Page images
PDF
EPUB

мене

спевавање, п. (ист.) vide спјевавање.

епјевавање, п. (јуж.) SusTitet, excоgіtаtіо спевавати, сиёвавам, (ист.) vide спјевавати. саntilenac, лhinois. елёвати, вам, (ист.) vide спјевати.

спјевавати, сијевавам, v. impf. (јуж.) Simtei, спіне, f. р. (по југоз. к.) ба3 Selo, pecu cantilenam facio. епёнза, f. j niae, [vidе новац 3) cf. новци, епјевати, вам, v. pf. (јуж.) (1)] т. . пјесму, благо, тројпак:

Саснђе су му помањкале ein Lied dichten (verfassen, zuerst singen). facio Али ти бабо не даде, Али ти сиензе carmen; [— 2)] спјевати коме за душу, pers нестаде Сегменима сцензу небројену — беrbеn, pessumdo. cf. спискати [2]. сиёнати, џам, у. pf. (у примор.) vidе потро- спјешати, шам, у. pf. ((јуж.) vide) осла

Шійти: Ми и остали што спенџали, то Бог бити [1], малаксати, изгубити снагу, јфтаф памирио! (кад се наздравља).

werden, debilitor. сиёти, (с неди (?), т. б. да буде зијев велики) сплав, т. 1) ба top, Sie vlope, ratis. — 2)

обичај је по Бачкој рећи кад се уђе жени (у Сријему) смлијека, бie Capne, fos lactis. гдје снује.

cf. [vide] повлака. епетљавање [сапетљавање), п. За3 Зujaninet- Сплавањ, вња, т. брдо у Ваљевској нахији на knüpfen (mit Zwirn), confibulatio.

путу Лозничкоме. спетљавати, спетљавам, [сапетљавати] v. impf. сплавати, вам, у. pf. vide eплахати. zusammenbinden (mit Zwirn), confibulo.

сплавити, вим, v. pf. 1) аbjфöpfen (з. 23. міс снетљати [сапетљати), љам, v. pf. subätelit, зи» Sahne), demo. 2) сламу са жита на гумну, fnöpfen, fibulo.

megtebren, dеvеrro. — 3) сјевиру, vide [приспечалити, спечалим, v. pf. mübjаn еrmеrbеп, појити) заварити. zusammenbringen, operose comparo.

еплака, f. (у ц. г.) мала барица н. п. од кише, спешати, шам, (ист.) vide спјешати.

Pfüße, lacuna. епивавање, п. (зап.) vide спјевавање.

сплакање, п. Ваз 21bfpülen, ablutio. спивавати, співавам, (зап.) vide спјевавати.

сплакати, сплачём, v. impf. abjpület, abluo : спивати, вам, (зап.) vide спјевати.

сплачи судове. епила [спиља], f. 1). (у Дубр.) бie $öble , са-| сплакнути, сплакнём, v. pf. н. п. судове, ab.

verna. cf. [vide] пећина. — 2) (Саила) пла spülen, abluo. нина Граховска: Од Трубјеле до Саиле ка- | eплаенути, не, . pf. н. п. оток, (pon ber (Be.

ichwulst) abnehmen, decresco. епиља, f. vіdе епила 1: и полетну с ћевојчи- спліта, f. 1) bie Blätte (ein plattes abrзейд зит цом Уте сниме камените

Ueberseßen auf Flüssen), ponto. cf. (vide) ckeсиињатак, тка, т. (у Книњу) vide пријечњак. ла [2]. 2) на Лиму као мали сплав од Спира, m. (ист.) vide Спиро.

дасака на чему се превози. спирање, п. Ваз 21bjpilen, delutio.

енлахати, хам, [сплавати) v. pf. као надвлаепирати, спирам, (2 сапирати) v. impf. abjpilen, дати, н. и. једва та сплаханне и ухватиште, deluo.

vide еаплахати. Chupach, m. Spiridion, Spiridion.

епліхтати, там, v. pf. vide склептати: Тада спирине, f. р. (у Сријему) vide сплачине. скоче нашите делије, Сви силахташе те га сийрити, сийрим, v. pf. аnfаchen, succendo : спи ухватие рио све, т. ј. потроші ио.

еплачине, сплачіпна, f. р. баз Сpilit, elavies. Спиро, m. (јуж.) һур. р. Спиридон. [cf. Спира). cf. [оплачина, спирине,) номије. еписати, спишём, v. pf. perfajjet, conscribo: eплести, сплетём, [сайлести), v. pf. зијаттепсписао књигу.

flechtent, contexo. списивање, п. Заз сreiber, Berfajjer, con- | eплести ее, силетем сс, v. r. pf. jih permiteln, scriptio.

ѕе impedire [cf. спутити се): силете се те еписивати, списујем, v. impf. jtreibeit, terfaj 1аде. jen, conscribo.

еплёт, т. (loc. сплету) 1) Sie paarflectite, graеийскати, кам, v. pf. 1) bеrgендеп, соnѕumеrе dus: и у тој руци силет девојачки Салет

per luxuriam. [cf. спраскати, пропућкати девојачки сестре Јелице — 2) сплет змија, (профукати)]. 2) коме за душу, perSer mehrere untereinander verflochtene Schlangen, globen, pessumdo. [vide cujebath 2).

3) Ser Rijt, cf. трана [2, љесица 2]: сница, f. (pl. gen. сийца) 1) Sie Speiche (anti

боли ме пога усилету.

4) vide [шупRase). radius. [cf. жбица, занонац, зубац 2,

лика] Весмі. палац 2, пица 1]. 2) (у ц. г.) vide iy- | сплетавање, п. Stus flecteit, nexio. лак [1]; Saber cица меса, т.ј. ћевап, али | eплeтaвати, сплетінім, v. impf. (ст.) jtechtent, се говори и за клијен од сто говеди или necto: Адевојке венце силе"Тавају овацца.

еплетати, силёhем, у. impf. нравити силет, н. Слич, м. племе у нахији Барској (до |Панітро н. на кошуљи или на скутима, vide hecмaти. вића).

еплити се, енлім се, ч. r. pf. зиjаnіntеnjtrömert,

mis.

сама

confluo [vide слећи се 2]: Cва се сила у Гра in Wortwechsel gerathen, altercari. [cf. DOKONхово силила

кати се, поравељати се). Спљёт, м. Сpalatro, Spalatro. [cf. Саплет ?]. спорити, рйм, v. pf. geseiben тафеп, beforberп, спљоштити, спљотим, v. pf. platt oritten, ab augeo : Туђа рука не спори. platten, complano, comprimo.

спорйчити се, спорӣчам се, (зап.) vide сноснідбити, спӧдбијем, v. pf. ergreifen, arriрio, ријечити се.

cf. [vide] шчепати: и саодбила полугу, спіричкати се, кам се, dim. p. cпoричити [ce]. Растјерала куд које — Те сподбше перне спориш, спорйша, т. vide папрац. Ова се буздоване —

трава (у Сријему) меће у краставце (кад се спознати, знам, v. pf. (у Боци) vidе познати. киселе) да су зелени, у амбар и у брашно спојити, спојим, [сапојити) v. pf. зиjanimenljtђеп, и тијесто, да је сиорије; на свадби гдјеconferrumino. .

што је држе под столом, да младенци остану chòn, m. (y Xpb.) das Geschlecht, sexus. cf. [vide] млади и зелени. cf. спор, хајдучка трава. род [1].

спотакнути се, спотакнём се, v. r. pf, ftolperп, споља, adv. pon aиреп, еxtrinsecus. [vidе из- спотви се, offendo. ванка).

спотицање, n. Sag Stolpern, offensio. [епољашњи, ња, њe, vidе извањи.]

спотицати се, тичём се, y, r. impf. jtolperiп, спомен, т. 1) баз 21senten, memoria. [cf. успо offendo.

mena). — 2) das Gedenken in Gebete, comme- cupàba, f. (pl. gen. cnpâbâ) 1) Machwert, Zeug, moratio. [- 3) vide пoмeн 2].

apparatus: каква је то сарава? 2) (у споменав, нка, m. hyp. р. спомен: Ни ско Дубр.) Док су Дубровачка властела менка није било.

себе управљала (или, као што они сад госпоменивати се, менујем се, v. r. impf. (у ц. воре, за времена републике) ниједна дје

г.) vide спомињати се: Тај се хоће вјечно војка њиховијех кмета није могла отићи у спомениват?

службу другоме осим својега господара (на споменути, споменем, v. pf. ermähnen, comme чијој јој је земљи отац сједио); ако ли би moro.

која отишла, господар је имао власт на силу спомењивати, мењујем, т. impf. vide [поми је одонуд кренути и к себи дотјерати. Тако

њати спомињати : Да ти славу Божу сио су гдјекоји имали по пуну кућу дјевојака, мењујеш

између којијех су најприје били раздијеспомињање, п. vіdе помињање.

љени кућевни послови, н. п. једна је само спомињати, њём, vidе помињати.

отворала врата (која су ондје и сад и дању спомињати се,

њем се, v. r. [im]pf. int 21ne затворена , па кад ко споља куцне у њих, denken bleiben, hominum mentibus haerere (cf. дјевојка погледа кроз прозор ко је, па поспоменивати се, побрајати се]: Дуго ти се вуче за узицу скакавицу те се врата отворе), име спомињало

друга мела собе, и т. д., а којима кућевни сиӧна, f. 1) н. п. на кошуљи, Sie Cblinge (зит посао не би запао, оне су преле и спрефеftel), retinaculum e filo. [cf, запонка, спонка]. мале рухо за све њих. Ове дјевојке нијесу 2) Fußichlinge, Fußstrid (für Pferde), pedica.

плате до по три Дубровачка [cf. сапон 1]. — 3) (у Хрв. и Далм.) vide дуката (које у данашњијем новцима није [ковча) конча.

износило пунијех пет цвaнцика) на годину, спонка, f. vіdе cпoнa 1.

али је госпођа била дужна послије неколико спонтати, там, v. pf. (у Рисну) спонтало те ! година сваку сирaвити, и кад би која у

т. б. да умре на пречац (клетва женска). службу доціла свагда јој се казало до колико ешопасти, паднём, v. pf. апраttеn, аnfаllеr, in ће је година справити, али прије 10—12 vado. [vidе шчепати].

година није то бивало никад, а које су врло 1. спор, а, о, 1) н. п. xљеб, Iange Sauerns, du младе у службу долазиле, оне су се справ

rans. 2) споро иде, еs geht langfan pon љале тек и послије 15 година. Ако би дјеStatten, lente.

војка која макар један дан прије одређенога 2. cпop, m. vide [папрац] спориш.

рока за справу госпођу своју оставила или според , vide поред: Међу њима тица ласто би је госпођа за какову велику кривицу отје

вица, Сиоред ње су два сокола сива рала, није имала право ништа више тражити споредник, споредника, т. (у ц. г.) vidе по до поменута три дуката на годину, и го

редник : Јеси л' како Никца уводио, Јели спођа је још имала власт свући сње своје друга али споредника

хаљине, а дати јој њезине, које су у поспорење, п. аз тӧrtern, auctio.

четку кад би која дошла свагда остављане. споречити се, споречйм се, (ист.) vide спори Ни она одређена три дуката на годину нијечити се.

јесу дјевојкама прије справе давана, а ако споречвати се, кам се, [ист.) dim. р. спори би дјевојци ко поклонио што у новцу, она јечити се.

није смјела себи за оно нингга купити, него епоријечити се, ендријечім се, v. r. pf. (јуж.) је новце давала госпођи да јој оставII ; ако

имале

више

[ocr errors]

ли би јој ко поклонио што од хаљина, она собе, па би један за то одређени човјек ни то није смјела обући, него је давала пред госпођом од дома и пред званицама госпођи да јој остави до справе, а она је избројио све новце и остале ствари и казао ишла само у онијем хаљинама што јој да би справљеници да је то њезино, онда би госпођа. Справа је свагда бивала у суботу, она клекла пред госпођу која је сједила на а у четвртак би госпођа послала справље столици, и молила би је за опроштење ницу (дјевојку која се справља) свој сво благослов, и она би благословила и покројој родбини и пријатељицама и другарицама пила водицом и њу и новце и све ствари; те би их позвала на справу. Дошла позвана по том би дјевојка устала и пољубивши у госпођа или не дошла, ваљало је по својој руку и своју госпођу и остале све отишла слузи да пошаље на тањиру или на какоме опет у другу собу гдје се игра, и с тијем већем у суду најмање једну форинту у сре је справа већ свршена, само би младеж бру, поред које се метне и неранча или остала још да се провесели. Они што су барем јабука, а както и по марама, бијели дошли с кошевима од дјевојачке куће остали јех конаца, платна и што за ҳаљину. Ствари би те ноћили, и справљеница је била дужна ове слале су се у суботу испред подне и купити им за јело какога смока, н. п. рибе добро је госпођа пазила шта од које званице или меса, а остало се давало из куће. Кад долази, јер је ваљало да јој она оно све би било у недјељу ујутру, они би се враврати кад она стане дјевојку справљати. и тили опет онако као што су и дошли. На од куће дјевојачке, макар како да је сиро овијем справама кажу да је се могло скумашина, ваљало је да јој се пошаље на справу пити за дјевојку од 150 до 200 форинти у барем један или два коша, гранама од ма новцу осим осталијех ствари. Справљеница слине лијепо искићена, с различнијем да послије справе могла је ићи у службу коме ровима, н. п. пантљикама, марамама, плат јој је воља, а могла се погодити да служи ном, колачима, пршутама, кашто и живијем и унапредак ондје гдје је и била, а гдјејагњетом. Кошеве оне носиле су по двије које су остале те служиле опет на справу, лијепо обучене дјевојке; пред њима је ишао али се до ове није служило дуго као до један мушкарац ударајући у лијерицу или прве, него највише 5—6 година, а поред умијешнице, а за њима дјевојачки најближи тога имала је и плате по 10—15 форинти род. с овијем кошевима ударало се преко на годину, али од тога ваљало је да се и пијаце, баш ако им прави пут онуда не би одијева. Овако су на справу највише слуни био, и то испред нодне кад је највише жиле кметице код властеле, али су служиле људи на пијаци; ако је справа у пред и друге дјевојке како код властеле тако и грађу, ови што иду с кошевима метали су Код пучана. Ондје су кашто и момци служили и пушке кад дођу пред кућу. Кад су зва на справу, али они нијесу онолико добијали нице долазиле у кућу, најприје су се по колико дјевојке, него су им само давали здрављале с госпођом, но том су справље лијепе хаљине и благослов. и занатлије су ници честитале справу захваљујући Богу што справљале своје шегрте, којима су осим ноје она дочекала тај сретни и весели дан вијех хаљина и благослова давали и сав алат (који је ондје био готово већи од удаје). од свога заната. cf. тестир [1, колач 6, коні 6, ІІто је год ко доносио на справу као и

кошић 2]. дјевојачку плату и оно што јој је ко кад справан, вна, вно, bereit, paratus, cf. [vide] поклонио, те је дала госпођи на оставу, и спреман: На три сиравна коња усједоше што јој је госпођа онда поклањіла, поре Да будемо справни и готови ђало би се по столовима, и кад би званице | справити, вим, v. pf. 1) rujte, bereit тафен, долазиле показивала би им госпођина каи paro, cf. [vide) спремити : Her' ми сирави или сестра или кака пријатељица говорећи

2) (у Дубр.) дјевојку, cf. „Ово јој је дошло из њезина дома, ово справа [2]. — 3) у пјесми, аbjertigeit, expeјој је плата, ово су јој дарови, ово јој је dio, [vide] послати, cf. оправити: Бурундаровала госнођа, ово њезина сестра“ и т. тију на кољену пише, и сирaви је Стојну д. На гдјекојијем справама метала се на сто Биограду глава од воска, те се у њу новци забадали. І справљање, п. Заз 29ereitei, apparatio. Слугама и слушкињама што дарове доносе справлати, љім, v. impf. 1) bereitel, apparo. давало се што да пију, н. II. мушкарцима — 2) (у Дубр.) дјевојку, cf. справа [2]. розолије а женскињу лиму наде, и штогод справленна, f. (у Дубр.) дјевојка коју спраслатко да заложе, па су онда или у другу вљају, cf. справа [2]. собу гдје се свирало и играло, и поигравши спрам,

vide [према 1) спроћу. мало и шло је свако својим путем, а звание | спрама, су се частиле и кафом. Послије подне кад сираскати, кам, v. pf. реrрrajјен, lissipo. cf. се већ мислило да су дарови са свију страна [vide) спискати [1]. присијели, дозвали би справљеницу из другe | спрати, епёрём, [сапрати] v. pf. abmajфеп, аbluo.

[ocr errors]

н. ІІ.

[ocr errors]

vidе испрва.

спратити, тим, v. pf. н. п. овце, говеда, іn Sen | спремити се, спремим се, v. r. pf, fit bereiten,

Stall treiben (und damit abfertigeit für den ѕе pаrаrе. [cf. оправити сe 2].

Tag), cogo in stabulum. [cf. спрцати). епрёмица, f. 1) dim. p. [2] спрема. — 2) (у capähâte, n. das Eintreiben, coactio.

Грбљу) суд н. п. за уље или ракију, За беспраћати, һам, v. impf, eintreiben, cogo.

fäp, yas: немам спремице. спрва, 1

cupémo, m. (icherzhaft) der Aufräumer, qui tollit: спрвиде,

Саремо за дизала. сардало, т. човјек који сuрда, ефіріsеr, пи- спретан (спрётан), тна, тво, аз feinen groђen gator. [cf. спрдаш, траскало).

Raum einnimmt (das Gegentheil von kabact), спрданца, f. (у Дубр.) vide спрдња.

exiguum spatium requirens. спрдање, п. баз Reven pоt ungereimtет Зенде, спретати, спрёлём, v. pf. н. п. пушку, аbfене < nugae, ineptiae. [ef. траекање).

eri, emitto tеlum [vide скресати 3): Па на спрдати, спрдам, v. impf. ungereinteз Зеца је прӣ.

њега сирета цeвeрдара ben, nugor, ineptio [cf. траскати]: Уста сир- спрећи [спрегнути], сирегнём, (спрегао, сиредају, а новци говоре.

гла, спрегох, спрёже) v. pf. зијаттепјраппеп, спрдаш, спрдаша, m. vіdе cпpдало.

jungo socios boves. cf. cnpera,

. спрдња, f. Sag ungereimte Seug, nugae. [cf. спр

Спрёча, f. 1) вода у Босни. 2) земља око

те воде: данца, тричарија).

отишао у Спречу (у Спречи има copëra, f. das Zusammenspannen, conjunctio boum

врло много људи Турскога закона): Равну meorum cum vicini bobus in opem mutuam.

Спречу до града Зворника [cf. спрезање]. у Србији људи који немају | Спречак, Спречака, т. €iner pon Спреча [2]. читавог плуга волова, спрегну по два и по спречица, f. фіnsеrnів, іmреdimentum. cf. [vide)

сметња. три, а сиромаси и по четири (јер се обично оре на 8 или в волова) заједно, да тако непрёши, f. Trana, Pringlimfeit, urgens necessi

tas. cf. [vide) преша. ору и преко читаве године раде којешта и вуку на воловима. Гдјекоји буду у спрези

спрёшно, (по југоз. кр.) јфnel, cito, [vide) по неколико година. Који спрежник има више

брзо [1], cf. хитно: Сирешно була на ноге

свочила Сирешно краљу пише књигу волова у спрeзи, ономе више и раде. спрёгнути, спрегнём, vide eпрeћи.

танку Да си спрешно мене у дворове спред, (ист.) vide спријед.

спражити, жим, v. pf. perbrennet, аnbrennei, aduro.

[vide] спалити, cf. сагорјети. епрёжнӣв, m. Ser Зијpanner (?), adjunсtоr. cf. [сувезник, сузник;] спрега.

енрігати, гам, v. pf. aug бет 20ege räитеп ,

tollo. [vidе погубити 1]. спрёжников, а, о, без спрежник.

спряд, (зап.) vide спријед. cnpės, m. eine Art Pflanze [schwarze Rieswurz, Schnee- cipujarèneti ce, bîm ce, v. r. pf. vide onphroje?], herbae genus [helleborus niger L.? ].

јатељити се. спрёвање, п. Ба Зијpannet, conjunctio. cf. [vide) спријед, (јуж.) porat, pornе, ante. спрега.

спрљити, спрљим, v. pf. abjenge, amburo. [cf. спрёвати, спрёжем, v. impf. sujpаппеп, conjungo.

спурити]. cf. спрега.

capöly, gegenüber, in Vergleich, si compares cum 1. спрема, vide [према 1) спрам.

[vide према 1]. 2. спрема, f. (у Дубр.) eine Borratbatammer, cella. eпpтва, f. (у котор.) vide котарица.

[vide] клијет [2]; cf. комора, кућер, ћилер, сиртити, тим, у. [pf.] impf. (point Hilten) аblа» вајат, стасина (вајат, клијет и стасина осо

den, abbürden, depono ex humeris. бите су зграде за себе, а комора, ћилер и епрцати, спрцам, v. pf. н. п. говеда у тор, спрема понајвише су у кући).

den ganzen Haufen Viehs hinein treiben, agmen спреман, мнa, мно, bereit, paratus. [cf. готов 1,

cogo. [cf. спратити). наредан, оправан, преправан, справан, ха- епрчити, чим, v. pf. perpfujфеn, perfrüppelt, deзур (азур).

pravo. Кад се што тјешње, уже или мање спремање, п. Sag Bereiten, pаrаtiо.

начини него што треба; тако се каже: „спрепремати, спремам, v. impf. rujten, bereit ma= чио хаљину“ кад је тијесно начињена.

феn, paro. [cf. готовити, парићати, сигу- спрштити, тим , v. pf, jerj@mettern, contando. рати].

[vide смрескати). спрёмати се, спремам се, . r. impf. jih aji» епӯж, т. (pl. спүжи и спўжеви) 1) бie eфete,

jbite, pаrаrе ѕе. [cf. готовити се, оправ.љати cochlea. [vide] пуж, cf. шпуг. — 2) (Сауж ] се 2, сигурати се).

традић у Зети близу Црне Горе. спремити, спремім, v. pf. bereit maфen, bereite, Спўжанин, m. Ciner von Спуж.

paro, facio [cf. справити 1]: сиремила му снузити се, зйм се, Y. r. pf. berabgleiten, dеlаbі. мати кошулу, може се разумјети двојако: епӯрити, рим, v. pf. као изгорети или испећи: 1) начинила му нову кошуљу; 2) спре

сад ће ово сунце послије оно мало кише све мила му н. п. у торбу да понесе на пут. снурити, реrfеngеn, amburo. [vidе cпpлити].

am

снурити се, piiм се, у. r. pf. н. п. спури.10 [cf. резил, срамотан]. 2) (у Боци) vide се лишће од врућине, perjengt meroen,

стидан. buri,

срамеж, m. (по ист. вр. Србије) Sic Gфат, спурјанин, f. (у Дубр.) ein uebliber Cohn, fi pudor. [vide] стид, cf. срам. lius spurius. cf. [vide) копилан [1].

срамежљив, а, о, јфатbaft, pudicus, cf. [vide] спурјќнче, чета, п. (у Дубр.) ein uneblies #ins, ерімей, а, е, стидљив: Колико је стидна spurius, spuria. cf. [vide] копиле.

и срамећа спустяти, спӯстим, [епуштити) v. pf. 1) bеrаb. срамити се, срамм се, v. r. impf, jib јфäтеп,

Tajjen, demitto. — 2) (0. і. цијену) mоblfci pudet me. [vidе стидјети се). ler geben, herableken, remitto.

срамљење, 1 епўстити се, спӯстӣм се, v. r. pf. fib binaь срамовање, п. баз ефітеп, pudor.

begeben (Saber auф рот fallensen Ransregen), des- срамовати се, срамујем се, v. r. impf, jid) јфії. cendo, proficiscor in locum demissum (vide теп, pudet. cf. [vide) стидјети се. 1 сићи): Да се сиустим до под твоју кулу срамота, f. (асс. срамоту) [страмота) 1) bic Па се сиусти покрај воде Дрине

Chance, delecus. [cf. срам). — 2) (у ц. г.) спутити, тим, v. pf. 1) н. п. коња, antnüpfen, ad на срамоту, т. і. на силу, н. п. утјерати

ligo. cf. сапети (2, 2 улутити). 2) (у Дубр.) Клин у што; и отет' му Будимку ђевојку замрсити што, реrmіrren, intrico. [vidе замр и дарове у пет стотин свата на срамоту сити). — 3) binsen, colligo, cf. [vide) све а не воље драге зати: Но му сиути наопако руке

срамотан, тна, тнo, vidе сраман [1]. спутити се, тим се, v. [r.] pf. (у Дубр.) jid) per - срамотити, тим , v. impf. 1) кога, Chanbe та.

midelit, implicari [cf. сплести се): саутила феn, dеdecori esse. [cf. погрђивати]. — 2)

се кокош, кад јој се ноге у што сплету. beschämen, pudorem incutio. енўхати се, спӯхам се, v. r. [pf.) impf, einfin. срамотњак, т. (у ц. г.) беr сфаnѕlіmе, turрis

fen, perfalen, labi, laxari: спухала се бешика. et inhonestus. епyчaвaњe, n. vіdе cпучање.

срамотовање, п. Заѕ јфänklibe Rebe, vita ignoепyчaвати, спўчавам, vidе cпучати.

miniosa.

. спўчање, т. баз Зubiteln, confibulatio. [cf. спу- срамотовати, мотујем, v. impf. бити под срачавање).

MOTOM, in Schande leben, ignominiosam vitam епўчати, спӯчам, v. impf. subitela, confibulo agere: Боље је самоћовати него срамото

[cf. случавати]: и Турчина дивно погодише вати. Међу пуца ће доламу сиуча

срамдћење, п. 1) Sag Зејфänten. pudoris incusепўчити, чим, v. pf. 1) н. п. прслук, зибäteln, sio. . 2) das Schandemachen, dedecus.

confibulo. [vide запучити). 2) [cf.] ску- ерінити, сраним, vidе expaнити. нити [2], зијатттеngieben, contraho: Саучи срање, п. Заз ефеіреп, саcаtіо. крила док долети, вране

сраслица, f. зеі зијаттеп gе mаh jene 91ujje, си ўшки, кa, кo, pon Спуж: Књигу пине Спушки Pflaumen u. 1. v., concreta, gemina (poma). капетане

Жене кажу да њима не ваља јести сраслице, епўшталица, f. vіdе спуштењача.

јер ће родити близнове. cf. срашљика [1, епуштање, т. 1) баз реrаblajjen, dеmiѕѕiо. двоњак 2).

2) das Ablasjen im Preije, pretii deminutio. cpáctâne, n. das Zusammenwachsen, concretio. спуштати, спуштам, v. impf. 1) bеrаblajje, de- срастати се, срастам се, у. r. impf., зиј аптеп

mitto. — 2) im Preije ablasjen, remitto. срасти се, срастём се, v. r. pf. I wadjen, сиўштати се, спуштам се, у. r. impf. 3. 23.

kuma, es wird ein anhaltender Landregen, pluvia cpäri, cèpem, v. impf. scheißen, caco. lenta et duratura adventat.

срати се, сёрём се, v. r. impf. fbеipeit, caco. спуштењача, f. узица с којом се прев, а са сраћка, f. Ourbfau, alvus soluta. [vide проље

стражњега вратила сијата, кад се доткива вање).
(као што се с награђушом почиње). [cf. eрачак, чка, т. 1
спушталица].

сръчка, f. (у ц. г.)

vidе крвави залогај[1]. епуштити, спуштим, vide eпустити.

срапљика, f. 1) vide сраслица. сраб, m. (у Боци) vide евраб.

странљика. срабад, срапца, т. (у ц. г.) vidе врабац [1]. Срб, m. [cf.] Србаљ [1], Србин [1], Србињ, Србсравнити, сравним, у. pf, gleiтафе, aequo. љин, [Србљак, Србљанин, Србо,] Ser Cerbe, cf. поравнити.

Serbus, ера,&ње, п. vіdе срођавање.

Србадија, f. (coll.) Sa Cerbenpolf, Serborum naсрађати се, срађам се, vide срођавати се. tio, gens Serbi: Србадију око себе раcpâm, m. die Scham, pudor, (vide ctha] cf. cpa бри

мота [1]: срам те било! pudеаt tе, и jollteji Србаљ, бл.1, т. 1) vide Срб. — 2) (у пјесми) dich schämen.

може бити да је мјесто Грба. (?): Гаш од ераман, мнa, мно, 1) јфnblic, garjtig. turpis. Србља па до Ребљаника

concresco.

2) vide

« PreviousContinue »