СЉУБИТИ СЕ, сљубим се, v. pf. fid verbinben, СМЕДЕРЕВО, n. Semenòria (an ber Donau) in conjungi. СМАГАЊЕ, П. verbal. v. смагати. Serbien. СМЕДЕРЕВСКИ, ка, ко, von Смедерево. Смагати, смажем, v. impf. 1) bänbigen, domo. 2) смет, а, о, brünett, subfuscus. binreiden, sufficio. cf. смоћн. ємагнути, смагнём, v. pf. bunfel werben, obfuscari: Да му лице не смагне од сунца СМАЗАТИ, мажем, v. pf. binabeffen, comedo: смазао читаво јагње. СМАЙВАЊЕ, П. vide смахивање. СМАЙВАТИ, СМаујем, vide смахивати. СМЕЖЎРАТИ СЕ, рам се, v. г. pf. runzelig wer= СМЕЈ, смеја, m. vide смех. смЕЈАТИ СЕ, јем се, (ист.) vide смијати се. Смак, m. смак свијета, Énbе ber Belt, finis, СМЕРЕНО, (ист.) vide смјерено. СМАКНУТИ, смӑкнём, vide смаћн. СМАМЉИВАЊЕ, п. баз 3ufammenlođen, convo- СМЁРИТИ, рим, (ист.) vide смјеритн. смести, сметем, (смёо, смела) v. pf. verbin= СМЕСТИ, сметём, (смёо, смела) v. pf. jufam= menkehren, converro. СМЕСТИТИ, Тӥм, (ист.) vide смјестити. СМЕТ, смета, m. vom Sinbe jufammengewebter Schnee, nives conflatae in unum locum. раки-|СМЁТАК, тка, m. штогод што није већ за потребу, н. п. воденични камен, точак, 26murf, res rejicula. је, т. ј. попити, vide смазати. 2) кога, лиз СМАРЛÀИСАТИ*, ланшём, vide наручити. СМЕТАЊЕ, n. baš Sinvern, impeditio. СМЕТЕЊАК, m. 1) vide сметеник. 2) (у Рисну) смаЋи, смакнем, v. pf. 1) berabnebmen, demo, каже се (у Ц. г.) и: смаки пециво с раж-|СМЕТИ, смём (pl. смемо, смете, смеју) (ист.) шa. 2) aus dem Wege räumen, umbringen, interficio, cf, погубити. СМАХИВАЊЕ, n. verbal. v. смахивати. Сабљом махну па му главу смахну СМАХНУТИ СЕ, смахнём се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide полудјети. СМАЦАН, цна, цно, т. ј. мачка, vide сумацан. смё, смеа, m. vide смех. vide смјети. СМЁТЛИШТЕ, n. baš Rebridt, quisquiliae, cf. ђубре. сметљика, f. на кукурузовини мјесто кукуруза као кила с црнијем прахом, Husnuds, stolo. СМЕТНУТИ, сметнем, v. pf. 1) berabnebmen, ber= abthun, demo, н. п. сметнуло воће цвијет. 2) с ума, vergeffen, obliviscor.3) гледа, ока не смеће (с њега), abmenòеп, оculos dejicere. CMETHA, f. die Verwirrung, das Hinderniß, impeditio. смех, смеха, m. (ист.) vide смијех. СМЕДЕРЕВАЦ (Смедеревац), Смедеревца (Смё- смÉчити, смêчим, v. pf. žerbrüden, elido. деревца), m. човјек из Смедерева. СМЕШАН, шна, шно, (ист.) vide смијешан. СМЕДЕРЕВАЧКИ, ка, ко, Omeberemer, Semendri-|смÉШАТИ, смешам, (ист.) vide смијешатн. ensium. СМЕДЕРЕВИНА, f. (ст.) оно што припада дереву, baš Gebiet von Смедерево: Који ми је све моје узео: Ђурђевину и Смедеревину СМЕШЕЊЕ, п. (ист.) vide смијешење. Сме-|смешити CE, шим се, (ист.) vide смијеши ти се. СМЁшљив, а, о, (ист.) vide cmјешљив. СМЕДЕРЕВКА (Смедеревка), f. 1) ine von Šme=|смИЈАТИ СЕ, јем се, v. r. impf. (јуж. и зап.) СМИЈЕ, смија, m. vide смијех. СМИЈЕх, смијеха, m. (јуж.) баš Raden, risus. СМИЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) [derzhaft, paßbaft, lächerlich, ridiculus. СМИЈЕШАТИ, Смијешам, v. pf. (јуж.) vermifden, commisceo. СМИЉЕВАЦ, ёвца, m. eine mit смиљ gef mücte Häbфenmüge (у Лијевчу и у Темнићу), bei feierlichen Gelegenheiten. СМИЉЕТИ, СМÉлим, v. pf. berabÉriedjen, derepo. СМИЉКА, f. Frauenname, nomen feminae. СМИРАН, рна, рно, (зап.) vide смјеран. СМИРАЊЕ, n. (зап.) vide смјерање. СТИРАТИ, рам, (зап.) vide смјерати. СМИРЕНО, (зап.) vide смјерено. СМИРИВАЊЕ, n. 1) baš Derußigen, pacatio. 2) òаз Beendigen, absolutio. 3) das Untergehen, Scheiden der Sonne, occasus solis. СМИРИВАТИ, смирујем, m. v. impf. 1) žur Миђе bringen, paco. 2) žu Enbe bringen, absolvo. СМИРИВАТИ СЕ, смирујем се, v. r. impf. fid) zur Rubelegen, conquiesco, н. п.смирује се сунце. СМИРИТИ, смирим, v. pf. 1) žur Kube bringen, paco. 2) beenbigen, absolvo. 3) (у Боци) н. п. свијећу, vide угасити (каже се за крсну свијећу, с којом се устаје у славу). СМИРИТИ, рим, (зап.) vide смјерити. Смисао, сла, m. ber inn, bie Bebeutung, sensus. смислити, лим, v.pf. befließen, decerno, statuo: Све мислио, на једно смислио смӥстити, тӥм, (зап.) vide смјестити. СМИТИ, смим, (зап.) vide смјетн. смих, m. (зап.) vide смијех. СМИЦАЉКА, Ғ. кад се у мицама зрна тако наМјесте да се једна воденица отвори кад се друга затвори. СМИЦАЊЕ, n. 1) bas Serabnebmen, demtio. 2) баз Umbringen, interfectio. СМИЦАТИ, смичём, v. impf. 1) berabneßmen, demo. 2) umbringen, interimo. СМИЦАТИ СЕ, Смичём се, v. r. impf. 1) berab fallen, decido. 2) zusammenrücken, se condensare: копривице, по Богу сестрице! у дну се смичише, а у врху размичите (у приповијеци казао некакав који је бјежећи од „Турка мале паре некрштене вјере” скочно бос и голокрак у коприве). |СМИШАН, шна, шно, (зап.) vide смијешан. СМИШАТИ, СМишам, (зап.) vide смијешати. СМИШЕЊЕ, n. (зап.) vide смијешење. СМИШИТИ СЕ, шим се, (зап.) vide смијешн ти се. смишљање, п. баз Érfinnen, excogitatio. СМИШЉАТИ, смишљам, v. impf. erfinnen, ехcogito. |смишљив, а, о, (зап.) vide смјешљив. сМЈЁРАТИ, рам, v. pf. (у Хрв.) 1) када смјераш ићн? т. ј. кад си наумно нћи? дебеnten, verhaben, cogito, proposui mihi, 2) zielen, collineo: смјера баш у чело. СМЈЕРЕНО, adv. bemüthig, demisse, cf. смјерно: А Мара му одговара тно смјерено — смJёрити, рим, v. pf. 1) fid) vornehmеn, decerno, cf. наумити, намјерити. 2) žielen, collineo, cf. загледати: Ђе га смјери, ту га погодно СМЈЕРНО, adv. bemüthig, demisse, cf. смјерено: Чауши се смјерно поклонише смЈЕРНОСТ, смјерности, f. bie Demuth, animus submissus. СМЈЁСА, f. (јуж.) baš Semengfel, mixtura. сМЈЕСТИТИ, ТИМ, v. pf. unterbringen, colloco. СМЈЕТИ, смијем, v. impf. (јуж.) wagen, fid traus en, audeo. СМИРИТИ СЕ, смирим се, v. г. pf. fid žur_Kube | смешљив, а, о, (јуж.) ber gern ladyt, risus legen, conquiesco; daher auch von der Sonne: amans, ad risum facilis. смирило се сунце. Србљи кажу да сунцу смлӑвити, вим, v. pf. vide смождити, смлатити, смлӑтим, v. pf. tobt òrefden, con-|СМӦЧАН, а, о, сир, зеље, fett, gewürzt, pinguis, flagello. conditus: Боље је и пригута наопарна несмлачити, смлачим, v. pf. lau rärmen, tepefacio. го земља смочана. СМЛЁДЊЕТИ, Днам, v. pf. (у Дубр.) mager wer-|СМОЧАЦ, СМОчца, m. hyp. v. СМОК. ben, emacesco, cf. омршати. СМОЧЕЊЕ, n. bas Bufoften bes rots zum eсмождити,смӧждим, v. pf. jermalmer,comminuo müfe, opsonatio. смок, смока, m. (loc. смоку) 1) bie Žufoft, opso-| смочити, чим, v. impf, jufoften, opsonor. nium; смок бијели, т. ј. сир, скоруп, масло;| СМРАД, m. (loc. смраду) ber BeftanÉ, foetor. СМРАДИТИ, ДИМ, v. impf. Beftanf maden, foe Све смокове зове у сватове: 2) (у Боци)сало и лој истопљено заједно, па се тијем послије зачиња јело: ТешкО | купусу из села смок чекајући. СМОКВА, f. (gen. pl. смокава) 1) bie Žeige, ficus (ber Maum unb bie Grudt). 2) (у Дубр.) некака морска риба, Urt ifd, piscis genus. 3) Dreck, stereus : Ја с не бојим Влаха ни смокава СМОКВАРА, f. (у Ц. г.) некаква пита с медом, eine Urt Ruden, placentae genus. СМОКВИЦА, f. dim. v. смоква. СМОКРИТИ СЕ, смокрим се, v. r. pf. (у Паштр.) поквасити се, н. п. од кише, паß werben, madefio. СМОЛА, f. bas Реф, pix. torem creo. CMPABEHE, n. das Unstänkern, foetoris excitatio. Први гријех смразиши ђевојку СМРАМОРИТи се, рим се, v. г. pf. скаменити се, постати мрамор, зи Stein werden,lapidesco. СМРА́ЧИТИ СЕ, смрачи се v. г. pf. bunfel wer= ben, vesperascit. СМРВИТИ, ВӥМ, v. pf. bröfeln, frio. СМРДЕЉАв, а, о, vide смрдљив. смолав, а, о, рефig, piceus, picatus: Смола- sig Смољан, m. Mann name, nomen viri. rae genus. СМОРИТИ, смӧрим, v. pf. ermüben, defatigo, cf.| уморити : Ти ме сломи, море, и превари СМОТÁВАТИ, СМòтавам, v. impf. vide смотати. смотрити, смотрим, v. pf. erbliđen, conspicor. до СМРДИВРАНА, f. некаква тица, чини ми се да СМРДИПОТОК, m. код Голупца у нахијн По- СМРДJЕТИ, (југоз.) дим, v. impf. ftinfen, foeteo. СМРДЉИВАЦ, Йвца, m. ber ftinÉt, homo foetens. Linn. cf. клека. СМРЁкиЊА, f, bie 2Вафbolberbeere, bacca juni- Bad bolber, fustis juniperi. 2) смрекова во- СМРЕКОВИНА, f. Badbolber=pol, lignum ju-| niperi. СМРЕСКАТИ, смрêскам, v. pf. quetfden, jer= ftoffen, contundo, offendo, н. п. главу, нос. СМРЗАВАЊЕ, n. baš Grieren, congelatio. СМРЗА́ВАТИ СЕ, смрзавам се, v. impf. frieren, congelari. СМРЗАО, зли, f. (loc. смрзли) ber Groft, gelu: Дошао по овој смрзли. СМРЗАО, зла, зло, gefroren, gelatus. СМРЗЛА, m. (у Сријему) vide смрзло. СМРЗЛИЦА, f. (verädtlid) ber bie Rälte nidt ertragen fann, impatiens frigoris. cf. зимоморница, озебличина. смрзло, m. vide смрзлица. смут, смуђа, m. berdiel, perca lucioperca. смуждити, смӱждим, v. р. н. п. шумнат прут, грозд, abftreifen (Deeren unb 23íätter), destringo. смук, m. eine Urt dlange, serpentis genus. Смук је одозго црн а по трбуху жућкаст. смукнути, смӳкнём, v. pf. 1) нож, зиđen, stringo. 2) daherschießen, ruo. СМУКУЉА, f. vide смук. СМРЗЛӰТАК, Тка, m. gefrorne Érofdolle, gleba смӰЉАТИ, љам, v. pf. jerquetfden, contundo. СМРКАВАЊЕ, П. baš bunfel-werben, obscuratio. СМРКА́ВАТИ СЕ, смркава се, v. r. impf. bunfel werden, tenebrae obóriuntur. СМРКНУТИ СЕ, не се, vide смрћи се. СМУМЛАТИ, лам, смӰмљати, љам,} CMYMААТИ, Лäm, vide смрилати. СМУТА, f. (у Грбљу) сјевер са снијегом, фnee= wetter, ningor. смутити, смутим, v. pf. 1) vermirren, turbo. 2) н. п. воду, truben, turbo. СМУТЉИВАЦ, Ивца, m. ber Mänfefdmieb, doli machinator. СМУТЊА, f. bie Serlegenheit, angustiae. СМРКЊИВАТИ СЕ, смркњива се, v. r. impf. (у смӰЋКАТИ, кам, v. pf. ausfdwenten, eluo: смук Дубр.) vide смркавати се. СМРМЛАТИ, лам, (v. pf. babermurmeln, СМРМЉАТИ, љам, muro, mussito. СМРНЏАТИ, џам, v. pf. babermurmeln, obmur 2) н. п. човјек је смртан, fterblic, mortalis, cf. самртан. СМРТНИ, на, но, vide самртни. Смітњак, m. (у Србији) каже се у шали за чун (јер је човјек у њему на великој води близу смрши), Rayn, linter. СМУЦАЊЕ, п. 1) baš Umberzieben, vagabunda vita. 2) (у Хрв.) vide тоциљање. СМУЦАТИ СЕ, смўцам се, v. r. impf. 1) berums ftreiden, vagor. 2) (у Хрв.) vide тоциљати се. СМУШЕН, а, о, н. п. лети као смушен, wie ein Rafenber, rabidus, rabiosus. СМУШЕНИК, m. vide горопадник. СМӰШИТИ СЕ, шим се, v. r. pf. vide зграну TH ce. CHAA, f. vide снаха. СНАГА, f. (асс. снагу ) 1) bie tärle, Rraft, vires: опасао се снагом, стао на снагу, ber Süng= ling ist in der Blüthe seiner Mannskraft. 2) ber Reib, Rörper, corpus, н. п. боли ме сва снага, cf. тијело. 3) (у Хрв.) vide чистота. СНАЖАН, жна, жно, (снажни, на, но) ftari, fortis. СНАЖЁЊЕ, п. (у Хрв.) vide чишћење. СМРЋИ СЕ, смркне се, (смркло ce) v. r. pf. сніжити, снажим, (у Хрв.) vide чистити. bunFel merben, tenebrae oboriuntur, cf. смр-|снӑин, а, о, vide снахин. кнути се. СМРЦА, f. dim. v. смрт: Доклем га је смрца уморила. СМРЦАЊЕ, n. vide смркавање. СМРЦАТИ СЕ, смрче се, vide смркавати се. СМРЧ, m. vide смрека. СМРЧАК, чка, m. (pl. gen. смрчака) bie Mor= chel, phallus esculentus Linn. смічев, а, о, н. п. качица, vom 23adbolberbaum, juniperinus. СМРЧЕВИНА, f. adbolber=Solj, lignum juniperi. СНАОДИТИ, снаоди, vide снаходити. СнаЋи, снађе, v. pf. 1) finben, beimfuden, in venio: снашло га чудо; снашла га би једа. 2) снашло гa, er bat bas infallenbe, epilepticus est. СНАХА, f. (voc. снахо) 1) bes rubers Frau, Schwägerin, fratris uxor. 2) zu der ich ajeBep bin. 3) die Schwiegertochter, Schnur, nurus, cf. невјеста. CHахин, а, о, ber снаха, i снаха. смудити, смӳдим, v. impf. (у Ц. г.) 1) fengen, СНАХОВАТИ, снахујем, v. impf, ко снахује amburo. 2) глобити, гулити, дерати, бисф та војује. СНАХОДИти, снаходи, v. impf. ) finben, beim=1 fuden, invenio, н. п. биједа. 2) bas Spin=| fallenbe befommen, соггірі: снаходи га сва-| кога мјесеца. снахоЂење, п. baš Wuffinben, Speimfuden, cor- СНАША, f. (voc. снашо) i) vide снаха. 2) јебе снијети, снесём, (снйо, снијела, ло) v. pf. (јуж.) 1) berabtragen, defero. 2) jufammen= tragen, congero. 3) tragen, legen (von ber Senne), pono. скидање. СНАШИЦА, f. dim. v. снаша: Пијаној спа- снúмаЊЕ, п. баз Serabnebmen, demtio, ef. шици мили ђеверци. СНЕБИВАЊЕ, п. 1) bas düdternfein, Serlegen=|снИМАТИ, снимам, v. impf. betabneßmen, demo. fein (in frembem Laufe), verecundia. 2) baš СНИМАТИ СЕ, снимам се, v. r. impf. berabftei= Leugnen mit Verwunderung, infitiatio migen, descendo. rabundi. СНЕБИВАТИ СЕ, снебивам се, v. r. impf. 1) ber= Legen fein, verecundus sum, cf. устручавати ce. 2) чera, etwas mit Verwunderung leugnen, mirabundus infitior. снимити, снимим, v. pf. berabnehmen, demo, cf. скинути: капу с главе, кукурузе с тавана итд.; Она сними свилена јаглука — СНИМИТИ СЕ, Сиймим се, v. г. pf. berabfteigen, deseerdo: Он се сними са коња Шарина снÈБити се, снебијем се, v. г. impf. 1) fdyüd)= СНЕВЕСЕЛИТИ СЕ, сневеселим се, v. r. pf. fid СНЕЖАН, а, о, vide сњежан. СНЕЖАНИК, снежаника, m. (ист.). vide сње жаник. СНЕРУКЕ, unbequem, importunum, cf. рука. снѣти, снесём, (ист.) vide снијети. СНЙЗАК, снйска, ско, (comp. снижи) nieber, Снизати, снижем, v. pf. berabreifen (Perlen), demo de filo. СНИЗИВАЊЕ, n. a Serabnebmen, demtio. СНИЗИВАТИ, снизујем, v. impf. berabnebmen, demo. СНИЈЕВАЊЕ, П. vide снивање. СНИЈЕВАТИ, СНијевам, v. impf. ( у Ц. г.) vide снивати. СНИЈЁВАТИ СЕ, снијева ми се, v. impf. сније. | снити, сним, v. pf. träumen, somnio. сноп, снопа, m. bie Barbe, merges, fasciculus. снопит, а, о, (у Сријему) н. п. човјек, ftäm = СНÔПЉЕ, n. (coll.) bie Barben, mergites. |
