ТАБОР, m. 1) bas lager, castra, cf. таобор : Да разбијем шабор на Мишару — 2) (у Дубр.) vide парлаторија. ТАВА", f. bie fanne, trulla, cf. тигањ, просуља. таван“, m. (pl. gen, тавана) 1) ber 2oben, Ma=| fonb, bie Kelberbeđe, lacunar: ударно гл-а вом у шаван. 2) ber Веден, tabulatum supremum : на тавану. 3) didt, Cage, tabulatum: један шаван купуса, један шаван Meca. 4) Stockwerk, tabulatum: Кулу гради од двадест шавана 5) der Fußboden, coassatio: Од Тавана на ноге скочно cf. под. Таван (таван), вна, вно, vide таман. ТАВАНИТИ, НИМ, v. impf. bövmen, fundo aut lacunari instruo. ТАВАНИЦЕ, f. pl. (у Сријему) bie 3immerbeđe,| lacunar, cf. таван. ТАВАНСКИ, ка, ко, н. п. врата, Roben-, ad tabulatum pertinens. ТАВАЊАЧА, Ё. т. ј. даска, којом се тавани, cin Bret, so zum Bödmen gebraucht wird, tabula. Како шадер тако и досадер ТАДИЈА, m. Тапnname, nomen viri(Thaddaeus). ТАДИЈЕР, (у Ц. г.) vide тада. ТАДИЈЦА, m. dim. v. Тадија. ТАЗБИНА, f. bie dwiegereltern, bas Haus (bie Familie) der Schwiegereltern, domus soceri: отишао у шазбину (ad soceros). тазE*, m. frifd, recens, cf. пријесан. таин*, m. bie Ration, demensum cibariorum, cf. оброк. ТАЙНЏИЈА, m. ber Proviantfommiffär, cibariorum praefectus. TâJ, râ, tô, der da, iste. ТАВАЊЕЊЕ, П. Дas 2övmen, fundi aut tabulati|таJаЊЕ, n. baš Sebeimbalten, celatio. adstructio. ТАВИЦА, f. dim. v. тава. ТАВЛИЈА, f. (ст.) т. ј. свила: Нестало ми је свиле шавлије, ТАВНА, f. 1) ријека у Босни у Зворничкој нахијн. 2) намастир на тој ријеци (тај се намастир зове и Тројица). ТÀВНАВА, f. vide Тамнава. ТАВНАВАЦ, вца, m. Einer von Тавнава. И о њима три камена драга, ТАВНИНА, f. vide тамнина. тавнити, нам, vide тамнити. ТАВНИЦА, f. vide тамница. ТАВНИЧАР, m. vide тамничар. ТАВНИЧАРКА, f. vide тамничарка. тавнички, ка ко, vide тамнички. тӑвничий, на, нô, vide тамнични. ТАВНОВАЊЕ, П. vide тамновање. ТАВНОВАТИ, Тӑвнујем, vide тамновати. ТАВЊЕТИ, ВНйм, vide тамѣети. ТАВОРЕЊЕ, n. bas fümmerlice leben, vita misera. TAJAHE, n. daß Sintern, stillatio. TÁJATH, jĤM, v. impf. geheim halten, celo. таJко (тајко), m. (у Паштр.) hyp. v. отац : Имам шајка, имам милу мајку талков, а, о, (у Боци) beaters, patris: Ма се често обрташе На мајкове б'јеле дворе TÂJHA, f. das Geheimniß, secretum. TÂJHÂ, Hâ, HÔ, geheim, secretus. тајност, тајности, f. bas Geheime, bie Serbor= genbeit, absconditum. таJом, beimlid, secreto, clam. так, (у Боци) vide тако. так, m. (у Ц. г.) дирек, што држи греду, Malz fen, trabs. такав, ква, кво, folder, talis. ТАКАЊЕ, n. verbal. v. такати се. ТАКАТИ СЕ, такам се, v. r. impf. играти се: тако или лихо ? ungleid cber gleid fpielen, ludi genus. ТАКВИЦА, f. (у Боци) кад се казује како је ко псовао какво женско. cf. онаквица. таки, (у војв.) vide одмах, cf. сад. таки, ка, ко, folder, talis, cf. такови. ТАКИША, f. (гдјешто и шакуша) Urt Birnen, piri genus. Такише су мале (мало веће од ораха) и округле; док не угњиле опоре су за јело, а гњиле су врло слатке; особито су добре за сушење и за туршију; а и пекмез је од њих врло добар. такЉА, f. (у Задру) vide тркља. ТАВОРИТИ, рӥм, v. impf. fümmerlid leben, mi-ТАКНУТИ, такнём, v. pf. berüfren, bineinfab= seram vitam vivo. тад, in ber Rebenšart: кад шад, cf. тада. ren (mit ber Sanb), tango: TТакни у огањ н у зуб, једнако је. ТАКОЂЕР, (највише у војв.) ebenfalls, aeque. ТАКСА, f. одређена цијена, біе Zare, taxatio, pretium. таложина, f. (у Боци) мјесто гдје не грије сунце, ein [dattiger Drt, locus opacus, cf. јапад. TAKYM*, m. das Geschirr, Geräth, armamenta, cf. оправа, н. п. такум коњски, т. ј. опра- | тӑлпа, (f, као дебела велика даска н. п. што ва (седло, узда и остало); дао му коња талпина, се меће попријеко кад се ћуприја подсвим шакумом, т. ј. под свом опра вом. ТАКУША, f. vide такиша. TAл, m. der Theil, Antheil, pars, portio: на мој шал дошло толнко. ТАЛАБУКА, f. vide тарлабука. ТАЛАБУКАЊЕ, n. vide тарлабукање. ТАЛАБУКАТИ, Лабучём, vide тарлабукати. Талӑган, m. (у Ц. г.) Urt Oberfleib ber ner, palii genus: сци ВИСН гради, bie Mlanfe, tabula. ТАЉИГАШ, љнгаша, т. т. ј. коњ, ber Einfpan= таљижице, f. pl. dim. v. таљиге. Извадио јатагана ножа Јатагана испод шалагана ТАЛАМБАС*, m. bie Paufe, tympanum; таламбас је од туча као мали чанак, па се подапне кожом и у Турскога чауша на војо ункашу, те удара по њему дебелијем каншем кад војска ваља да ce спрема, а и кад путује. Изно пас шаламбас, рђава част а голем глас. ТАЛАНДАРА, f. (у Сријему) женско које свашта говори, XLaubermaul, garrula. Талас, m. (Jakaora) bie ele, Доде, flисtus, cf. вал: Погнаше се по небу облаци, А по земљи проклети вјетрови, Подигоше на мору шаласe ТАЛАСАТИ СЕ, ca ce, v. r. impf. 1) н. п. вода, жито, malen, fluctuare. 2) (ven gewaffertem Seidenzeug) moirit, undatum esse. ТАЛАЦ, таоца, m. Seißel, obses : Уз ђевојке дванаест шалаца Тале, m. 1) (у Дубр. и Прчању) hyp. v. отац, cf. тајко. 2) (у Дубр.) vide свекар: Ово ми је талов чешаљ, Чим ми шале браду чешља 3) Турско име. У пјесмама се много спмиње међу Турскијем јунацима и четоба ТАЉИЗГАТИ, таљизгам, v. impf. полако говорити којешта, (f impflid) (angfam reben. таљишке, f. pl. dim. v. таљнге. тама, f. 1) bie Ginterniß, tenebrae. 2) Mebel,nebula: Сву је Мачву шама притиснула: Није шама ода зла времена, Ни година што родити не ће; Већ је шама од пра' пушчанога 3) и шамни вилаеш. Приповиједа се како је некакав цар дошавши с војском на крај свијета, пошао у шамни вилаеш, гдје се никад ништа не види; не знајући како ће се натраг вратити, оставе ондје ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамНи вилает и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: „Ко овога камења понесе, кајаће се, а ко не понесе, кајаће се." Гдјекоји помисли: „кад ћу се кајати за што да га носим ?” а гдјекоји : „дај барем један да понесем." Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење; онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што нијесу више, љада се на ову таму и оно мисли гдје се пјева: - Ba Па се носе по Косову равном Док на шаму починуло сунце 4) тушта и тама, т. ј. врло много. ŢĂMÂн, gerade, eben, just, commode, recte, nec justo minus, nec plus: шаман до кољена шаман си дошао кад треба; А. Јели ти дугачка та хаљина ? Б. Није, него шаман. ; ТАМНИЧАРКА, f. тамнички, ка, ко, н. п. врата, Rerfers, carтамнични, на, но, (ceris. TAMHÒBAHE, f. das Liegen im Gefängnisse, vin- ТАМНОВАТИ, Тамнујем, v. impf. im Befängniffe ТÁМАН (таман), мна, мно, (тамнӣ, на, нô) fin=|ТАМЊЕТИ, МАЙМ, v. impf. (јуж.) 1) bunfel met= ben, obscuror. 2) vide тамновати: стављен јагнетином, eine Urt Mantel, pallii] тамо, 1) bort, ibi; borthin, eo. 2) тамо њему genus: ипо тамо њој (рекавши), eine Urt Euphemiss mus, wenn man erzählen will, wie der oder die geschimpft habe, um zu verhüten, damit der Zuhörer dieses nicht auf sich beziehe: wamo њему рекавши једи г... а; шамо њега ујела гуја; шамо њу и т. д. А нањ бјеше црна шамбарина ТАМБОР, m. (у Ц. г.) vide табор : Довео је три шамбора војске — ТАМБУРА, f. bie Zamburine, citharae genus : Лулу пије, у шамбуру бије ТАМБУРАЊЕ, П. Zamburinfpielen, citharae lusus. тамошњи, ња, њê, bortig, qui isthic est. ТАМБУРАТИ, рам, v. impf. bie Zamburine fpie= | ТАНАК, нка, нко, (танки, ка, ко, сотр. тањӣ) 1) fein, bünn, subtilis. 2) слаб, н. п. разгоBop, schwach, exilis: Ien, cithara cano. ТАМБУРАШ, тамбураша, m. vide тамбурџија, ТАМБУРОВ, а, о, : А слеме ћу дрво шамбурово ТАМБУРЏИЈА, m. ber Zamburinfpieler, qui ci- Опа цупа шанца TAHALKO, M. Mannsname, nomen viri (von Taнасија). ТАНДАРА, f. 1) (у Сријему) vide приварница. 2) тандара мандара, burdeinancer,sus deque. под планином Влашићем и утјече у Са-|тандӗк, m. bas Bepolter, strepitus: стоји ТАМНАВА, f. 1) у Србији вода која извире шандрк. e- ТАНДРКАЊЕ, П. bas Poltern, strepitus. ву између Забрежја и Палежа, ein Gluß in erbien. 2) кнежина око те воде, gend an dem Fluffe gleiches Namens. ТАМНАВАЦ, вца, m. Einer von Тамнава. ТАМНАВСКИ, ка, ко, реп Тамнава. ТАМНЕТИ, нӣм, (ист.) vide тамњети. ТÂМИЙ ВИЛÁЕТ, m. vide тама 3. тамнило, m. vide тамнина. ТАМНИНА, f. bіе Dunfelheit, Sinêterniß, tenebrae : ТАНДРКАТИ, тандрчём, v. impf, voltern, strepo. TÁHE*, нета, п. т. ј. пушчано или топовско, ТАНКОВИЈА (кудјеља),f. (ст.) fein, subtilis: ТАМНИЧАР, m. 1) Rerfermeifter, carcerum cu- ТАНКОВИЈАСТ, a, o, fdlanf, gracilis. stos. 2) ein Gefangener, captivus : Ми имасмо много шамничара — ТАНКОВИТ, а, о, у пјесми мјесто шанак, schlank, gracilis: И у пасу шанковиша ТАНКОВР, а, о, vide танковрх. TAHKÒBPX, a, o, schlanken Wipfels, verticis tenuis et gracilis : Међу њима шанковрха јела ТАНКОПРЕЉА, f. (ст.) bie Geinfpinnerin, quae| subtile net: Ја сам чуо да си шанкопреља ТАНКОСА, f. Frauenname, nomen feminae (q.. subtilis comae). ТАНКОСАВА, f. Grauenname, nomen feminae. танкост, танкостн, f. vide танкоћа. TAHKOKA, f. die Dünne, subtilitas. ТАНУШАН, Шна, шно, dim. v. танак. ТАНЦАЊЕ, n. baš Wuffpielen, cantatio (fistulae). тӑнцати, цӑм, v. impf, auffpielen, cano ad modulos. ТАНЦОВОЂА, m. Mortånzer, qui choream ducit: Већ сам кокин шанцовођа ТАНЧЁЊЕ, n. vide тентање. ТАРАЦКА, f. (у Барањн) мали топ, као што у Сријему многе општине код цркве имају, ber Möler, mortarium, cf. прангија. ТӑРЗА, f. име женско, Frauenname, nomen feminae. ТАРИГОРА, f. (у приповијеци) који гору таре. ТАРИКАМЕН, m. (у приповијеци) који таре камен. cf. таригора. TAPKAHE, n. das Schüren (des Feuers), irritatio ignis. ТАРКАТИ, кам, v. impf. (Žeuer) {düren, ruo. ТАРЛАБУКА, f. bas Geräufd, strepitus. ТАРЛАБУКАЊЕ, П. baš Geräufd, strepitus. TАРЛАБУКАТИ, лабучём, v. impf. Geräufc ma= chen, strepo. ТАРНИ (тарни), на, но, н. п. кола, Gradt= wagen, plaustrum; коњи, cf. тарнични. ТАРНИЦЕ, f. befdlagener Meiermagen, plaustrum. ТАРНИЧНӣ, на, но, н. п. коњи, bie Bagenpfer= be, equi vectarii. тӑнчити, чим, (у Дубр.) vide тентати. ТАНЧИЦА, f. 1) dim. v. танка. 2) танка пушка:] Па шанчицу пушку доватно ТАЊА, f. (у Сријему) мјесто гдје се риба суши, Drt wo bie Gifde geböret merben, lo-ТАРНУТИ, тӑрнём, v. pf. (Feuer) fdüren, ruo. cus piscibus torrendis. ТАЊАР, тањара, m. рибар, који је на тањи. ТАЊЕЊЕ, n. baš Dünnen, extenuatio. ТАЊИР, тањира, m. ber Keller, orbis, cf. тањур. ТАЊИРАЧА, f. Urt Wpfel, pomi genus. тањити, тањим, v. impf. н. п. хљеб, дрво, dünn machen, extenuo. ТАЊУР, тањура, m. vide тањир. тлоБор, m. vide табор: Ђе је чадор силног цар Мурата, Усред Турског силна шаобора тӑондан, (у Ц. г.) cf. ондан. тлоство, п. bie Beigelfdaft, obsidium. ТАПИЈА*, f. Grunobrief, literae possessoriae. ТАПКАЊЕ, n. dim. v. табање. тапкати, кам, v. impf. dim. v. табати. TAPA, f. 1) eine der beiden Flüsse, die nach ihrer 2) (у Хрв. у хришћ., а кршћани зову кросна) vide натра, разбој. 3) (у Ц. г.) троска (што остане кад се каква руда истопи), Schlacke, scoria, сf. шлакжа. TÀPABA*, f. die Verplankung, septum tabulinum. ТАРАК, рка, m. као велика перајица (али нијесу зупци у гомнан, него попријеко, као у гребена), што жене лан реде, Urt Glads: raufe, pectinis linarii genus. TAPAHA, f. Urt Mehlspeise, cibi genus. ТӑРАЊ, рња, m. bas nftrument ber öttider, um die Vertiefung für den Boden in die Dauben zu schneiden, scalpri genus (vietorum). ТАРПОШ, торпоша, m. eine Zrt Frauenmûge, vittae genus. Тарпоше су носиле жене од прије у Јадру и у Рађевинн, и то je може бити у свему свијету највећа женска капа; она је округла као погача, и гдјекоја је шира од аршина, па се не носи одозго на глави, него састраг те стојн од главе готово усправо, а испод грла је држи подбрадњик да не спадне натраг. Кад састраг духа вјетар, или кад хоће жена да се сагне, онда треба да држи спријед тарпош руком да не спадне преда њу; а кад вјетар духа спријед, онда треба да га држи руком састраг, јер хоће вјетар подбрад њиком да откине главу, или да завали жену натраг; кад хоће жена да уђе накаква врата, онда треба да се сагне и да укоси главу. Тарпош је оплетен од бијеле лозе, па је на лозу навучена велика капа од црвене чохе; по чоси је пришивена шамија (тако да се чоха и не види), а преко шамије прибодена нглама (трепчанима и колачарама) бијела марамица ; која је спријед сва искићена парама, трепчанијем иглама, смнљем и ружама (начнњеним): гдјекоје газдинске жене носе н каицу спријед; а младе начине наоколо око свега тарпоша као вијенац од руже и од смиља; остраг виси низ леђа један крај од шамије (накићен парама и осталијем бијелнјем новцима) и зове се перо. Прошавшијех година (од 1803—1814) тарпошн су готово са свијем укинути, и постале су мјесто њих мање капе, с којима је лакше бјежати по шуми: На глави јој шариош од бисера dwiegervater, socer, cf. TÀCTOв, a, o, des Schwiegervaters, soceri. ТАТАРӑН, тарана, m. (ст.) ber Eatar-Eban, Ташарана од Татарбуџака таштин, а, о, ber ташта, TYS ташта: Када будеш у шашшине дворе ТАШТИНА, f. (у Дубр.) 1) bie Seere, inanitas, cf. празнина. 2) на таштину (н. п. попити шro), auf den nüchternen Magen, jejunus, cf. наште срца. ТАШЋЕ, (у Хрв.) in ber Rebensart: ја сам јоште на ташће, т. ј. нијесам ништа jeo, cf. наште срца. тӑшун, н. п. кад забављају дјецу говоре (уДарајући дјетиње длане један о други): Ташун, шашун танана, Ко шашуну љеба да, И винова лозица ТАШУНАЊЕ, n. verbal. v. ташунатн. ТАШЎНАТИ, нӑм, v.impf. Iullen, sopire infantem. cf. ташун. ташци, ташӑка, m. pl. (у војв.) eine Meblfpeife (etma öfterr. rotftrubel), placentae genus: Уредио као Наста шашке. TBĀP, f. baš Sefdöpf, creatura. cf. ствар. ТВАРИЗАЊЕ, n. bas oftmalige 2uf- und Rumaden, apertio frequens. ТВАРИЗАТИ, Тварижем (твӑризам), v. impf. öf= ter auf und zumachen, saepe aperire. ТВАРЦА, f. dim. v. твар. TBÔJ, TвÒja, Tвòje, dein, deine, dein, tuus. TBOP (TBÔp), m. 1) Iltis, mustela putorius Linn. 2) (у Паштр.) бјеланце размућено што се меће на пријесну рану, emplastrum, cf. творац, flafter, ТВОРАЦ, рца, m. (voc. творче) döpfer, creator. ТАТАРАНКА, f. (стријела) (ст.) ber ataten | ТВОРАЦ, рца, m. vide твор 2. pfeil, sagitta tatarica: Landes Донеси ми стрелу Ташаранку ТАТАРБУЏАК*, m. (ber Eatarwinfel) ein Eanbes: name, nomen terrae: Татарана од Татарбунака ТАТАРИН, m. 1) ber Katar, Tatarus. 2) ber Žatar (Courier), tabellarins, eques tatarus. TÄTAPKA, f. T. j. татарканџија. TÀTAPKÀHĻHJA,f. der Tataren-Kandschu, flagellum tataricum. TÀTAPCKĤ, Kâ, kô, tatarisch, tataricus. ТАТОМИР, m. Mann$name, nomen viri. ТВОРЕЊЕ, n. baš daffen, creatio. ТВОРИЛО, n. bie infaffung bes Räfelaibs, ambitus (casei e cortice tiliae). Обично је да станарица чобанима усири по сирац уз Петрове посте, па га метне у творило те стоји до Петрова дне. Творило начине чобани од липове коре: огуле кору (с два или три прста широку) с липића, па савију н свежу те начине онолики колут колики ће сирац бити. ТВОРИТИ, рим, v. impf. 1) {daffen, creo. 2) [caf= fen, thun, facio. TвÒPOB, a, o, des Iltisses, mustelae putorii L. ТВРД, тврда, тврдо, (тврди, да, до, сотр. тврbú)1) bart, durus. 2) н. п. град, конац, feft, firmus. 3) тврд од зиме, ber bie Ralte er= tragen fann. 4) (у Дубр.) н. п. јело, јуxa, dicht, densus, cf. rycт. 5) knickerisch, karg, |