Page images
PDF
EPUB

res00.

Прорезівали, зујем, т. іmрt. Burф• Просјаков, ва, во, бев Bettleri, menihre den, perscindo.

dici. Прорећи, речем, v. pf. Фақrfagen, ya- Просјачење, p. bie Bettlerey, menditicipar.

catio. Прорніцање, р. Bas Beijаgеn, yаtici- Просјачити, им, т. impf. паф Bettler natio.

Art begehren, mendico. Проріцами, ричем, т. impf. borberfa. Просјачки (просјачки), кa, кo, .) беt. gen, vaticinor.

telhaft, meudicus. 2) adv. bettelhaft, Пророк, m. Der Prophet, propheta. mendice. Пророков, ва, во, бев Propheten, pro- Просјед, да, до, беr grаи 3u werbert phetae.

beginnt, subcanus. Пророковање, п. vіdе прорицање. Просјек, т. 2) vide просијек. 2) Диеф. Прброковати, кујем, vide прорицатти. hau, durchgehauener Weg, via arte aПросањкатисе, амсе, у. r. p. cin me. perta per saxa. пig Bфlitten fabren, vehi trаhis paulu- Просјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) Финф. lum.

bauen, perseco, transeco. Просату, сцa, m. Ber Berber, Srеtwеrѕ Пріславипи, им, v. pf. н. п. крсно ber, petitor puellae, procus.

ume, fu Ende fevern, percelebro. Просед, да, до, (Рес, и Срем.) vide Прославиписе, имce, v. г. pf. ft бе. просјед.

rühmt machen, berühmt werden, inclaПросејали, јем, (Рес. и Срем. ) vide просијали.

Прослављање, п. 1) бав Seyern, perПросек, ш. (Рес, и Срем. ) vilе про celebratio. 2) das Berühmtwerden , ilсијек.

lustratio. Просек, т. (Рес. и Срем.) vide про- Прослављали, ам, у. impf. gu @ube сјек.

fenern, percelebro. Просен, на, но, н. п. њеб, слама, Прослављалисе, амсе, т. г. impf. bes Hirseas, miliaceus.

rühmt werden, inclaresco. Просеница, f. Das pirfenbrot, panis mi- Пессо, п. Die girfe, milium. liaceus.

Просрами, серем, v. pf. .) бареrfе Просещање, n. (Рес, и Срем.) vide про Ben, procaco. 2) просрао све, er bat сијецање.

alles verfressen, patrimonium devora. Просéцали, ам, (Рес, и Срем.) vide vit. просијецали.

Просп, та, то, ) einfältig, gemein, Просидба, f. Die Sreimerung, petitio simplex. 2) да је просто, в іt bеrѕ virginis.

geben (als Antwort auf Bitte um Vers Просијали, сијем, v. pf. (Ерц.) биофа gебипа ); проспа му душа! @ott fieben, cribro.

hab' ibn selig, (vergebe ibin die Süns Просијек, m. (Брц.) cin зweifфneiliges den). Instrument zum Durchauen, securis Ipocmak, m. ein einfältiger gemeiner auceps.

Mensch, ohne Bildung, homo de plebe. Просијецање, n. (Крц.) бав Диффаиси, Простакиња, f. ein genteines Beib, mupersectio.

lier de plebe. Просијецапи, ам, v. impf. (Ерц.) Surф. Простаков, ва , во, бев простак, hobauen, perseco.

miuis plebeji. Просилац, сиоца, т. vіdе просац. Проспачки, ла, коwie e gemeine Просипање, р. 1) баs 2u #fфӣtten, ef Leute haben, plebejus. 2) adv. wie ein fusio, profusio. 2) das Beridwenden, простак, mоrе hоmіnіs plebeji. profusio.

Прiстирање, п. дав 26breiten, expliПросипали, ам (и просипљем), v. impf. catio, extensio. . 1) ausschütten, profundo. 2) versih wens Upcmupamı, pem, v. impf, auébreis den, profundo.

ten, explico. Просирање, р. Вав ДurФfфеigen, pers Простирач, m. ein , сав аив де. vorreifen, procacatio.

breitet wird, stragulum. Просмірапи, ам, v. impf. диффеіреп, Проспинірача, f, пј. поњава, што се percaco.

npochiupe, die Koße, die ausgebreitet просик, им, х. impf. 2) феројку, ит wird, uiu darauf zu liegen, gausape. ein 2näд феn freper, ambire virginem. Просп?рка, f. vide проспирач. 2) betteln, mendico.

Прiспiнти, им, v. pi. pergeiben, ignoII pocjak, m. der Bettler, mendicus. Просјакиња (прісјакнња), f, bie Betta A Просли брапе! lerin, mendica,

Б. Да је просто.

SCO:

rius.

Просторија, f. Der Raum, spatium. Против, geget, contra,
Просмопа, f. Die Cinfalt, siruplicitas. Пройван, вно, но, 3uwiser, contra-
Проспіран, на, но, weit, breit, latus rius.
spatiosus.

Противитисе, имce, v. г. inpf. коме, Прострелили, им, (Рес, и Срем.) vide rich widerseßen, streiten, obsisto. простријелитн.

Пропивљење, р. бав Віреrfеѕеn, reПроспрёти, рем, простръо, (Рес. и pugnatio. Срем.) vide проспријепін.

Противник, m. Der Wegner, adversaПростраж, f. ant Xocte, Xantel, bie Дејјация им дie Sano Burk u tе. Препин, на, но, бев пропа, protoden, apertura pallii..

presbyteri. Пропријеліпін, им, v. pf. (Ерц.) nit Протиница, f. Die Stau бев проща,

dem Preile durchichießen, sagitta Iraji uxor protopresbyteri. cio : простријелила га вила. Прописківање, д. 1) бав Диффеäna Прэспријепині, ремя, проспіръо, v. pf. gen, pressio per 2) das Stechen (Eph.) ausbreiien , explico.

in der Seite, dolor laterum, pleuritis. Прострики, рижем . v. pf. Surәfdеrеn, Пропискивации , кујем, v. impf. 1) bini aperio tondendo.

durchdrängen, · premo per -, 2) проПростругами, ужем, v. pf. DurФіфа muckyje me, ich habe Seitenstechen, ben, perscabo.

dolent mihi latera. . Просунапи, учем, v. pf. 1) дие, ипт Прописли, f pl. Sa8 Ceitenfteфen, pleu.

durch dießendurd bobren, trajicio , ritis, confоdio. 2) in per зweipeutigen 21net. Прописнути, нем, т. pf. 1) биофреäы Bote foviel aiв проснпин ($евојку). gen, premo per

2) stechen (in der Просуши, сцем, v. pf, .) ausfbutten, Seite), dolent latera. profundo. 2) vergeитeit, vertbun, pes- Пропицање, р. vіdе пропjецање. samdo: npócyo kyky.

Пропицами , пичe, vide пропjецали. Просулишсе, спемсё, v. r. pf, 1) bеrаив. Пропjецање , п. (Ёрц.) бав 2nfangen fliegen, effluo. 2) auseinander riniven, fu fließen, initium fluxionis. diffluo : просуласе каца.

Прошјецати, трече, y. impf. (Ерц.) ІПросушитий, им, v. pf. ein menig trod. anfangen zu fließen, coepi fluere. nea, exsicco paullulum.

m. (Eph.) der Protopresbyter , Пропа, m. (Рес. и Срем.) vide пропіо. Erzpriester, protopresbyter. Пролак, т. ријетко решето, што Прoлoпoпa, m. vіdе прото. се жито пропаче на њега, cin gro2 Пропіолопин, ңа, но, беё протопопа, berer Reiter (Sieb von Leder), cribri protopresbyteri, genus rarioris.

Проnідчити, им, v. pf. BurФfteben, reis Пропаѓање, и. дав Reitern, cribratio. tern, cribro. Пропікапи, ачем, v. impf. Ourrei. Протресатье, 0. das Ausschütteln, ex.

tern , cribru. Пропањин, им, т. pf. н. п. дрво, бüns Пропрёсати, ам, т. іmрt. aufфutteIn, ner inaden, extenuo.

excutio. Протеглипин, им, v. pf. ein rепід зі Пропреспи, сем, v. pf. aufфutteln, "ben, stredet, protento.

excutio, Пропёгнутисе, немсе, v. г. pf. 1) jih Пропрљали, ам, т. pf. ein menis rei. strecken, extendi. ?) jich strecken, größer ben, perfrico. werden, excresco.

Протрљаписе, амсе v. r. pf. einans Пропезање, р. дав @treen, extensio. der ausbeuteln, perfricare se invicem. Проте записе, ежемсе, v. г. impf, gф Претрпи, рем, пропіръо, v. pf. :) ausstrecken, extendi.

durchreiben, reiben, tero. 2) ein wenig Протераница , f. (Рес. и Срем.) vide reiten , tero paululum. пролераница.

Протрчапи, чим, v. pf, swifфеn ѕurdф. Проперации, ам, (Рес. и Срем.) vide vorbeilaufen, praetercurro. прокерапии.

Ipomya, f. 1 ein Sd wärmer, Abenteus Прoпepивaлье, п. (Рес. и Срем.) vide пропишува, г.jter, grassator. прођеривање.

Пропу жити, им, у. pf. beginnen gu Протерiваши, рујем, (Рес. и Срем.) Elagen, coepi conqueri. vidе проћеривати.

Пропурање, д. 1) бав Веrfеt биеф — Протесати, ешем, v. pf. cin yenig бе? jactatio per —, 2) das Losbringen, an bauen, dedolo.

den Mann bringer, divenditio. Протеки, че, v. pf. аnfаngеn ѕu fie. Проп урап, ам, v. impf. 1) диффер Beit, promano : прощекао казан. fen, jacto per

, 2) losschlagen, veudo.

cussio.

Писе.

ter

[ocr errors]

Прошурашисе, амce, vidе промена- Процјеђивање, р. (Крц.) бав DurФfei.

beni, percolatio. Прошурилии, им, v. pf. 1) wеrfеn burфн, Процјеђивати , Бујем, v. impf. (Брц.)

jacto per. 2) los werden, anbringen, durchleihen, percolo. vendo, liberor.

Прочапиши, им, v. pf. OurФlefen, perПропуќи, учем, v. pf. ein meni, gers Tego.

fchlagen, verberibus adficio modice. Прочачкан, ам, v. pf. BurФtəbeen, Пролераница, f. (Ерц.) еіnе bеrjаgte Pers durchftodern, perfodio. fon, ejectus, ejecta, ,

Прочешљапи, ам, v. pf. кога, (fig.) Пролерапи, ам, v. pf. (Ерц.) 2) trсіѕ einen durchlämmen, pectino. ben durch

worbei, ago per —, prae. Прочислипи, им, т. pf. ein ments fäия 2) vеrjаgеn, ejicio. Пощен

bern, perpurgo. као и проћеран.

Прочипатии, ам,

vide

прочапипін. Прокеривање, р. (Ерц.) бав Хreiben Прочка, f. Сад је прочка, а други Ro durch, das Vertreiben, actio per-, пуп бити квочка, piepmal mag (8 ejectio.

dir hingehen (apoku), hac vioe fero, Прокеривати, рујем , v. impf. (Ерц.) in posterum non sic a bibis. 1) treiben durch а) ter. Прочками, ам, vide

проҷачкати. jagen, ejicio.

Прочупати, ам, v. pf. ein menig caus Проћи, прођем, v. pf. ) SurФ.

fen, vellico. beigeben, eo per --, praetereo, 2) vers pouymu, wyjem, v. pf. hören, erfahren, geben, vorbeiseyn, praetereo, 3) abgehen

'inaudio. (von der Waare), divendi.

Прочупінсе, чујесе, т. г. pf. Taut wers Пролисе, прођемсе, т. г. pf. 1) ф den, inaudior.

ergeben, obambulo. 2) etwas geben lass Npowanimuce, umce, v.r. pf. ein wenig ren, meiden, mitto.

scherzen, jocor aliquantum, subjocor. Проујали, јим, v. pf. Forbeibeuten, Прашараши, ам, v. pf. ein menig bunt. Проўчаши, чим, v. pf. 7 (oom Bince), Tcheckig färben, aliquantum variego, praeterstrido.

Прошаратисе, амce, v. r. pf, ji, but Проучити, им, v. pf. BurФlefen, perlego. farben, variegari: прошарало се грожПрофуккан, ам, vide пропужкапи. фе, снијег по планини (mean ciujelne Проход, m. (у Сријему, у Бачк. и у Stellen aufgethaut find).

Бан. по варошима) vidе изод. Прешевина, ғ. бав 'tbettene, quod Процавлепи, тим

expetitum est. Процавпили, им, vidе процвјеша- Прошена ђевојка , f. (сп.) bie Berlob. Процвасти, алим,

'te, desponsata : Процвапити, им

„Разбољесе прошена kевојка Процветами, ам, (Рес. и Срем.) vide Прошење, в. ) бав Веrbеn um cine процвјетапи,

Braut, procatio. 2) das Betteln, men, Процвілепти, лим

dicatio. v. pf. (Рес.) Процвілипи, им,

Прошетаписе, амсе, т. г. pf. 8) einen Slageton von

ein wenig ergeben, obambulasse. 1. pf. (Срем.)

sich geben, strido, Процвіљепти, лим ejulo.

Прошибати, ам, у. pf. ein menig mit .

der Ruthe peitschen, virga plecto. v. pf. (Ерц.)

Прошивање, р. бав Виефиäsen, perПроцвјетали, ам, v. pf. (Ерц.) etbl. sutio, transsutio. ben, effloresco.

Прошівати, ам, т. impf. Burфndbert Процедили, им, (Рес» и Срем. ) vide (wie die Matragen), persuo. прoциједипи.

Прошипн, v. pf. биғфnüben, persuo. Процеђивање, р. (Рес. и Срем.) vide прошња , f. дав Bettein, mеndісаtіо. процјеђивање.

Прошппац, шца, m. 1) die Plante , Процјеђивати, ђујем, (Рес. и Срем. ) tapula, 2) дизапік се прошца, ett "vidе процјеђивали.

Spiel, da einer den andern, der auf Проценили, им, (Рес, н Срем. ) vide dem Boden liegt und sich starr macht процијенити.

wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, Процёп, m. (Рес. и Срем.) vide пpoцијеп. Проциједили, им, . pf. (Ерц.) биrd. Прошле, п. (coll.) Die Plantеn, tabula. feiben, percolo.

TIpna, f. glühende asche mit Wasser vers Проциjеини, им, т. pf. (Брц.) 4bf%de mischt (als Umschlag), cineres aqua diBen, schäßen, aestimo.

luti. Процијеп, m. Врц.) деr #loбen, lіgnum Прса, та, по, ftart von Bruft, pe. ex parte fissum, forceps ligneus.

сtorosus,

[ocr errors]

ludi genus.

се қазани

[ocr errors]

м екињама или до

Прси, (gen, прсӣ и прсију), f. р. діе му сви десеп коња. Кад онај ам. Bruiti pectus.

барне па не нађе прстена, одма Прскање , p. ба8 бреükеn, copspersio. му овај што крије метне завипак Прскапи, ам, v. impf. н. п. водом, (а допле га држи у руци) на оңо sprüßen, spargo, conspergo:

мјесто ће је био амбар; кад који Послуы, m, сав Brutti, pas Bruta одма однесе прстен у завишак, Terbiyen, subuculao genus.

онда кажу посраосе (у завипак). прслучић, m. dim. р. прслук.

Мјесто амбара може Прснути, нем, v. pf. beriten, fpringen, бош (ш. ј. празно), али кад се бошdisrumpor.

ка, онда се дижу оне капе, ќе не. Песнушін, ңе , v. pf. (prügen, emico, ма прстена ; а кад онај, што прспi, m. Der Singer, digitus.

пражи, саkера на двије капе бошnoemen, m. 1) der Ring, Fingerring, кајућн, онда су обје његове ; ако appulus. 2) отишли на прстен, cf. ли нађе прстен бошкајући, онда се колачи. 3) cine art Spiels, ludi genus. броје сви коњи, као и кад се убиПрстена се играју уз месојеће но је палка. Под коју се капу један ку; и по је најобичнија игра у пуп сакрије прстен, она се други Србији и у Босни. Играчи се поди путі зове погоре лица, или појеле на двије спиране, па онда је Жеглица, и зато није слободно дан узме прстен и наплакне (кри два пут засопце под једну капу јући од они оспали) на један рога» сакрипи: зашто погоре сви ко: од мараме, па онда помоли из ру њи, што су допіле били изиграни. не сва четири рогља пе један од Кад изиграју онолико коња, у ко. оне друге стране узме два рогља, лико су погодили да се играју (наја два оҫтану њима : којима допа. вице се играју у 100), онда се кадне прстен, они почну играти, п. ј. репи е различно : једне (оне што крити прстен. Меліне се на зем. су надиграни) гаре, једне бриљу девет капа (или чарапа, ако не і(ивером или каквим цријепом); ма полико капа) и десета марама,

једни пра же ус II и ма

прпа онда један узме прстен у руку и попкрије под све капе редом (а пепелу, једни лају око купод једном остави прстен) и нај Ке, или вичу ш по им се за. послије у мараму (марама mа зо повједи; од једније граде

или завін так). Кад Куприју, од једније крижају онај пaко све попкрије, онда они дуван и т. д. други питају један другога: ђе је ІІо варошима фешто крију прспівој ишбил (п. ј. ђе мисли да је пен под филцане мјеспіо капа, прстен) ? па један, који је као пу је млого пеже у иш килими старјешина међу њима, почне ди (пі. ј. погодици ђе је); а по неким запи капе и шражипін прстен. Кад мјеспима, особищо по сријему, прву капу дигне, онда рече амбар! по Бачкој и по Баналу, крију прсако буде процең у амбару, онда пен у руке (и то кажу: да се играга они узму и крију; • ако ли не бу мо прстенка), но то се највиа он диже оспале каце ќе мис

са жеңама ,

шу нема ли да нема прстена, док не са

каре па никаквога, него само да Кера на двије, па онда дигне ону

мушкарци мијешају своје руке са ђе мисли да је прстен, и рече: ова наша (или нек да ова) : ако пту

Прстенак, нка, m, 1) по варошима буде прстен, а он га узме и крије

у Немачкој, footel alв прспен 3. 2) pie као да га је нашао у амбару; ако

Kamille, chamaemelum vulgare. ли не буде, а онај му, шпо крије, Прстеновање, n. das Anstecken des одговори: а на ща (или не Ringe (beim Freyen), donum anguli, да ова), да узме прстен и броји cum puella cui desponsatur. два коња (пі. ј. амбар и ону капу

Прстеновали, нујем, v. pf. uno impf. ђе је био прстен), па крије опепт п. ј. ђевојку, беr Berlotten ben Ring Қад онај нађе прстен

anstecken, däre annulum despousatae. послије амбара

онда му онај Прстење, п. (coll.) дie Ringe; appuli. што крије бројн све оне капе шло Прстић, m. dim, p. прспт. ніпјесу дигнуте (и амбар и оку Прпен, на, но, pon dinner oдer pauf. под којом је био прстен), ако ли linteus, cannapinus. шање у првој послије амбара , онда Пржењача, f. п. і. щорба, еіnе норба кажу да је убио пашку, и броје roo Leinwand, sacculus linteus.

Весе алва

де,

ше игра

и

женскима.

ова

на ново.

[ocr errors]

berna coqui.

Пртина (артина), f. Die Bфnеевафn, Прцаписе, ace, v, r. f. м. ј. коза, fly via per nives.

begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Принница, . dim. v. прлина.

Чије се гођ козе прцају, мога јајца Приши, им, y. impf." Зафn maфen муда боле, обеr: буд се пвоје (или

durch den Schnee, viam aperio per nives. пуће) козе прцају, зашто мога јар. Приши, им, y. impf. auf ben Ruden

ца муда боле. beben, tollo. Штаго, носиш, прии, а Приварење, п, бав Хофеn, (біeten, Bra. шпо једеш, дроби (Ерц.).

ten) mit Geräusch, frixio. Ipm ûume, 1. Linnenzeug, lintea. Прцвариши, им, v. impf. rüftеn, torTomisar, ...}das Gepäd, impedimenta. Ilprysápunya, f. der Laden, wo Bürfte Прпљажина , f. augm. р. пртљаг. u. dgl. gebraten verkauft werden, tae Попљање, р. 1) ба 8 Оффägen еіnев "Sinvев, Ыlateratio. 2) бae Sortpaden, Прцкање, p. dim, p. прђење. abitus, ablatio.

Прикати, ам, y, dim. р. прђеши. Приљаши, ам, v. impf. .) што прп- Прцукање, п. vіdе прцкање. маш ? Фав fф mäkeft би ба? quid ba. Прцўкапии, ам, vide прцкапін. tеrаѕ; 3) пршљај, прпљај, mафе дав прчевина, f. Der Зовgejtant,

bircus: du damit fortłommst, bring's weg. удара на прчевину, Прење, п. бав Xafenrumpfen, (eig. Прчевит, піі, то, н. п. japaц, паф Verziehen der Lippen) das Maulrüm. Begattung riechend, olens coitum. pfen, contorsio oris.

Пршупia, f. 2rt Офіntеn(wwn Xinofleif%), Прење , п. Вав Запоrефеn part pen pernae genus (italiänisch presciutto).

Schnee, viae per nives apertio. Псалтiр, m. (сељаци говоре саллир) Прење, B. das Aufladen auf den Rüs der Pialter, psalterium. đen, sublatio in dorsum.

Псалпирац (саллирац), рца, ш. бее Прhеуснаст, па, пo, mit aufgemors Praiterschüler, tiro discens psalterium, fenen Lippen, labiis crassis.

id esitiro tertii anni. Припи усне , v. impf, tie gippen Псепашце, т. dim. , псето. Прћиписе, имce, v. т. іmрt. 3 aufmеrfеn, Псето, пета (и псепа), п. беr рип das Maul rümpfen, labia contorqueo.

canis, Пруга, f, cin Streif, linea, taenia. IIceků, ka, ke, Hunds., caninus. Пругиња, f. Seauenname, nomen mu. Псина, f. liebre.

Псоватье, п. бав сфеltеn uno Oфin. Пругло, и, 2rt СФlinge (bet Bogеlfäns pfen, convicium. ger), laqueus.

Псовали, псујем, v, impf. fфimpfen , Прӯд, m. bir Ganbbant , Düne, syrtis. convicior. Прудовип, та, по, reian бар. Псовач, m. Bеr ефimpfer, conviciator. бänten, syrtosus.

Псовчев. ва, во, бев псовая,

convi. Пружање, р. Вав 28fireden, pоrrесtiо. ciatoris. Пружати, ам, v. impf. 1) аив (treten, Псовачица, f, bie &фimpferin, contiextendo , н. п. руку, ногу. 2) чашу,

ciatrix. reidhen, porrigo.

I cooka, f. der Schimpf, ignominia. Пружапінсе, амce, v. impf. fі, аив tre: Псоглав, Ш. (in Der Boltegeographic) den, extendo corpus.

ein Mensch mit einem Hundstopf, homo Пружклін, им, v. pf. :) ҷашну, reiben, capite canino. porrigo. 2) ausstrecken, herreichen, ex. Пспі! interj. pft, pst ! tendo, porrigo. .

Пу, пуа, т. дie Bilфтаив, баfеlmaив, Пружилисе, имсе, т. г. pf. ft auв. glis (trainifф : полх повх). stređen , extendo corpus.

Iyano , m. der still farzt, qui tacite peПруп, m. pie Autbe, virga.

dit (?); мртвопуало, беr mаѕfов, Прушак, пка, m. 1) һур. р. пруж. 2) qui nec calidus est, nec frigidus,

ein Streif am Kletbe, virgula, clavus. Ilyaska, f. das Blaserohr, tubulus NatoПрупаспі, па, пo, gejtreift, virgatus.

rius. Прупић, m. dim. р. прулі.

Пјање, р. 1) pas Blafen, flаtіо, 2) venMpymobaya, f. eine Art rothgestreifter

ti emissio sine crepilu. 2iepfel, mali genus,

Пуара, f, гљива, еіnе ефwam Дrt, Прymyља, f. vіdе прутовача.

genus fungi. npýke, n. (coll.) die' Ruthen, virgul- lyape, f. pl. (im Scherze: die Farzhofen) tum.

die weiten türkijden Hosen, caligae latać Прцање, р, дав Зеgаttеn bеr 3iegen, Turcarum. coitus caprarum.

пуапи, ам (нпушем), v, impf. 61afeit, ө,

augm, p. пас.

« PreviousContinue »