Прокаскивами, кујем, dim. v. про

касивами.

Прокашљатисе, љемсе, у. г. pf. ein menig buften, tussio paululum. Прокидање, п. Durd Uufreißen, apertio, diruptio.

Прокидами, ам, v. impf. aufreifen, disrumpo.

Прокинути, нем, v. pf. aufreifen (ein Geschwür), aperio. Прокисао, сла, ло, н. п. сир, млијеко, Sein wenig fauer gemorben, subacidus. Прокисивање, n. 1) baš Durd regnen, perplutio (?). 2) òás Gäuerli merven, subacidatio (?).

Прокисивати, сује, v. impf. 1) исф= regnen perpluit. 2) fäuerlich werden, subacidus reddor.

Прокиснути, не, v. pf. 1) vom Кеден durchneßt werden, perpluít. 2) säuerlich merven, subacesco, Прокʌество (проклетство), n. ber Flud), exsecratio: прокɅество на њему, es liegt ein Flud auf ibm. . Проклет, ма, mo, verfludt, diris de

votus.

Проклетав, f. vide прокʌество. Проклети, кунем, v. pf. verflumen, diris devoveo.

f.

преклетство, п. vide проклество. Проклијаши, ам, v. pf. hervorteimen, progermino.

Проклињање, п. das Berflumen, exse

cratio.

Проклињаши, њем, v. impf. serflumen,

tundo.

Прокљуватисе, амсе, v. r. impf. fid Прокљуватисе, љујемсе, v. г. pf. ðurd. picen, aperire sibi rostro exitum (ut faciunt pulli). Проко, м. (Ерц.) ein Deannoname (als hyp. ven Продан), nomen viri. Прокола, f. "ein gröfferer beil eines zeripaltenen Ganzen, portio majuscula rei diffissae z. B. vom Kohlkopf (broccoli?), vom Baumtloge. Der Gerbe Denft an проклати (?). Проколање, п. Das Eheilen in проколе, dissectio in segmenta majora. Проколами, ам, v. impf. in проколе theilen, disseco in majora segmenta. Прокоп, m. Der Ganal, Graben, fossa. Прокопавање, Das Durdgraben,

perfossio.

u.

Прокопавати, ам, v. impf. burdgrar ben, perfodio.

Прокопами, ам, v. pf. 1) burdgraben,

perfodio. 2) erkundschaften, exploro. Прокопсами, пшем, v. pf. (у Сријему, у Бач. и Бан.) (проxonn, Fortgang) qut fortkommen, reussiren, succedit mihi ex animo. Прокопсао као Турски цар

на Сенти.

Прокосити, им, v. pf. einen Flect abs mähen, demeto locum. Прокметисе, тисе, v. г. рf. коме шта (у Сријему), gelüften, collibet. Прокувати, ам, v. pf. ein wenig kochen, paululum coquo.

Прокуњаши, ам, v. pf, ein wenig ni cken (vor Schläfrigkeit), paululum nuto. Прокурватисе, амсе, v. pf. zur Sure, zum Hurer werden, evado moechus aut moecha.

прокушати, ам, v. pf. ausholen, fonta Diren, experiri.

Продажене, п. 1) bat Borbeigeben, praeteritio. 2) das Vergehen, Aufhören, finis. 3) Der (gute) ubgang Der Saare.

venditio facilis.

Пролазак, ска m. vide прођа. Пролазити, им, v. impf. 1) borbeigehen, praetereo. 2) vergehen, desino, praetereo. 3) gehen, abgehen (von der Waare), divendi.

Пролетање, п. (Рес. и Срем.) vide пролијепање.

Пролетами, ећем, (Рес. и Срем.) vide пролијентами.

Пролетети, шим, (Рес.) vide проле

Ћеми.

Кеми.

про

Пролетими, им, (Срем.) vide проле-
Пролетни, на, но, (Рес.)
Įvide nрo-
Пролепњи, ња, ње, (Срем.) љетни.
Проʌембс, (Рес. и Срем.) vide пpo-
Проʌембске, љепос.
Пролепошњи, ња, ње, (Рес. и Срем.)
vide прољетошни.
Пролеће, n. (Pec. и Cpem.) vide прољеће.
Пролећети, летим, v. pf. (Ерц.) vorbei,

durchfliegen, praetervolo, pervolo. Проливање, п. (Срем.) vide прољевање. Проливати, am', (Chem.) vide пролеам; (Срем.)

pervagor.

Промући, мукне, v. pf. m. j. грло, heiser werden, irraucesco. Промукками, ам, v. pf. auffфтем. infusa et agitata men, vas aqua purgo.

Промучипи, им, y.pf. ein wenig quälen, aliquantum crucio. Промучитисе, имсе, v. r. pf. око шпа, sich Müye geben, operam do. Пронаћи, нађем, v. pf. austindig machen, erfahren, rescio, comperio. Пронеми, несем, (Рес. и Срем.) vide пронијеми. Пронијети, несем, пронијо (прониjeлa, ^o), v. pf. (Epi.) 1) durch -, vor. beitragen, praeterfero. 2) прониjела кокош (или друга каква пица), ans fangen zu legen, coepit ponere ova. Пронићи (говориме и проникнуши), никне, v. pf. durchwachsen, excresco per

Пронидâне, п. das Durchwachsen, progerminatio per Проницами, ниче, v. impf. н. п. траBa, duramachien, succresco per-: „Кроз кости јој трава проницала. Проносами, ам, v. pf. н. п. дијете, ein menta tragen, porto aliquantum. Проносиши, им, v. impf. vorbei, durch tragen, fero per praeterfero. Проношêне, п. das Vorbeitragen, prae

terlatio.

Пробдами, ам, v. pf. spazieren, Пробдатисе, амсе, v. r. pf.j umberges

hen, circumeo. Прооднши, им, v. pf. wo herum, durch, vorbeigehen, eo circum, per, praeter. Пропaдâœе, n. 1) das Durchfallen, ca. sus per 2) das Verfallen, zu Grunde gehen, interitus. Пропадаши, амm, v. impf. 1) durchfallen, 2) zu Grunde gehen, pereo. Пρопaлишa, f. ein Bankerottier, decoctor: лажа и пропалица. Пponacm, f. der Abgrund, vorago, ba

cado per

rathrum.

Пропасти, аднем, v. pf. 1) burdfal= len, cado per-. 2) zu Grunde gehen,

Пpoпnjeвáme, n. (Epy.) der Anfang des Singens, cantus initium.

ПIропnjeваmи, ам, v. impf. (Еpy.) ans fangen zu fingen, coepi canere, intono. Пропинâже, и. 1) das Aufrichten, erectio. 2) das Brüsten, Großthun, inflatio. Пропињатисе, њемсе, v. r. impf. ftd in die Höhe richten, erigor. Пропиρиmи, им, ν. рf. m. j. вampу, anblasen, sufflo.

Пропишáванe, n. 1) das Durchpissen, perminctio. 2) das Hervorpiffen, prominctio.

Пропишавами, ам, v. impf. 1) burda piffen, permejo. 2) (anfangen zu) piffen, mejo.

Пропишати, ам, v. pf. 1) burdpiffen, mejo per 2) pissen, mejo. Пропјевати, ам, v. pf. (Ерц.) anfan. gen zu fingen, primum cautum edo: пропјевали пилићи (Србљи не једу пилића док не пропјевају); пропјевала црква, намастир.

Проплакати, лачем, v. pf. 1) anfan gen zu weinen, incipio flere: ,,у Шаму ће каде проплакати

2) ein wenig weinen, fleo parumper. Пропьуване, г. das Hervorspeyen, pro◄ sputio.

Проплуваши, ам, v. impf. hervorspeyen,

prospuo.

Пропљувати, љујем, v. pf. 1) bersots speyen, prospuo. 2) ein wenig spenen, spuo paululum. Пропустити, им, v. pf. 1) дurolaften, mitto ut perrumpat quis: пропустио га мало кроз руке (д. і. ein menig abprügeln). 2) auslaffen, dimitto. Пропућкатіи (профућкати), ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Durd= jagen, verschwenden, vergeuden (vers futfchen), pessumdo.

Пpoпyшmane, n. das Durchlassen, permissio, dimissio, emissio. Пpoпýшmamи, aм, v. impf. durchlassen, permitto.

Ipорáдишисе, имce, v. r. pf. anfangen arbeitsam zu seyn, incipio esse sedulus. Прорáсmаше, n. das Treiben (der Pflans zen), emissio.

Прорáсmamи, ам, v. impf. treiben (von Pflanzen), emitto.

Пpoрácmn, сmeм, v. pf. treiben' (vom Kohl, Rüben), emitto (germeu). Прорачуними, им, v. pf. Бесеф nen,

duco rationes.

gen, vaticinor.

Поóрок, m. der Prophet, propheta. Пророков, ва, во, без Propheten, prophetae.

Пророковање, n. vide прорицање. Пророковати, кујем, vide прорицами. Просањкатисе, амсе, v. г. pf. ein mes nig Schlitten fahren, vehi trahis paululum.

Просап, сца, m. Der Serber, Freimera ber, petitor puellae, procus. Просед, да, до, (Рес. и Срем.) просјед.

Просејами, јем, (Рес. и Срем.) vide просијами.

Просек, m. (Рес. и Срем.) vide просијек.

Прoсex, m. (Рec. и Срем.) vide просјек.

Просен, на, но, н. п. леб, слама, Hirfen, miliaceus,

Просèниша, f. das Hirsenbrot, panis miliaceus,

Просéцање, n. (Pec. и Cpem.) vide просијецање.

Просецами, ам, (Рес. и Срем.) vide просијецами.

Просидбa, f. die Freiwerbung, petitio virginis.

Просијами, сијем, v. pf. (Ерц.) дисф fieben, cribro.

Пpocиjex, m. (Epy.) ein zweischneidiges Instrument zum Durchhauen, securis anceps.

Просијецање, п. (Ерц.) дав Дисфhauen, persectio.

Просијецами, ам, v. impf. (Ерц.) burф hauen, perseco.

Просилац, сиоца, m. vide просац. Просипâше, n. 1) das Ausschütten, ef fusio, profusio. 2) das Verschwenden, profusio.

Просипати, ам (и просипьем), v. impf. 1) ausschütten, profundo. 2) verschwens den, profundo. Прocuрame, n. das Durchscheißen, Hers vorfcheißen, procacatio. Просираши, ам, v. impf. bur i eifen,

catio.

Ipocjáчиши, им, v. impf. nach Bettler Art begehren, mendico. Просјачки (просјачки), ка, ко, 1) Беt. telhaft, mendicus. 2) adv. bettelhaft, mendice.

Просјед, да, до, bee grau žu теквен beginnt, subcanus.

ПIросjek, m. 1) vide просиjек. 2) Durchs hau, durchgehauener Weg, via arte aperta per saxa.

Пρocjeи, сиjечем, v. pf. (Еpy.) durchs hauen, perseco, transeco. Прославити, им, v. pf. н. п. крсно име, zu Ende feyern, percelebro. Прославитисе, имсе, v. г. pf. fid Без rühmt machen, berühmt werden, inclaresco.

Прославьане, n. 1) das Feyern, percelebratio. 2) das Berühmtwerden, illustratio.

Прославьаши, ам, v. imрf. ¡u Ende feyern, percelebro. Прослављашисе, амсе

v. r. impf. bes rühmt werden, inclaresco. Пpoco, u. die Hirse, milium. Просраmи, серem, v. pf. 1) daherscheis Ben, procaco. 2) просрао свe, er hat alles verfressen, patrimonium devora

vit.

Пpocm, ma, mo, 1) einfältig, gemein, simplex. 2) да је просто, es ift vers geben (als Antwort auf Bitte um Vergebung); проста му душа! Cott hab ihn selig, (vergebe ihm die Sün den).

Пpocmak, m. ein einfältiger gemeiner Mensch, ohne Bildung, homo de plebe. Простакиња, f. ein gemeines XBeib, mu*lier de plebe.

Простаков, ва, во, без простак, поminis plebeji.

Простачки, ка, ко, 1) wie es gemeine Leute haben, plebejus. 2) adv, wie ein пpoсmak, more hominis plebeji. Прsсmирâше, n. das Ausbreiten, expli catio, extensio.

Пpoсmирamи, рем, v. impf. ausbreis ten, explico.

Пpocmipâч, m. ein Tuch, das ausges breitet wird, stragulum. Простирача, . m. поњава, што се

проçmaрe, die Koße, die ausgebreitet wird, um darauf zu liegen, gausape. Пpocmaрка, f. vide просmирач. Проçшишн, им, v. pf. verzeihen, igno