ВОДЕН, а, о, н. п. крушка, јабука, вино, wäfferig, aquosus. ВОДЕНА НЕДЈЕЉА, f. bie erfte 23офe nad Dftern, apfel geftanben unb fo angefäuert getrunfen ВодЊикав, (а, о, н. п. вино, јабука, крушка, ВОДЊИЦА, f. (у горњ. прим.) у рала оно дрво наврх којега је јарам (од прилике као у кола што је оje). cf. вођница. ВОДОВАЉА, f, (у Ц. г.) vide одоваља. ВОДЕНИ БИК, m. (у Сријему) bie Mohrbommel,| ВОДОДЕРИНА, f. куд је вода одрла, ber Baf= водени, на, но, н. п. суд, тиква, 2affer=, aquaticus. ardea stellaris. воденичаров, а, о, beš Müblerš, molitoris. ВОДЕНИЧИЦА, f. dim. v. воденица. ВОДЕНИЧИШТЕ, n. ber Ort wo eine Müble ge=| ftanben, locus ubi mola fuit. воденични, на, но, н. п. камен, коло, йы=| (ftein,-rab), molaris. ferrif. ВОДОЈАЖА, f. Као мали јаз или јаружица, куд тече вода, особито од кише и од снијега, 2.3affergang, iter, per quod aqua currit. ВОДОКРШЋЕ, П. (по зап. кр. највише говоре Кршћани, али сад уза њих и Хришћанн) vide богојављеније: ВОДОНОША, m. u. f. ber Bafferträger, Baffer= trägerin, aquator, et mulier aquam ferens. водопИЈА, f. (ber Begwart, bie Megewarte, ciводоплав, m. chorium intybus Linn. ВОДОПЛАВАН, вна, вно, der Ueberfdwemmung ausgesetzt, diluviei obnoxius. водопоJ, водопоја, m. мјесто гдје се стока појн, bie Eranée, locus aquandis pecoribus, cf. појило: На водопој овце дојавише — ВОДЕЊАК, водењака, m. Gibaut, membrana| ВОДУРИНА, f. augm. v. вода. ovarii, cf. кошуљица. ВОДЕЊАКА, f. (у Рисну) тиква у којој се носи ВОДИЈЕР, водијера, m. (јуж.) bie BegÉifte, vas ; водити се, водим се, v. г. impf. 1) einanber] fubren, duci. 2) (у Боци) води се крава, vide водити 4. водица, f. 1) dim. v. вода. 2) Beißwaffer, aqua lustralis ; у Боци велика водица зове се Богојављенска, а друга мала или закршена. : ВОДИЧАР, m. ber Beißwaffertrager, camillus (?) вöь, m. der Führer eines Blinden, dux coeci. BÓGE, vide овђе. воЂев, а, о, bes Führers, ductoris. Већ ухвати Шарца за вођице - ВОЖЕЊЕ, п. баš Gübren (ju lanó unb ju Baffer), vectio, vectura, вожња, f. bie Gabrt, baš Gabren, vectura: сваки коњи нијесу добри на вожњи. воз, m. товар на колима или на саонима, н. п. воз дрва, сијена, ein 2ßagenvoll, currus (?). вӧЗАК, вӧска, вӧско, gut zielenb, bene vehens: ови коњи нијесу дебели, али су воски. возÁкање, n. dim. v. возање. и повјесма два, удо меса и чанак ораха и возÁКАТИ СЕ, возакам се, v. r impf. dim. v. пару на крст." ВОДJЕ, vide овдје. возати се. ВОЗАЉКА, f. дрво (понајвише рачвасто) што ВАЗАРЕВ, а, о, vide возаров. ВОЗИОНИЦА, f. буре у којему се вози што вдиловица, f. намастир код Дунава близу вдиловички, ка, ко, von Вонловица. Пораниле три Српске војводе А чауша Рељу Крилатицу, А војводу Обилић-Милоша - Овога обичаја у Сријему ну Бачкој ну Банату као и многијех другијех сад нема, ану Србији слабо, али у Херцеговини и у Црној гори и онамо по приморју има једнако. 6) у Хрватској војвода се данас зове шумар који иде на коњу. ВОЈВОД-БАША, m. војвода у сватовима: Војвод-баше, браћо наша — војводин, а, о, без војвода, той војвода. ВОЈВОДИНИЦА, f. bie Frau beš војвода, ихог чой војвода. BӧЈВОДИТИ, дим, v. impf. zum војвода тафеп, appello Tov војвода. вӦЈВОДИТИ СЕ, ДИм се, v. r. impf. fid für einen војвода и дебеп, рго војвода se gerere. војводиЋ, m. Gobn beš војвода, filius чой вој 2) у Херцеговини и у Црној гори старје-|ВОЈЕВАТИ, војујем, v. impf. friegen, bellare. шине од кнежина или племена зову се и вӦЈЕВОДА m. у пјесмама мјесто војвода: Данас војводе. 3) за Карађорђијева вре- А ти стриче, војевода Гојко мена кнежинске старјешине и управитељи вдЈино, у пјесмама налази се мјесто војно. звали су се војводе: оваки је војвода био вӦЈКА, f. (у примор.) vide воћка: н. п. Стојан Чупић у Мачви, Милош Сто- О наранџо, војко племенита ићевић у Поцерини, Антоније Богићевић војник, војника, m. ber Krieger, miles. у Јадру, Хајдук Вељко у крајини Него-| вÓЈНИЦА, f. ber Krieg, bie Kriegszeit, belli tempus. тинској и т. д. 4) и данас у Биограду Тур-|воЈНИЦА, f. варош у Босни, cine Štabt in 208= ци својега старјешину зову војвода; nien, urbs Bosnae. војно, m. (ст.) муж, Semabl, maritus : овај војвода Турке затвора и за мање им војнички, ка, ко, folbatifd, militaris. BÓJCKA, f. (dat. војсци, асс. војску) 1) bas војска; колико имаш војске у кући; има много војске у кућн, ef. чељад. ВОЈСКОВОЂА, m. (у Ц. г.) Speerführer, bellidux: Војсковође војску поведоше — BOJTA, f. (y Bojв.) eine Art Kartenspiel, lusus quidam paginarum. ВОЈШТИНА, f. augm. v. војска. вÓJштити, војштим, v. impf. 1) на кога, frie= gen, belligero. 2) (у Дубр.) с дјецом, т. ј. имати посла с њима, мучити се око њих, zu thun haben, fatigari. BÓJIIKÊHE n. das Kriegen, belligeratio. воко, m. hyp. v. во, особито кад вабе теоце: пос воко пос! ма воко ма! Што гођ воко буче, себи за врат баца. вдлак, вока, m. (pl. вóци, gen. волака) 1) hyp. V. ВО : Ожени се, стаће ти волак на ногу ; Отисни, потисни, воци ти корисни (кад се што тешко у друштву ваља или тура пред собом); Молићу вам молитвицу За све куће добре среће За тежака и волака 2) (у Дубр.) некака морска риба, Urt fisch, piscis quidam marinus. познају, и кад она изиђе онда већ иду тра жити волове. ВОЛУЈАРКА, f. 1) некако крупно црно и бијело грожђе, üfelaugen, uvae genus, cf. волујар. 2) vide волујара. ВолуЈСКИ, ка, ко, vide воловски. ВОЉА, f. 1) ber ille, voluntas: Другоме на вољу, а себи невољу. 2) у говору се кашто узима као мјесто или, н. п. воља тн доћи, воља ти не доћи; Вољ' ти пити вол капу купити. 3) гуша у кокоши или у тице, der Kropf der Henne, des Vogels, guttur. вољÂВЧА, f. намастир у Србији. ВӦЉАН, љна, љно, (вољни, на, но́) 1) frei, sui juris: вољан си, ди fannft es thun, per te stat; Тако имао од куда давати и вољноме и невољноме! За здравље свакога јунака брата Ришћанина вољнога и невољнога (кад се напија). 2) guter Caune, guter Dinge, laetus: --- Вољан буди царе господине ee=|вољЕТИ, вӧлим (вӧљу), v. impf. (јуж.) lieber wollen, malo : Волим мастан капати него гладан плакати. Говори се и највољеши, am liebsten wollen: ВÓЛАЊЕ, п. игра у којој се баца штап по земљи да се премеће, ein Sirtenfpiel, ludi genus. ф ВОЛАР, волара, m. 1) који чува волове, fenbirt, bubulcus. 2) владичанско око у језеру Скадарскоме. волӑРСКИ, а, о, Ddfenbirten=, bubulcorum. вÓлати CE, волам се, v. r. impf. т. j. штаповима, eine 2rt Sirtenfpiel, ludi genus. BÒâш, m. Ochsenname, nomen bovi indi solitum, ВОЛЕТИ, ВӦлим (ист.) vide вољетн. волиј, ја, је, (по југоз. кр.) lieber wollenb, malens: Ја би бурму најволела Ја би Јанка највољела вољица, f. dim. v. воља. ВОНТАЊЕ, n. vide вотање. ВОНТАТИ, там, v. impf. vide вотати. воњ, воња, m.((по зап. кр.) ber Serud, odor, ВОЊА, f. (cf. мирис, задах. BÒÂHE, n. 1) das Riechen, odor. 2) das Riechen, odoratio. воњати, њам, v. impf. (по занад. кр.) 1) воњам ружу, rieden, odoror. 2) ружа воња, rieden, oleo, ef. мирисатн: Ни лук јео, ни луком воњао ВоРИНТА, f. ber Bulben, florenus, cf. Форинта. ВОСАК, СКа, m. (loc. воску) bas Bads, cera: BÓTA, f. (у војв.) некака игра, Urt Opiels, ludi genus, cf. Фота, ВÓТАЊЕ, n. bas Marren, ductatio. вÓтати, вôтам, v. impf. (у војв.) кога, nar= ren, bei ber Mafe berumfubren, ducto. BOTHAK, m.) der Obstgarten, pomarium. 2) ceло у Рађевини (близу Лознице). 3) зидине од намастира (у селу Вотњаку, на лијевом бријегу ријеке Штире), cf. затроношити. вотначиЋ, m. dim. v. вотњак. воЋАР, ш. 1) ber bftliebhaber, amans pomorum, 2) ber 6fthänbler, Debftler, qui poma ven-|ВРАГОЛÂн, враголана, m. ber Muthwillige, petulans. cf. врагулин. ditat. ВОБЕ, П. baš Doft, poma: У своје воће кад ко ВРАГОЛАСТ, а, о, mut willig, petulans. хоће. ВРАГОЛИЈЕ, Враголија, f. pl. bie Zeufeleien, nequitiae. ВРАГОЛИСАЊЕ, n. vide враговање. ВОЋКА, f. ber oftbaum, pomus. сту да се смири. ВРАГОЛИЋ, m. (у Дубр.) bie Baffernuß, trapa ВОЋКОША, f. (у Бан.) овца која води друге natans Linn.(?) вӧч! interj. Caut um ein Winb bavon ju jagen, ВÓША, f. Rinberwort für вода, aqua sermone ВòШТАН, а, о, wadfern, cereus: Држи као да су му руке вошшане. ВРАГÓЛСТВО, П. vide враговање. голан: Пошљите ми малу ђецу да ме превезу ; Ма су ђеца врагулини, утопиће те ВРАЖЈИ, Жја, жје, teuflifd, diabolicus. ВРАЖОГРНЦИ, Вражогрнаца, m. pl. село Лијевом бријегу Тимока у Црној ријеци (онуда се говори и грнац и лонац). ВРАЈКОР, врајкора, m. baš Greicorps, manus vo ВОШТАНИЦА, f. bie Badsleinmanb, ceratum. |ВРАЈКОРАЦ, рца, m. ber Freicorift, volo. ВОШТАЦ! удри га, [dlage! percute! cf. воштити. | ВРАЈКОРСКИ, ка, ко, Freicorps, volonum. ВОШТИНА, f. (augm. v. восак) 1) bie Badštre= bern, recrementa ceraria, cf. восковарина. 2) саће у коме нема меда. вдштити, тим, v. impf. 1) midfen, cero. 2) prigeln, verberare, cf.тући, бити: воштили су га. вошЋЕ, п. (у Славонији) Vaš Rannenfraut (öfter. Zinnkraut), equisetum. ВОШЋЕЊЕ, n. 5) baš Bidfen, ceratio. 2) baš Prégeln, verberatio. ВР, връа, m. vide врх. ВРАБАЦ, врапца, m. (pl. gen. врабаца) ber per= ling, passer: Ко се боји врабаца, нек не сије проје. ВРАБИЦА, f. baš Beibden bes femina. perlings, passer ВРАН, m. 1) vide гавран: Ја два врана, два по Богу брата Поткова му врана дебелога на 3) враг, кад му не ће име да спомену : Мање ВРАН, врана, но, (врани, на, но) {dwarg, ater. Врана врани очију не вади; Викнуше ВРАНАЦ, нца, m. 1) ber Mappe (fd warjes Pferd), ВРАНЕТИНА, f. augm. v. врана. nomen caprae. ВРАНИЛО, n. Odywarže, atramentum. gare Linn. ВРАНИНо око, п. (у Сријему) bie inbeere (au= auge), paris quadrifolia. ВРАГ, m. ber Zeufel, diabolus, cf. ђаво: Ко врагом тикве сије, све му се о главу лупају ; Не да му враг мировати ; Не лези вра- | ВРАНИЛОВА ТРАВА, f. ber Doften, origanum vulже (кад се приповиједа да је ко што зло једно за другим радно); Није му ни врага ; ВРАНИН, a, o, ber Kräbe, cornicis. не ће му бити ни врага, ез fellt ibm gar nichts. ВРАГАЂУР, врагађура, m. Пнтали бабу кад је ишла на панађур куда ће, а она пуна радости одговорила: „идем на панаѓур бур." А кад се вратила с панађура, онда је запитали: „ђе си била бако ?” „На панађуру и на врагађуру" (одговорила љу-| тита, пошто је видјела да на панађуру не да нико ништа без новаца). ВРАГОВАЊЕ, m. ber Muthwille, petulantia. ВРÁнити, враним, v. impf. fdwarzen, atro. ВРАГОВАТИ, Врагујем, v. impf. Muthwillen trei= | ВРАНЧЕ, вранчета, п. мали вран коњ, ein flei= ben, petulantem esse, cf. враголисати. ner Rappe, equulus ater. Док ето ти једног Латинина На вранчему коњу пеливану ВРАНЧЕВ, a, o, bem Kappen gehörig, equi atri. ВРАНЧИНА, m. augm. v. вранац : Па он узја бијесну вранчину — ВРАНЧИЋ, m. dim. v. вранац. BPAHII, m. die Franzosen (Krankheit), lues ve nerea. 23ru/tbaum, jugum textorium, и стражње, на које је навијена пређа, Sarnbaum, jugum: Доведи ми дугонокту другу Да прокопа на врашилу трубу ВРАТИНА, f. augm. v. врат. ВРАТИТИ, вратим, v. pf. 1) umfebren maden, converto (reice capellas, Virg.). 2) zurückgeben, restituo : Зла жена зајма не враши. ВРАНЦАВ, a, o, venerifd, morbo gallico corrup-|ВРАТИТИ се, вратим се, v. r. pf. umebren, re tus. ВРАНЦАЊЕ, П. bas unfteden mit Franzofen, infectio venerea. ВРАНЦАТИ, цӑм, v. impf. mit Granzofen anftecten, inficio morbo gallico. ВРАНЦАТИ СЕ, Цам се,v. r. impf. venerifd werben, infici morbo gallico. ВРАНЦЉИВ, а, о, vide вранцав. ВРАЊ, врања, m. 1) ber Opunt, obturamentum. 2) (у Сријему) некака тица, као голуб гривњаш, Urt Vogel, avis genus. ВРАЊА, f. 1) варошица у југоисточној Србији: Опреми је Врањи на Мораву 2) у Црној гори брдо, код Царева. Лаза. ВРАЊАК, врањка, m. (у Дубр.) Urt herbae genus. genus. ВРАЊИНА, f. острво у блату Скадарском (око ВРАПЧЕВ, а, о, beš perlings, passeris. ВРАПЧЈИ (врапчји), чја, чје, ben perlingen ВРАПЧЈИ НОКТИ, m. pl. Mаmе einer Pflanze, plantae genus. ВРАС, m. (у војв.) òie Graiß (öfterr. bie Фрас), epilepsia, cf. дјетиње. vertor. BРАТИЋ, m. dim. v. врат. ШИША ни платиша. ВРАТЛА, враталӑ, n. pl. планина у Херцего вини. ВРАТЛО, n. (у Боци) као враша, н. п. ено брода на врашло (кад улази из мора у залив), bie Münbung, ostium. BPÁTHĀ, f. adj. намастир у крајини Неготинској. BPÁTHA KOCT, f. os hyoideum. ВРАТНИ, на, но, н. п. кост, жиле, Qalš-, colli. ВРАТНИК, m. у Велебиту мјесто, с којега се из Хрватске у Сењ идући море угледа. ВРАТНИК, m. (у Ц. г.) довратник од камена, ef. вратница. |ВРАТНИЦА, f. (у Ц. г.) vide довратник. BРАТНИЦЕ, f. pl. 5) врата од прућа исплетена, или од дрвета начињена, баз Sattertor, porta clathrata. Bратнице понајвише стоје на путу, и затворају се да не иде марва у поље; или на тору. 2) (у Рисну) vide прагови. BPATHO, n. adj. брдо у Ловћену. ВРАТОВАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. жито у коме има врата, па од хљеба таковога жита заврама човјек, т. ј. опије се, mit lold vermischt, lolium continens. ВРАТОЛОМ, m. 1) (deltwort) bu galsbreder! audax. 2) у пјесми, Паmе einer Sauberpflan= je, herba ficta : Кад набрала костолома ВРАТ, m. (loc. врату) 1) ber Goals, collum. У Костолома врашолома Рисну кажу да не ваља дјецу за враш ВРАТОЛОМИЈЕ, m. Bartholomäus, Bartholomaeus. љубити, да не буду зла. Узео га на свој | ВРАТОР, m. ber Grater (önd), Alofterbruber), враш; Има жену и ђецу на врашу; На monachus latinus. cf. пратор. врат на нос! {dynell, eilenb, proреге. 2) (у Ц. г.) vide љуљ. BPÁTA, n. pl. 1) die Thüre, fores. 2) das Thor, porta: Граду враша рано затворајте ВРАТАОЦА, n. pl. dim. v. врата. - ВРАТАР, вратара, m. ber Żborwärter, janitor. BPATÁPOB,a, o, des Thorwärters, janitoris, Вратарџија од Барата града — . ВРАТОРОВ, а, о, beš Graters, monachi latini. ВРАТОРСКИ, ка, ко, fratrifd, monachalis. BPAHA, f. (y II. r.) die Rückgabe, restitutio: 14 без плаће и без враће ВРАЋАМ, Ма, m. (у приморју) у пословици: Зајам вракам, vide враћа. BPARAHE,) das Umkehren, conversio. 2) das Biebererftatten, restitutio. BPAKATH, V. impf. 1) umkehren machen, converpoto, rejicio. 2) wiedergeben, restituo. ВРАЋАТИ СЕ, ћам се, v. r. impf. umfehren, saepe revertor. ВРАЧ, врача, m. 1) Babrfager, divinus, cf. погађаг, гатар: Ако није врач, а он је погађач. 2) Hexenmeifter, magus. |