Page images
PDF
EPUB

ВРАЧАЊЕ, n. 1) bas Baßrfagen, divinatio. 2) baš | ВРВЉЕЊЕ, n. bas Bebrange von binftrömenben
Seren, incantatio.
Menschen, turba properantium.

ВРАЧАР, врачара, m. 1) vide врач. 2) bie um= | ВРВЉЕТИ, ВÉм, v. impf. (јуж.) woßinftrömen,

gegend von Belgrad, die zwar in den Liedern поље beift, aber bügelig ift:

Док ми гледа Крњо на Земуна,

А Маргета на Врачар на поље —

ВРАЧАРА, f. 1) bie Babrfagerin, divina, cf. гата-
pa. 2) die Zauberin, maga.
ВРАЧАРЕВ, а, о, vide врачаров.

wimmeln (von Menfden), confluo: врве људи;
врви свијет; Која врви да поврви као
овце на солнло (реку они који хватају
раке или рибу као пљунувши у оно што
први пут ухвате).

ВРВЦА, f. bie dynur, funiculus:
Вуку му се за ногама врвце

ВРАЧАРИНА, f. bie 2abr agergebübr, quod divino, m. крбањ, ein

datur.

ВРАЧАРИЦА, f. vide врачара.

ВРАЧАРОВ, а, о, bes Babrfagers, Sexenmeifters, divini, magi.

ВРАЧАРСКИ, ка, ко, 23abrfager-, divinorum, mа-
gorum.

ВРАЧАТИ, врачам, v. impf. 1) mafrfagen, divi-
nare. 2) heren, incanto.
ВРАЧЕВ, а, о, vide врачаров.
ВРАЧЕВСКА МОЛИТВА, f. (у Боци) некака мо-
литва која се чита болесницима.
ВРАЧИ (Врачеви), m. pl. bie beiligen Herzte
(Kosmas und Damian), medici (Cosmas et
Damianus).

ВРАЏБИНА, f. (понајвише се говори pl. Врâџ-
бине) bie Spererei, Sauberei, artes magicae.
ВРАШКИ, ка, ко, teuflifd, diabolicus.
BPBA, f. bie Beibe (Haum), salix : То је на врби
свирала (б. і. nidt3); Кад врба грожђем
роди (nie).

döpfgefäg von Kürbis,

haustrum e cucurbita. вргнути, нём, vide врћи. ВРГНУТИ CE, нём се, vide врћи се. ВРГОРАЦ, Вргорца, m. tant im Rüftenlanbe unweit Неретва, nomen urbis : Ти отиди ка Вргорцу граду, Те савежи Жарића Асана ВРДАЊА, f. (у Ц. г.) vide Вардања. ВРДАЊЕ, П. ба Husweiden, declinatio. ВРДАТИ, дам, v. impf. ausgumeiden fudent, declinare.

ведник, Врдника, m. 1) село у Фрушкој гори. 2) намастир код тога села (тај се намастир зове и Раваница).

|ВРДНИЧАНИН, m. Einer von Врдник. ВРДНИЧКА КУЛА, f. старе зидине на брду више Врдника: Док је Врдничке куле (н. п. тако ће бити, или не ћу ни ја живљети и т. д.), ewig, in aeternum. Врднички, ка, ко, von Врдник. ВРБАС, m. 1) вода у Босни. 2) село у Бачкој. вёднути, нём, v. pf. aušneiden, declinare. ВРБИЦА (врбица), f. 1) dim. v. врба. 2) врбове ВРЕБАЊЕ, n. baš Cauern, insidiae. гранчице које свештеник на Цвијети ују-|ВРЕБАТИ, врёбам, v. impf. lauern, insidior. тру послије миросања раздаје, bie Palm= |ВРЁБАЧ, вребача, m. ber faurer, insidiator. zweige, rami palmarum.

ВРБЉАК, Врбљака, m. bie Beibengegenb, baš
Weidengebüsch, salictum.

врбов, а, о, Beiben, 3. 2. laub, salicis. Поуз-
дати се у кога као у врбов клин.
ВРБОВА, f. adj.:

Кад су били на воду Врбову
Па објеси агу код Врбове —

ВРБОВАТИ, Врбујем, v. pf. и. impf. (у војв.) merben (zum Kriegsbienfte), perducere (ad militiam).

ВРЁВА, f. Gewimmel, ber Zumult, tumultus.
ВРЕДАН, дна, дно, (ист.) vide вриједан.
ВРЕДИТИ, ДИМ, (ист.) vide вриједити :
Обрвице вреде Каменице —
ВРЕДНОЋА, f. (ист. и јуж.) ber Werth, bie
Würdigkeit, dignitas.

ВРЕДОВАЦ, овца, m. (у Сријему) gelbe Biefen=
raute, thalictrum flavum.

ВРЕЂАНЕ, П. (ист.) vide вријеђање.
BРЕБАТИ, ВРёђам, (ист.) vide вријеђати :
Дика смеђа у срце ме вређа -

ВРБОВАТИ СЕ, врбујем се v. r. impf. fid an= |ВРЕЖА, f. (ист.) 1) vide вријежа. 2) (у Бачк.)

werben lassen, do me (ad militiam). ВРБОВИНА, Е. Beibenbols, lignum salignum. ВРБОВКА, f. 23erbung, comparatio (delectus) militum: отишао у врбовку (говорило се и у Србији за времена Карађорђијева кад ко отиде да изгони на војску људе који су остали код кућа или с допуштењем отишли кућама, па се још не повратили). ВРБОПУЦ, m. bie Beit ba bie Beibe auslägt| (mit satyrischem Nebenbegrif), tempus quo salix frondescit, cf. винобер.

[blocks in formation]

лубенице и диње, bie Melonen, pepones, cf. бостан.

BРЁЗНУТИ, нём, v. pf. einen Streid verfegen,
baculo percutio (onomatop.): врезную га
батином по глави.

ВРЕЛО, n. bie Quelle, ber urfprung bes lupes,
fons, cf. врутак, извор.
ВРЕМЕ, времена, н. (ист.) vide вријеме.
ВРЕМЕНИТ, а, о, (ист. и јуж.) betagt, provectae
aetatis, cf. времешан.

ВРЁМЁШАН, Шна, шно, (у Барањи) vide вре

менит.

ВРЕЊАК, њка, m. eine 2rt Sautiranheit, genus

morbi cutanei. Болести ове највище има по

[blocks in formation]

ВРЕТЕНАРА, f. н. п. мјерица, котарица, ber
Rorb, morin bie Spinbeln gethan werben, spor-
ta fusis asservandis.

ВРЕТЕНÁРЕВ, ( a, o, beš pinbelmaders, ejus qui
ВРЕТЕНÁРОВ, (conficit fusos.

ВРЁТЁНКА, f. (у воденици) Drilling (Eriebrab),
tympanon.

ди из Хрватске приповиједали су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Белебита мјесто које се зове Врзино коло, на коме виле играју. (Тај је био и на врзину колу говори се за човјека, који је много учно —). Такови ђаци послије зову се грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпанн („какав је издрпан, као грабанцијаш”).

ВРЗИЋи, m. pl. село у Хрватској под Веле-
битом.

ВРИДАН, дна, дно, (зап.) vide вриједан.
ВРИДИТИ, ДИМ, (зап.) vide вриједити.
ВРИЂАЊЕ, п. (зап.) vide вријеђање.
ВРИБАТИ, вриђам, (зап.) vide вријеђати.

ВРЕТЕНО, п. 1) бie pinbel, fusus. cf. бретено, вРИБАТИ СЕ, ВРиђам се, (зап.) vide вријевртено. 2) вретено у кола воденичнога, ђати се.

bie u de am üblrabe, axis. 3) (у Дубр.) ВРИЖА, f. (зап.) vide вријежа.

прорашљика у црнога лука, gel, germen ceрае, cf. бачва. ВРЕТЕНЦЕ, n. dim. v. вретено.

amenften=|ВРИЈЕД, m. (у Дубр.) vide непоменик.

ВРИЈЕДАН, ДНА, дно, (јуж.) würbig, dignus.
ВРИЈЕДИТИ, Дим, v. impf. (јуж.) werth fein,
valeo: вриједи царева града.
ВРИЈедност, вриједности, f. ber Berth, valor.
ВРИЈЕЂАЊЕ, п. (јуж.) баз Unftoßen, Zufreißen
der Wunde, divulsio, offensio.

(die Wunde), rumpo, offendo. ВРИЈЕБАТИ СЕ, вријеђам се, v. r. impf. (јуж.) seine Wunde aufreißen, divello ipse vulnus meum, offendere se.

ВРЁТИ, Врим, v. impf. 1) fieben, aestuo. 2) ври тамо нешто, es ift ein Getöfe, umult, tumultuantur. 3) ври комина, вино, göbren, fermentare. 4) ври вода, vide извирати. ВРЕЋА, f. (ист. и јуж.) ber a, saccus (права | ВРИЈЕЂАТИ, вријеђам, v. impf. (јуж.) aufreißen је врећа од вуне, ако је од пртишта онда се зове џак, ако ли од костријети он- | да је apap; арар и врећа једнаке су величине, а џак је узак и дугачак. Све ово разликује се од торбе по томе што | је она мања и што има повраз или упрте). ВРЕЋЕТИНА, f. augm. v. врећа. ВРЁЋИНА, f. augm. v. врећа: Двије бабе за врећину сламе, А два старца за печена јарца ВРЁЋИЦА, f. dim v. врећа. ВРЕЋУРИНА, f. vide врећетина.

-

ВРЖ, m. (по зап. кр.) у дрвету чвор (од гранe), der Knoten, nodus.

ВРЖНОВИТ, а, о, vide чворновит.

ВРЗАЊЕ, n. 1) vide вребање. 2) vide врзење.
ВРЗАТИ, врзам, v. impf. vide вребати:

Да он врза утве златокриле

ВРЗАТИ СЕ, врзам се, v. r. impf, vide врсти се: врза се око куће.

ВРЗЕЊЕ, П. Kleben an einem Orte, zo haerescere. ВРЗИМИЦЁ, adv. (у Ц. г.) fdleubernb, jactu, cf. хитимице, пустимичке.

ВРИЈЕЖА, f. (јуж.) 1) ber Štengel (3. 23. beš Rürbiffe, ber Melone), scapus. 2) пасја вриjexo! Scheltwort gegen Kinder, convicium. in pueros. cf. врежа.

ВРИЈЕМЕ, времена, п. (јуж.) 1) bie Reit, tem-
pus; на вријеме, žu redter Reit, tempore:
дошао на вријеме; Вријеме град градн,
па га и разгради.

Врјеме гради низ Котаре куле,
Врјеме гради, вр’јеме разграђује -
2) 2Better, tempestas: рђаво вријеме, лије-
по вријеме; Киша, снијег, и још једно
вријеме;

А покрај ње крило оковано,
Што јунака брани од времена,

Од времена и од вјетра љута

3) женско вријеме, bie monatlide Meinigung, menstruum, cf. прање, праница, мјесечина. ВРИЈЕС, m. (у Ц. г. говори се и фријес) vide вријесак.

ВРЗИНА, f. (у Шумад.) vide обала 2.
врзино коло, п. Срби приповиједају да неКИ
ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду
(њих 12 мора бити) на врзино коло (да
доврше са свијем и да се закуну. А гдје
је то врзино коло, и шта је, Бог би га|
знао), и ондје некакву особиту књигу ча-
тећи нестане једнога између њих два-
наест (однесу га ђаволи или виле), али
они не могу познати кога је нестало. Љу-|ВРИМЕ, вримена, п. (зап.) vide вријеме,

ВРИЈЕСАК, ска, m. (у Лици) трава која по
врх Велебита мирише, а по Лици не, и
зове се вришшина. cf. вријес.
ВРИЈЕСАЦ, сца, m. (у Дубр.) vide вријес.
ВРИЈЕЋИ, вршем, v. impf. (врхао, врхла, ло,)
(јуж.) 1) Getreibe austreten (mit ferben),
tero frumentum. 2) (у Боци) кукурузе, vide
крунити.

[ocr errors]
[blocks in formation]
[ocr errors]

Оде вришко двору господскоме ВРИШТАЊЕ, П. baš vurdbringenbe dreien, clamor vehemens.

ВРИШТАТИ, Тӥм, v. impf. bur oringenb [dreien, clamo acriter.

ВРИШТИКА, f. (у Лици) vide вриштина.

ВРИШТИНА, f. augm. v. вријесак, cf. црњушина.
BPKA, f. das Knurren, z. B. der Kage, murmur.
ВРКАТИ, кам, v. impf. aufbegen, irritare, cf.
подбуњивати.

ВРКЕТ, m. (у Ц. г.) мала лађица, ein fleines
Schiff, navicula.

ВРКЕТИЋ, m. dim. v. вркет.

је танак а дугачак, ein fdlantes Mferb, equus gracilis.

врљити, врљим, v. pf. werfen, wegwerfen, jacio, cf. бацити, турити.

ВРЉИЧИЦА, f. dim. v. врљика.

вР.ьо, m. der an einem Auge beschädigt, saucius
altero oculo.

ВРЉООК, а, о, vide врљав: Има једно око, па
и оно врмооко. cf. врљоокаст.
ВРЉòокаст, а, о, vide врљоок.
ВРМОША, f. ријека, која тече из Кома, и кад
се састане с Перућицом у Хасу, оданде
се зове Лим.

вӗНДАЊЕ, n. 1) das grobe Spinnen, netio
crassioris lini. 2) das Dahinplaudern, garritus.
ВРНДАТИ, дам, v. impf. 1) прести на велико
вретено, grob fpinnen, nere crassius linum.
2) daher plaudern, nugas profero.
ВРНДУљ, вридуља, m. највише се говори
pl. врндуљи, и dim. врндуљићи, (са-

Мотвори точкови као воденично камење,
нли кола од таковијех точкова. На тако-
вијем точковима стоје понајвише Турски
топови), eine Wrt Rabes, aus einem Stüde,
rotae genus.

ВРНУТ, врнута, m. (у Дубр.) некака морска риба, 2rt Seefifd, piscis quidam marinus. ВРНУТИ, врнем, vide вратити.

ВРНУТИ СЕ, врнем се, vide вратити се.

ВРКНУТИ, вркнем, v. pf. megfdymettern, cum | ВРНЧАНИца, f. ciner ber Riemen, bie am опанак

strepitu avolo.

Вркоч, вркоча, m. као кицош, ber Stußer, homo elegans.

ВРКОЧЕЊЕ, П. баз fid=Žieren, mollior incessus.
ВРКОЧИТИ СЕ, вркочим се, v. r. impf. као по-
носити се, или кицошити се, fid jieren,
mollius incedere.

ВРЛЕСИНА, f. (у Кривошијама) некака болест
у којој се кашље, Urt Souften, tussis genus.
BPЛET, f. die Steile, declivitas.
ВӗЛЁТАН, тна, тно, fteil, praeceps.
вёли, cf. връо: врли човјек. cf. хрли.
ВРЛИНА, f. bie udtigfeit, probitas.
ВРЛИЧИНА, m. vide добричина.
вело, febr, valde, cf. веома.

ВРЛОЋА, f. vide врлина.

ВРлудаЊЕ, п. бaз Beben (uns bun) eines, ber

statt des Oberleders sind, lorum crepidae, cf. горњица.

BPHчAHE, n. 1) das Anmachen der Oberriemen без опанак, aptatio lororum superiorum crepidae. 2) das undeutliche Reden eines Mißvergnügten, mussitatio.

ВРНЧАТИ, чам, v. impf. 1) опанке, Die Dberrie= men anmachen, lora superiora apto. 2) zornig reben, mussito.

ВРЊИКА, f. вода у Хрватској, која извире из Капеле, и у Плашкоме утјече у Дретуљу.

връо, врла, врло, tüdtig, probus. cf. хръо, врли. ВРЪòвит, а, о, vide врховит.

връовни, на, но, vide врховни.

ВРПОЉЕЊЕ, П. unrubigesteђen, ober Sigen, impatientia.

fid nidt woll befinbet, incessus hominis aut|врпољИТИ СЕ, љим се, v. r. impf. als dim. v. bestiae minus bene valentis.

ВРЛУДАТИ, врлӱдам, v. impf. id gefe (over febe auš), wie einer ber fid nidyt woll befinbet, incedo ut minus bene valens.

вРáАB, a, o, am Auge beschädigt, laesus oculo, cf. врљоок.

ВРЉАЊЕ, п. 1) baš dlenbern, ambulatio. 2) vaš 2Berfen, jactatio.

врљати, врљам, v. impf. 1) {dlenbern, ambulo. 2) merfen, jactare.

ВРБИКА, f. bie Stange zum Ginzäunen, tignum (pertica) sepiendo horto.

ВРЉИКАШ, врликаша, m. (у Хрв.) коњ који

вртјети се, unrubig fteђen ober figen, impatiens sedeo vel incedo.

BPCАН, сна, сно, vide врстан.

ВРСНИК, врсника, m. ber. mit mit gleiden Witers
ift, aequalis. cf. вршњак.

ВРСНИЦА, f. bie mit mir gleiden Wlters ift,
aequalis, cf. вршњакиња :
Врсници се твоји поженише,
А врснице твоје поудаше
BPCHÒRA, f. die Ordentlichkeit, die Bravheit,
frux (?).

ВРСТА, f. 1) bie Weiße, series. 2) његова врста, feines gleiden, раг. 3) (у Дубр.) од сваке

genus.

врсте н. п. има рибе, т. j. свакојаке, Irt, ВРТОГЛАВАЦ, авца, m. 1) човјек вртоглав, ber drinbelfopf, homo temerarius. 2) тица налик на швраку, Urt ogel, avis quaedam. ВРТОГЛАВИЦА, f. ber drinbel, vertigo. ВРТУНА, f. ber Sturm, procella, cf. олуја, вијор.

ВРСТАН, сна, сно, (врсни, на, нô) 1) orbentlid, frugi: врстан човјек. 2) werth, valet, cf. вриједан:

Лице јој је врсно Цариграда —
ВРСТАЊЕ, n. bas tellen in Heil unb lieb,
collatio in ordine.

BÈCTATH CE, Tâm ce, v. r. impf. sich in Reih und
Glieb ftellen, in ordine colloco :

А. Врстај ше се, ето цара Мутапа.
Б. Врстао се не врстао, нема нас више
ВРСТЕЛЕЗИ (Т. ј. врзите лези), (Fomifd als)
Feiertagsname, dies festus fictus joci causa:
А. Какав је данас светац ?
Б. Врсшелези!

ВРСТИ СЕ, врзём се, v. r. impf. an einem Orte
Eleben bleiben, adhaeresco.

BPT, m. (по зап. кр.) ber arten, hortus, cf.
градина, башча.

ВРТАљ, вртаља, m. (у војв.) дas iertheil, vide четврт.

ВРТАЉЧЕ, чета, п. буре од четврти акова. ВРТАЊЕ, n. 1) vide враћање: Погинуло је вршање, али није зајам. 2) ба ufbreden ber Müße mit bem effer, effractura nucis ope cultri.

ВРТАР, m. ber Gartner, hortulanus, cf. башчован.
ВРТАТИ, врћем, v. impf. 1) vide враћати. 2) ора-
xe, die Nüße aufbrechen, effringo nucem
cultro.

ВРТАТИ СЕ, Врћем се, vide враћати се.
ВРТАЧА, f. 1) vide долина:

Уродиле боровнице

Према Прачи у вршачи

2) (у Сријему) ber Zaffermirbel, vortex, ef.
вртлог, коловрат.

ВРТЕНО, п. (око Сиња) vide вретено.
ВРТЕТИ, Тӥм, (ист.) vide вртјети.
ВРТЕТИ СЕ, Тим се, (ист.) vide вртјети се.
ВРТЕШКА, f. (у Шумад.) vide обртаљка.
ВРТИГУЗ, m. некака тица, Urt Bogel, avis
quaedam.

ВРТИЈЕЉКА, f. главица у Црној гори:
Побјегоше Турци низ нахију,
Црногорци сташе на Вршјељку
ВРТИТИ, тӥм, (зап.) vide вртјети.
ВРТИТИ СЕ, Тим се, (зап.) vide вртјети се.
ВРТЈЕТИ, ТИМ, V. impf. (југоз. ) i) bofren, terebro.
2) н. п. главом, Sreђen, vertere.

ВРТЈЕТИ СЕ, Тӥм се, v. r. impf. (јуж.) fid
breben, vertor: врши ми се мозак, es fdmin=|
delt mir, vertigine corripior.

ВРТЛОГ, m. ber Baffermirbel, vortex, cf. ко-
ловрат, вртача.
ВРТЉАЊЕ, П. vide врзење.

ВРТЉАТИ СЕ, Љам се, (alš dim. v. вртјети се)
vide врсти се: вршља се око куће.
ВРТЊА, f. (у Дубр.) бол у костима, ber Кђец
matismus, rheumatismus.

ВРТОГЛАВ, a, o, fdwinbling, vertiginosus.

[ocr errors]

ВРЋЕНИК, врћеника, m. брдо између Његуша
и Цетиња.

Bé¤ÊHE, n. 1) das Bohren, terebratio. 2) das
Drehen, volutio.

ВРЋЕТИ, вртим, (јуж.) vide вртјети.
ВРЋЕТИ СЕ, вртим се, (јуж.) vide вртјети се.
врЋи, вргнём, v. impf. 1) thun (tellen, legen),
pono, cf. метнутн:

Немој пашо изгубит владику,
Немој Зету земљу отровати,

Е ти родит' нигда ништа не ће;
Но ходи га врзи на откупе
2) (у Ц. г.) vide махнути:

Ножем врже Николић Томашу врти, вршем, (връао, врла, врло) (у Бачкој) vide вријећн.

ВРЋИ СЕ, вргнём се, v. г. pf. на кога, wem nadarten, nadgerathen, imitor, cf. турити се. Вркање, n. dim. v., врћење.

врткати, кам, v. impf. alš dim. v. вртјетн. ВРУЉА, f. ПОТок у Херцеговачком приморју између Омиша и Макарске.

ВРУТАК, тка, m. 1) (у Хрв.) біе Duelle, fons, cf. извор, врело. 2) село у Бјелопавлићима. ВРУЋ, врућа, ће, (врући, ћа, ће, comp. врући) beiß, fervidus.

ВРУЋАЦ, ѣца, m. у води оно мјесто гдје се

не може да смрзне, in einem luße ber
Ort wo es nicht friert, locus fluminis non
congelans.

ВРУЋИ, ёга, m. (ваља да се мисли огањ) (у
Сарајеву) vide врућица. cf. огањ.
ВРУЋИНА, f. bie Sige, aestus.

ВРУЋИЦА, f. bigiges Gieber, febris ardens.
ВРУЋИЧИНА,

-

mit allen Ab

ВРУЋУШТИНА, f. augm. v. врућица.
ВРУШКА ГОРА, f. vide Фрушка
Leitungen.
ВРУШКИЊА, f. eine Urt Rirfden, cerasi genus.
ВРХ, врха, m. (у Херц. и врг), baš Dberfte einer
Sache, die Spige, der Gipfel, summitas, ca-

[blocks in formation]

bin=

ВРЦАТИ, цам, v. impf. fprigen, emico:
Црна крвца кроз кошуљу врца
ВРЦАТИ СЕ, цам се, v. r. impf. fid idnel
und herbewegen (z. B. wenn ein Mann ein
Frauenzimmer nachäffen will), mico: Koja ce
врца она и врше (мисли се за кобилу, али
се говори за жене, и значи: која је љута
она је и за посао).

ВРЦКАЊЕ, n. dim. v. врцање.

ВРЦКАТИ СЕ, Кам се, dim. v. врцати се. віч, врча, m. (у Хрв.) vide бокал. ВРЧАК, чка, m. vide мачак 1,

ВТИЦА, f. (у Херц.) vide тица.
ВУГА, f. (у Црној гори фуга) bie Deutelmeife,
parus pendulinus. Вуга гнијездо своје обје-
си о гранама. У Србији се каже: „Смрдн
као вуга;” а у Црној гори и онуда по при-
морју вуге се једу, и кажу да им је месо
врло слатко.

ВУГАСТ, а, о, aid fatbig, coloris cinerei.
ВУГДРАГ (Вукдраг), m. annšname, nomen
viri.

ВУЗМАН, m. Mannšname, nomen viri.
вило, m. Mannšname, nomen viri.

ВРЧӑнци, врчанаца, m. pl. (у Барањи) опанци |вуин, m. Mannšname, nomen viri. који немају врнчаница, него су само набра- вӱИЦА, m. Mannšname, nomen viri. ни унаокало, па се одозго вежу канши- |ВУЈА, m. (ист.) vide Byjo.

ма. У Бачкој се оваки опанци највише но- вуЈадин, m. Mannšname, nomen viri. ce. Art Fußbedeckung, calceamenti genus. BYJAK, M. Mannsname, nomen viri. ВРЧАЊЕ, п. 1) бaš Rnurren, murmur. 2) vaš Un= |ВУЈАН, m. Mannšname, nomen viri. zufriebenfein, murmur, cf. врнчање.

ВРЧАЊЕ, n. vide перјање.

ВРЧАТИ, ЧИМ, v. impf. 1) као мачка, или као празно вретено кад се обрће, fnurren, murmuro. 2) врчи на њега, bat etmas gegen ibn, murmurat, cf. вричати.

* ВРЧАТИ, чам, v. impf. (у Сријему) vide перјати
(на гвоздену перанцу). Повјесма се врчају.
ВРЧИНА, f. (у Хрв.) ber Madttopf, matula, cf.
бокал, нокшир.

ВРЧИЦА, f. (р Сријему) vide гвоздена перајица.
ВРЧМАНИЦА, f. (у Ц. г.) vide врнчаница.
ВРЧМАЊЕ, П. (у Ц. г.) vide врнчање.

ВРЧМАТИ, мам, v. impf. (и Ц. г.) vide врнчатн.
ВРША, f. (у Паштр.) vide вршка.
ВРША, f. (у Имоск.) vide вршка.
BPIHABA, f. Warschau, Varsovia.

ВӰЈАН, јна, m. манастир у Србији у нахији
Рудничкој.

ВУЈАНА, f. Frauenname, nomen feminae.
ВӰЈаш, m. Жаппšname, nomen viri. Приповн-
једа се да је некакав Вујаш имао кућу
негдје између Мучња и Јавора, па га све
Турци биједили које за што и глобљавали,
а кад му се већ досади онда рече:
Јаох Мучњу, мучан ти си!
0 Јаворе, јадан ти си !
Да падну кускуни с неба,

Вујашу би се о врату објесили.
BYJETA, M. Mannsname, nomen viri.
вујко, m. ann$name, nomen viri.
Вујо, m. (јуж.) 1) һур. v. Вук. 2) hyp. v.
Вунца.

ВӰЈЧЕТА, m. Mannšname, nomen viri.

ВРШАЈ, m. (loc. вршају) eine didt Barben, bie вузчин, m. Жаппšname, nomen viri.

auf einmal ausgetreten wird, stratum. ВРШАК, шка, m. vide вршчић 1.

tabt Berdeg (im Danat).

ВРШАЦ, шца, m. bie

ВРШАЧКИ, ка, ко, von Вршац.

ВРIВА, f. (по југоз. кр.) vide вршка.

ВРШЕЊЕ, 1) baš Uuštreten, trituratio. 2) bie
Erfüllung, perfectio.

ВРШИДБА, f. баз Wuštreten, trituratio.

BYK, m. 1) der Wolf, lupus. 2) Mannsname, nomen viri. Кад се каквој жени не даду дјеца онда надјене дјетету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да не ће смјети ударити (за то су и мени овако име надјели). 3) (у Ц. г.) у пушке оно гдје стоји кремен, vide чељусти, чељуске.

ВРШИКА, f. 1) на лози као кончићи који су нај-вука, f. luß bei Вуковар.

аппšname, nomen viri. annšname, nomen viri. Grauenname, nomen feminae.

више на крају рачвасти, Siebenzinte, baš Вукадин, m. Mannšname, nomen viri. Mebengabelden,clavicula, 2) у јаја врх за- вукајло, m. Mannšname, nomen viri. ошиљаст, біе Špige am Vi, acumen ovi. BYKAA, M. Mannsname, nomen viri. ВРШИТИ СЕ, врши се, v. r. impf. in Érfüllung Вукаљ, m. geђen, perficior : врши се воља Божја. ВУКАН, m. ВРШКА, f. bie Žifdreufe, nassa, cf. врша, вршва. ВЎКАНА, f. ВРШЉАЊЕ, П. baš Sreten, calcatio. ВУКАНОВАЦ, ВРШЉАТИ, љам, v. impf, кога, као газити кога, досађивати му, treten, calcare. ВРПІНИК, m. vide црепуља. ВРШЊАК, вршњака, m. vide ВРШЊАКИЊА, f. vide вреница :

врсник.

Отвор’ врата, седмакнњо, Материна вршњакињо ВРШЧАНИН, m, Ciner von Вршац,

вішчиЋ, ш. 1) dim. v. врх. 2) dim. v. врг.

Вўкановца, m. поток у Тршићу.
ВУКАС, m. annšname, nomen viri.
ВЎКАЦ, кца, m. Жапп$name, nomen viri.
Вукач, Вукача, m. Жаппšname, nomen viri.
ВУКАШИН, m. Mannsname, nomen viri.
ВУКЕЉА, m, Mannsname, nomen viri.
вукиЋ, m. Mаnnšname, nomen viri.
ВӰКМАН, m. Тапи пате, nomen viri.
вукмиљ, m. Mannšname, nomen viri.
ВУКМИР, m. Wann$name, nomen viri.

« PreviousContinue »