смућкати, кам, v. pf. aus[d wenten, eluo: смук

кај на пролиј.

смуцаљка, f. (у Хрв.) vide тоциљајка.

2)

tern, verlegen werben, verecundus sum.
чera, etwas mit Verwunderung leugnen, mirabun-
dus infitior.

смуцање, п. 1) баз Umberziehen, vagabunda vita. сневеселити се, сневеселим се, v. r. pf. fi betrüben, contristari.

2) (у Хрв.) vide тоциљање.

смуцати се, смўцам се, v. r. impf 1) herum | снег, m. [ист.] vide снијег. ftreichen, vagor. [vide скитати ce]. — 2) (у снёжан, а, о, [ист.] vide сњежан. Хрв.) vide тоциљати се.

смушен, а, о, н. и. лети као смушен, wie ein Hajenber, rabidus, rabiosus. [cf. бијесан, горопадан].

смушеник, т. vide горопадник.

снежаник, снежаника, m. (ист.) vide сњежаник.
снеруке, unbеquem, importunum, cf. рука [5].
снёт, f. (ист.) vide снијет.
снети, снесём, (ист.) vide снијети.
снетљив, а, о, (ист.) vide сњетљив.

смушити се, шим се, v. r. pf. vide [пома- снивање, n. vide сањање.
мити се] згранути се.

снаа, f. vide снаха.

снага, f. (асс. снагу) 1) bie tärfe, Sraft, vires |
[cf. крепост]: опасао се снагом, стао на снагу,
ber Süngling ift in ber Blüthe jeiner Mannsfraft.
2) ber Leib, Rörper, corpus, н. п. боли ме
сва снага. cf. [vide] тијело [1]. — 3) (у
Хрв.) vide чистота [1].

снажан, жна, жно, (спажий, на, по) ftart, for-
tis. [cf. силан 1; чил (чио)].
снажење, п. (у Хрв.) vide чишћење.

снивати, снивам, vide сањати.
ениг, m. (зап.) vide снијег.
снйжан, а, о, [зап.] vide сњежан.
сниже, vide [2] ниже.

снизак, сийска, ско, (comp. снижи) піебе, hu-
milis. cf. [vide] низак.

снизати, снижем, v. pf. berabreihen (Berlen), demo

de filo.

снизивање, п. баз perabnehmen, demtio. снизивати, снизујем, v. impf. berabnemen, demo. снијевање, п. [јуж.] vide [сањање] снивање.

снажити, снажим, (у Хрв.) vide [1 мести 1] снијевати, снијевам, v. impf. (у Ц. г.) vide

bas spinfallenbe befommen, corripi: снаходи га свакога мјесеца. снахођење [снаођење], п. баз Muffinben, Deimsuchen, correptio.

снаша, f. (voc. снашо) 1) vide [hyp. v.] снаха. 2) jede (jüngere) Frauensperson, deren Namen man nicht weiß: Schwägerin, nurus. [- 3) cf. златоје].

[сањати] снивати.

снијевати се, снијева ми се, ѵ. [r.] impf. [јуж.]
снијеваће ми се ноћас, träumen, somnio.
снијег, m. (loc. снијегу) (јуж.) ber nee, nix:
Не пада снијег да помори свијет, него да
свака звјерка свој траг покаже.
снијежење, п. [јуж.] баз hneien, ningor.
снијежити, жи, v. impf. (у Дубр.) снијежи, т.
j. иде сниjer, schneien, ningere.
снијежница, f. (у Ц. г.) јама гдје љети има
снијега (у Херцеговини и у Црној гори на
таковијем се мјестима љети снијег топи у
котловима и у коритима, те се стока поји),
Schneegrube, fovea, in qua nives conservantur.
снијет, f. u. m. (јуж.) ber Branb im Setreibe,
uredo, cf. [vide 2] главница [1]: Од шенице
се може снијет претворити, а од снијета

снимати, снимам, v. impf. berabnehmen, demo. [vide скидати 1].

снашин, а, о, ber снаша, nurus. снашица, f. dim, v. снаша: Пијаној снашици | снимати се, снимам се, v. r. impf. berabfteigen, мили ђеверци.

descendo. [vide силазити].

[vide] скинути [1]: капу с главе, кукурузе с тавана и т. д.; Она сними свилена јагЛука

снебивање, п. 1) баз hüternjein, Berlegenјеін | снимити, снимим, v. pf. berabnehmen, demo, cf. (in fremdem Hause), verecundia. 2) ba Leng= nen mit Verwunderung, infitiatio mirabundi. снебивати се, снебивам се, v. r. impf. 1) ver= legen fein, verecundus sum. cf. [vide] устручавати се. 2) чera, etwas mit Verwunderung leugnen, mirabundus infitior.

снебити се, снёбијем се, ѵ. г. [pf.] impf. 1) [фüфенит, f. (зап.) vide снијет.

1. снити, сним, у. pf. träumen, somnіо. [cf. сњети | совиља, f. (у горњ. прим.) vide [чунак 1] (шњети)].

2. снити, снесём, (зап.) vide снијети. снитљив, а, о, (зап.) vide сњетљив. сноваљка, f. справа за сновање (пређе). сновање, п. баз Ánjetteln, exordium telae.

сновати, снујем, v. impf, anzetteln, ordior (telam). сноватник, т. (у Боци) vide витао 1.

совјело.

совин, а, о, ber Gule, noctuae.

совић, т. баз Žunge ber сова, pullus noctuae.
совица, f. dim. v. сова.

совјело, п. (у Дубр.) vide чунак [1] (у разбоју).
cf. совиља.
совра[*], f. vide софра.

сноп, снопа, m. bie Sarbe, merges, fasciculus. | соврња, f. 1) (у Боци) ситно камење што се снопак, пка, m. hyp. v. сноп.

снопит, а, о, (у Сријему) н. п. човјек, [täm=
mig, robustus. cf. [vide] тренат.
снопић, m. dim. v. сноп.

снопље, п. (coll.) bie Sarben, mergites.

у зидању меће између великог камења. 2) (у Ц. г.) поврх зидова настављена међа од ситнога камења. совуљага, f. augm. v. сова.

2) ber

содат, м. (у Дубр.) 1) vide солдат.
Träger, bajulator. [vide носилац].
содорина, f. (у Ц. г.) некака трава, eine Art
Pflanze, herbae genus.

Барске.

снос, m. 1) што снесе вода на једно мјесто, bіе ишеттинg, aggestio. cf. [vide] нанос. 2) (у Ц. г.) занијели све у снос (кад се сакрије од војске), біе ìieberlage, recep-| Сӧзина, f. планина између Црне горе и нахије taculum: A грабе им на сносове благо әносити, снӧсим, v. impf. 1) zujammentragen, comporto: , гдје вам кокоши сносе?“ пита у Црмници онај који најприје на божић у јутру донесе воде; а из куће му ко одговори: „у пањеге око огња“ (да не би кокоши носиле изван куће). - 2) berabtragen, defero. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. cf. подносити [2].

сношење, п. 1) баз Bufammentragen, comporta-
tio. 2) das Herabtragen, delatio. - 3) баз
Ertragen, toleratio.
сњегопадан, дна, дно, [јуж.] н. п. земља, пее
reich, nivosus.

сњежан, а, о, [јуж.] 1) benit, nivibus plenus,
н. п. ноге, дрво. 2) од снијега, н. п.
груда, нее, nivalis: И у чаши једна груда

Сњежана

сњежаник, сњежаника, m (у Ц. г.) по врху згус

нут (као усирен) снијег по коме се може ићи. сњежаница, f. (јуж.) вода од снијега, dhneewaffer, aqua nivalis. У Херцеговини на гдјекојијем мјестима посленици пију све љето сњежаницу, која тече из планина (и за то, може бити, онамо има много сипљивијех људи?). сњёти [шњети], сним, v. pf. (по југоз. кр.) vide [1] снити.

сњетљив, а, о, (јуж.) vide главничав. cô, сồли, f. das Salz, sal.

coa, f. vide соха.

соба,* f. (pl. gen. соба) баз Зimmer, cubile, con-
clave, diaeta, thalamus. [vide клијет 1]. cf. изба.
собет, т. баз Saftmahl, convivium [vide гозба]:
Собет чини Српски кнез Лазаре
собетина, f. augm. v. соба.
собица, f. dim. v. соба.

собни, на, но, н. п. врата, без Bimmers, Зіт-
mer., conclavis.

Собовица, f. планина у Шумадији од Баничине до Крагујевца.

сова, f. (pl. gen. сова) біе ule [ber Balotauz], noctua, ulula [syrnium aluco L.]. cf. [буљина, бучок, 1 еја,] јеина, утина, ушара.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

сойљебник, m. (у Боци) пријатељ који с киме
со и хлеб једе. cf. [vide] солоједник.
сój, cöja, m. ber Stanò, Hang, ordo, conditio
(civilis), cf. род [vide пасмина]: Млади Урош
соја господскога

сојка, f. (у Сријему) vide [крештелица]
креја.

сӧј-срмали,* indecl.: А по диби сој-срмали
тканица, При тканици сој-срмали ножеви
1. сок, сока, m. (loc. соку) 1) Gaft, succus.
2) bie Räjelate, muria casei.

2. сок, т. 1) (у Ц. г.) онај који пронађе лу-
пежа који је што украо или друго како зло
учинио, Хизіnber. [cf. зог]. Кад се онамо
коме што украде, он објави шта ће дати
ономе који му лупежа пронађе (и ово што
му се даје зове се соџбина). Сок да се не
би с лупежом без невоље омразио и да би
се ствар тајно свршила, пошаље какога чо-
вјека те му каже да неко зна да је он то
и то украо, већ нека иде те се мири на
лијепо с покраденијем. Овај човјек којега
сок шаље лупежу зове се сокодржица. Ако
се лупеж поплаши, он иде те се с покра-
Денијем намири, и тако се то сврши тајно
да ни покрадени ни лупеж не знаду ко је
сок, јер му соџбину од покраденога узме и
однесе сокодржица. Ако ли лупеж мисли да
се не може доказати да је он то украо или
се узда у се и у своје јако братство, он
не ће ни да чује што му сокодржица каже;
онда покрадени повиси соџбину, а сок ако
је за цијело увјерен да је оно прави лупеж
украдене ствари, он му опет пошаље соко-
Држицу. Ако ли лупеж и опет не призна,
онда покрадени још повиси соџбину, и тако
је повишује три четири пута, да кашто сон-
бина изиде већа него што украдена ствар
вриједи. Најпослије сок ваља да изиде и
пред кметовима да докаже да је онај на
кога он говори заиста оно украо; ако он
то докаже, онда лупеж ваља да плати осим
46

покрађе и остале све трошкове, ако ли не | Солињанин, m. Siner von Солин. докаже онда трошкове сок ваља да плати. Солиоско Поље, п. поље крај мора у Грбљу 2) (у нах. Сок.) vide свједок. иза Тројице, гдје се негда со морска грасокодржица, f. (у Ц. г.) бег сок-hälter. [ecf. 2 сок 1].

Сова, f. Grauenname, nomen feminae (Zopla). сокак, сокака, m. bie Saffe, platea. cf. [vide] улица [2].

сокачић, m. dim. v. сокак.

Сокна, f. Granenname, nomen feminae.

дила.

солити, лим, v. impf. falzen, sale condio. солити се, лим се, v. r. impf. fich mit Salz ver sehen, sal comparo.

солоједник, m. ber mit un Brot und Galz ge geffen, qui nobiscum salem comedit. cf. сонљебник.

соко, сокола, т. (voc. сӧколе, pl. gen. сокола | Соломун, m. Salomon, Salomo: премудри Сои. соколова) 1) ber Galfe [ber aubenfalt], fal- ломун.

со [f. peregrinus Tunst.]. - [Соко] 2) град | Соломунов, а, о, Salomon3, Salomonis.

око какве гуте (особито око врата), онда пишу кашто чивитом и Соломуново слово. сӧлотук, т. (fomifф) ber als[töffel, pistillum sali comminuendo. cf. [vide] тучак [1].

у Србији (близу Дрине). - 3) вода и брдо | Соломуново слово, п. Drubenfuß, кад және бају у Ловћену. 4) зидине од старога града у Црној гори. — 5) [соко] cf. [vide] златоје. соколак, лка, m. hyp. v. соко [1]: иди, мој соколак (говоре дјеци кад их куда шаљу). соколарина, f. Студеница је плаћала Турцима | некакав данак који се овако звао и мјесто којега кажу да су се негда давали соколови. соколити, лим, v. impf. (у Ц. г.) anfeuern, ermuntern, cohortor, cf. [vide] слободити: Соколи их Мрђен поглавица

соколић, т. 1) ber junge Galfe, pullus falconis. - 2) (у Ц. г.) vide јастријеб.

Солун, Солуна, m. Zhejjalonich, Thessalonica:
До Солуна сто сомуна, а од Солуна сто
сомуна (ваља), а у Солуну су чакшире за
Марјаш.

солуфе, сӧлуфа, f. pl. vide зулови: Пом'је-
шасмо брке и солуфе
соља, f. (у војв.) 1) vide бјелутак.
Riefel, Sraupeln. cf. [vide] цигани.

соколица, f. baš Beiben bе alfen, falco fe- сољење, n. baš Galzen, sallitio.

mina: Иде соко, води соколицу соколов, а, о, Ğalfen, falconis. [cf. шаинов]. Сокољанин, m. (p1. Сокољани) iner von Соко [2]. | сокоски, ка, ко, von Соко.

солад, сӧлда, m. (у Боци) vide солдин.

2) біе

сом, сома, m. ber [Donau-] Bels, silurus gla-
nis [L.].

Сомина, f. планина у Херцеговини : Бјеше поша
у лов у Сомину
1.сомић, m. dim. v. сом.

солани, на, но, alz, salinus, salarius. cf. сони. | 2. сӧмић, т. баз Каифоф ап беn zwei Да$feiten,

солдат [содат 1], m. ber Golbat, miles.

солдатија, f. 1) bie Miliz, bie Militärgrenje, im | Сомош, Сомоша, т.: Од Сомоша шора ЛутоGegensatz der nаориja, des Bauernlands, des Pro

ранског

vinziale, regio militaris. - 2) баз Golbaten | сӧмӱн[*], сомуна, (cf. самун) m. ber aib (feinern volk, die Soldatesque, milites.

солдатина, f. augm. v. солдат.

солдатов, а, о, beš Solbaten, militis.

солдатски, ка, кӧ, folbatijd, militaris.

Beisenbrots), panis delicatior. Сомун је свагда у кисело умијешен. У Србији се сомуни највише зове оваки куповни хљеб. сомунина, f. augm. v. сомун.

солдатуша, f. баз Solbatenweib, mulier militaris. | сомунић, m. dim. v. сомун. солдачина, f. baš Solbatenleben, militia.

сомунџија[*], m, ber Bertäufer bon Saiben Beizen

солдин, солдина, m. (у Рисну) четврт крај- brots, panarius negotiator.

царе, баз Biertel eines öfterr. Rrengers, quadrans | сӧмчад, f. (coll.) fleine Belje, siluri parvuli. cruciferi. [cf. солад]. сомче, чета, п. ein fleiner Bels, silurus parvulus. сони, на, но, vide солани.

солика, f. (у Хрв.) vide [цигани] соља 2.

батина [1], cf. кијача. - 2) (у Дубр.) некака морска риба, [box] salpa [C. V.]. сопилка, f. (у Ц. г.) велика свирала, Wrt grojser Flöte, fistulae majoris genus.

солило, п. 1) біе Šalzleđe, locus ubi sal spar-|сона, f. 1) [*] ein Brügel, Rnüttel, fustis. [vide] sum lingitur ab ovibus: Трчи као овца на солило. 2) у пјесми (Galine ?): Прво добро на мору солило [- 3)] Ој Солило, мој бијели граде Солин, Солина, m. стари град у Далмацији | сопити, пим, v. impf. feußen, anhelo. од којега се и сад познају зидине, Salonaа, сопљење, п. баз Reußen, anhelatio. Salona. Сопот, т. 1) извор и село у нахији Биоград

ској на путу из Биограда у Крагујевац. 2) извор у равноме Котару у Бенковцу. [cf. Шопот]. 3) извор код намастира под Острогом. 4) према Рисну више мора пеҺина, из које кашто, особито у прољеће, у један пут удари силна вода да би човјек рекао сав ће свијет потопити (а љети иду у њу с лучем за воду). 5) више Пожаревца брдо (испод којега такође има извора). [6) (сопот) у загонеци, cf. вазлитраве.] Сопоћани, m. pl. намастир у [Старој] Србији, од којега сад зидине стоје: Сопоћане наВрх Рашке ладне

сопра[*], f. vide софра: Гди је соира, ту је Долибаша

-

спавач, спавача, m. ber läfer, dormitor. спавачев, а, о, без [äfers, dormitoris. спавачица, f. bіе hläferin, dormitrix. спавачки, ка, ко, ber © läfer, dormitorum. спавнути, нём, v. pf. alß dim. v. спавати, ein wenig fd lafen, paululum dormito: Мало спавну, поскочи на ноге

спадање, п. 1) baš perabfallen, delapsus. 2) das Fallen im Preise, pretii diminutio. спадати, дам, v. impf. 1) berabfallen, delabor, decido. - 2) fallen (im Breife), viliori pretio vendi. 3) (у Боци) зна у који дан преко године спадају сви свеци. cf. падати [1]. спадљив, а, о, коњ, који ласно мрша, т. ј. спадне у месу, leicht magernb, macrescens.

сорити, сӧрим, ѵ. pf. (у Дубр.) оборити да се ваља и лупа, herabfollern, devolvo: сорила нешто мачка. [vide] оборити [1], cf. разорити. сорити се, сӧрӣм се, v. г. pf. (у Дубр.) 1) herabkollern, devolvi. 2) wiederhallen, wiederschallen (von Gebirgen, als wenn sie zusammen[türzten), resono: Сорише се брда и долине сорта, f. bie Gorte, Battung, genus: сваке сорте, allerlei. [vide] струка [3], cf. врста, рука. сорцати се, цам се, v. г. pf. (у Сријему) vide | спӑзити, зим, v. pf. waßrnehтеп, animadverto,

[1] пасти, стровалити се.

Cóca, f. Frauenname, nomen feminae.

сотона, f. (тос. сӧтоно) ber atan, satanas.

сотонин, а, о, без atans, satanae.

bemerfen, observo. cf. [vide] опазити. спазити се, зам ce, v. r. pf. vide осјетити се [1]. спазмати, мам, v. pf. н. п. с памети, finbelu, finbij werben, ineptio. [cf. пазмати].

Сотонићи, т. [p].] илеме у Црмници. [cf. | спаија,* m. vide спахија.

Мртвица 2].

сотоњак, тоњака, m. ein redßter atan (fdherzhaft),
homo procaх.

софа[*], f. (у горњ. примор.) vide лијеха: У бо-
стању три софе садиле: Једну софу црвен
гарофиља - На сриједи софа од мерџана,
И на софи дрвце бадемово —
Софијана, f. ein Grauenname, nomen feminae.

спаијин, а, о, vide спахијин.
спайјница, f. vide спахијница.
спайјнски, ка, ко, vide спахијнски.
спайјски, ка, кӧ, vide спахијски.
спайлук,* m. vide спахилук.

спалити, спалим, [сапалити] v. pf. verbrennen,
comburo, aduro. cf. [сагорети (згорети 2),
саждити, спржити,] сажећи.

combustio.

спаљивати [сапаљивати], паљујем, v. impf. verbrennen, comburo. [cf. сажизати].

софра [совра, сопра],* f. ber Speijeti, mensa. cf. | спаљивање [сапаљивање], п. баз Berbrennen, трпеза, синија [1, столица3]; астал, [2] сто[2]. соха, f. (асс. сӧху, pl. сӧхе, сóха) [coa] ein gabelförmiges Hola, pertica bifurca; - соха кириџијнска, велика батина на врху мало рачваста, коју кириџије носе на рамену те њоме подупиру једну страну док другу притоваре. | спанђати се, ђам се, v. r. pf. с ким, fich beсочан, чна, чно, jaftig, succosus. kannt machen, sich abgeben mit jemand, in familiaritatem alicujus venire. cf. [vide] слизати се.

сочење, п. 1) baš Ruppeln (im ehrlichen Berftan

спанаћ, спанаћа, m. ber Špinat, spinacia oleracea Linn.

чити (cf. папула).

спӑра, f. (у Спљету) као гужва од крпе, што се меће на главу кад се што носи на глави. [cf. котуљач].

бе), comparatio conjugis. 2) (у Ц. г.) cf. | спапуљати, љам, v. pf. (у Сријему) vide згње[2] сок [1]. сочивица, f. водена, біе Bafferlinje, lemna pa-| lustris Linn. [lemna L.; cf. лечице]. сочиво, п. 1) біе Cinje, cicer lens Linn. [cf. леһа, 1 леће, рогачица]. 2) (у Дубр.) Sülfenfrühte, legumina. cf. [vide] вариво. сочити, чим, v. impf. 1) ausfinbig mahen, tup peln (eine Braut), concilio. - 2) (у Ц. г.) cf. [2] сок [1], angeben, deferre.

сочица, f. 1) dim. v. co. - 2) (у Хрв.) vide [цигани] солика.

сорбина, f. (у Ц. г.) што се да соку, Cobu für бен сок. [cf. наљеже].

|

спарак, рка, m. bur Puftmangel verborbener R furuz, frumentum malo aëre corruptum. спаран, рна, рно, (у Хрв.) wül, fervidus,

aestuosus.

спаривање, п. баš Baaren, conjunctio.
спаривати, спарујем, v. impf. н. п. голубове,
paaren, conjungo.
спарина, f. (у Хрв.) vide [припека] запара.
спарити, спарим, v. pf. н. п. коња с коњем,

спати, спим, vide спавати (али се слабо говори него се чује у пјесмама, н. п.): А под барјак црни змају спаше Лего спати, спахијнски [спаијнски], ка, ко, ђerratlid, herrschaftlich, Бога звати, Бог се деси на небеси - Мајка | спахијски [спаијски], dominorum. j ми је драга, Сису ми је дала, Другу ре- спахилук [спаилук], * т. баз Sut, bie perraft кла дати Кад пођемо спати.

спахија [(спаија)*], m. (pl. gen. спахија) 1) бег спахо, m. (у Рисну) жене зову дјевера. Srunbherr, dominus fundi. У Србији су били | Спачва, f. vide Студба.