СУБÈНИК, ђеника, m. ber Beftimmte, destina- суЗВИЈАЊЕ, n. vide узбијање. tus (ben bas didfal einem Mäbфen als| СУЗБИЈАТИ, сузбијам, v. impf. vide узбијати. Mann bestimmt hat): Злату ће се кујунџија наћи, А мени ће мој суђеник доћи СУБЕНИЦА, f. bie Bejtimmte, destinata: Субење, n. baš dicial, sors, cf. судња, су- сузбити, сузбијем, v. pf. vide узбити. СЎЗЕТИЦА, f. као зет, за којијем није кћи или Сўзити, зим, v. impf. thranen, lacrimo. Народ наш мисли да је свакоме човјеку berengen, coarto. суђено шта ће му се у вијеку догодити | СЎЗИЦА, f. dim. v. суза. и каком ће смрти умријети, и да се чо-|сўзник, m. (у Хрв.) vide спрежник. вјек од суђења не може сачувати. Тако се | СУЈМА, f. (по југоз кр.) као страх, bie Ungft, прнповиједа да је некакав цар имао кћер angor: сујма ме је сама ноћу спавати; за коју му некекав гатар или пророк ка- Узела га сузма од Турака — же да ће је ујести змија и да ће јој од| Сукало, п. (у Хрв. у кршћана) vide чекрк. тога бити смрт. Цар чувши то начини|Сукало, m. (у Сријему) vide крцан. кћери својој двор од стакла у који сени СУКАЊЕ, п. баз Dreben, torsio. мрав није могао увући а камо ли змија, и | СУКАТИ, сучём, v. impf. 1) breben, torqueo. 2) из њега је никуд није пуштао на поље. Кад bervormallen, emico, cf. сукљати, сукнути : царевој кћери дође суђен дан, она здра- Из носа му модар пламен суче ва читава занште грожђа да једе. Слу- сукИЈА, f. ber lappen mit bem bie labung in ге јој одмах донесу велики грозд, у којему ber linte feftgeftopft mirb, cf. сакија, ступа. је унутра била сакривена мала змијица | СУКЛАТА, f. groß unbungeidict unb träg, conкоја је уједе и зада јој суђену смрт: Нема смрти без суђена дана Када мени суђен данак дође СУЂЕЊЕ, п. да$ Midten, Urtheilen, judicium, judicatio. -- - СўЖАЊ, жња, m. (ст. pl. сужњи и. сужњеви) СУЖБАЊЕ, п. (у Ц. г.) vide корубање. СУЖЊЁВАТИ, Сужнујем, v. impf. бити сужањ, vicium in hominem longum et pigrum. СУКЉАЊЕ, n. bas Servormallen (bes Raudes, ber 23ienen), provolutio. СУКЉАТИ, љам, v. impf. beraušmallen, [dießen, provolvi: сукља дим из пећн; сукљају челе из кошнице. СУКНЕЖИЦА, m. који се као зове кнез а НИје прави. СЎКНЕН, а, о, von Sauštud), e panno domi facto. СУКНЕЊАЧА, f. (у Црмн.) кошуља вунена, ein schafwollenes Frauenhemde, tunica lanea, cf. џупа. СУКНИШТЕ, П. Bolenzeug, pannus laneus. СУКЊА, f. ber Unterrod (ber Frauen), tunica. im Befangniffe liegen, fdmadten, in vinculis| СУКОБИЦА, f. (у Лици) округла мала кӧба. esse, cf. тамновати. СУКРАТИТИ СУкратим, v. pf. (у Рисну) vide скратити. СУКРВИЦА, f. bie Materie, bas iter mit lut, sanguine mixtum pus. СУКТАЊЕ, n. vide сукљање. СУКТАТИ, сукһём, v. impf, vide сукљати: сукке зима у собу кроз врата. СЎЗАН, ЗНЗ, ЗНО, thranenvoll, lacrimans: Суз-| СУЛÀИСАТИ, ишем, v. pf. угладити н. п. пећ, не и невољне! (кад се напија); Нађе сузна и крвава Марка Нијесмо их сузне попраћаля trägen Meniden, convicium in hominem pi-|сумЈЕСА, f. (у Боци) различне ствари изми grum, cf. суклата. сўложник, m. ber Beifdläfer, concubinus. СЎЛОЖНИЦА, f. bie Beifdläferin, concubina. СУЛТА, f. hyp. v. Султана. сўлтӑн, султана, m. ber Sultan, Sultanus. СУЛТАНА, f. Grauenname, nomen feminae. СУЛТАНИЈА, f. bie Sultanin (Princeffe), regia virgo: Молиле се двије султаније Своме брату султан Ибраиму СултанИЈИН, a, o, ber Sultanin, regiae virginis. султÁнов, а, о, beš Sultans, sultani. СЎЛТӑнски, ка, ко, fultanifd, sultanicus. СЎлтипНТА*, f. eine Urt Ruden, placentae genus: Сулохиииме на гужву савите СУЛУД, јешане заједно, тако н људи кад их је заједно из различнијех мјеста, баз ве= menge, mixtura. СУМЛАТА, f. vide суклата. СУМЉА, f. vide сумња, СУМЉАТИ, СӳМмљам, vide сумњатн. СӰМӦРАН, рна, рно, (у Сријему и у Бачк.) н. a, o, etmas gefdoffen, mit bem де=|СУМРАК, m. vide сумрачје. СУЛУДАН, funben Berftanbe etmas jerfriegt, sub-|СУМРАЧАВАЊЕ, n. baš Dämmern, crepusculum. СУЛУДАСТ, stultus. СУМРАЧА́ВАТИ се, сумрачава се, v. r. impf. Сўлуднӥк, m. (у Боци) ber &bor, stultus, cf. bämmern, advesperascit. сулудњак. СЎЛУДНИЦА, f. сулуда жена Или die Thörin, stulta. -- СУМРАЧАК, чка, m. vide сумрачје. СУЛУДЊАК, m. ber bor, stultus, cf. сулудник: СуљаЊЕ, n. vide сукљање. кам, v. pf. entzieђen, subtraho: Нијесам му зобн суманкала СУМАРАК, рка, m. (у Барањи) vide сумрак. СУМАТИ, мам, v. pf. (у Ц. г.) befdließen, decerno, cf. помислити, смислити, СЎМАХНИТ, а, о, (у Дубр.) vide сулуд. СЎМАЦАН, цна, цно, f. (у Хрв.) т. ј. мачка, trächtig (von der Kaße), praegnans (felis). CYMEBA, f. Grenzscheide continium : А док јунак па сумеђи викну На сумеђи Турској и каурској суминути, сумйнём, v. pf vide проћи: Јере бјеше суминуо Баја — СУМИЊА, f. Grauenname, nomen feminae. сумит, in ber Kebenšart у сумит, vide суми тице. СЎМИТИ, МИМ, v. impf (у Ц. г.) vide сумати. сўмитицё, (у Рисну) кад би два човјека легла један до другога, али гдје су једнога | ноге ондје другога да буде глава, онда би ce казало: леже сумишице, cf. сумнт. сўмицЁ, vide насумце: Сумице га по планини тражи cyn, m. Urt Fischaun, aggeris genus. СЎПАРНИК, m. ber Biberfader, adversarius. СУПАРНИЦА, f. bie Biberfaderin, adversaria. СУПИШТЕ, m. гдје је суп био, Drt wo einft ein cyn gewesen. СУПОДЕРИЦА, f. код Вуковара долина, гдје СУРГЎНИСАТИ, ишем, vide протјерати. СЎРИНА, f. (у Лици) од црнога сукна муш- СЎРКАСТ, a, o, graulid), albidus, cf. сур. СӰРЛӣ, у пјесми мјесто сури: СЎРОДИЦА, f. ein wenig vermanbt, quodammodo СУРСАБОВ, m. (у војв.) ber robjdneiber, sar је негда бара била, и око ње виноградн. | СУРУТКА, f. baš Räfewaffer, bie Molfen, serum СУПОЗНАТИ, знам, v. pf, vide познати: lactis. Таде Раде супознаде љубу СУРУЧИЦА, f. pierftaube, spiraea filipendula. СУПОЈНИК, m. (у Боци) који с киме заједно сусак, сусака, m. (у Сријему) vide крбањ. стоку пасе и поји (у Црној гори и око- сЎСЕД, m. (ист.) vide сусјед. линама велика је невоља љети за појење | СУСЕДА, f. (ист.) vide сусједа. стоке: кашто тјерају стоку на воде на СУСЕДСТВО, п. (ист.) vide сусједство. Турској земљи, па се једни с Турцима би-сӰсид, m. (зап.) vide сусјед. ју док други за њима стоку поје). СУСИДА, f. (зап.) vide сусједа. СУПРАСАН, сна, сно, т.ј. крмача, traditig (von СУСЕДство, п. (ист.) vide сусједство. СУСЈЕД (сусјед), m. (по југоз. кр.) ber Mady= супротивштина. -- СУСЈЕДА, f. (по југоз. кр.) bie Madbarin, vi- СУПРОТИТИ СЕ, тим се, v. r. impf. коме, fid Ако буде супроћ мача Супрок јеле жуту дуњу СУПРОЋЕЊЕ, n. bas Biberfegen, ber repugnatio. СУПРУГА, f. vide тојага. . У сусједсшво вуци н бауци — СЎСНЕЖИЦА, cf. (ист.) vide сусњежица. Diber/tanb,|суснижица, f. (зап.) vide сусњежица. СЎСЊЕЖИЦА, f. (јуж.) фneegeftöber mit Re: gen, Glatteis, nives mixtae pluviis. СУР, сура, ро, (сурн, ра, ро) bag (von gar=|СУСРЕМЧИНА, f. (у Бачк.) пас који није ни be), coloris pallidi : за лов ни за овце (Ни торни ни ловни). СУСРЕСТИ, сретем (сретнем), v. pf. begegnen, obviam fio, occurro. СУСРЕТ, m. 1) отишао му на сусрет, entge= СУСТРЕМИНА, f. (у Сријему) стоји хаљина на вити. СУСТАЛИЦА, f. живинче које одмах сусша He, der leicht ermüdet, debilis. СУСТАЛИЧИНА, f. augm. v. сусталица. је највећи сабор вилама, H кажу да је ондје вила видјела човјека гдје бројн воде по планини, па му казала да ће их мучно све избројити, јер их има више него ли у години дана, и тако се не зна колико у њој има вода, него обично кажу да их има преко 370. СУТРА, vide cјутра. сӳстао, ала, ало, (part, praet. v. сустати) mü- СУТРАВЕЧЕ, ben benb barauf, altero vespere: be, fatigatus: Па сусшала коња одјахао Сӳстати, станêм, v. pf. ermüben, defatigor. --- cу Док се силна сустигнула војска СЎСТИЗАЊЕ, n. baš Ginbolen, assecutio. СЎСТИЗАТИ, СТижем, v. impf. einbolen, asse quor. Ја не пођох оно вече, СУТРАШЊИ, Ња, ње, vide сјутрашњн. СӰТРӰСАН, сна, сно, као пијан, benebelt, temu lentus. СУТУКА (сутука), f.(у Боци) н. п. не ваља чинити то и то, сушука је, може ти се догодити (von TO и то, unheilbringend, infaustum. ben|СЎТУРИЦА, f. као пола Турчин: тако у Србији зову оне људе закона нашега, који не говоре чисто Српски, него заносе на Бугарски или на Арнаутски, а готово сви знаду Турски. СЎСТИЗАТИ СЕ, стижем сe, v. r. impf. СўстиЋи, стигнем, v. pf. einbolen, assequi. Mferbe) mit bem Sinterfuße an ben Borber=|СӰЋЕСКА, f. кланац између Жупе и Никшн- СўстопицЁ, (у Ц. г.) vide устопице. СЎТАРЊИ, Ња, ње, vide сутрашњи. дана. СУТИКА, f. (у Боци) догађај, пригода, baš СУТЛИЈА*, f. ein Seridt von Heis unb Wild, сутон, m. tiefe Dammerung, crepusculum ob scurius. СУТОРИНА, f. 1) узак комад Турске земље ћа. cf. сутјеска. сӳх, суха, хо, (сӯхӣ, ха, хо́, comp. суши)trođen, dürr, siccus, aridus. СУХА БОЛЕСТ, f. bie Dörrfudt, Huse rung, tabes, cf. сушица. СЎХАРА, f. планина. СӰХИ БôЈ, m. (у Ц. г.) кад није око плијена, него онако, leer, inanis. СУХИ КАШАЉ, m. ber trocne Souften, tussis sicca. СУХОВИЦА, f. сухо вријеме кад нема кише ни из Херцеговине у море, који раздваја СУХОПАРАН, рна, рно, unvermadt, ungewürzt, Дубровачку државу од Боке као што је condimento carens. са сјеверне стране раздваја Клек од Дал-|суХОТА, f. ber trođne Drt, bas Erođne, aridum: мације. 2) у пјесми некака со (може бити да је морска): И имаше солн сушорине СУТӦРМАН, m. планина која граничи с Црном гором, Турском Арбанијом и Аустријом. На овој планини приповиједају да ! сједи у сухоши; унеси то амо у сухому да Он не чека да ђемија дође 2) òörren, arefacio. 3) чаше, т. ј. пити врло, ausstechen, exsiccare. СЎХОТАН, тна, тно, ber nidts bat als Faften=|СУШити, сушим, v. impf. 1) trođnen, sicco. fpeifen, cibis pinguioribus destitutus. СУХОТИЊА, f. bie Motbfafte, jejunium ex egestate. СУХОТОВАЊЕ, П. Даз сухотан-fein, zo carere cibis pinguioribus. СУХОТОВАТИ, Хотујем, v. impf. aus Noth faften, prae miseria jejuno. СУЧЕДАВАЊЕ, n. vide догађање. сўШИЦА, f. 1) (у Дубр.) суха кожа, getrođnes tes el, pellis siccata. 2) ријека која извире испод планине Гарча, и више Спужа утјече у Зету (сушнијех година стане у вирове). 3) vide суха болест. СУЧЕДАВАТИ СЕ, сучèдава се, v. r. impf. (у сЎШНИК, сушника, m. ber Erođne, siccus: (у|сушник, Дубр.) vide догађати се. СУЧЕДИТИ СЕ, сучеди се, v. г. pf. (у Дубр.) vide догодити се. СУЧЁЛИТИ СЕ, сучели се, v. г. pf. кад су СУЧЕЉАВАЊЕ, n. verbal. v. сучељавати се. вати се. суџук, m. (pl. gen. суџука) 1) vide кобасица. СУША, f. bie Dürre, ariditas, siccitas. Е се облак подигнуо сушник А сушница те сијева муња суштӣ, та, тê, н. п. сушти ђаво, сушти отац, сушци, сўшака, m. pl. bie bürren Beinbees Ма да видиш Вуксановић Куна - СЎШАР, сушара, m, који што суши, н. п. ри6y, der z. B. Fische dörrt, qui torret pisces. СЎШАЦ, шца, m. (у Боци) снијег који је са сХВАЋАЊЕ, n. baš Pinlangen, extensio justa. свијем сух на великој зими, ber Årođne,siccus. сХВАЋАТИ, Һам, v. impf. 1) faffen, prehendo. СУШЁНИЦА, f. (у Дубр.) смоква која се су- 2) hinreichen, attingo, sufficio. ши, Feige bie gebörrt wirb, ficus torrenda. СХРАНИТИ, схрӑним, v. pf. vide сачувати: СУШЕЊЕ, u. bas Erođnen, Dörren, siccatio, are- Алал њему злаћени дукати factio. Ако д’јете срани и подрани сушило, п. (у Дубр.) bas Erođnen, siccatio,|СЦИПАТИ СЕ, Сціпа се, v. г. pf. н. п. вода, febr cf. сушење: прање и сушило кошуља. feft zufrieren, congelari. T TĀ, 1) interj. òоф, sane: ша не ћеш ти то]ТАБАК, табака, m. (у Дубр.) vide дуван. учинити, већ ако ја умрем; ша немој| ТАБАКАНА*, f. bie Berberei, officina coriaria. ТАБАН, m. 1) bie oble, solea, cf. стопа : У ширину од триста шабана човјече; ша помози ако си човјек ! А. Ђе си бно ? Б. Та ишао сам да зовнем Мирка, па га нема код куће. А. Јеси ли ручао ? Б. Та јесам (али —). -, et - sowohl als auch 2) conj. et TA, diese hier, diefe da, ista, fem. von raj. : 2) (у Боци) ударац по табану (а наш шабан онамо се зове поилаш): Сто шабана по туђу поплату не боле; Одбили му 12 шабана по поплату. 3) ein beil bes fluges, pars aratri. 4) vide табанџе. 5) у бразди дно. ТАБАНЏЕ*, џета, п. baš dlog an ber Glinte, claustrum, cf. гвожђа. ТАБАЊЕ, n. bas Ereten, Stampfen, calcatio. ТАБАТИ, бам, v. impf. treten, ftampfen, calco. ТАБИЊА, f. (у Дубр.) некака морска риба, ТАБЛА, f. (у војв.) 1) bie &afel, tabula, н. п. у школи. 2) у шуми; на њивама. таблица, f. dim. v. табла. тавља, f. Behäufe für bie Ranone, casa tormenti. |