём се, v. r. pf. fich jowingen, se | вировит, а, о, н. п. вода, voll Ziefen (von cinem Fluße), per plura loca profundiora decurrens. Вировитица [Веровитица], f. мала варошица у Славонији. вие, m. (loc. вису) 1) bie Doђe, altitudo: дигнути што у вис. cf. [vide] висина. 2) bie Berg Пріße, cacumen montis: на вису; Када будеш вису на планину 3) [Buc] Snfel Lissa. висак, ска, m. vide виска [1]. Висећ, m. планина близу Омиша. [cf. Висућ]. висибаба, f. baš neeglödmen, galanthus nivalis Linn. висина, f. (асс. висину) біе поbe, altitudo. [ef. вис, вишина]. винчати се, чам се, (зап.) vide вјенчати се. висити, сим, v. impf. hängen, pendeo, cf. вивинчић, m. (зап.) vide вјенчић. сјети: Што виси нек отпада. ВУКОВ РЈЕЧНИК 5 камен (за то би се мјесто три витла рекло и воденица од три камена), баз mülrab rota molaris. - 4) vide [вршај] насад 2. витар, тра, m. (зап.) vide вјетар. витез, m. (pl. витезови) 1) ber Delo, vir fortis, heros [vide јунак 1]: Јесу л' здраво Српски у пјесмама говори се и коњу: На ливади три коња витеза На витезу коњу шареноме [Витез] 2) планина у Босни близу Сарајева. близу Травника. витезови 3) село у Босни витешки, ка, ко, Selben, heroicus: витешка невоља (у Ц. г.), т. ј. велика (у којој човјек ваља да се бије као витез). Висока, f. adj. планина у Далмацији више вити, вијем (вијем), (part. pass. вит, и. вијен) Сиња. Високи Стефан, m. Тако се у народу зове син кнеза Лазара, који је послије Косовскога | боја у Србији владао и који је зидао намастир Манасију. У народу се нашему приповиједа да је Високи Стефан по смрти оца својега побјегао у Московску па послије неколико година одонуда с војском преко Маџарске дошао у Србију и с Турцима се био и надвладавши их и претјеравши преко | мора бацио за њима свој буздован у море говорећи: „Кад овај буздован изишао на сухо, онда се и Турци вратили амо!“ а буздован одмах сам изиђе на бријег; у том му се анђео јави говорећи: „И ти можеш и кон ти може, али ти Бог пе да. " cf. Сибињанин Јанко: Гради, кнеже, биће ти за душу, И за здравље Високом Стевану Високо, n. adj. ein Stästchen in Bošnien, nomen urbis: Од Високог паша Асан-паша v. impf. н. п. вијенац, тица вије гнијездо, витикос, m. у загонеци, cf. тињичица. витиљача [фитиљача], f. У Хрватској на Тур- леница. вити се, вијём се, v. r. impf. [1)] fich winben, ambio: IIа се вије ружа око бора, Као [2) vide вијати свила ОКО киге смиља се 2]. 1. Височица, f. највиши бријег у Велебиту више витица, f. 1) понајвише се говори pl. витице, Госпића. bie Maarlode, cirrus. [cf. бикуље]. - 2) (око 2. Височица, f. главица између Мартинића и витка, f. на лијевчи оно гвожђе што се на- вит, а, о, vide витак: Вита јело, дигни горе вит, вит! / interj. Saut, um sie Zaube zu locđen, cera. 2) 3) баз витлати, лам, v. impf. 1) fhwingen, vibro. — 2) н. п. говеда, beftig jagen, vehementer agito. витлати се, лам се, v. r. impf. berumlaufen, discurrere. витлија, m. vide [вјетрењак] летипас. витлић, m. 1) dim. v. витао. 2) п. п. клободана, или злата, бer Sträbn. cf. свртак [сврчак 2]. - 3) (у Љешкопољу код Подгорице) vide [дубак 1] сталац. витао, тла, т. 1) ber Sarnhafpel, rhombus. cf. витлов, витлова, m. vide [вјетрењак] ле2) ber afpel, типас. витњак, навитњак, сноватник. rhombus. 3) воденица н. п. од три ви- витњак, т. (у Боци) vide витао 1. тла, т. ј. кола, које свако обрће по један | Витомир, m. Тапи нате, nomen viri. витоперити се, рим се, v. r. impf. fich werfen, 1. Витор, m. 1) Mannšname, nomen viri. 2) вишати, шам, (зап.) vide вјешати. 1. вишê, adv. 1) (comp. v. високо) höher, altius. 2) (comp. v. много) теђе, plus. [cf. веће 2]. по-|2. више, praep, gen. ober, supra. Ви-| Вишевица, f. аланина између Бјелопавлића и Жуле никшићке. 2. витор, а, о, (у горњ. прим.) у овој заго- | Вишеград, m. Drt an ber Drina, füblich von Swor неци: Витора крава из висока пала, сва се nik, berühmt (im Sprüchworte) durch seine Brücke: крава распрша а теле се уздржа [т. ј. орах]. Остаде као ћуприја на Вишеграду. вито ребро, п. faljhe Hippe [costa fluctuans. s. | вишек, m. vide фишек. spuria]. виторог, а, о, mit gewunбепси Dörnern, cornibus вишеклук, m. vide фишеклук. вишеклије, f. pl. hece, vide фишеклије. tortis: Младе воке витороге витрењак, т. (зап.) vide вјетрењак. витрењача, f. (зап.) vide вјетрењача. витрење, п. (зап.) vide вјетрење. витрина, m. (зап.) augm. v. вигар. витрити, рим, (зап.) vide вјетрити. витрић, м. (зап.) dim. v. витар. витровит, а, о, (зап.) vide вјетровит. витрогоња, m. (зап.) vide вјетрогоња. витромет, м. (зап.) vide вјетромет. 1. Вића, m. (ист.) vide Вићо. 2. вића, f. (зап.) vide вијећа. Вићан, m. Mann name, nomen viri. вићање, п. (зап.) vide вијећање. вићати, виѣам, (зап.) vide вијећати. виће, п. (зап.) vide вијеће. Вићентија,) Вићентије, m. Vinzenz, Vincentius. виѣка, f. у овој загонеци: Вићка виси, вићка вихар [вијар, вијор], m. ber 2Sirbelwins, turbo. вишек-ћесе, f. pl. vide фишек-ћесе. niano. вихоље, п. (у Дубр.) трава која има црвен | вишњовача, f. Beichjelftod, fustis e ligno aproПвиjет, Art Pflanze, herbae genus [mathiola incana R. Br.]. Вице, f. (у Ц. г.) надимак женски. вишњовик, т. ser Beid felwein, vinum e ceraso aproniano Linn. вицкаст, а, о, (dim. v. витак) н. п. човјек, вишњовина, f. баз Beidhjelholz, lignum cerasi schlank, gracilis. aproniani. 1.вичан, чна, чно, 1) bewanbert, versatus: није | вишт, m. (у Сријему) eine Irt Cäure, acidum он вичан томе послу. [cf. вјешт, учан]. 2) (зап.) vide вјечан. 2. вичан, чна, чно, (зап.) vide вијечан. вичит, а, о, (зап.) vide вјечит. виш, m. (у Ц. г.) eine Wrt flange, herbae genus [lasiagrostis calamagrostis Link.]. quoddam: кисело као вишт. вишт, а, о, (зап.) vide вјешт. виштак, виштака, m. (зап.) vide вјештак. виштање, n. vide вриштање. виштати, штим, v. impf. (у Ц. г.) vide вришштати: Ђе му пусти у планину вишти вишак, шка, m. 1) баз Mehr, Ueberfluß, plus. | виштац, вишца, m. (зап.) vide вјештац. [сf. претек, сувишак]. 2) кад иде човјек | виштина, f. (зап.) vide вјештина. На вишак т. j. у напредак (напредује, н. п. виштица, f. (зап.) vide вјештица. у снази, у имању). вишала, п. pl. (зап.) vide вјешала. вишалица, f. (зап.) vide вјешалица. вишањ, шња, m. (pl. вишњеви) 2rt wilbe Deich= виштичетина, f. augm. v. виштица. виштичина, вјеверица, f. (јуж.) баз i hörnmen, scinrus. cf. јеверица. fel [3wergfire]. cerasi austerae genus [pru-|вјеверичић, m. cin junges Cichhorn, sciuri pullus, nus chamaecerasus Ehrh.]. Вишњева има у sciuri catulus. [cf. јеверичић]. Сријему гдјешто по међама око винограда. | [вједовит, а, о, vide видовит; види s. v. здувишање, п. (зап.) vide вјешање. хач.] вједогоња, м. (у Боци) vide једогоња: Лети вјеђа [вљеђа], f. (у Ц. г.) vide обрва. vita. вјековати, вјекујем, v. impf. (јуж.) fein Reben | бифен, vitam vivo: Да заједно вијек врекујемо вјековит, а, о, (јуж.) bauerhaft, diuturnus. cf. [vide] вијечан. вјеру, Rrebit, fides: он нема вјере у чар- вјеран, рна, рно, (јуж.) tren, fidelis.. вјенчавање, п. (јуж.) баз Zranen (von helenten), | вјереница љуба, f. (ст. јуж.) т. ј. вјерна љуба copulatio conjugialis. вјенчавати, вјенчавам, v. impf. (јуж.) trauenп, jungere connubio. вјенчавати се, вјенчавам се, v. impf. (јуж.) [сf. вијерница љуба]: Вели њему љуба вјереница вјеридба, f. (по југоз. кр.) кад се вјери дјевојка, vide просидба. fid trauen laffen, jungi connubio. вјенчани, на, но, (јуж.) н. п. прстен, кошуља, кум, Xrau (Ring), copulatorius. вјенчаница, f. (јуж.) 1) новци што се дају попу (а поп владици) за вјенчање, біе rau | gebühr, pecuniae debitae pro copulatione. 2) вјенчана кошуља, Traußems, tunica copulatoria: На то стери моју вјенчаницу, Коју но су три везиље везле 3) die Dachlatte, asser. cf. [vide] жиока. вјенчање, п. (јуж.) біе rauung, copulatio conjugialis. [cf. ниће]. На вјенчању се много којешта врача, особито да млада првијех година не би дјеце рађала, или да би више | вјерица, f. dim. v. вјера. рађала синова него кћери, или да не би дјеце никако имала. Прво и друго врача млада сама себи, а треће врачају јој непријатељи, и кажу да се њој или њезину мужу на чемугод од хаљина завеже узао вјёрити, рим, v. pf. (по југоз. кр.) вјерити вјёрити се, рим се, v. pf. (по југоз. кр.) і на вјенчању, да не би нигда дјеце имала. вјенчић, m. dim. v. вијенац. То вјерност, вјерности, f. (јуж.) Treue, fidelitas. вјеровање, п. (јуж.) баз Ölauben, fides. вјеровати, рујем, v. impf. unb pf. (јуж.) glauben, credo: Волим (лакше је) вјеровати него ићи те питати. вјетар, тра, m. (јуж.) ber Bino, vents riosus. cf. [витлија, витлов, голоигра, лети- -- nescere. вјетрина, f. augm. v. вјетар. вјетрни млин, m. 1) (у Ц. г.) біе іnòтüые, 2) [В]. Млин] ждријело наврх Ловћена, за које се приповиједа да је на њему негда био вјетрни млин. вјетровит, а, o, winbig, ventosus. вјечан, чна, чно, (вјечни, на, но, adv. вјечно) вјечит, а, о, (јуж.) ewig, aeternus. cf. [vide] вјечан. вјечна мука, f. bie Spölle, infernus christianorum [vide пакао 1]. вјешала, вјешала, n. pl. (јуж.) ber Salgen, ра tibulum. вјешалица, f. т. j. меса, ein Stüd geräuchertes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. [cf. удо]. вјешање, п. (јуж.) баš Dängen, suspensio. вјешати, шам, v. impf. (јуж.) hängen, suspendo. вјешт, а, о, (јуж.) чему, или у чему, ber es verteht, geidt, peritus [vide 1 вичан 1]. вјештак, вјештака, m. (јуж.) ber Bejhidte, peritus. [cf. мајстор 2]. вјештац, вјешца, m. (јуж.) ber Berenmeifter, veneficus. вјештина, f. (јуж.) bie Bejchidlicheit, leifterchaft, scientia. [cf. мајсторија]. вјештица, f. (јуж.) bie Dere, venefica. [cf. каменица 5, крстача 2, рогуља 2, цопрница]. Вјештица се зове жена која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лепира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом Шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и за то се многи о бијелим и божитњим поклаДама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха: јер кажу да оне на покладе највише једу људе. Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама. Кад се вјештица је љају више села Моловина на некакоме дан пут исповједи и ода, онда више не може вјештичетина, f. augm. v. вјештица. траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, Вла, Влӑа (Вла̂), m. vide Влах. она се сија као ватра; и највише се скуп- | влага, f. bie Jeuchtigfeit, humor. [cf. мемла]. љају на гумну; за то кажу да она, кад хоће | влада, f. 1) біе perrjhaft, dominatus. да полети од куће, намаже се некаквом ма 2) [Влада] Тако ми Ладе и Владе и девет сти испод пазуха па рече: „ни о три ни о сјемена! с. Лада. แ das Betragen, gestio. 2) грм, већ на пометно гумно. Приповиједа | владалац, владаоца, m. ber Jerrfcher, regnans. се да је некака жена, која није била вје- владање, n. 1) das Herrschen, dominatio. штица, намазавши се оном масти, мјесто ни о трн, ни о грм, нехотице рекла: и о владати, владам, v. impf. berrichen, dominor. трн и о грм, и полетјевши сва се испре- владати се, владам се, v. r. impf. jih betragen, бијала које о шта. У Сријему се припови- se gerere. cf. [поносити се 2,] подносити се. једа да се онамо вјештице највише скуп- | Владета, m. Жанизнаme, nomen viri. |