„Од Бога ти Божју вјеру дајем, - Држаћу те како своју главу,
Дати дио како брату своме."
А кад Саво ријеч разумно,
Па на плећи Драшка доватио,
Пренесе га преко воде ладне,
И пренесе Брђанку ђевојку,
Тек изиде води на брежину,
А на воду долећеше Турци,
Осман-ага и Усеин-ага,
у воду коње ућераше,
Али тако Осман-ага виче:
Стани Саво Неваљаловићу,
Тако ли се носе Турске главе?
Сад ћеш мене платит свеколико.
А кад Саво ријеч разумно,
Од образа танку брешку пали,
Осман-агу добро погодио
Насред воде на коња дората
Посред паса, не даде му гласа,
Паде Туре у воду студену,
Те га вода Зета унијела;
А кад виђе Поповићу Драшко,
Па лијевом пали џевердана,
Усеина добро погодио
Оба Турска коња уватио,
На једнога Драшко узјахао,
На другога Саво и ђевојка,
Побјегоше проз Бијелопавлиће,
Док дођоше селу Загарачу,
Ту је Драшко трудан починуо,
Па ђевојци пратиоце дао,
Па је посла у Пипере равне
Ha Дворове Попа Пилетића,
Отолен се Драшко подигао,
И поведе Сава побратима,
Кад дођоше Кчеву каменоме,
Држа Сава како своју главу.
И то било, ка' се је чинило,
Ова пјесма свијема Србима,
Од мен пјесма, а од Бога здравље. 180
Бој Црногораца с Махмуш-иашом.1°)
Махмут везир вијећ учинио
У бијелу Скадру на Бојани,
Па вијећу везир сакупио
Сву господу Турску изабрану,
Када их је везир сакупио,
Још је вако њима говорио:
„Ево згоде, моји витезови!
"Сад да силну војску подигнемо,
- Да ми гору Црну освојимо,
„Гору Црну и приморје равно,
„Којено смо одавна жуђели.
„Ја имадем, моја браћо драга!
„Црногорце неке пријатеље,
- Даћу њима миат неколико,
10) Ја за цијело мислим да је ове обадвије пјесме о боју Црногораца с Махмут пашом начинио Црногорски владика Петар I. (садашњи Свети Петар), па су послије ушле у народ и идући од уста до уста колико се могло догоњене према народнијем пјесмама. У предговору ја мислим о овоме говорити више.
"Продаће ми ломну гору Црну,
Учинићу, што је мене драго.
- Него ево моје ране љуте:
«Брђани ми путе затворише,
- Те не могу војску саставити
Од све Босне и Херцеговине
И од наше земље Арбаније.
- Хајд'мо дићи земљу Арбанију!
- Да пуштимо огњене вјетрове
„На Пипере и Бјелопавлиће,
-Поробимо мало и велико,
Изгоримо огњем свеколико,
- Док дођемо, браћо, до Никшића,
„Ту хоћемо табор учинити,
-А распети бијело шаторје,
- Силну ћемо саставити војску
Од све Босне и Херцеговине
- И од наше земље Арбаније;
Па на троје дијелити војску:
Једну ћемо оправити војску
- До Новога града бијелога,
- Што је наше од старине било:
-Кад дођемо граду Дубровнику,
- Ту хоћемо, браћо, запашити
Баш мојега брата Ибрахима,
- Да пашује и да господује,
- Нек се чудо на далеко чује;
"Другој дати по мору бродове,
- Нека возе бумбе и топове,
, Пра, олово и другу захиру,
„Бој да бију, о миру не раде.
, Сад не има у Боку Которску,
„У њу нема момка ниједнога,
„Све је пошло у Талију равну,
, Баш да брани Млетке од Француза;
„Трећа ваља да отиде војска,
„Нека иде преко горе Црне,
Да ми Црну гору освојимо,
„Гору Црну и приморје равно,
„И на мору коња напојимо,
- Док дођемо до Котора града.
"Кад дођемо до Котара града,
Ту хоћемо, браћо, запашити
"Баш Мехмеда мојега синовца,
, Нек пашује и нек господује,
„Нека за то и Латини знаду:
„То је моја жеља превелика.
Тако вели Махмуте везире,
Па он скочи на ноге лагане,
Те довати дивит и хартију,
Брже пише једну ситну књигу,
Те је шаље лом но гори Црној,
На Цетиње до етра владике:
О владико, рного рски краљу!
"Ти ак' хоћеш, да смо пријатељи,
„Немој дават помоћ Брђанима,
Нити примај робља од Брђана, , Не примај га малој гори Црној; , Хоћу пуштит' огњене вјетрове На Пипере и Бјелопавлиће,
|