(суз*, m. ber Діеб, fur. cf. крадљи.
Dieb,
Рсузин, m. вац.
Рсузлук*, m. der Diebstahl, furtum.
с. крађа.

Рсуски, ка, ко, 1) Diebbs, furum. 2)
adv. diebisch, more furum.
Pm, m. der Windhund, vertagus.
Ртањ, Ртња, m. großer Pegelförmiger
Berg in der Црна ријека, saltus in
Serbia.
Ртеница, f.

Pmemaya, der Rückgrat, spina dorsi.

Ртина, f. augm. 9. pm.

Стица, f. діе Sinohündin, vertaga (?). Ртичин, на, но, деr ртица, vertagae. Ртмача, f. ber Sofenlak, apertura tegu. menti braccalis.

Ртник, m. ðie erften Ingreifer im See re, velites: изгинули отници; ударише најприје ршници. Ртница, f. ber erle (härtfte) Brannts mein, vinum ustum primum. Ртов, ва, во, дев Binòfpiel, vertagi. Pmoвoha, m. der Windhunde führt, vertagi ductor, (cls Bormurf für einen Edelmann, der immer nur jagt). Руба, f. vide роба. Рубетина, f. 1) augm. . руб. 2) augm. . рубина. Рубина, f. vide кошуља. Рубиница, 1. dim. . рубина. Рубиши, им, v. impf. 1) einfäumen, limbo circumdo. 2) uman, einen Stab oben zuglätten, zuründen, rotundo. Рубљење, п. 1) čaš Sinfäumen, circumjectio limbi. 2) даš ibplatten, laevivigatio.

Руг, т. бег pott, ludibrium: не смиРуга, f. јје од руга да изиђе на поље; ругаласе руга, па јој била друга. Ругање, п. ба Spotten, illusio. Ругатисе, амсе, v. r. impf. коме, чему, fpotten, illudo, ludibrio habeo. Pyroбa, f. die Häßlichkeit, turpitudo (das Begentheil von љепота).

Рýдa, f. 1) das Erz, aes, minera. 2) die Deid,felitange am Pferdewagen, temo. Руда, f. bite, zufammenhängendе cl=

le. lana spissa et crispa. Рудаст, та, то, н. п. овца, ðit= molig, lanae spissae. Рудина, f. bie Slur, pratum:

"Док се гора преођене листом, „А рудине травом ђетелином Рудине, f. pl. Begend in der Herseqomi

na an der Gränze von Montenegro. Рудиница, f. dim. v. рудина. Рудица, f. 1) dim. v. руда. 2) gefärbte Bolle, lana fucata. Рудни, на, но, н. п. коњи, Deichfel=, ad temonem constitutus, 3. B. wenn man mit Vieren oder Sechsen fährt.

Рудник, m. Stabt in Serbien. Рудничанин, човек из Рудника. Руднички, ка, ко, von Рудник.

Рудњак, т. код кола, ђе се четири коња ватају, два се спражња зобу рудњаци, дle Deihjeipferde, еquі ad temonem juncti.

Ружа, f. 1) bie kofe, rosa. a) Grauen

пате, nomen fenunac.

Ружан, жна, но, häßlidh, turpis. Ружење, п. даê Spotten, ludificatio. Ружин, на, но, čer ружа, roseus et Rosae.

Ружити, им, v.impf. кога, verfpotten, illudo cui.

Ружишисе, имсе, v. r. impf. fpotten,

Tudilico.

Ружичица, f. dim. v. ружа.

Ружични, на, но, Rojenz, roseus.
Рузмарин, m. (у Сријему, у Бачк, и у
Бан.) Ковmarin, rosmarinus.
Руј, m. Rhus cotynus Liun.
Рујев, ва, во, хоп руј
Рујевина, f. дав Sol von Rhus cotynus.
Рујевно вино, n. (ст.) vide рујно:
, Сува љеба и рујевна вина
Рујница, f. м. ј. гљива, ein eßbarer gel
ber Schwam, fungi gaibini genus.
Рујно вино, п. (ст.) gelslicher Bein,
vinum fulvum:

"

„Ђе јунаци рујно вино пију "Јес видео рујно вино Рука, f. 1) bie Janò, manus: дошло му испод руке, unter ber Sand, ins дебейт; не иде ми од руке; није ми на руку; учинити коме што на руку. 2) од сваке руке, allerhand, varie. Pyka, f. das Brummen des Bären, verwundeten Ochsen, mugitus.

Рукав, m. ber $tmel, manica. Рукавац, вца, т. 1) от 2šeintrenne Fessel die Röhre, die in die Kühlwanne führt, fistulae genus. 2) an der Nave dec vorderste Theil, modioli rotae pars

antica.

Рукавина, f. augm. 9. рукав.
Рукавић, m. dim.
Рукавица, f. Der
Рукање, п. даš

. рукав. аnčimuh, chirotheca. rüllen дeв Bären, Dd);en, mugitus ursi, bovis vulnerati. Рукати, ручем, v. impf. brüllen, mugio., Рукнути, нем, v. pf, aufbrüden, mugitum edo.

Рукocáье, n. das Handgeben, porrectio

мация.

Руковашисе, кујемсе, v. pf. ц. impf.
einander die Hände geben (als Collegen
in einem Fehler, Unfal), manus jungere.
Pуковêm, f. die Handvoll, manipulus.
Рукопис, т. 1) bie anòrift, scri-
ptura. 2) codex manu exaratus.
Рукосад, m. ein von mir felbit angeleg=
ter Weingarten, vinea manu mea pri-
mum consita (non enta).
Рукотворина, f. дав Bert (meiner) Sån
де, opus manuum mearum.
Рукуница, f. 1) bie Sand, ber Griff,
ansa. 2) рукунице, діс Deihfelftange
eines einspännigen Wagens, temones
currus unijugi.

Руљање, п. дав Brülen (eines unartigen
Kindes), mugitus.
Руљаши, ам, v. impf. brüßen, ploro.
Рума, f. варош у Сријему.
Румен, на, но, roth, ruber.
Руменило, п. давRoth, bie rothe$min.
te, purpurissum.

Румениши, им, v. impf. roth fhminten, purpurisso fuco.

Руменитисе, имсе, v. г. impf. 1) і$ roth schminken, purpurisso fucari, 2) roth ausfehen, rubeo.

Руменкаст, та, то, röthli, subruber.
Румљанин, m. човек из Руме.
Румски, ка, ко, . Рума.
Руно, п. дав Blies, vellus,
Руњав, ва, во, vide Рупав.
Руње, f. vide руте.

Pyo, n. das Gewand, die Kleider, vestitus.
Pyna, f. das Loch, foramen.
Рупетина, f. augm. . рупа.

Рупити, им, vide банути.

Рупица, f. dim. v. рупа.

Рупчага, f. vide рупетина.
Рус, m. vide Москов.

Руса, f. vide росопас.

Руса глава, f. (ст.) al bе ftändiges Beiwort des Kopfes, wie im Homer das purpurne Meer, u. s. w.

„И русу му осијече главу „А ја волим моју русу главу. „Нег све благо цара честитога — Русвај*, m. Het чудо, rei mirae genus. Русија, f. vide Московска.

Русијски, ка, ко, vide Московски. Русмар, т. Таппвпате, nomen viri. Русмира, f. Frauenname, uomen feminae. Рута, f. ruta graveolens Linn.

Рутав, ва, во, 3otteliq, villosus, Pyme, f. pl. die Haarjotteln, villi. Руфет*, m. der Zunftgenoß, socius collegii.

Руцељ, т. (у Сријему) vide бабак. Ручавање, и bas Speifen, coenatio. Ручавати, ам, v. impf. Mahlzeit bal= ten, coeno.

Þýчaк, чкa, m. die Mahlzeit, coena,

pучаница, f. bie ffegelt, tempns coenandi. ручано доба, n. vide ручаница. ручати, ам, v. impf. u. pf. fpeifen, Mahlzeit halten, coeno. ручина, f. vide ручурина. Ручити, им, v. impf. (сп.) т.ј. руke, die Hände reichen, jungere dextras: Руке руче, у лица се љубе Ручица, 1. 1) dim. . рука. 2) ручице на плугу, діе flugterje, stiva. 3) куђеље, или лана, ein Bund Flame, fasciculus cannabis aut lini. Ручконоша, f. bie ben danitfern u. f. m. das Essen vom Hause bringt, quae adfert coenam.

C

C.

11) mit, cum: с тобом, са мном. 2) Ca, Joon, de: с брда, скоња, с Косова, са земље, с пута. 3) с тебе сам пропао, òò, e; с пога не смијем да -, bešwegen, ob hoc. 4) одскочило сунце с копља; дебела сланина с подланица, fo großals „Са два прста пупак премашила 5) с вечера, Иbenòê,vesperi. 6)ја мијесам с раскиде; није с горега. Саба̂*, indel. ујутру кад забијели зора и почнесе дијелити дани ноћ, онда се попне оџа на џамију те учи саба (ш. ј. виче да иду Турци У џамију да се моле Богу). Сабаиле*, рано у јутру.

Сабијање, п. дав Štopfen, Drängen, den

satio.

Сабијати, ам, v. impf. ftopfen, bit machen, denso.

Сабијашисе, амсе, v. r. impf. fi bi zusammendrängen, denseor.

Сабирање, п. 1) дав Sammein, colleetio. 2) das Falten, plicati. Сабирати, ам, v. impf. 1) fammeln,

colngo. 2) falten, in alten legen, plica.

Сабљетина, f. augm. v. сабља.
Сабљица, f. dim. 9. сабља.

Сабов, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
Ganeider fur gröbere Hrbeit, sartor
rusticus. cf. абаџија.
Сабовљев, ва, во, дав сабов, sartoris.
Сабовскій, ка, ко, 1) #neider, sartorius.
2) adv. wie ein Schneider, more sartoris.
Cáбop, m. 1) die Kirchenversammlung,
даб Goncilium, synodus: сабор сабо-
рисаше и Арију проклеше. 2) ber
Bufammenlauf beš Bolfes (Der ва
fahrter) an Walfahrtsörtern, conflu-
xus populi, populus congregatus, сок-
cio. cf. намастир.
Саборење, п. vide саборисање.
Саборисање, п. bie Saltang eines Con
cilrums, congregatio concilii.
Саборисати, ишемо, v. impf. сабор
halten, concilium habeo.
Саборит, та, то, (ст.) zufammen
defaltet, inplicas collectus, cf. сабрати:
„Те ми реза борну сукњу:
"У скупови разбориту,
,, У појасу сабориту
Саборити, им, vide саборисати.
Саборна, на, но, н. п. оци, црива
(у Карловцима), рода, ѕynodalis,
Сабрати, берем, v. pf. 1) verfammeln,
colligo. 2) сукњу, in Talten legen, plico.
Сав, сва, све, 1) auer, omnisa) gan,totus.
Сава, m. Sabbas, Sabba.
Сава, f. 1) ber Saveffrom, Savus. 2) Urau=
enname, nomen feminae.
Саваш*, m. Die hmelzarbeit, vitrum
metallicum.

Савашлеисање, п. дав mailiren, colorum metallicorum obductio. Саватлисапли, леншем, v. pf. ц. impf. Савијање, п. 1) дав Beugen, lexio. 2) Bufammenlegen, complicatio. Савијати, ам, v. impf. 1) бенgen, inflecto, incurvo. 2) zufammenlegen, complico. Савијача, f. 1) cine Urt Speife, діе Пиде lärtig gewicđelt ift, cibi genus, placentae genus. 2) колиба, eine zelta artige Sütte, tugurii genus. Савина, f. намастир у Далмацији. Савити, вијем, v. pf. 1) bенден, bic. gen, flecto. 2) zusammenlegen (Brief,. Tuch), complico. Савица, m. dim. у. Сава,

Савладали, ам, vide свладати.
Саво, m. vide Сава.

Савршивање, n. vide свршивање.
Савошивали, шујем, vide свршивати.
Савошити, им, vide свршити :
„Иришћански закон савршимо
Савски, ка, ко, н. п. вода, ber ave, Savi.
Саганлија *, f. vide пребранац.
Cariбaшe, n.das Niederbeugen, inclinatio.
Сагибати, ам (и сагибљем), v. impf.
niederbeugen, inclino.

Сагнапи, ам, v.pf. bineintreiben, ago in-
Сагнути, нем, v. pf. піедствеugen, in-
clino, н. п. главу.
Сагонити, им, v impf. Gincintreiben,
ago in

Caromême, n. das Hineintreiben, actio (bovis in stabulum). Саградити, им, v. pf. bauen, construo. Сагрешити, им, (Рес. и Срм.) vide сагријешити.

Сагријешими, им, v. pf. (Ерц.) Богу, fündigen. pecco.

Сагубиши, им, v. pf. umbringen, in

terficio.

Câд, m. neue Pflanzung (besonders neu angelegter 2Beinberg), vinea reccns.

Сад, 1 ist, nunc. cf. јако. Сада, Садаљка, f. дав Cekbolk, Sted, bol he i. e. das Werkzeug, um für die Pflanze ein Loch zu stechen, rutri genus. Садањи, ња, ње, г ißig, qui Садашњи, ња, ње. est. Саде(једни говоре, као у шали, и сад ека, садекар и садекарена), vide сад. Садевање, и. (Рес. и Срем. vide сади јевање.

ципс

Садеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide саДијевати.

Садека (садекар, садекарена), cf, саде. Саденути, нем, vide садести. Садење, n. vide сађење. Садерами, рем, v.pf. abreißen, deripio. Садести (говорисе и саденути), денем, (Рес. и Срем.) vide сађести. Садијевање, п. (Ерц.) дав Цијi obern, foeni compositio. Садијевати, ам, v. impf. (Ерц.) (дивен) aufschobern, metum facio foeni. Садити, v. impf, н. п. купус, шљиве, Виноград, vflanzen, feken, sero. Садно, п. рана (од седла или од самара) у коња на леђима, bie Cattel. oder Saumwunde des Pferdes, vulnus equi a sella aut a clitellis. Садрети, ем, садръо, (Рес. и Срем.) vide садријети.

Садријети, рем, садръо, vide саде. рати.

A a

tengebet, zwischen Ostern und Himmels fahrt, inferiarum genus.

Салата, f. ber Galat, lactuca oleracea: Салаш, m. ber Menerhof, villa. cf. мајур. Caлen*, m. Salep (ein warmes Getráut mit Sonig), potio mellita. Салетање, п. (Рес. и Срем.) vide cалијетање.

Салетати, ећем, (Рес. и Срем.) vide салијешати.

Салетеши, тим, v. pf. (Pec.)] anre Салешиши, им, v. pf. (Срем.) пен, ап. Салећеши, лешим, v. pf. (Ерц.) falen,

invado.

Салијешати, ећем, impf. (Ерц.) ап fallen, invado.

Салиши, лијем, v. pf. 1) gießen (3. 8. eine Ranone), fundo. 2) bineingießen, funde in

-

Салитра, f. vide шалинтра.
Салма*, f. vide топуз.

Cào, n. 1) das Fett (von Schweinen), adeps. 2) из бундеве, дав Betröfé, intestina cucurbitae.

Саломити, им, vide сломити.
Салт*, indecl. allein, solus.
Салтаџија*, m. (у Бачкој) ber Tube.

mann, der Menschen (ohne Waaren)führt,
qui solos vehit.

Саљевање, п. (Ерц.) дав Sießen, fusio, Саљеваши, ам, v. impf. (Ерц.) gießen,

fundo.

Сам, сама, само, 1) alein, solus; сам самцит (самцат), gang und gar alein, plane solus, 2) felbft, ipse. 3) сам. сf. јесам.

Самар, m. ber Saumfattel, sagma, clitellae.

Самарење, п. baš luffäumen, clitellarum impositio.

Самарина, f. augm. 9. самар. Самарити, им, v. impf. auffäumen, fatteln, clitellas impono equo. Самарић, m. dim. . самар. Самаруша, f. m. j. игла, bie аnа= bel, acus consuendis fasciculis. Самарџија, m. der Saumsattelmacher, confector clitellarum.

Самарџијин, на, но, дев самарџија, clitellarum confectoris.

Самац, мца, m. ber allein lebt, solitacaelebs.

rius,

Самдокас, m. (cm.) ein erðichtete Kraut (zu Herereyen), q. d. herba quae cogat ut ipse accurratamicus amicae: „Самдокаса и околочепа Самљети, мељем, v. pf. mahlen, molo. Camo, nur, solum, nonnisi.