Page images
PDF
EPUB

resc0.

Прорезнівати, зујем, v. impf. Burф. Просјаков, ва, во, бев Bettlers, menichneiden, perscindo.

dici. Прореки, речем, v. pf. wаbеfagen, va- Просјачење, п. bie Bettlerey, menditicinor.

catio. Прорицање, р. дав 23eijjagtit, vatici- Просјачин, им, v. impf. паф Bettler Datio.

Art begehren, mendico. Проріцан, річем, v. impf. Worperfа. Просјачки (просјачки), кa, кo, 1) bet. gen, vaticinor.

telhaft, mendicus. 2) adv. bettelhaft, Пророк, m. See Prophet, propheta. mendice. Пророков, ва, во, бев Proppeten, pro- Просјед, да, до, беr grаи зи merten phetae.

beginnt, subcanus. Пророковање, n. vіdе прорицање. Просјек, т. 1) vide просијек. 2) Диф. Пророковапи, кујем, vide прорицаи. bau, durdgehaueneč Weg, via arte aПросањкатисе, амce, v. т. p. cin me. perta per saxa.

nig Schlitten fabren, vehi tralis paulu- IIpocjenin, cujetem, v. pf. (Epy.) durch lum.

bauen, perseco, transeco. Просалт, сца, т. дer 23erber, Sreimer. Прослави пти, им, v. pf. н. п. крсно 'ber, petitor puellae, procus.

ume, ju Ende fenern, percelebro. Просед, да, до, (Рес. и Срем.) vide Прославитисе, имce, v. г. pf. і бе? просјед.

rühmt machen, berühmt werden, inclaПросејали, јем, (Рес. и Срем.) vide просијати.

Прослављање, п. 1) бав $enerit, perПросек, м. (Рес. и Срем.) vide про celebratio. 2) das Berühntwerden , ilсијек.

lustratio. Просек, m. (Рес. и Срем.) vide про- Прослављапти, ам, у. impf. 8u ©нде сјек.

feyern, percelebro. Просен, на, но, н. п. меб, слама, Прослављаписе, амсе, т. г. impf. be. Hirsena, miliaceus.

rühmt werden, inclaresco. IIpoceruya, f. das Hirsenbrot, panis mi- Ipoco, n. die Hirfe, milium. liaceus.

Просрапи, серем, v. pf. .) бареrfфеі. Просецање, п. (Рес. и Срем.) vide про Ben, procaco. 2) просраo cee, er bat сијецање.

alles verfressen, patrimonium devora. Прос цали, ам, (Рес. и Срем.) vide vit. просијецапн.

Прост, па, то, 1) einfältig, gemein, Просидба, f. Die Steimerung, petitio simplex. 2) да је просто, ев іft pers virginis.

geben (ale Antwort auf Bitte um Vers Кірісијалин, сијем, v. pf. (Ерц.) Burф. gebung ); проспта му душа! Cott sieben, cribro.

hab' ibn felig, (vergebe ibin die Süns Просијек, п. (Ерц.) ein зweifфneiрiдев den).

Instrument zum Durchauen, securis Ipocmâk, m. ein einfältiger gemeiner apceps.

Mensch, ohne Bildung, homo de plebe. Просијецање, n. (Ерц.) Зав DurФbauen, Простакиња, f. cin gemeine& Beib, mupersectio.

lier de plebe. Просиједалін , ам, v. impf. (Ерц.) Surф. Простаков, ва, во, бев простак, hobauen, perseco.

minis plebeji. Просилац, сиоца, m. vіdе просац. Простачки, кa, кo, t) mie e gemeine Просипање, р. 1) баѕ u Bfфӣtten , ef. Leute haben, plebejus. 2) adv. wie ein

fusio, profusio. 2) daß Veríowenden, проспітак, mоrе hоmіnіs plebeji. profusio.

Проспіирање , n. Oct 24u@breiten, expli. Просипати, ам (и просипљем), v. impf. catio, extensio.

a) aufфutten, profundo. a) verfфwen. Простирапи, рем, v. impf, autorti. den , profundo.

ten, explico. Просирање , п. Зав Диффеigen, pet. Простирач, m. ein Xum, tаs аивде. vorscheißen, procacatio.

breitet wird, stragulum. Просийрати, ам, v. impf. BurФfфеike, Проспірача, f. шј. поњава, што се percaco.

npocmupe, die Soße, die ausgebreitet Просими, им, v. inpf. .) Бевојку, и wird, uin darauf zu liegen. gausape.

ein Rioфen frepen, ambire virginem. Проспирка, f. vide проспирач. 2) betteln, mendico.

Прослими, им, v. pt. percisen, ignoIpocják, m. der Bettler, mendicus. Просјакиња (просјакиња), f, pie Betta А. Проси брапе! lerin, mendica.

Б. Да је просто.

sco :

rius.

"fen, jacto per —; 2) lossdlagen, vendo.

Просторија, f. Der Raum, spatium. Spomis, gegen, contra.
Простота, f. Die Cinfalt, simplicitas. Про аван, Ено, но, guwiser, contra-
Простран, на , но, wit, bеcіt, latus rius,
spatiosus.

Пропивиписе, имce, v. г. impf. коме, Прострелипи, им, (Рес, и Срем.) vide sich widerseßen, streiten, obsisto. просперијелитн.

Противљење, п. 48 Відеrfeken, геПроспрепи, рем, просппръо, (Рес. и

pugnatio. Срем.) vide проспријелін.

Противник, m. Ber@egner, adversaПрострійж , f. am Xote, Ranfel, Sie

Deffnung um pie Sano purju jte. Пролин, на, но, бев пропа, protoden, apertura pallii.

presbyteri. Пропријелипи, им, т. pf. (Ерц.) mit Пронница, f. Die Sea Veв проша,

demi Pfeile durchschießen, sagitta traji uxor protopresbyteri.

cio : простријелила га вила. Прописківање, и, .) бав и фоrda: Прiспријепи, рем, простръо, v. pf.

gell, pressio per , 2) das Stecher Epu.) ausbreiien, explico.

in der Seite, dolor laterum, pleuritis. Прострићи, рижем, v. pf. дифферен, Пролінсківати, кујем, y, imрi. ) ім aperio tondendo.

Durchdrängen,

, premo per -, 2) проПростругапи, ужем , v. pf. BurФfфа» muckyje me, ich babe Seitenfteden, ben, perscabo.

dolent mihi latera. Просукати, учем, v. pf. 1) Оцеф, ипо Процисли, f, pl. Das Ceiteniteфen, plendurch dzießen, durch bohren, trajicio,

ritis, confodio. 2) in der zweideutigen Anel: Прописнути, нем, т, р. 1) Surprint Bote foviet al в просили (6евојку). gell, premo per

2) stechen (in der Прос упій, спем, v. pf, .) аивјфutten, Seite), dolent latera.

profundo. 2) реrgeuten, pertyun, pes- Протицање, р. vіdе пропjецање. sumdo: : просуо кућу.

Пролтицалин , тиче, vide пропjецать, Прос уписе, спемсё, т. г. р. 1) bеrаив. пропjецање , п. (Ерц.) быв 2ufange

fliefen, effluo. 2) auseinander rinnen, zu fließen, initium fluxionis. difflio: просуласе каца.

Прошјецами, пjече, т. іmрі. (Ерц.) Просушити, им , v. pf. ein menig trot. anfangen zu fließen, coepi suere. nen, exsicco paullulum.

Прето, m. (Ерц.) беr Protopresbnter, ІІpoma, m. (Рес. и Срем.) vide пропо, Erzpriester , protopresbyter. Пропа , m. ријетко решепо, што Протопопа, m. vіdе прото.

се жило пропаче на њега, cin gro. Пропіопоцин, на, но, бев протопоп, berer Reiter (Sieb von Leder), cribri protopresbyteri. genus rarioris.

Пропочипи, им, т. pf. Орефjieben, tth Пропавање, р. бав Xeitern, cribratio. tern, cribro. Пропакапти, ачем , v. impf. Burrei. Пропрёсатье , p. дав 28fdüttein, ear

tern, cribro. Протањипи, им, v. pf. н. п. дрво, Вип. Протресапии, ам, т. impf. audiфitla, ner maden, extenuo.

excutio. Протеглипт, им, v. pf. ein menig sie. Пропреспи, сем, v. pf. аив{фutlin, ben, streden, proteoto.

excutio, Протегнуписе, немсе, т. т. pf. 1) пф Пропрљати, ам, v. p. cin реniѕ ri

jtreden, extendi. 2) sich strecken, größer ben, perfrico. werden, excresco.

Пропрљаписе, амсе, т. г. pf. einanПротезање, р. дав Ctrehen, extensio.

der ausbeuteln, perfricare se invicem. Прошёзапінсе, ежемсе, v. г. impf, jih Протрпи, рем, пропіръо, ausstređen, extendi.

duroreiben, reiben, tero. 2) ein wenig Протераница, f. (Рес. и Срем.) vide reiben, tero paululum. проfераница.

Протрчаши, чим, v. Пріптерапи, ам, (Рес, и Срем.) vide vorbeilaufen, praetercurro. проfерапн.

IT pomya, f. ein Sd wärmer, Abenteu: Пропериватье, п. (Рес. и Срем.) vide Прoтyвa, f.j ter, grаѕѕаlоr.. проксривање.

Пропужити, им, v. pf, bеgіnnеn it Пролерівати, рујем, (Рес. и Срем.) klagen, coepi conqueri.

vide прокеривати. Пропаёсалти, ешем, v. pf, ein menia бe.

Пролтурање, и, 2) бав Berfen Burф

jactatio per bauen, dedolo.

den Mann bringen, diveuditio. Pipomeku, ne, v. pf. anfangen zu flies Opomy pama, am, V. impf. 1) durum.com

Ben, • promano: пролекао казан.

си$50.

г. рт. 1)

pf. zwischen durchs

2) das Losbringen, an

vorbei

den,

Прошурацисе, амce, vide промепіа- Процјеђівање, п. (Ерц.) бав ЗurФfei Пнсе.

ben, percolatio. Прошуриши, им, т. pf. 1) wеrfеn оurФЕ, Процјеђівали, љујем, ут. impf. (Врц.)

jacto per. 2) log werden, anbringen, durch seihen, percolo. yendo, liberor.

Прочаптипи, им, v. pf. Burlefen, perПрот убит,

, учем, v. pf. ein meniд 3ers lego. idlagen, verberibus adficio modice. Прочачками, ам, v. pf, Burtoбern, Провераница, f. (Ерц.) eine реrjаgte Pers durchstochern, perfodio. son, ejectus, ejecta,

Прочешљати, ам, у. pf. кога, (fig. Проtеран, ам, v. pf. (Ерц.) 1) treis einen durchlämmen, pectino. ben durch - vorbet, ago per-, prae. IpotaCMM, HM, v. pf. ein wenig fäus ter 2) реrjаgеn, ejicio. Пошпен

bern, perpurgo. као и пролеран..

Прочіпати, ам, vide прочатити. Проfернівање. п. (Ерц.) Вав $reiben Прочка, f. Сад је прочка, а други ке

durch, das Vertreiben, actio per-, пут бити квочка, piepmal maq ев ejectio.

dir hingehen (npoku), hac vice fero, Прокеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) in posterum nou sic á bibis. 2) treiben durch 2), per. Прочкати, ам, vide

прочачкали. jagen, ejicio.

Прочупати, ам, v. p. cin menig rац. Прofiн, прођем, у. pf. 1) бие – -, pota fen, vellico.

beigeben, eo per -, praetereo. 2) per. Прочути, чујем, v. pf. bören, erfahren, geben, vorbeiseyn, praetereo, 3) abgeben

'inaudio. (von der Waare), divendi.

Прочутисе, чујесе, v. г, pf. Taut met. ПроКисе, прођемсе, Y, г. pf, 1) fіф inaudior,

ergehen, obambulo. 2) etwas gehen lass II powaarmace, umce, v. r. pf. ein wenig sen, meiden, mitto.

Tcherzen, jocor aliquantum, subjocor. Ilpoyjamıl, jimm, v. pf. l vorbeiheulen, Ipowapamu, am, v. pf. ein wenig bunts Про учаи, чим, v. pf. (vom Bince), idedig färben, aliquantum variego. praeterstrido.

Прошараписе, амce, v. t. pf. ft bunt Проучини, им, v. pf. Burlefen, perlego. fürten, variegari: прошарало се грож. Прфућкал, ам, vide пропућкати. ђе, снијег по планини (тепп сізelne Проход, m. (у Сријему, у Бачк. и у Stellen aufgethaut sind);

Бан. по варотнима) vidе изод. Прощевина, f. Das &tbettene, quod Процавтели,

expetitum est. Процав ти, им, vidе процвјета- Прошена ђевојка, f. (сл.) Vit BerІоб. Процвасти, амим,

te, desponsata : Процвалити, им,

„Разбољесе прошена ђевојка . Процветали, ам, (Рес. и Срем.) vid. Прошење, р. :) Тав Веrbеn um cine процвјетапи.

Braut, procatio. 2) das Betteln, menПроцвілетін, лим

dicatio. v. pf. (Рес.) einen Klageton von

Прошеталишсе, амсе, у. г. pf, ji Процвілиппин, им, іt gebeli, strido,

ein wenig ergehen, obambulasse. v. pf. (Срем.)

Прошибати, ам, v. pf. ein menig mit Процвіљети, лим, ejulo.

der Ruthe peitiden, virga plecto. v. pf. (Ерц.)

Прошівање, д. Вав Виеd naben, perПроцвјетапи, ам, т. pf. (Крц.) etblӣ» sutio, transsutio. ben, effloresco.

Прошивати, ам,.. impf. Burфnäбеп Процедити, им, (Рес. и Срем.) vide (wie die Matragen), persuo. проциjедити.

Ipjumu, v. pf. durchnähen , persuo, Процеђивање, п. (Рес. н Срем.) vide Прошња , f. Dав. Bettein, mеndісаtіо. процјеђивање.

Прошпіац, шца, m. 1) die Plante , Процеђивалін, Бујем, (Рес. и Срем. ) tabula, 2) дизапи се проща, ein vidе процјеђивали.

Spiel, da einer den andern, der auf Проценими, им, (Рес, н Срем. ) vide dem Boden liegt und sich starr macht процијенипін.

wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, Процёп, m. (Рес. и Срем.) vide пpoцијеп. Проциjедиши, им, т. р. (Брц.) биоф. Прошле, р. (coll.) pie plantеn, tabula. feiben, percolo.

Mpra, f. glühende Arde mit Wasser vers Процијеними, им, v. pf, (Брц.) аbf%d. mischt (ale Umschlag), cineres aqua diBen, febäßen, aestimo.

luti. прэцијеп, m. (Врц.) Оer Sloben, ligua Прсалi, mа, пio, ftart pon Зruit, pe'ex parte fissum, forceps ligneus,

сtorosus.

тим

[ocr errors]
[ocr errors]

ludi genus,

се казати

е

с п ендо

Прси, (gen, прей и пропjy), f. pl. Pie му еви десет коња. Кад онај ам. Bruit, pectus.

барне па не нађе прстена, одма Прскање , в. дав Сprüsеn, conspersio. му овај што крије метне завишак Прскащи, ам, v. impf. н. п, водом, (а дополе га држ Руци) на оно prüßen, spargo, conspergó.

мјесто ће је био амбар; пад који прслук, m, сав Bru/itut, cas Bruz. одма однесе прстен у завітак, Teibden, subucalae genus.

онда кажу посра осе (у завнпак). прслучић, m. dim. р. прслук.

Мјесто амбара може прснупіія, нем, v. pf. beritel, jpringen, бош (щ. . празно), али кад се бошdisrumpor.

ка, онда се дижу оне капе, bе не. Прснули, не , v. pf, fpruseit, emico. ма прстена ; па кад онај, што Il pcm, m. der Finger, digitus,

пражи, сађера на двије кане бо ишTlpemen, m. 1) der Ring, Fingerring, кајући, онда су обје његове; ако

annulus. 2); отишли на прстен, cf. ли нађе прстең бошкајући, онда се колачи. 3) eine 21st epiels, ludi ѕеция. броје сви коњи, као и кад се убнПрстена се играју уз месојеће но је папка. Под коју се капу један Ку; и то је најобичняја игра у пупі сакрије прстен, она се други Србији и у Босни. Играчи се іоди лупи зове погорелица, или до јеле на двије спране, па онда је Жеглица, и запо није слободно дан узме прстен и натакне (кри два пупі засопце под једну капу јуни од они остали) на један рога» сакрити: зашто погоре сви ко. од мараме, па онда помоли из ру

и, шпіо су дошле били изиграни. ке сва четири рогља піе један од Кад изиграју онолико коња, у ко. оне друге стране узме два рогља, лико су погодили да се играју (најн а два остану њима : корнута допа, Вне се играју у оо), өндa се ка. дне прслең, они почну играпи, п. ј. ре пе различно: једне (оне што крипін прспіен. Меніне се на зем, су надиграни) гаре, једне бриљу девет капа (или чарапа, ако не ју (ивером или каквим цријепом); ма толико капа) и десета марама, једни драже усмима прпа онда један узме прстен у руку

меки њама или по и попкрије под све капе редом (а пепелу, једни лају око купод једном остави прстен) и нај ке, или вичу шпио им се за. послије ума раму (марама mа 30, повједи; од једније граде

или зав мая). Кад Куприју, од једније кри жају онај како све попікрије, онда они дуван и т. д. други питају један другога: ђе је По варошима ћешто, крију прствој ищ Кил (п. ј. ђе мисли да је пен под филцане мјесно капа, и прстен) ? па један, који је као му је млого шеже у иш қилни и старјешина међу њима, почне ди (пі. ј. погодити ђе је); а по неким запії капе и тражити прстен. Кад мject има, особищо по Сријему, прву капу дигне, онда рече амбар! во Бачкој и по Банату, крију прс: ако буде прстен уаi бару, онда піен у руке (и то кажу: да се играга они узму и крију; ако ли не бу мо прстенка), но по се најви“, де, а он диже остале каде ће мис ше игра са женама, и му нема ли да нема прстена, док не са каре ща никаквога, него само да Кера на двије, па онда дигне оқу мушкарци мијешају своје руке са ђе мисли да је прстен, и рече: ова наша (или нек да ова): ако ту Поспіёнак, нка , m. 1) по варошила буде прстен, а он га узме и крије у Немачкој, foviet als препен з. 3) pie Као да га је нашао у амбару; ако

Kamille, chainaemelum vulgare. ли не буде, а онај му, што крије, Прстеновање, р. дав 2uteten bei одговори : а ова на н а (или не Ringes (beim Frepen), donum auguli, да ова), да узме прстен и броји cum puella cui desponsatur. два коња (пі. . амбар и ону канту прстеновании , нујем, v. pf. uno impi. ђе је био прстен), па "крије опен m. j. heeojky, der Verlobien den Ring на ново. Кад оңај нађе прстен

anstecken, 'dáre angulum despousatae. послије амбара онда му онај Прспење, . (coll.) pie Ringe, aupuli, шліо крије броји све оне каnie шпо Прстић, m. dim, p. преп. нијесу дигнуте (и амбар и ону Прпен, на, но, воn іnnеn pper pant, под којом је био поспіен), ако ли

"liuteus, cannapinus. цађе у првој послије амбара , онда Пршењача, f. mi je морба, еіnе шорба ҳафу да је убио цацку, и броје

pon Leinwand, sacculus linteus.

Dece

алва

женскима.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Прпина (прина), f. Die Офneeбaқn, Пецатисе, асе, т. г. f. м. ј. коза, ф via per nives.

begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Прпінпца, f. dim. т. прпина.

Чије се го, козе прцају, мога јарца Прлипи, им, у. impf, Babn maden муда боле, обеr: буд се твоје (или

durch den Schnee, viam aperio per nives. пiy ke) козе прцају, зашто мога јарПрипои, им, v. impf. auf Sen Xuden

ца муда боле. beben, tollo, Шпаго, носиш, прпи, а Прцварење, р. дав Хофеn, (Sieben, Bra» што једеш, дроби (Ерц.).

ten) mit Geräusch, frixio. Ilpmitume, n. binnenjeug, lintea, Прцварити, KM, v, impf. rösten, tor. Прліљаг, m.

reo, frigo. Прпљага, f. Прпљажина , f. augm. р. пртљаг. u. dgl. gebraten verkauft werden, taПрпљање, п. 1) ба8 б ipäвен еіnев

berna coqui. Жіптев , blateratio. 3) дає зоrtpaфen, Прцкање, п. dim. р. прђење. abitus, ablatio.

пецкан, ам, y, dim. р. прђепи. Приљапи, ам, v. impf. 1) штo пpm- Прцукање, п. vіdо прцкање. љаш? Фав јф make би ба ? quid bla. Прцу капи, ам,

vide

приками. Сегав. 2) пртљај, пртљај, тафе бав прчевина, f. Der Bodegetan, bircus :

du damit fortlommst, bring's weg, удара на прчевину: Прење, д. дав аfenrumpfen, "(eig. Печевип, па, по; н. п. japaц, паф

Berziehen der Lippen) das Maulrům. Begattung riechend, olens coitum. pfen, contorsio oris.

Приуща, f. Эrt Bфinten(pun Rinoffeif%), Прење, п. бав Вађnbreфen our Ben pernae genus (italiänisch presciutto).

Sonee, viae per nives apertio. Псаллийр, m. (сељаци говоре салпир) Праење , p. дав 24ulaдea auf pen Rӣ. der Psalter, psalterium. den, sublatio in dorsum.

Псалт араң (саллирац), рца, ш. бер Прһәуснаст, mа, пo, mit aufgepor Psalterschüler, tiro discens psalterium, fenen Lippen, labiis crassis.

id esttiro tertii anni. Прһипи усне , v, impf. Die gippen Псепашце, п, dim. р. псето, Лpћитисе, имce, v. г. imрt. j aufmеrfеn, Псело, шепа (и псета), р. деr рuno, das Maul rümpfen, labia' contorqueo.

capis. Ilpyra, f, ein Streif, linea, taenia. IIceki, fra, ke, Hundes, caninus. Пругиња, f. Trauenname, nomen Псина, f. augm. . пас. liebre.

Псовање, п. бав ефеltеn unə ефіrna Пругло, и, 2rt фФlinge (ber Bogelfia pien, convicium. ger), laqueus.

Псівати, псујем, v. impf. Tфimpfen , Пруд, m. Die Canphant , Düne, syrtis. convicior. Прудовиш, та, то, reim an Запр. Псовач, m. Bеr ефimpfer, convictator. bänken, syrtosus.

Псорчев. ва, во, бев псовач, соруі. Пружање, р. дав 21ив ftееden, pоrrесtiо.

ciatoris. Пружапи; ам, у. impf. 1) ausitređe:1, IIcobaynia , f, die Schimpferin, convis extendo, н. п. руку, ногу. 2) ҷашу,

ciatrix. reichen, porrigo,

Псовка, f, per &фimpf, ignomiрia. Пружаписе, амce, v, impf. пф аuѕftres Псоглав, Ш. (in per Bolbegeographie) den, extendo corpus.

ein Mensch mit einein Hundskopf, homo Пружи

у жити, им, pf. 1) yaury, reichen, capite canino.
porrigo. 2) ausstreden, berreichen, ex. Nem ! interj. pit, pst !
tendo, porrigo.

Пу, пуа, m. tie Bilфтаив, баfеlmaue, Пружитисе, имce, v. г. р. fіф чив. glis (trainifф : полх повх). strecken, extendo corpus.

Ilyaso , m. der still farzt, qui tacite peIpým, m. die Ruthe, virga.

dit (?); мрпропуало, беr mаѕfоф. Прўмак, ліка, m. 1) һур. р. пруп. 2) qui nec calidus est , nec frigidus.

ein Streif an Kleide, virgula, clavus. Ily@nka, f. das Blaserohr, tubulus latoПруппаст, ma , mo, gejtreift, virgatus.

rius. Прулић, m. dim. р. прут.

Пање, п. 1) дав Blafen, datio. 2) yenПруповача, f, cine airt rofbeftreifter

'ti emissio sine crepitu. epfel, mali genus.

Пуара, f. гљива, ёine Gффат : 2rt. Прупуља, f. side прутоваҷа.

genus fungi. Npýke, n. (coll.) die Ruthen, virgul- Nyape, f, pl. (im Scherze: die Farzhosen)

die weiten türkisden Hosen, caligae latao Прцање, р, баѕ Bеgаttеn bеr Siegen, Turcarum.

пуали, ам (и пушем), v, impf. 61afen, До.

[ocr errors]
[ocr errors]

tum.

sailus caprarina

« PreviousContinue »