Page images
PDF
EPUB

више

вити.

него

СУСТРЕМИНА, f. (у Сријему) стоји хаљина на је највећи сабор вклама, и кажу да је њој као сустремина.

ондје вила видјела човјека гдје бројн воСУСТАВити, вим, v. pf. 1) н. п. од плате, aba де по планини, па му казала да ће их sieben, dеtraho. 2) н. п. крв, vidе уста- мучно све набројити, јер их има

ли у години дана, и тако се не зна СЎСТАЛИЦА, f. живинче које одмах сусша- колико у њој има вода, него обично каHe, der leicht ermüdet, debilis.

жу да их има преко 370, СўсталичинА, f. augm. р. сусталнца.

сӯТРА, vide cјутра. СЎСТАО, ала, ало, (part, 'praet. р. сустати) mйг сӯТРАВЕЧЕ, Ben Abeno Sarauf, altero vespere: de, fatigatus :

Ја не пођох оно вече, Па сусшала коња одјакао

Него пођох сушравече СУСТАТи, станём, v. pf. etmйреп, dеfаtigor. cУТРАДАН, vide cјутрадан. сӯстигнути, нём, vide сустићи.

СТРАШЊй, ња, њё, vide cјутрашњн. СУстигнути СЕ, нём се, v. r. pf. vіdе cy- СУТРЕДАН, vide cјутредан. стићи се :

СУТРИДАН, vide cјутридан. Док се силна сустигнула војска СУТРӯСАН, сна, сно, као пијан, benebelt, temuсӯстизањк, т. бas Cinbolen, assecutiо.

lentus. СЎСтизати, стяжём, v. impf. einbolen, asse-|cЎТУКА (сүтука), f.(у Боци) н. п. не ваља чиннquor.

ти то н то, сушука је, може ти се догодити СУстиЗАТИ СЕ, стяжём се, v. г. impf. (роп TO H To, unheilbringend, infaustum.

дет Рferse) mit бет Біntеrn Supe аn bеn |СУТУРИЦА, f. као пола Турчин; тако у Србиvorderen anstoßen, offendere pede posteriori ји зову оне људе закона нашега, који anteriorem. .

не говоре чисто Српски, него заносе на Сустити, стигнём, v. pf. einbolen, assequі. Бугарски или на Арнаутски, а готово сви Сӯстити ск, стигнём се, v. P. pf. (роп бет знаду Турски.

Рferse) mit бет Біntеrfupe an деп оrber: СЎТЕСКА, f. кланац између Жіупе и Никшнfuß anstoßen, offendo pedem anteriorem po- ћа. cf. сутјеска. steriore.

СУХ, суха, хо, (сухи, ха, хо, соmр. сӯшӣ)troen, сӯстопнцЁ, (у ц. г.) vide ycтoпице.

dürr, siccus, aridus. сустРИМАК, ймка, m. (у Ц. г.) беr Зwitter | сӯХА БӧлЁст, f. Sie DörrfuФt, uzehrung, tabes, (Mulatte), hibrida (meistens von Thieren),

cf. сушица. cf. мелез.

| СУХАРА, f. планина. СУГАРњӣ, ња, њё, vide сутрашњи.

Сӯхи вдә, m. (у Ц. г.) кад није око плијена, СЎТВАРА, f. у Боцн у селу Морињу вода, за него онако, [eer, іnаnis.

коју се приповиједа да сваке године око | Сӯҳӣ КАША, т. деr trotne puftеn, tussis Петрова дне протече много јача и су- sicca. бјеласта, и тако тече око двије недјеље | СуховицА, f. сухо вријеме кад нема кише ни дана.

chujera, die Dürre, siccitas. СЎтнКА, f. (у Боци) догађај, пригода, бав | СухдвРХ, Creignip, casus: зла сушика.

CYXÒBPXACT, sa, o, dürren Wipfels, verticis aridi: СЎтинА, f. брдо у Далмацији од Сиња к за- у Бишћанску високу планину,

паду. Села са западне стране овога бр- Тено има сухо врха јела

да зову се загорје, а с источне Огорје. [cӯхо грбЖБЕ, п. ) Xojinen (grоje uno fleine), СЎтовскА, f. 1) кршћански манастир у Бос- accini passi. 2) отишао у сухо грожђе, ер

ни. 2) тијесно мјесто на путу крај Лима ist zu Grund gerichtet, periit : onpemuo ra y између Плава и Бурђевијех ступова. cf. сухо грожђе. 3) cf. банати се. сућеска.

сӯхозид, m, vide сухомећина. СУтлиЈА, f. ein Seriət pon Xeis un RilФ, СУхдэЕдицА, f. vide сухотиња. kühl zu essen, cibi genus.

СУХМЕБИНА, f. зид без креча и земље, о?аи: cýroh, m. tiefe Dämmerung, crepusculum ob- er als gefriedigung ohne Mörtel, maceria. scurius. .

cyXÒkab, a, o, etwas dürr, subaridus, maci. стоРИНА, f. 1) узак комад Турске земље lentus.

нз Херцеговине у море, који раздваја сухопAPAH, рна, рно, и преrmat, ungewörst, Дубровачку државу од Боке као што је condimento carens. са сјеверне стране раздваја Клек од Дал- сухота, f. Bеr trotne Ort, Sag Stone, aridum: мације. 2) у пјесми некака со (може би- сједну сухоши; унеси то амо у сухошу да ти да је морска):

не кисне; хоћете нам дати мало сухоше и имаше солн суморите

(питају путници (у ц. г.) кад на киши доСУтдРМАН, т. планина која граничи с Цр- ђу пред чвју кућу);

ном гором, Турском Арбанијом и Аустри- Он не чека да ћемија дође
јом. На овој планини приповиједају да Баш да дође брегу и сухоши

сӯхотин, тна, тно, беr niФts Баt аlѕ аftеns |сшити, сӯшӣм, v. impf. ) teodnen, sicco. speisen, cibis pinguioribus destitutas.

2) оörrеп, аrеfacio. 3) чаше, т. б. пити врcyXÒTHHA, f. die Nothfaste, jejunium ex egestate. ло, аuѕftефеп, еxsiccare. СУХотовање, п. Сав сухотан-fein, tо саrеге сушица, f. ) (у Дубр.) суха кожа, gеtrоdnes cibis pinguioribus.

tes Sel, pellis siccata. 2) ријека која извиCYXOTÒBATH, xotyjêm, v. impf. aus Noth fasten, ре испод планине Гарча, н више Спужа prae miseria jejuno.

утјече у Зету (сушнијех година стане у СУЧЕДАВАЊЕ, n. vіdе догађање.

вирове). 3) vide суха болест. СУЧЕдавати се, сучёдава се, v. г. impf. (у сўшник, сушника, m. Ber grodne, sіccus: Дубр.) vidе догађати се.

Е се облак подигнуо сушник СУЧЁдити ск, сўчеди се, у. г. pf. (у Дубр.)| сўшница, f. Die grodne, sicca : vidе догодити се.

А сушница те снјева муња СУЧЁлити се, сўчелӣ се, v. г. pf. кад су сўшткн, а, о, т. б. кучка, träФtis (pon ber

двије ствари (н. п. куће) окренуте лицем Hündinn), praegnans (canis). (челом) једна другој, mit ber 23orberfeite сўштӣ, та, те, н. п. сушти ђаво, сушти отац, einander gekehrt sein,

ef. чити,ipsissimus. СУЧЕЉАВАЊЕ, П. perbal. p. cучељавати се. СЎшци, сӯшака, m. pi. Бie barren 23einbees СУЧЕЉАВАТИ СЕ, сучёмавам се, vidе шчеља. ren, die man besonders liest, um daraus lis

queur zu machen, uvae sicciores.

. СУЩУК, m. (рі. gen. суцӯка) :) vide кобасица. СФітити, тим, vide схватити : 2) (у војв.) ЭЛоftwurt.

Mа да видиш Вуксановић Ку на CỘWA, f. die Dürre, ariditas, siccitas.

Како сфаши сјајна цеФердана СУШАН, шна, шно, н. п. година, бӣrt, sic.cxAPчити, чим, v. pf. vіdе потрошити :

Све сам, царе, за ђога схарчио СУШIAP, сушара, m, који што суши, н, п, ри- схватити, тим, у. pf. 5) fafen, prehendo. 2)Бins

6y, der z. B. Fische dörrt, qui torret pisces. reichen, sufficio, pertineo. СУШАЦ, шца, т. (у Боцн) снијег који је са | схватање, п. Зав рinlangen, extensio justa.

свијем сух на великојзимн, беr krotne,siccus. | схватАти, ћам, v. impf. ) faffen, prehendo. СУШЁниця, f. (у Дубр.) смоква која се су- 2) hinreichen, attingo, sufficio.

ши, Seige bie gehörrt miro, ficus torrenda. | cXPAннти, схраним, v. pf. vіdе сачувати : СУШЕЊЕ, u. Bas Brothen, Dörren, siccatio, are- Алам њему злаћени дукати factio.

Ако д'јете срани и подрани сушило, п. (у Дубр.) бав $rotnen, siccatio, сцйПАТИ СЕ, сципа се, у. г. pf. н. п. вода, febr

cf. сушење: прање и сушило кошуља. fest zufrieren, congelari.

вати се,

cus, aridus.

T

учинити, већ

Ті, ) interj. боф, sane: ша не ћеш ти то тавак, табака, т. (у Дубр.) vidе дуван.

ако ја умрем ; ша немој| ТАБАКАНА*, f. Die Gerberei, officina coriaria. човјече; ша помози ако си човјек ! ТАБАН, m. 1) бie Coble, solea, cf. стопа : А. Те си бно ?

У ширину од триста шабана Б. Та ишао сам да зовнем Мирка, па га 2) (у Боци) ударац по табану (а наш шанема код куће.

бан онамо се зове поалаш): Сто абаА. Јеси ли ручао ?

на по туђу поплату не боле; одбили му Б. Та јесам (али —).

12 шабана по поплату. 3) ein beil Des 2) conj. et —, et -- , sowohl

als auch

Plugев, раrѕ аrаtrі. 4) vidе табанце. 5) у ша по шији, ша по врату, баѕ іft ja (im браздн дно. Зrunce) aleg eins. 3) на некнјем мјестима (ТАБАНЏк", цета, п. бав Фlop аn bеr ѕlіntе, (у пјесмама) не значи ништа, него се са- claustrum, cf. гвожђа. мо дода да је пуна врста, н. п.

TĂbabe, n. das Treten, Stampfen, calcalio. На руци му три златна прстена,

TÀ BÂPRA, f. die Kühlwanne (beim BranntweinТа сва три му цркла на прстима

brennen), lacus. Кад погледа војвода Груица

ТАБАТн, бам, v. impf. trеtеn, ftampfen, calco. Та ће Чупић грозне сузе лије .

ТАБАчин А, f. (у Боця) vidе табакана. Чупић слуша па сузе прољева

ТАвињА, f. (у Дубр.) некака морска риба, Та од јада гледајућ' очима —

der Zungenfisch, solea. ті, тога, (у ц. г.) vidе тај.

тавлА, f. (у војв.) :) Sie Safel, tabula, н. п. у TÂ, diese hier, diese da, ista, fem. con raj. школи, 2) у шуми; на њивама. ТАБАК, т. ) ein 23ogen (Papier), рlаgula. 2) Ser |тавлица, f. dim, p. табла.

Lederbereiter, Gerber, cerdo, coriarius,cf.komap. TABHA, f. Gebäuse für die Kanone, casa tormenti.

cf. под.

тівОР, т. ) баѕ gager, castra, cf. таобор : тада,

бапп, батаlѕ, tum. cf. онда. Да разбијем шабор на Мишару

ТадАЈ, 2) (у Дубр.) vide парлаторија.

ТАДАР, vidе тада: тівА“, f. Die Pfannе, trulla, cf. тигањ, просуља. и шадар сам сукњу изгубила ТАВАН“, т. (pl. gер, тавана) :) Ber 23oben, Pla | тадашњй, ња, ње, датаlig, ilius temporis.

fono, bie Selbercede, Jacunar: ударно гл-a тaдвинА, f. (у Хрв.) vidе крађа.
вом у шаван. 2) беr Зодеn, tabulatum su-| ТАДв, vidе тада.
premam : на тавану. 3) офіфt, gage, tabu- тадк, m. hyp. . Тадија:
jatom: један шаван купуса, један шаван Богие нам је Таде погинуо -
meca. 4) Stocwerk, tabulatum:

тадЁР, vidе тада: Кулу гради од двадест шавана

Како шaдер тако и досадер 5) der Fußboden, coassatio:

TÀAHJA, m. Mannsname, nomen viri(Thaddaeus). Од шавана на ноге скочио

тадиЈЕР, (у ц. г.) vidе тада.

ТАДИЦА, m. dim. p. Тадија. ТАВАН (таван), вна, вно, vidе таман.

TAGĦHA, f. die Schwiegereltern, das Haus (die TÀBAHATH, HÂM, v. impf, böomen, fundo aut la- Familie) der Schwiegereltern, domus soceri: cunari instruo.

отишао у шаябину (al soceros). TABAницк, f. pl. (у Срнјему) бie Simmertete, тізв“, т. frifф, rесеns, cf. пријесан. lacunar, cf, таван.

TÁHi*, m. die Ration, demensum cibariorum, TABAHски, какӧ, н. п. врата, Зобеп-, ad ta- cf. оброк. bulatum pertinens.

TAHHIHJA, m. der Proviantkommiffär, cibarioТАВАЊАЧА, f. т. ј. даска, којом се тавани, ein rum praefectus.

Bret, so zum Bödmen gebraucht wird, tabula. TÂJ, Tâ, tô, der da, iste. TÀBAHEBE, n. das Bödmen, fundi aut tabulati TÁJÁHE, n. das Geheimhalten, celatio. adstructio.

TĀJĀBE, n. daß Sintern, stillatio. ТАвица, f. dim. р. тава.

TÁJATH, ÂM, v. impf. geheim halten, celo. ТАВАНJA, f. (ст.) т. і. свила:

TAJATH, Tájé, v. impf. fintern, stillo. Нестало ми је свиле шaвлије,

тілЁЊЕ, т. vіdе тајање. Свиле шaвлије и фулвезије

TAJнти, јим, vidе тајати. тавнА, f. D) ријека у Босни у Зворничкој на- тако (тајко), т. (у Паштр.) hyp. E. отац:

хији. 2) намастир на тој ријеци (тај се Имам шајка, имам милу мајку намастир зове и Тројица).

талков, а, о, (у Боци) bes Baters, patris: ТАвНАВА, f. vide Тамнава.

Mа се често обрташе ТАВНАВАЦ, вца, м. €iner pon Tавнава. На шајкове б'jеле дворе — ТАвнАвскӣ, кa, кo, pon Tавнава.

TÂJHA, f. das Geheimniß, secretum. ТАвнети, ним, vidе тамнети.

TÂJHÂN, nâ, hô, geheim, secretus. тавнив, тавника, т. ) (у Сријему) окру-таност, тајности, f. Das Geheime, bie Berbot

гла котарица, на којој је одозго мала ру- genheit, absconditum. па на четири угла, у коју једва орах ућн тілом, beimli, secreto, clan. може ; у овакијем се котарицама остав- так, (у Боци) vidе тако. љају ораси за божић. 2) прокоп нспод так, m. (у ц. г.) дирек, што држи греду, заl: земље, бie Rine, cunicalus. Овакови је ken, trabs. прокоп бно 1813 године у Лозници у шан-тАКАВ, ква, кво, folker, talis. цу, кроз који се ишло на воду.

ТАКАЊЕ, n. petbal. p. такати се. тавнило, т. vіdе тамнило :

такАти ск, такам се, v. r. impf. играти се: и о њима три камена драга,

Tako hau naxo ? ungleich oder gleich spielen, који сају ноћци на шавхилу ТАВнина, f. vіdе тамнина.

Таквица, f. (у Боци) кад се казује како је ТАвнити, ним, vidе тамнитн.

ко псовао какво женско. cf. онаквица. TABница, f. vіdе тамница.

Такӣ, (у војв.) vidе одмах, cf. сад. ТАвничАР, m. vіdе тамничар.

такӣ, кa, кo, foфer, talis, cf. такови. тавничаРКА, f. vіdе тамничарка.

Такиши, f. (гдјешто и шaкуша) Trt Birnen, ТАвнички, кa кo, vidе тамнички.

piri genus. Такнше су мале (мало веће од тавничий, нa, нo, vidе тамнични.

ораха) и округле ; док не угњиле опоре TABновањЕ, п. vіdе там новање.

су за јело, а гњиле су врло слатке; осоTABндвати, тaвнујем, vidе тамновати.

бито су добре за сушење н за туршију ; тавЊЕти, вним, vidе тамњети.

а и пекмез је од њих врло добар. тавОРЁње, n. Basfummerliфе Reben, vita miѕеrа. І такљА, г. (у Задру) vidе тркља. таворити, рим, v. impf. tummerli, leben, mi- такнути, такнем, v. pf. Беrübren, Fineinfabseram vitam vivo.

ren (mit per pant), tango: Такни у огањ тад, in Ser Repen#art: кад шад, cf. тада. и у зуб, једнако је.

Judi genus.

[ocr errors]
[ocr errors]

ми

[ocr errors]

BOM.

тако, лијо или шако? ungleiф одеr glei), шама Тале од Орашца, или Тале бу par. cf. так.

далина, а онако само Тале. TAко, fo, sic: тако тако, т. ј. којекако, сва-ТАЛИЈА”, f. vіdе срећа: рђаве сам шалије. којако.

TAAHJA, f. Italien, Italia:
TAKO, so (wahr ich lebe, u. dgl.), ita (ita me Из Талије земље преко мора

dii ament): шако ми вјере ! шако Дневн даје у земљу Талију
жив брат! шако ми Бога ! Тако ме не тілЙЈАн, лијана,

m. der Italiener, Italus. клело мало и веље!

талнЈАНАЦ, нца, Вјера моја шако ми помогла ! —

TAAĦJAHKA, f. die Italienerin, Italu. Ој шако ме не родила мајка,

ТАЛИЈАнскӣ, кa, кo, italienifф, italus, italicus. Већ кобила која ћогу мога

ТАРИЈЕР, талијера, m. (јуж.)Ser Xbaler, thаlеruѕ. Тако т', коњу, здраво путовати ! — талЙР, талира, т. vіdе талијер. ошако ми, млади Павле !

тілих", т. (у ц. г.) vidе талија: Кујунџија, шако ти заната !

и у стари шалих Црногорски Сакуј мени од злата јунака

талов, а, о, бев тале, той тале: Тако ми неба и земље !

Ово ми је шалов чешаљ, Не љубим никог” до тебе

Чим ми тале браду чешља TAковӣ, ва, вo, vidе такав.

TÁnor, m. der Niederschlag, Bodensaß, sediТакдъЕР, (највише у војв.) ebenfau, aeque. mentum. ТАКСА, f. одређена цијена, бie Sare, taxatio, Jталожина, f. (у Боци) мјесто гдје не грије pretium. .

cyhye, ein schattiger Ort, locus opacus, cf. TÅKYM*, m. das Geschirr, Geräth, armamenta, јапад.

cf. оправа, н. п. такум коњски, т. б. опра- талпA, f, као дебела велика даска н. п. што ва (седло, узда и остало); дао му коња талпини, ўсе меће попријеко кад се Ћуприја под 'свим шакумом, т. б. под свом опра- гради, бie Plante, tabula.

ТАљЙГАШ, љнгаша, т. т. коњ, беr fіnfpän: ТАКУША, f. vіdе такиша.

ner (Pferd, das allein eingespannt ist), equus TÂN, m. der Theil, Antheil, pars, portio : ha solitarius, currui rabare dicto junctus. мој шал дошло толнко.

тањиге, тайга, f. pl. ein einfpänniger 28agen, ТАЛАВУКА, f. vide тaрлaбука.

currus unijugus. ТАЛАБЎКАЊк, п. vide тaрлaбукање.

тањижице, f. pl. dim. b. таљнге. ТАЛАБЎКАТи, лабучём, vide тaрлaбукати. ТАЉйзГАЛО, m, који таљизга. ТАЛАГАН, т. (у Ц. г.) 2Гrt OberFleis per prän: TAљизгАЊЕ, Р. perbal. b. таљизгати. ner, palii genus:

ТАљизГАТи, таљнзган, v. impf. полако говоИзвадио јaтaгaнa ножа

PHTH kojew'ra, (schimpflich) langsam reden, Jaтaгaнa нcпoд шалагана

таљиціКЕ, f. pl. dim. b. тањиге. TA.LÀMBAC*, m. die Pauke, tympanum; ranam- TÁMA, f. 1) die Finsterniß, tenebrae. 2) Nebel nebula:

бас је од туча као мали чанак, па се по- Сву је Мачву шма притиснула :
дапне кожом и у Турскога чауша на вој. Није шама ода зла времена,
сци Внси

оункашу, те удара по њему Ни година што родити не ће; дебелијем каншем кад војска ваља да Већ је шама од пра” пушчанога спрема, а и кад путује.

Изно пас

3) н шамни вилаеш. Приповнједа се кашамамбас, рђава част

ко је некакав цар дошавши с војском на ТАЛАНДАРА, f. (у Сријему) женско које сва- крај свијета, пошао у шамни вилаеш, wta roboph, Plaudermaul, garrula.

гдје се никад ништа не види; не знајући талас, m. (#daaaa) Sie 23ele, 28oge, fluc- како ће се натраг вратити, оставе ондје tus, cf. вал:

ждребад од кобила да би их кобиле из Погнаше се по небу облаци,

оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамА по земљи проклети вјетрови,

BHлает ийшли по њему, све су под Подигоше на мору шаласе

ногама осјећали некако поситно камење, ТАЛАСАТИ СЕ, са се, v. r. impf. 1) н. п. вода, а из мрака нешто повиче: „Ко овога ка

Kuto, wallen, fluctuare. 2) (von gewässertem мења понесе, кајаће се, ако не понесе, Seiden jeug) moirit, undatum esse.

кајаће се.” гдјекоји помисли: „кад ћу се талац, таоца, m. Serpet, obses :

кајати за што да га носим ?” а гдјекоји: Уз ђевојке дванаест шалаца

дај барем један да понесем.” Кад се враталк, т. 1) (у Дубр. и Прчању) hyp. b. отац, cf. те из таме на свијет, а то оно све било тајко. 2) (у Дубр.) vide свекар :

драго камење; онда они који нијесу поОво ми је талов чешаљ,

нијели стану се кајати што нијесу, а они Чим ми шале браду чешља

што су понијели, што нијесу више, — Ba3) Турско име. У пјесмама се много сю- љада се на ову таму и оно мисли гдје се мнње међу Турскијем јунацима и четоба- пјева:

се

а голем глас,

НИ

Па се носе по Косову равном

і тамниЧАРКА, f. Док на шаму починуло сунце

Тамнички, кa, кo, н. п. врата, merters, car4) тушта и тама, т. б. врло много. тамнични, на, но, сеris. TÀMÂH*, gerade, eben, just, commode, recte, nec TAMHÒBÂür, f. das Liegen im Gefängnisse, vin

juѕtо minus, nec plus : шаман до кољена ; cula, captivitas. шаман си дошао кад треба;

TAMHÒBATH, tàmayjêm, v. impf. im Gefängnisse А. Јели тн дугачка та хаљина ?

liegen, ich machten, in vinculis esse. Б. Није, него шаман.

| ТАМњАН, m, vidе тамјан. таман (таман), мнa, мно, (тамня, на, но) fіn: тамЊЕти, мним, v. impf. (јуж.) ) Suntel wer:

fter, obsurus: Tамној ноћи нема свједока ; деп, obscuror. 2) vidе тамновати: За три дана нтри ноћи шамне

Веће шамни у тамници тамно, ТАМБАРИНА, f. (у ц. г.) као гую велики, по- Тамни јунак за девет година

стављен јагнетином, еіnе art Pantel, pallii тамо, 1) Sort, ibi; Mortbin, eo. 2) тамо њему genus :

инд тамо њој (рекавин), eine 21st Suppemis А на бјеше црна шамбарина

mus, wenn man erzählen will, wie der oder ТАМБОР, m. (у Ц. г.) vide тaбoр :

die geschimpft habe, um zu verhüten, damit der Довео је три шамбора војске —

Zuhörer dieses nicht auf sich beziehe: wamo TÀMBYPA, f. die Samburine, citharae genus : њему рекавши једи г...а; шамо њега Лулу пије, у шамбуру бије –

ујела гуја ; шамо њу и т. д. ТАМБУРАЊЕ, n. Samburinfpielen, cіtharae lusus. | тамошњй, ња, ње, доrtiq, qui isthic est. ТАМБУРАТИ, рам, v. impf. Die Samburine jpie: танак, нка, нко, (танки, кa, кo, comp. тањй) len, cithara cano.

3) fein, бünn, subtilis. 2) слаб, н. п. разгоТАМБУРАШ, тамбураша, т. vіdе тамбурција. Bop, schwad, exilis: тімБУРИЦА, f. dim. b. тамбура :

Ту су мајци шанки разговорцн Тамбурице моја дангубице —

3) танкнјех ребара, т. б. сиромашан, нема Тамбуров, а, о, :

ништа у њедрима (око ребара). А слеме ћу дрво шамбурово

ТАНАН, а, о, аl dim. р. танак, fein, bunn, ТАМБУРСкӣ, кa, кo, н. п. жица, Samburin-, сі. nuis, exilis. thararum. .

ТАНАНАНА, у припјеву: ТАМБУРЦИЈА, m. per Samburinypieler, qui ci- У ковача густа башча thara canit, cf. тамбураш.

Тананана, густа башча, тамиш, m. Semej, Temesis.

Тннннннн, густа башча, TÀMJAH, m. der Weihrauch, thus (Avulquo): He Ето вељу, густа башча би дао ни Богу шамјана (који је тврд). ТАНАСИЈА,

m. Athanasius, Athanasius. TAMJÀHUKA, f. Urt wohlriechender Trauben, Mus: TAHACHJE,

kateller, uvae odoratae genus, cf. ramjauka. TÀHAN, Tânya, m. die Weise, Melodie (Tang), ТАМЈАНКА, f. ) vidе тамјаника. 2) (у Уж. н.) modi, moduli: Art effel, pomi genus.

Опа цупа шанца ТАМЛАВА, f. vide Тамнава.

TÀHAQIRO, m. Mannsname, nomen viri (von TaТамЊАН, m. vіdе тамјан.

насија). ТАМњАниКА, f. vіdе тамјаника.

ТАНДАРА, f. 1) (у Сријему) vide приварница. TAMHABA, f. 1) у Србији вода која извире 2) тандaрa мaндaрa, Burbeinancer, ѕuѕ dеquе.

под планином Влашићем и утјече у Са-тан,ДРК, т. баGepolter, strepitus: стоји. ву нзмеђу Забрежја и Палежа, ein Slup шандрк. in Certien. 2) кнежина око те воде, Se-ІТАНДРКАЊв, п. баs Poltern, strepitus.

gend an dem Flusse gleiches Namens. ТАНДРКАТи, тандрчём, v. impf. Poltern, strepo. ТАМНАВАЦ, вца, т. Siner pon Тамнава. ТАНДРКНУТи, тандркнём, v. pf. einmal poltern, TAMHABски, кa, кo, von Тамнава.

strepo. ТАМнкти, ним, (нст.) vidе тамњети.

Танк“, нета, п. т. ј. пушчано или топовско, ТАМнӣ вилАЕТ, m. vіdе тама 3.

die Kugel, globus (plumbeus), cf. 3pho. ТАМнило, m. vіdе тамнина.

ТАНЕТЕ, п. 23le, lanina ; танеће је највиTAMHÀHA, f. die Dunkelheit, Finsterniß, tenebrae: ше жуто, а што је бијело зове се лим Момче ми промче кроз село,

цркве покривају њиме. Тамнина бјеше, не виђе —

ТАНКА, f. ein танак хљеб, panis subtilis. ТАМнити, нӣм, (зап.) vidе тамњети.

танка кост, г. (у Дубр. код месара) гузна тамниця, f. Da (fintere) Gefängnip, vincula, кост, Фteinbein, os coccygis.

TAHковиЈА (кудјеља), f. (ст.) fein, subtilis : Тамница је кућа необична -

и кудељу шанковију ТАМннЧАР , т. 1) &ertermeifter, carcerum cu-TAHковиJACт, а, о, fФlant, gracilis. stos. 2) ein Gefangener, captivus :

TAHковит, а, о, у пјесми мјесто шанак, Ми нмасмо много щамничара

fФlant, gracilis;

н. п.

што

carcer:

« PreviousContinue »