Page images
PDF
EPUB

Ipocmopuja, f. der Raum, spatium. Пpocm ma, f. die Einfalt, simplicitas. Простран, на, но, weit, breit, latus spatiosus.

Прострелити, им, (Рес. и Срем.) vide проспіријелити.

Прострати, , рем, прострьо, (Рес. и Срем.) vide простријети. Пpocmpax, f. am Rocke, Mantel, die Deffnung um die Hand durch zu ste den, apertura pallií.

Протријелити, им, v. pf. (Ерц.) mit Dem Pietie durchschießen, sagitta traji1 сіо: простријелила га вила. При спријети, рем, прострьо, v, pf. (E.) ausbreiten, explico. Прострићи, рижем, v. pf. dur[ren, apeio tondendo.' Проспіругами, ужем, v. pf. bиффа durchschas ben, perscabo. Просýкаши, учем, v. pf. 1) durch und durchschießen, durchbohren, trajicio, confodio. 2) in der zweideutigen Anet bote foviet als просити (ђевојку). Просуши, спем, v., pf. 1) quš{utten, profundo. 2) vergeuden, verthun, pessumdo: просуо кућу.

Прос тисе, спемсе, v.r.pf. 1) berauß. fliegen, effluo. 2) auseinander rinnen, diffluo: просуласе каца. Просушишй, им, v. pf. ein wenig trocknen, exsicco paullulum. Прота, т. (Рес. и Срем.) vide прото. Прошак, т. ријешко решето, што се жито протаче на њега, ein gröz berer Reiter (Sieb von Leder), cribri genus rarioris. Проmáкаже, n. das Reitern, cribratio. Пlрошáкaпи, ачем, v. impf. durchrei.

tern, cribro.

[merged small][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]

Прómин, на, но, dез прoma, protopresbyteri.

Прошиница, f. bie Trau beš прота, uxor protopresbyteri. Протискивање, ц. 1) дав Durhðrän= gen, pressio per -, 2) das Stechen in der Seite, dolor laterum, pleuritis. Протискивати, кујем, v, impf. 1) bine durchdrängen, premo per 2) προmискуje me, ich habe Seitenstechen, dolent mihi latera.

Пpomican, f. pl. das Seitenstechen, pleu

[ocr errors]
[ocr errors]

ritis. ПIроmиснуми, нем, v. рf. 1) durchdräns gen, premo per 2) stechen (in der Seite), dolent latera. Прomиuâе, n. vide пpomjeшáme. Прошицати, тиче, vide пропецами. Протјецање, п. (Ерц.) баз Unfangen zu fließen, initium fluxionis. Протјецати, тјече, v. impf. (Ерн.) anfangen zu fließen, coepi fluere. Пpomo, m. (Epu.) der Protopresbyter Erzpriester, protopresbyter. Протопопа, m. vide прото. Протопопин, на, но, без протопопа, protopresbyteri.

Проточити, им, v. pf. durchsieben, reis

tern, cribro.

Пpompécane, n. das Ausschütteln, ex.

cussio.

Протресати, ам, v. impf. aufütteln,

excutio.

Пpompéсma, сем, v. pf. ausschütteln,

excutio. Протрљати, ам, ben perfrico. Пpompamиce, aмce, v. r. pf. einans der ausbeuteln, perfricare se invicem. Протрти, рем, протръо, v. pf. 1) durchreiben, reiben, tero. 2) ein wenig reiben, tero paululum. Протрчати, чим, v. pf. zwischen durch, vorbeilaufen, praetercurro. Ipomya, fein Schwärmer, Abenteus IIpomува, f. ter, grassator. Прошужити, им, v. pf. beginnen зи Elagen, coepi conqueri. Пpomуpame, u. 1) das Werfen durch —, jactatio per -9 2) das Losbringen, an den Mann bringen, divenditio. Пpomýрamи, ам, v. impf. 1) durchwer, fen, jacto per-, 2) losschlagen, vendo.

V. pf. ein wenig reis

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

као и проћеран. Проћеривање, п. (Ерц.) дав Zreiben Durch - das Vertreiben, actio per-, • ejectio.

2) ver.

Проћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) treiben durch --, vorbei jagen, ejicio.

Проћи, прођем, v. pf. 1) burd -, мо beigehen, eo per -, praetereo, 2) ber. gehen, vorbeiseyn, praetereo. 3) abgehen (von der Waare), divendi. Проћисе, прођемсе, v. r. pf. 1) ergeben, obambulo. 2) etmas gehен laf= sen, meiden, mitto. Проујати, јим, v. pf. 1 vorbeibeulen, Проучати, чим, vpf (vom іndе), praeterstrido.

[ocr errors]

Проучиши, им, v. pf. bur lefen, perlego. Профукками, ам, vide пропућкати. Проход, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан, по варошима) vide изод. Процавтети, шим

Процавшити, им, vide процвјетаПроцвасти, атим,

Процватити, им,

[ocr errors]

Процјеђивање, п. (Ерц.) дав Дисфе gen, percolatio.

Процјеђиваши, ђујем, v. impf. (Ерц.) durchseihen, percolo.

Прочатити, им, v. pf. durchlesen, perlego.

Прочачкати, ам, v. pf. buсобен, durchstochern, perfodio.

Прочешљати, ам, v. pf, кога, (fig.) einen durchkämmen, pectino. Прочистити, им, v. pf. ein wenig fäus bern, perpurgo.

Прочитати, ам, vide прочатити. Прочка, f. Сад је прочка, а други ће пут бити квочка, діета mag e bir bingeben (проћи), hac vice fero, in posterum non sic abibis. Прочкати, ам, vide прочачкати. Прочупати, ам, v. pf. ein wenig rau= fen, vellico.

Прочути, чујем, v. pf. hören, erfahren,

inaudio.

Прочутисе, чујесе, v. г. pf. laut wer= деп,

inaudior.

Прошалишисе, имсе, v. r. pf. ein wenig scherzen, jocor aliquantum, subjocor. Прошараши, ам, v. pf. ein menig bunt= checkig färben, aliquantum variego. Прошарашисе, амсе, v. r. pf. fid bunt färben, variegari: прошарало се грожђе, смијег по планини (wenn einzelne Stellen aufgethaut find).

Прошевина, f. дав &rbettene, quod expetitum est.

Прошена ђевојка, f. (сп.) bie Berlo6. te, desponsata :

„Разбољесе прошена ђевојка

Процветами, ам, (Рес. и Срем.) vide Прошење, п. т) дав Berben um cine

процвјетапи,

einen Klageton von fich geben, strido, ejulo.

Процвилети, лим v. pf. (Рес.) Процвилити, им, v. pf. (Срем.) Процвиљети, лим, v. pf. (Ерц.) Процвјетати, ам, v. pf. (Ерц.) érőlü= hen, effloresco. Процедити, им, (Рес. и Срем.) vide проциједити.

Процеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide процјеђивање.

Процеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) vide процјеђивати.

Проценити, им, (Рес. и Срем.) vide процијеними.

Процеп, т. (Рес. и Срем.) vide процијеп, Проциједити, им, v. pf. (Ерц.) дисф. feihen, percolo.

Процијенити, им, v. pf. (Ерц.) абӑ. hen, schäßen, aestimo. Процијеп, т. (Ерц.) ber оbеn, lignum ex parte fissum, forceps ligneus.

Braut, procatió. 2) das Bettelu, men

dicatio.

Прошетатисе, амсе, ѵ. г. pf. fid ein wenig ergehen, obambulasse. Прошибати, ам, v. pf. ein menig mit der Ruthe peitschen, virga plecto. Прошивање, п. дав Dur näßen, persutio, transsutio.

Прошивати, ам, v. impf. burnäßen (mie bie Matrazen), persuo. Прошити, ѵ. pf. bur näßen, persuo. Прошња, f. дав Betteln, mendicatio. Проштац, шца, m. 1) die Planke, tabula, 2) дизати се прошца, cin Spiel, da einer den andern, der auf dem Boden liegt und sich starr macht wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, ludi genus.

Прошће, п. (coll.) bie planten, tabula. Пpna, f. glühende Asche mit Wasser vers

mischt (als Umschlag), cineres aqua diluti.

Посam, ma, то, ftart son Bruft, pe

ctorosus.

[ocr errors]

Прои, (gen, прей и прсију), f. pl. bie
Brust, pectus.
Прскање, п. дав Sprüßen, conspersio.
Прскаши, ам, у. impf. н. п. водом,
prüßen, spargo, conspergo.
Прслук, т, дав Brutuch, дав Bruft
Tetbchen, subuculae genus.
Прслучић, m. dim. 9. прслук.

1

Поснути, нем, v. pf. becten, fpringen, disrumpor.

Поснути, не, v. pf. fprüsen, emico, Пропі, т. беr inger, digitus. Прстен, т. 1) ber King, Singerring, annulus, 3) отишли на прстен, cf. колачи. 3) eine Irt Spiels, ludi genus. Промена се играју уз месојеђе ноћу; и то је најобичнија игра у Србији и у Босни. Играчи се подијеле на двије стране, па онда јеДан узме прстен и натакне (кријући од они остали) на један рогаљ од мараме, па онда помоли из руке сва четири рогља те један од оне друге стране узме два рогља, а два остану њима: којима допаДне прстен, они почну играми, т.ј. крими претен. Метне се на земљу девет капа (или чарапа, ако нема толико капа) и десета марама, па онда један узме прстен у руку и поткрије под све капе редом (а под једном остави прстен) и најпослије у мараму (марама та 30весе алва или" завитак). Кад онај лако све поткрије, онда они Други пищају један другога: ђе је півој ищћил (т. ]. ђе мисли да је прстен)? па један, који је као старјешина међу њима, почне дизати капе и тражити прстен. Кад прву капу дигне, онда рече амбар! ако буде прстен у амбару, онда га они узму и крију; ако ли не буДе, а он диже остале капе ђе мисли да нема прстена, док не саКера на двије, па онда дигне ону ђе мисли да је прощен, и рече: оба наша (или нек да ова): ако шу буде прощен, а он га узме и крије као да га је нашао у амбару; ако ли не буде, а онај му, што крије, одговори: а ова наша (или не да ова), па узме прстен и броји два коња (т. ј. амбар и ону капу ђе је био прстен), па крије опет на ново. Кад онај нађе прстен послије амбара онда му онај што крије броји све оне капе што нијесу дигнуте (и амбар и ону под којом је био прстен), ако ли нађе у првој послије амбара, онда кажу да је убио пашку, и броје

2

[ocr errors]
[ocr errors]

му еви десет коња. Кад онај ам. барне па не нађе прстена, одма му овај што крије мешне завитак (а дотле га држи у руци) на оно мјесто ђе је био амбар; кад који одма однесе прстен у завишак, онда кажу посраосе (у завитак). Мјесто амбара може се казати бош (щ.ј. празно), али кад се бошка, онда се дижу оне капе, ђе не ма прстена; па кад онај, што тражи, саћера на двије капе 60шкајући, онда су обје његове; ако ли нађе прстен бошкајући, онда се броје сви коњи, као и кад се убије пашка. Под коју се капу један пут сакрије протен, она се други пут зове погорелица, или пожеглица, и зато није слободно два пут засопце под једну капу сакрити: зашто погоре сви ко њи, што су дошле били изиграни. Кад изиграју онолико коња, у ко лико су погодили да се играју (највище се играју у 100), онда се ка рете различно: једне (оне што су надиграни) гаре, једне брију (ивером или каквим цријепом); једни траже устима пр

стен по Мекињама или по

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Прстенак, нка, т. 1) по варошима у Немачкој, foviel als протен 3. 2) діе Kamille, chamaemelum vulgare. Прстеновање, п. дав Anstecken des Ringes (beim Freyen), donum annuli, cùm puella cui desponsatur. Прстеновати, нујем, v. pf. uno impf. т.ј. ђевојку, ber Berlobten ben Ring anstecken, dare annulum desponsatae, Протење, п. (coll.) bie Ringe, annuli. Прстић, m. dim. 9. прот. Пртен, на, но, von Linnen oder Danf linteus, cannapinus. Пршењача, f. щ. ј. торба, eine торба von Leinwand, sacculus linteus,

1

[ocr errors]

Пршина (пртина), f. bie фпсебаýи, via per nives.

Пртиница, f. dim. v. пртина. Пртити, им, v. impf. Bahn mahen

durch den Schnee, viam aperio per nives. Пρшиmи, им, v. impf. auf den Rücken eben, tollo. Штагођ носиш, прпи, а што једеш, дроби (Ерц.). Пpmшume, n. Linnenzeug, lintea. Пpmbar, m. das Gepäck, impedimenta.

Пртљажина, f. augm. v. пртљаг. Пршлâше, n. 1) das Schwägen eines Kindes, blateratio. 2) das Fortpacken, abitus, ablatio.

Пришљаши, ам, v. impf. 1) што пртљаш? тав тäßen bu ba? quid bla. teras. 2) пpmuaj, пpmьaj, mache das du damit fortkommst, bring's weg, Прћење, п. дав Hafenrümpfen, (eig, Verziehen der Lippen) das Maulrum. pfen, contorsio oris,

Пpkene, n. das Bahnbrechen durch den Schnee, viae per nives apertio. Пphêne, n. das Aufladen auf den Rüş cfen, sublatio in dorsum. Прћеуснаст, та, то, mit aufgemore fenen Lippen, labiis crassis, Прћити усне, v. impf. І діе lippen Прћитисе, имсе, v. r. impf. J aufmerfen, "das Maul rümpfen, labia contorqueo, Hpyra, f. ein Streif, linea, taenia, Пpyruma, f. Frauenname, nomen mu liebre.

Hрýглo, n. Art Schlinge (der Vogelfäng ger), laqueus.

Пpya, m. die Sandbank, Düne, syrtis. Ирудовиm, ma, mo, reich an Sand bänken, syrtosus.

Пружаже, n. das Ausstrecken, porrectio. Прýжаши, ам, v. impf. 1) ausstrecken, extendo, н. п. руку, ногу. 2) чашу, reichen, porrigo.

Пружашисе, амce, v. impf. fich ausstres den, extendo corpus. Пружити, им, v. pf. 1) чашу, reihen, porrigo. 2) ausstrecken, herreichen, ex. tendo, porrigo.

[ocr errors]

Пружищисе, имсе, у. г. р. і
trecken, extendo corpus.
Пpym, m. die Ruthe, virga.
Прутак, тка, m. 1) һур. . прут. 2)
ein Streif am Kleide, virgula, clavus,
Пpуmacm, ma, mo, gestreift, virgatus.
Прутић, m. dim. v. пруп,
Пpуmовачa, f. eine Art rothgestreifter
Aepfel, mali genus.
Прутуља, f, vide прутовача.

pyke, n. (coll.) die Ruthen, virgul

tum.

Прпâже, n. das Begatten der Ziegen, coitus capiarnm.

[ocr errors]

Прцатисе, асe, v. r. f. m.j. коза, і begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Чије се гођ козе прцају, мога јарца муда боле, одет: буд се твоје (или туђе) козе прцају, зашто мога јар ца муда боле.

Прцварење, п. дав оžen, (Sieben, Bra. ten) mit Geräusch, frixio. Прпваришн, им, v. impf. rösten, torПpápanna, f. der Laden, wo Bürste reo, frigo..

u. dgl. gebraten verkauft werden, ta berna coqui.

Прпкâне, n. dim. v. прheme.
Прикати, ам, v. dim. . прђети.
Поцукање, п. vide поцкање.
Поцукати, ам, vide поцкаши.
Пpчевина, f. der Bocksgestank, hircus:
удара на прчевину.
Прчевит, ша, то, н. п. јарац, паф
Begattung riechend, olens coitum.
Пpшyma, f. Art Schinken (von Rindfleisch).
pernae genus (italiänisch presciutto).
Псалтир, т. (сељаци говоре салтир)
der Platter, psalterium.
Псалтирац (салтирац), рца, m. be
Pfalterschüler, tiro discens psalterium,
id esttiro tertii anni.

Псеташце, n. dim. 9. псето.
Псето, шета (и псета), n. ber Sund,

canis.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Пударење, в. дав Bemachen без Beinberges, custodia vineae. Пударина, f. ber gohn für bie Sütung des Weinbergs, merces custodiae, vineae: платио пударину; отишао у пударину.

Пударити, им, v. impf. ein пудар Гери,

sum custos vineae. Пударица, f. bie Süterin бев

[ocr errors]

gartens, femina custodiens vineam, Пударка, f. vide праћа. Пударски, ка, ко, 1) ber Süter ber Beinberge, custodum vineae. 2) adv. тіе він пудар, more custodis vineae. Пуж, п. (млоги говоре и спуж) діе Schnecke, cochlea.

Пужевљи, ља, ље, oneđen, cochleae,
Пузавац, вца, m. eine Urt Specht, ber
Baumiaufer, picus arborarius.
Пузање, п. дав

lettern, Ariedjen, ni

sus, reptatio. Пузати, ужем, v. impf. 1) Eriechen, repto. 2) Eletterit, enitor. Пузити, им, v. impf. 1) flettern, Fries chen, repto. 2) ausgleiten, labor : "Киша музе, ,,Ноге пузе, „Чувај гузе.

Пуздра, f. (bei ben sierfüßigen Zhieren) die Ruthe, penis quadrupedum (vox honesta).

Пујка, f. vide будија.

Пуки, ка, ко, н. п. пуки сирома, blut=
arm, pauperrimus.
Пукнути, нем, vide пући.
Пукотина, f. bie Spalte, Nike, ber
Rif, fissura.

Пуктање, п. дав Vuñen tochender Boh.
nen, sonitus pisi cocti.
Пуктати, пукћем, v. impf. puffen,
souare, subcrepito:

„Гуштер пукће навр куће, Гаће плете на војску ће Пулија, f. ein Anopf,

Knopf.

nalenartiger

Пун, на, но, you, plenus; пун пунцап (пунцит), gang und gar you. Пунац, нца, m. vide шаст. Пуначак, чка, ко, dim. . пун. Пунгуз, т. erdichtete Speise, nomen fictum cibi, q. d. qui replet culum. Луниши, им, v. impf. 1) fülen, impleo. 2) пушку, Гадen, impleo. Пунитисе, имсе, v. r. impf. toll wer. ben, impleri: пуни се мјесец, човек у лицу.

Пуница, f. 1) женина мати, біе hwiegermutter (die Mutter der Frau), mater sponsae. 2) die Verwandte der Frau,

affinis ex parte uxoris: отишао у пунице.

Пуничин, на, но, бес пуница, socrus. Пунишаке, f. pl. ein Kartenfpiel, Judi chartarum genus (österr. Saunikel). Пуноглавац, вца, m. eine 2lrt Baffers thiers, bestiae aquaticae genus. Пунтваин, m. ungegorner Bein, um damit den Wermuthwein zu verfüßen, vini (musti) genus.

Пунути, нем, v. pf. feiften, ventum emitto sine crepitu.

Пунцам (пунцит), та, то, cf. пун.
Пуњење, п. дa süden, impletio.
Пуор, m. die Asche über dem glim.

menden Feuer, cinis superjectus igni.
Пупав, ва, во, großäід, ventr.
Пупавац, вца, т. е едеopf, upupa.
Пупак, пка, m. bie Anofpe, calyx.
Лупак, пка, m. ber Mabel, umbilicus.
Пупити, пи, v. impf. es treibt Kno-
spen, gemmas emitto.
Пупољак, љка, m. vide пупак.
Пупчић, m. dim. 9. пупак.
Пупчић, m. dim. . пупак.
Пура, f. vide будија..

Пурак, рка, m. 1) bie lintentugel, globulus igneus. 2) hart gekochte Fisolen, phaseolus semicrudus.

Пуран, m. vide будац.
Пурењак, њка, m. ein haloreifen tü
Kukuruz zum Rösten, zea tostilis. cf.зe-

лењак.

Пурење, п. дав Braten son (grünem) Rufurus, tostio zeae semimaturae: има ли већ кукуруза за пурење? Пуреш, т. Таnniname, nomen viri. Пурити, им, v. impf. m. ј. кукуруз, rösten, braten, torreo.

Пурко, т. Таnniname, nomen viri. Пуро, m. Тапивате, nomen viri. Пусат*, m. vide оружје. Пуст, та, то, 1) berlaffen, herrenlo, desertus, 2) öде, desertus. 3) пуста башина! трчи пуст као бијесан! ала је пуст лаком! лијепа је пуста као вила! Да се пуста Бога намолимо (cf. јагњиво)!

Пустаија, m. (понајвише у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ein Räuber, latro. cf. ајдук.

Пустаијин, на, но, без Straßenräu bers, latronis.

Пустаијнски, ка, ко, 1 räuberifd, praeПустајски, ка, ко, √ datorius. 2) adv. räuberisch, more latronis.

Пустара, f. (у Сријему, у Бачк. и у

Бан.), діе Фиße (in Ungern), terra non arata, sed gregibus permiss a. Пустимица, f. ein ucfpriügel, lignum missile, . B. um Obst herabzuschlagen.

« PreviousContinue »