сигурати се, рам се, v. r. impf, vide спре мати се, оправљати се. сигурност, сигурности, f. bіe idherheit, securitas. сид, сида, сидо, (зап.) vide сијед. 1. сидити, дім, (зап.) vide сједити. 2. сидити, дим, (зап.) vide сиједјети. куће, т. ј. скита се. 2) сијева у нози, зyбy, es reißt mich im Fuße, torquetur mihi pes. сијевнути, сијевнем, v. pf. (јуж.) 1) leud ten, emico: кад те ударим, сијевнуће ти варнице испред очију; А пламени ножи сијевнуше 2) reißen, torqueo. сијед, сиједа, сиједо, (сиједи, да, до, comp. cjëhû) (jyæ.) grau, canus. сиједе, f. pl. (по југоз. кр.) баš Добре ви сиједе! Sruß an bi lutantur sedentes. ißen, sessio: сиједити, дим, | v. impf. (југоз.) ergrauen, сасиједјети, једим, nesco. сијеђење, п. (јуж.) баз Örauwerben, canescentia. сијеђети, једим, (јуж.) vide сиједјети. ейдло [сигло], п. (у Дубр.) ein 2Bajergefäß, si- сијелити, сијелим, v. impf. (у Дубр.) ићи по tulus. vide шавољ. ейдница, f. (зап.) vide сједница. сиднути, нём, vide систи. сидро, п. (у Дубр., а у Србији и по осталијем околинама ленгер) ber Wufer, ancora. cf. мачка [5]. 1. сиђење, п. [зап.] vide сијеђење. 2. сиђење, п. (зап.) vide сјеђење. сиђети, сједим, vide сједити. сйжа, f. (у Паштр.) Wrt, Sattung, Sorte, species. [vide струка 3]. cf. врста. сијавица, f. (у Рисну) 1) кад сијева у зубу, оку, уху, баз Reißen, dolor oculorum etc. [cf. сијевање 2]. - 2) кад сијева муња а гром се не чује, баз Betterleuchten, fulguratio. cf. [vide] свјетлица. сија-јелек[*], m. [црни јелек?]: По кошуљи сија-јелек до бедре сијалук,* м. некака мала јагњећа особито црна кожица од које се граде капе. [cf. багана]. сијанац, нца, m. (јуж. и зап.) црни лук који се сије па послије расађује. [cf. арпаџик 2]. 1. сијање, п. (јуж. и зап.) 1) баз äen, seminatio. 2) das Sieben, cribratio. 2. сијање, п. баз slängen, fulgor. [cf. блистање, сјајање]. сијасет,* m. 1) Ungelegenheit, molestia. [vide] биједа, cf. напаст. 2) [много, врло много] н. и. сијасет Божиј. 1.ейјати, јем, v. impf. (јуж. и зап.) 1) äен, sero. 2) fieben, cribro. 2.сијати, јам, v. impf. н. п. сунце, längen, Leuchten, fulgeo. [cf. блистати, блистати се, сјати, сјати се, сјајати се, сјахтити се]. сијати се, јам се, v. r. impf. jhimmern, mico. сијач, сијача, m. (јуж. и зап.) ber Gäemann, sator. сијевак, вка, m. [јуж.] ber blißenbe hein, ful- (vom like), micat; fig. сијева од куће до сијелима, ißgefelljchaften beiwohnen, consessus frequentare. сијело, п. (јуж.) біе Sibgejeljaft, Bejud, invisio, consessus. cf. [посијело, посједак, посједник, посједница,] посјед. сијељење, п. [јуж.] verbal, v. сијелити. сијено, п. (јуж.) (pl. сијена) 1) baš peu, foe2) ein Heuschober, meta foeni. [vide num. пласт 1]. [сијенски, ка, ко, (јуж.) брен, feneus; види s. . навиљак.] [сијенско коље, п. (јуж.) vide подворе.] сијенце, n. dim. v. сијено. Сијењанин, m. vide Сењанин: Баш, истина, Сијењанин Иво Сијење, n. vide Сењ: И дођемо здраво у Сијење сијер, m. (у Ц. г.) [DìebIthaupilse, erysiphe Lev.?] као медљика, што пада у прољеће на липу, а у јесен на вријес. Сијер је врло добар за челе. сијерак, рка, m. (јуж.) Rame einer Spirfeart, Mohrhirje, milium indicum (?) [sorghum sacharatum Pers.]. cf. метлаш. сијери, сијери, f. pl. (јуж.) bie Spiegeljed terei, ajdenipielerei, praestigiae. [cf. маштаније, сијечањ, чња, m. (у Дубр.) Monat Januar, menопсјена]. sis Januarius. сйка, f. hyp. v. сиса. сикира, f. (зап.) vide сјекира. и у силу пошла 2) adv. сила пута, jeђr | сйм[*], m. риба некака, 2rt gif [[attsif], pisoft, saepissime [vide много]: сила Божја, jehr viel, mirum quantum, сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д. силажење, п. баз Merabgchen, descensio. [cf. салажење, калавање]. силазити, зим, v. impf. berabjteigen, descendo. cis genus [acipenser glaber Heck.]. Симана, f. угauename, nomen feminae. [cf. салазити, слазити, снимати се, калавати]. | еймењача, f. (зап.) vide сјемењача. силај,* силаја, [силах] m. 21rt 2Baffenjhärpe, Симеун, m. Symeon, Symeon. zona armis condendis. [vide пашњача]. Си- | Симеуна, f. Grauenname, nomen feminae. лај је двојак: један се опаше па се пи- Симеўнац, нца, m. dim. v. Симеун. штољи и ножеви уњ задијевају, се пиштољи метну па се објеси а у други еймит,* т. das feinste Weizenbrot, panis triticei преко ра- симита[*], f.Ý genus. мена као јанџик (и ово се у Хрватској зову | сймитић, m. dim. v. симит. свилаји). Симица, m. dim. v. Сима. сйлан, лна, лно, 1) gewaltig, mätig, potens. | симиџија, * m. ber Simitbäđer, pistor. [cf. зоран, осион, силени, силован, силовит; | симиџијин, а, о, без симиџија, pistoris. чил, снажан]. - 2) jehr viel, ingens [cf. симиџијница, f. 1) ber Bäđerlaben бeз симиџија, силновит]: силно благо задобише; силни taberna pistoris. 2) bie au без симиџија, uxor pistoris. људи. силати, (у Ц. г.) [v. impf.] vide слати. Симка, f. Grauenname, nomen feminae. [силах,* m. vide силај: види s. v. потпасак.] | Симо, т. (јуж.) һур. . Симеун. [cf. Сима]. силацање, п. vide скитање. симсија [(синсија)*], f. (у Ц. г.) vide лула [1]. Симуња, f. планина у Црној гори. силацати се, цам се, (у Бачк.) vide скитати се. | Симуна, f. Grauenname, nomen feminae. силесија, f. што врло велико или врло много силеџија, m. ber Semaltthäter, homo violentus. сйлимице, н. п. учинити што на силу, mit Gewalt, vi. Силистра, m. Etabt Silijtria in Bulgarien: И Силистре оштрога кремења 1. син, m. (pl. сини, синови, сина, синова, синовима) бет Cohn. filius. 2. сйн, m. (зап.) vide сјен. синабија [(сенабија)*], f. Wrt Hpfel, mali genus сйнак, синка, m. hyp. v. сйн. cf. синко. нека силити се, лим ce, v. r. impf. gewaltig werben. | синаторов, а, о, без синатор, proknesi. polleo, praepolleo. синаторски, ка, ко, Senator3-, proknesorum. силиџик[*], m. (у Бачк.) дашчица којом се жито | Синац, Синца, m. врело гдје извире Гашчица скида с мјерице кад се мјери. vide раз [2]. (под брдом Кореном). силне,* нета, n. vide приушак. Синђа, f. rauenname, nomen feminae. [силно, adv. vide веома; види s. v. зорли, | Синђелија, f. уrauenname, nomen feminae. зорно.] силновит, а, о, vide силан [2]: Но сакупи сил- силован, вна, вно, н. п. човјек, вино, мирис, силовање, п. sie Dewaltthätigteit, Rothucht, vis illata virgini. ейнигле, f. pl. (у Дубр., а у Сријему и по синија[*], f. 1) ber (niebere) peifctijd, mensa. adopto. силовати, лујем, v. impf. u. pf. Sewalt anthun, 1 синити, сйним, v. impf. zum Еођи аппеђтеп, violo. [vide злоставити 1]. силовит, а, о, vide силан [1]: Ој Французу. царе силовити! Пуштај момке, осташе девојке сйлодрцан, цна, цио, jdjwer zu beђanbeln, intractabilis, ferox. сиље, п. біе Bewalt, Gewattthätigfeit, vis: Те отимље под сиље девојке сиљење, п. баз Mächtigwerben, potentiae incrementum. 1. сйница, f. (зап.) vide [1] сјеница. нин и Турскоме дјетету да рекне, могао би | сйњаст, а, о, vide сињав. бити крив. сино, п. (зап.) vide сијено. синов, а, о, без obus, filii. синовац, новца, т. брату братов син (а сестри је братик и братанић) без Brubers Gobu, fratris filius. Сињац, Сињца, m. владичанско поље у Љешанској нахији: Да доведем преко Сињца Турке ейњгав, а, о, vide сињав. У Брдима су струке сингаве, а у Црној гори мушке црне а женске црвене и шарене. синовица, f. 23гuberštohter, fratris filia. [cf. 1 бра- сйњгавица (струка), f. bіe graue, cana: И на тичица]. синовичин, а, о, бет синовица, fratris filiae. синовљи, ља, љê, ber Söhne, filiorum. рамо струку сингавицу сињење, п. біе Минавте ап Cohues Statt, adoptio. синовче, чета, n. ffeines Brubersfins, filiolus aut | сињи, ња, ње, graulid), blan, coeruleus [cf. сиfiliola. синовчев, а, о, без синовац, fratris filii. синор[*], синора, m. sie Grenze, terminus. [vide] Међа [1], cf. граница. синорење, п. баз Begrenjen, terminatio. синорити, рим, v. impf. begrenzen, termino. [vide међити 2]. синотњи, ња, ње, [синоћни] von gejtern Raht3, de hesterna vespera. ейнотњица [синоћница], f. т. ј. вода, Baffer von gejtern benbs, aqua hesterna: А твоја би мајка Синотњицу пила синоћ, синоћке, gejtern Wbenós, heri vesperi. синоћии, на, но, vide синотњи. синоћница, f. vide синотњица. синсија[*], f. (у Ц. г.) vide симсија: А у руке чибук и синсију синути, синем, v. pf. erglängen, mico, effulgeo. [cf. бљеснути]. синце, n. dim. v. сино. синчић, m. dim. v. син. синцеф[*], m. vide кислица. синџилат[*], синџилата, m. Bejtätigung, confirmatio, cf. [vide] потврда: Не дај Марку правог синџилата синцилатити, цйлатим, v. impf. beftätigen, confirmo, cf. [vide] потврдити [2]: На мешћеми да нам синџилати Синџилати а дркђу му руке синџир,* синџира, m. vide верига, ланац. синџирић, m. dim. v. синџир. синџирли[*] зрно, п.) біе меtenfugel, globus caсинџирлија[*], f. J tena junctus globo [cf. близнак 2]: Синџирли га зрна ударила Силь, Сиња, m. 1) у Далмацији варошица и више ње пуст градић. - 2) [сињ] (у Оточцу) шиљак на коме стоји паприца. cf. [vide] сен [1]. сињав, а, о, н. п. сукно, afchengran, canus. ef. [сињаст, сињгав;] сињи. сињавити, вим, v. impf. почело сињавити, ver= schießen, pallidiorem fieri. сйнавьêше, п. das Verschießen, Tò pallidiorem fieri. Сињаевина, f. голетна и безводна велика планина у Херцеговини између Колашина, Дробњака и Мораче. Сињанин, m. Giner von Сињ[1]. њав]: кукавица, море, гром (пуче као сињи гром); што ћу, кукавац сињи! Закукала сиња кукавица У сиње се море заве сињски, ка, ко, von Сињ [1]. сйоница, f. (у Ц. г.) vide сјенара. ейна, f. (у Дубр.) ber intenij, sepia [officinalis L.]. сипање, п. баз hütten, treuen, Sießen, fusio, sparsio. сйпати, пам (пљем), v. impf. н. п. брашно, воду, [ütten, spargo, fundo. сипити, пù, v. impf. н. п. киша, fein regnen, nebeln (öjterr. Rebelreißen), pluit lenissime. сипљаив, а, о, vide сипљив. сипљење, п. verbal. v. сипити. сипљив, а, о, engbriüjtig, asthmaticus. [cf. сипљаив]. сипња, f. баз [thma, біе ngbrüftigfeit, asthma, angustia spiritus. [cf. задуха, пијехња, хропња (ропња) 1, хропотиња (ропотиња)]. сир, m. 1) ber Ráje, caseus. [cf. сирење 2]. 2) vide сирац [1]. сйра, f. (зап.) vide cepa. сйрада[*], f. eine blaue Shnur jur Sinfajjung ber Bauernröcke, funiculi genus. ейрадити, дим, v. impf. mit сирада verbrämen, praetexo. [cf. первазити]. сирађење, п. баз Berbrämen mit сирада, ргаеtextio. 1. сирак, сирака, m. (у Ц. г.) који нема никога свога, cin Bermeister, orbus, cf. [vide 1] сиротан: Сирака је ласно уцвијелити; Ти ћеш имат сина големога, А ја, сирак, брата јединога - Мајка рани два сина сирака 2. сйрак, рка, m. (зап.) vide cијерак. сирац, спрца, m. 1) ein Seib Näje, forma casei, caseus. [cf. сир 2; груда 1]. 2) сирац воска, лоја, forma ut casei. сирачић, f. dim. v. [1] сирак: Краљица ти удовица! А краљићи сирачићи! сирење, п. 1) baš Räjen, coagulatio. 2) (по неким мјестима као н. п. по Ваљевској нахији) vide сир [1]. 3) das träge Arbeiten, labor piger. 4) какво је то сирење? (scherzhaft) was ist das? quid rei est hoc? сирзбијало, т. (у Хрв.) човјек који збија сир у мјешинама или у чабрицама. Ријеч је ова посмијешно састављена, али јој је и значење смијешно; јер је сирзбијало готово као и Кокан : Шетао је сирзбијало Од плапинке до планинке, За пасом му паљ батина, О рамену торбетина Сиринић, т.: И покупи Гору и Сиринић ейрити, рим, v. impf. 1) fäjen, зи Räje mафен, coagulo. 2) langfam uns träge arbeiten: шта ти сириш? quid cessas? сиротовати, ротујем, v. impf. Baife fein, orbus сирѣетити, тим, v. impf. mit jjig würzen, fän сирћећење, п. baš äuern mit [jig, adfusio aceti. сириџик[*], m. weiße Shminde, beren wichtigter сйрчић, m. dim. v. сирац. Bestandtheil arsenicum album. сириште, п. баз Räjelab, ber Rabmagen, coа- сирни, на, но, н. п. недјеља, каца, Räje, casei. месо. cens. сирома, маа, m. der Arme, pauper, сиромах, miser. cìca, f. (pl. gen. câcâ) die Brust, mamma. [cf. дојка]. - сисак, ска, т. 1) vide носац [1]. 2) [Сисак] варош у Хрватској, Gißet, Siscia. сисаљка, f. што се да дјетету да сиса мјесто сисе. ейсана[*], f. (у Боци) vide сеисана. сисетина, f. augm. v. сиса. [cf. сисурина]. ейсти, сидём (сйднём), [сиднути] (зап.) vide сјести. сйсун бисун, у овој загонеци: Сисун бисун, пун бисера посут, а бесједом покривен. сисурина, f. vide сисетина. 1. сйт, а, о, 1) fatt, satur [cf. 1 ситан 2]: Сит 2) сита година, fruct= гладну не разбира. / [cf. убогац, убожар, потребњак, bar, fertilis. cf. гладан [2]. 1 празник 2; гологузан; ребро 2]. сйромаш, f. (coll.) біс Xrmen, pauperes. [cf. | 1, сйта, f. (зап.) vide сјета. 2. сйт [2 свит], m. (зап.) vide cjer. глота 1]. сиромашак, шка, m. hyp. .. сиромах. сиромашан, шна, шно, arm, pauper. [cf. небог, ништ, празан 2, убог, убожак, убожан, зуЂур]. сиромашица, f. eine Wrme, pauper. сиромашки, ка, ко, ber Wrmen, pauperum. сиромаштво, п. bie Xrmuth, paupertas. cf. [vide] сиротиња [1]. сиромаштина, f. Sie Xrmuth, paupertas. cf. [vide] сиротиња [1]. сирота, f. (pl. сйроте, сирота) bie 28ije, orbatus parente. 2. cúтa, f. 1) [Simse, Vinsengras] das Sumpf-, oder Gee. Binjentraut, [juncus L.] scirpus palustris Linn. 2) eine Art Honig, mel sponte fluens. cf. самоток [1]. - 3) ber Ehrot, grando plumbea. cf. [vide] сачма [1]. 1. сйтан, тна, тно, 1) flein, minutus (fleinförmig, fein) [cf. дробан]: ситан бисер; ситна со, риба, дјевојка; ситно брашно; ситни новци и т. д. 2) (у Грбљу) fatt, satur. cf. [vide 1] сит [1]. 3) ситно жито (у Лици), т. j. шеница, кукуруз, раж, јечам и просо. [ef. меко жито]. 4) ситно грожђе, Hofine, acinus passus. 1.спротан, сиротáна, m. bіе 2Saije (and von 2. сйтан, тна, тно, (зап.) vide сјетан. Thieren), orbus. cf. [1] сирак. 2. сиротан, тна, тно, verwaijet, orbus. сиротанов, а, о, без [1] сиротан, orbi. сиротиња, f. 1) bіе Mrmuth, баз Élenb, miseria сйтар, m. ber Siebmadher, cribrarius. [cf. злопата, сиромаштво, сиромаштина]: Си- ситкарити, сйткарим, (зап.) vide сјеткарити. ротињо ! и селу си тешка, А камо ли кући | ситнарија, f. (понајвише се говори pl. ситнау којој си! - 2) bie Armen, miseri: Ал' је je pnje) vide cитнице. рада сиротиња раја ситнеж, m. vide ситниж. сиротињска мајка, f. (2Saifen-Rutter) Вененини | Гентни босиљак, m. Bajilienfraut, ocimum mieines vornehmen Herrn, der die Armen beschüßt. nimum L.; види s. v. мәслиђен.] сиротињски, ка, ко, бег сиротиња, miserorum. | ситниж, ситнижа, m. (coll.) біе leinigeiten, сиротињски отац, m. (н. п. у Новом Саду) 2Baifenvater, orphanotrophus. сиротица, f. dim. v. сирота. сиротовање, п. баз сирота-fein, orbitas. quisquiliae (quh von Rinbern). [cf. ситнеж]. ситнина, f. біе äleinigteiten, scruta. ситнити, ним, v. impf. zerfleinern, minuo. 1. ситница, f. 1) біе Balofirfche, cerasus silve stris [prunus avium L.]. - 2) біс Grudit bavon, cerasum silvestre. |сјакнути, сјакнем, v. pf. cjaj fagen, cf. Божић. сјањан, њна, њно, овца, trächtig (vom haје), praegnans (ovis). сјаранити се, сјараним се, ѵ. г. pf. с ким, fi befreunden, necessitudinem jungere [vide yjaранити се]: Шњиме си се, кучко, сјара 2. Ситница, f. 1) вода у [Старој] Србији (у Косову): Уватио и Лаб и Ситницу - 2) вода која извире испод Сађавца и утјече у Морачу: Па Ситницу воду прегазише 3) ријека више Подгорице (у Турској). 4) у пјесми некава планина: Да ће чекат сјаривање, п. баз Ænjmüren, ignis refectio. бан-војводу Јанка и његово свата нет сто- сјаривати, сјарујем, v. impf. (у Хрв.) главње, | тина у Ситницу зелену планину т. ј. потицати их у напредак, anfiüren, igбисмо Ситницом планином nem reficio. А кад нила ситнице, f. pl. [Aleinigfeiten, minutiae; cf. сит- | сјарити, јарим, v. pf. (у Хрв.) главње, т. ј. нарија]. ейтно, (зап.) vide [сјетно] сетно. ситногорица, f. (у Хрв.) ситна шума, баз е hölz, nemus. потаћи их у напредак, ап[hüren, ignem reficio. сјати, сјам (сјајем), v. impf. glängen, leuchten, fulgeo. cf. [vide 2] сијати. [ситно грожђе, n. Hofine, passulae minores; | сјати се, сјам (сјајем) се, [v. r. impf.] vide cf. 1 ситан 4.] ситовање, п. (зап.) vide сјетовање. ейтовати, тујем, (зап.) [vide] сјетовати. сић, м. (у Грбљу) vide ромијенча. сйһан, а, о, hyp. v. [1] ситан [1]: Твоји су зуби бисер сићани сйћање, п. (зап.) vide сјећање. сйһати се, һам се, (зап.) vide сјећати се. 2. сићи, сичём, (зап.) vide сјећи. сићи се, сичём се, (зап.) vide сјећи се. сичан,* m. vide мишомор. сичива, п. р1. (зап.) vide сјечива. сичивица, f. (зап.) vide сјечивица. сичија,* f. (у Сријему и у Дубровнику) vide сува [суха] болест. сйчимице, (зап.) vide сјечимице. ейчка, f. (зап.) vide сјечка. сишче, чета, п. (у Сријему) прасе које још cuca, Säugling, lactens. cf. [vide] одојче. сјајан, сјајна, но, (сјајни, на, но, comp. сјајниjи) glänzend, fulgidus. сјајање, п. баз Stängen, fulgor. [vide 2 сијање]. сјајати се, јам се, v. r. impf. glängen, fulgeo. [vide 2 сијати]. сјајност, сјајности, f. ber Slan, splendor. сјакати, сјачем, v. impf. cf. Божић. hen, exuo. 2) pađen, prehendo, [vide] шче- сјеверин, сјеверина, m. (у Боци) Rorbwins, aquilo. [vide cјевер 1]. сјеверина, f. (у Барањи) vide иње. сјеверљив, а, о, [јуж.] 1) вријеме, norbwinbig. сједа, f. (јуж.) само у овој загонеци: Сједа сједи у сједину граду, цар је проси, Окован је не да? (овца у тору, курјак и пас). сједало, п. (јуж.) мјесто гдје сједају кокоши, der Hühner Schlafort, sedes gallinaria. сједање, п. (јуж.) 1) bas bereßen, consessio. 2) das Siten der Hühner auf der Steige, sessio gallinarum. сједати, дам, v. impf. (јуж.) 1) fidh jeßen, consido. 2) sich schlafen sezen (von Hühnern), consido. 3) einem is anweijen, colloco. [cf. посађивати, 2 садити 2, сађати]. |сједба, f. (у Дубр.) bie Saat, satio: у нас није никакве сједбе, т. ј. не сије се ништа. сједилац, сједиоца, m. [јуж.] ber Siber, sessor: Не фали ми вечерњега сједиоца, Већ ми фали јутрењега раниоца. сједин, а, о, cf. сједа. |сједити, дим, v. impf. (јуж.) 1) fißen, sedeo. - 2) тођnen, habito, sedeo. [vide пребивати; с. становати]. |