ТРИСКА, f. (зап.) vide треска. ТРИСТА, òreibunbert, tercenti. Трла врла те у коло. ТРЛАЧЕЊЕ, П. vide торлање. ТРИЋИДА, f. (мени се чини као да у Србији|ТРЛАЧИТИ, ЧИМ, v. impf. (у Ц. г.) vide торлати. говоре шрићела) ber breiarmige Qeud - |телити, лим, v. impf. 1) aufpaffen (}. 25. im ter mit dem der Bischof den Segen gibt. ТРИЦА, f. (у Дубр.) тројка у картама, bie Drei, ternio.. ТРИЦЕ, трица, f. pl. 1) vide мекиње. 2) bie Er: fureus. ТРИЧАРИЈА, f. bummeš Зeug, nugae. Триш ћу ви га премјерити златом — Триш ме цјелова — ТРИША, m. (ист.) vide Тришо. клис-Špiel), auffangen, capto. 2) (у горњ. прим.) лан, т. 3. трти га (као кудјеља што се набија), breden, frango. И за жуку онамо се каже шрлиши је, премда се она не трли трлицом, него друкчије као што је казано код ње. fur-|трлица, f. 1) bie (lad3-) Brede, frangibulum. ТРЛИЧАЊЕ, П. verbal. v. трличатн. тело, п. (доље преко Мораве) мјесто гдје ТРИШЉА, f. (у Дубр.) ber Maftirbaum, pistacea | ТРЉА, f. 1) онај што трлн у банању и у дру гој какој игри, ber Wufpaffer im банати се Spiel, captator. cf. банати се. 2) baš 2ufpaf= fen im клис-fpiel, captatio, cf. трљење: иди на шрљу. Трљање, n.baš Seiben, friatio, tritus. consultus. тêк, m. (loc. трку) ber lauf, cursus: Тако ми|ТРЉАЊЕ, п. баз Dayerfdlenbern, incessus inмога брка, биће око куће шрка; убно зеца у шрку; Трком трчи низ бијелу кулу Tрк, in ber Mebenšart: шрк на поље, шет у кућу, cf. трч. ТРКА, f. 1) baš laufen, cursus : стоји шрка око куће; отишла у шрку (у Бродској регементи иду дјевојке и момчад у вече насред| села, па потрчавши свако на своју страну гледају ко ће кога ухватити). 2) ber Bett= Iauf, bas Bettrennen, curriculum. 3) (ст): Ој ти коњу, шрко моја ТРКАЛИШТЕ, п. (у Рисну) bie Mennbabn, curriculum: Ту ти нема броду пристаништа ни коњу тркалишша (приповиједа се у Боци да је казала вила Силноме цару Стефану, кад је био почео, мјесто Котора, да] гради град горе на једноме кршу). Тркало, n. in bem pridmorte: Изићи ће коло на тркало. TÝKAHE, n. das Herumlaufen, circumcursatio. Тркати, трчём, v. impf. umberlaufen, circum curso. ТРКЉА, f. (у хрв.) vide притка: И сребрном прклом затркљао — ТРКЉАЊЕ, n. bas Pflöđen, palatio. ТРКЉАТИ, љам, v. impf. (у Хрв.) pflöcten, pfä5len, palo, cf. притицати. Тркљаш, тркљаша, m. vide причаник, тачкаш. ТРЛА ВЛА, (у Боци) vide аврљ баврљ: А мазањем намазала, Трљати, трљам, v. impf. reiben, attero. ТРЉАТИ, Љам, v. impf. ићи не гледајући куда, baber clenbern, incedo temere, ef. басати. ТрЉЕЊЕ, n. verbal. v. трлитн. тёљин, а, о, без трља, captatoris. трмизање, n. baš Mübren, motus. ТРМИЗАТИ, трмижем, v. impf. (у Ц. г.) помицати се с мјеста: не трмиже, т. ј. не креħe ce c мjecтa, sich rühren, se movere. ТРМКА, f. vide кошница. ТРМУЊИНА, f. (у Боци) vide стаблина. TPH, m. Dorn, spina:) 1) глогов, vide глог. 2) црни, ber clefborn, prunus spinosa. y Грбљу кажу да је од вјештице добро имати чибук од црнога трна. ТРНАВА, f. 1) вода у Славонији код Нове Градишке. 2) многа се села тако зову. тÝнити, трним, v. impf. 1) т. ј. жито ма гумнy, das ausgetretene Getreide (z. B. von Viehfoth) reinigen, everro recrementa ex area. 2) трњем ограђивати, verbornen, vepribus munio. um (ben ieboth) von ber Drefctenne bin=| weg zu kehren, scoparum genus. ТРНОМЕТИТИ, тӥм, v. impf. трнометом скидати сламу и балегу са жита на гумну, кад се вије. трнути, нём, v. impf. 1) ватру, свијећу, aušIö den, exstinguo. 2) трни мало (н. п. брнјаћицу на каиш), ein wenig reiben, tero paulum. трнути, трнём, v. impf. erftarren, torpeo. трњак, трњака, m. ein Dornbufd, dumetum. Трњан, а, о, (ст.) : Ој шумица трњана ТРЊЕ, n. (coll.) Die Dornen, spinae. одоздо), и тако се задоцни; кад већ види шта је, он узјаше на коња па побјегне к својему граду, али га у путу стигне сунце; онда он брже боље сјаше с коња, па утече под пласт, и сакрије се од сунца, али (његовом несрећом) нанђу говеда те разбучу пласт, и ондје га сунце растопи, cf. Тројанов град. ТРОЈАНОВ ГРАД, m. vide Тројан. ТРОЈАЧЕЊЕ, n. baš britte Wilûgen, tertiatio. ТРЊЕЊЕ, n. ban Begebren beš Unraths von ber | ТРОЈЕНАЕСТ, (у Ц. г.) vide тринаест mit allen Eenne, eversio stercoris ab area. ТРЊИНА, f. 1) bie dlebe, bacca pruni spinosae Ој девојко морска шрњинице тров, трова, m. ein betåubenber unb beraufden=| der Fischköder, esca piscaria inebrians. ТРОВАЊЕ, n. bas Sergiften (ber Gifde), venenatio. ТРОВАТИ, трујем, v. impf. vergiften, veneno. ТРОГИР, Трогира, m. bie tant Erau in Dal matien, Tragurium : Од Трогира те до Шибеника ТРОГОЧЕ, чета, п. н. п. ждријебе, òreijäbriges ТРОДРАМИЦА, Ғ. пушка од три драма (т. ј. која прима зрно од три драма). TPÒJÂK, a, o, dreierlei, trifarius. Ableitungen. TPOJE, òrei, tres. cf. двоје : Убило ме шроје синџирлија — ТРОЈИНОМ, breimal fo viel, trifariam : Ја ћу тебе за тројином блага — ТРОЈИЦА, f. Ипzabl von brei, tres. ТРОЈИЦА, f. 1) bie Dreieinigfeit, trinitas : помозн света шројице. 2) намастир у Херцеговини. 3) намастир у Босни (у Зворничкој нахији). ef. Тавна, 4) брдо између Црмнице и Паштровића. ТРОЈИЦЕ, f. pl. fingften, pentecoste. cf. духови. ТрÓJство, f. bie Dreifaltigfeit, trinitas: тако мн ТРОКОСКА, f. (у Ц. г.) коза која се трећи ТРОКРАК, а, о, (у Ц. г.) н. п. виљушке, виле, òreijađig, tridens. ТРОЈАК, тројака, m. (у Сријему) у лончарској трговини лонац, у који иду три лонца|ТРОЛЕТНИ, на, но, (ист.) vide трољетни. мања, кад се и они помећу један у други.| ТРОЛЕТНИЦА, f. (ист.) vide трољетница. ТРОЈАН, m. зидине на Церу (више Двори-|ТРОЛИЈЕСКА, само у овој загонеци; Лијеска шта). Онуда се приповиједа да је у оном шролијеска, у лијесци огањ гори, и у граду бно некакав краљ Тројан, који је огњу човјек стоји (т. j. огледало). сваку ноћ ишао у Сријем те љубио нека-|тРОЛИПА, f. (у Сријему) у овој загонеци : Лнку жену или дјевојку ; за то је ишао ноћу па шролила у липн огањ гори (оглешто дању није смно од сунца да се не рас- дало). топи. Кад би дошао к својој љубазници, тролитни, на, но, (зап.) vide трољетни. натакли би коњма зоб, па кад би коњи зоб|ТРОЛИТНИЦА, f. (зан.) vide трољетница. позобали и пијетли запјевали, он би по- ТРОЉАЊЕ, n. verbal. v. трољатн. шао натраг и до сунца би дошао у свој град. Једном муж или брат његове љубаз-| нице повади свијем пијетлима језике да не могу пјевати а коњма у зобнице мјесто 30би наспе пијесак. Кад се краљу учини да би већ било вријеме ићи, а пијетли још не пјевају, он запита својега слугу јесу лн коњи позобали зоб, а слуга му одговори TPOM, а, о, [dwerfällig, tardus, gravis. да нијесу још (јер је само пипао рукама | ТРОМЕЋА, f. мјесто гдје се састаје међа од трÓљАТИ, трољам, v. impf. ([derzbaft) bünn und hörber scheißen, caeo tenue et cum strepitu, ТРОЉЕТНИ, на, но, н. п. грозница, Frei Sabre bauernb, triennis. ТРОЉЕТНИЦА, f. Т. j. трољетна грозница; три државе, као н. п. што се отприје у ТРдношкӣ, ка, ко, von Троноша. ТРОПИНЕ, f. pl. (у Боци) Ereber, recremen-| häuft im Zimmer, man kann sich kaum umdreben, vix te moveas, ita plenum est cubile. ТРПАНЏУК*, m. eine Reifefenfe, falx foenaria plicatilis. ТРПАЊЕ, n. baš Uebereinanberhäufen, accumulatio. ТРПАТИ, пам, v. impf. übereinanbermerfen, ас cumulo. ТРПАТИ CE, пӑм се, v. r. impf. fid wobin bran= gen, intrudor. Трпеж, m. bie Sebulb, tolerantia: Крпеж и ТРПЕЖњак, m. (у Перасту) baš if tudy, men- ТРПЕЗАРОВ, а, о, без трпезар, tricliniarii. тропол, а, о, von brei tüden (udes), la- ТРПИЈА, f. (у Ц. г. и у Сријему) дуга боtus tres panni latitudines: лест, у којој се много једе : појела га upuuja! Urt Krankheit, morbus quidam. И откала шрополу поњаву ТРОПОНӣ, на, но, н. п. губер, т. ј. од три трпити, пӥм, (зап.) vide трпљети. је изједе или може изјести, in ber Une bo=|ТРПЉЕТИ, Пӥм, v. impf. (јуж.) leiben, ertragen, ТРОСКА, f. od lace, scoria, cf. шлакња. perpetior. ТРПУЉИНА, f. (у Ц. г.) Офіmpfwort für einen Menfden, convicium in hominem : трпуљино једна! cf. трпија. ТРСАТИ CE, сâм се, v. r. impf. feft werben, solidesco: У дну му се бусало, у сриједи ирсало (кад се напија). ТРОІНАК, шка, m. (у војв.) 1) bie Roften, sumtus. 2) он иде о свом трошку (т. j. чини по својој вољи). cf. хӑрач. ТРОШАН, шна, шно, gerbredlid, fragilis. ТРОШАЏИЈА, m. Који много троши, Berfdwen=|ТРСЈЕ, n. (око Петриње) vide виногоград. ТРСКА, f. Mobr, arundo, cf. трет. ТРСИТИ, СИМ V. pf. (у Ц. г.) vide свршити, cf. отреити. ТРСИТИ СЕ, СИМ се, v. r. pf. forgen, curo, cf. бринути се, старати се. ber, sumptuosus. ТРОШЕЊЕ, n. 1) baš Refren, expensatio. 2) ba| ТРСКОВАЦ, ковца, т. ба$ Дambušroßr (als Bröckeln, friatio. 3) das Brechen, fractio. Spazirstock), baculus ex arundine Indica. ТРОШИТИ, ШИМ, v. impf. 1) ausgeben, zebren TРСКОВАЧА, f.bas Dambušrobr, arundo BambosL. expendo. 2) н. п. хљеб, Érümeln, bröđeln,|ТРСЉИКА, f. vide тршљика. frio, cf. тринити, мрвити. 2) ломити, bre=|ТРСНАТ, а, о, (у Боци) н. п. чељаде, tämmig, chen, frango: Троши врата тешком топузином robustus, cf. крупан, крут. Трст, f. (у Дубр.) vide трска: танак као ТРОШИТИ СЕ, шим се, v. r. impf. 1) fid in Un= ТРОШИЦЁ, мало, мрвице: само је узео шро- ТРПАНАЦ, ӑнца, m. трпанац у соби, не може се човјек окренути, eз ift alles voll ge= ТРСТЕНИК, Трстеника, m. многа се мјеста ТРСТЕНИЦА, С. поток који утјече у Колубару TÄT MPT, in ber Erzählung, um bas verlegene|ТРУЛА КОБИЛА, f. у игри ускуч-кобиле. тіти, трём (тарём), (тро, трла, part, pass. Труло, п. (у Сријему) bie Ruppel in ber Rirde, трвен и. трён) v. impf. 1) reiben, tero. 2) ко- tholus. cf. кубе. га точком или колом, rabern, illido rota.|трӰлост, трулости, f. vide трухлост. 3) лан, breden, frango. 4) какав усјев, т. ТРУЉА, f. (у Барањн) vide рита, прња. j. газити, treten, calco. 5) : Напушћајте рте и загаре, Нека шару срне и кошуте ТРТИЦА, f. baš dweifftüc vom gebratenen flügel. ТРУЉАВ, а, о, vide ритав. ТРУЉАР, труљара, m. који труље купује, ber Lumpenmann, qui panniculos ostiatim colligit. Bes|ТРУЉЕЊЕ, n. vide трухљење. тртосити, сим, v. impf. {dnel baђerplappern, blatero indistincte. TÈTOHIÊHE, n. das Schnellplappern, blateratio. TéKÊHE, n. das Recken des Hintern in die Höbe, arrectio natium. ТрЋИТИ СЕ, трћим се, v. r. impf. ben Sintern in die Höhe recken, arrigo nates. ТрЋКА, f. (у Сријему) Žeidhubn, gallinula chlo ropus. ТРУБА, f. 1) bie Erompete, tuba, buccina, 2) труба платна, ein tüd feft zufammengemiđelte ТРУМБЕТА, Уу загонеци. TPYMIIA, f. der Trupp, Haufe, turba, cf. ro мила : Кој' с малијем боја битн не ће, Веће жели да на шрумпу удри тРŶн, m. der Splitter (im Auge), festucula: Heма ни шруна, т. ј. ни мало. ТРУНАК, нка, m. hyp. v, трун. трунити, труним, v. impf. 1) anftauben, verun= reinigen, sordibus conspergo. 2) труни сниjer, es ftöbert, nives circumvolitant, 3) н, п. уши из главе, beraus töbern (mit bem Ramm), expurgo. Reinmanb, massa lintea. 3) eine Molle über=|ТРУНКА, f. vide трун. baupt, volumen. 4) bas felt ausgejogene Sarn| ТРЎНТАШ, трунташа, m. ber Gaulenger, homo am Weberbaum, massa telae: Доведи ми дугонокту другу, Да прокопа на вратилу трубу Трубач, трубача, m. ber Zrompeter, tubicen. Савићу се у шрубицу, ТРУБЈЕЛА, f. пандурница у Рудинама. ТРУД, труда, m. bie üђе, opera, labor. pensa. ТРУДБЕНИК, m. ber id bei etmas Mübe gibt, ber Eiferer, qui enititur. ТРУДИТИ, трудим, v. impf. 1) einen bemüben, ibm úbe maden, fatigo. 2) (у Боци) радити, трудити се, arbeiten, laboro: не ће да шруди: шруди па ћеш иматн. ТРУДИТИ СЕ, трудим се, v. г. impf. 1)ü: he geben, fatigor circa rem, desudo in re. 2) труди се жена, т. ј. порађа ce, in Geburtsschmerzen liegen, Freißen, parturio. труЂЕЊЕ, n. bas Demüben, defatigatio. ТРУЛАДАК, латка, m, vide трухладак. deses. ТРУНТЕЉАСТ, а, o, unterfegt, habitu corporis brevis et obesus. ТРУНУТИ, нём, vide трухнути. ТРУЊАВ, а, о, mit Oplittern verunreinigt, aqua ча ТРУО, трула (трухла), ло, (трухли, ла, ло) 1) morfd, verfault, putris: Не стаје он на трухлу даску. 2) (у Далм.) трухла жена, т.ј. трудна, {dwanger, gravida. ТРУП, m. 1) ber Humpf, truncus. 2) (у Дубр.) некака морска риба, Urt Gifd, piscis genus. ТРУПАЦ, пца, m. (у Грбљу) некака буљица, особито око уста, за коју се мисли да се за то испење што је онај човјек нешто јео што је прије мачка јела; за то се и лијечи овако: узме болесник комадић врућега круха како се извади из пећи, па њиме дотакнувши трупац пружи га мачки говорећи: „Мачки трупац мени крушац”. Кад тако учини двапут, трећом рече: „Мачки и трупац и крушац”, па онај комадић да мачки те га изије, и по том кажу да трупац прође, а веле да и онако не траје више од три четири дана. . ТРУПАЧКЕ,) (У Ц. г.) н. п. скочити, т. ј. с | ТРУПАЧКИ, мјеста, aus bem Stanbe,obne Winlauf. ТРУПИНА, f. 1) augm. v. труп. 2) caudex. ТРУПИЦА, f. (у Ц. г. и у Дубр.) пина: Засјекао брке као на (у Ц. г.). У Дубровнику стоји шруаици. ber log,|ТРЧКАРАЊЕ, n. vide трчкарење, ТРЧКАРАТИ, рам, v. impf. vide трчкарити. vide тру-|тРЧКАРЁЊЕ, n. dim. v. трчање. шрупици | ТРЧКАРИТИ, трчкарим, dim. v. трчати. витао на тРЧКАТИ, кам, v. impf. dim. v. трчати. ТРЧКЕ, (у Рисну) трчећи, laufenb, currens. ТРУПКА, f. ber, gradus tolutilis: ски, ber Равдong, gradus tolutilis: Шваба вози трупкалицом. ТРУПЉЕ, n. coll, v. труп. Други мејдан под гором Трусином Под пазухо боцу шрусовине, (1) bie Drobne, fucus. 2) (у ТРУТИНА, f. augm. Сријему) трутови, ein bö3 artiges Fingergeschwür, ulcus. ТРУЋАЊЕ, П. vide бацање. ТРУЋАТИ, ћам, v. impf. vide бацати. ТРУХЛАДАК, атка, m. ein tüt faules Solz, ТРУХЛИНА, f. ber ober, bas moride tüd, ТРУХЛИТИ, Лӥм, v. impf. faulen, putresco. ТРУЦКАЊЕ, n. basdütteln (im Bagen), quas- ТРУЦКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. gedüttelt werden, quassor. трушни, на, но, н. п. хљеб, Kleien, furfu reus. ТРУШНИЦА, f. (у Барањи) шрушни хљеб ТРЦАЛО, п. (у Боци) vide цртало. ташнат, а, о, (у Паштр.) vide тренат, ТРщчак, трщчака, m. Morgeûc, arundinetum, cf. рит. Ту, bort, ba, istic. ТУБИТИ, бим, v. impf. vide тувити, 1 ТУБОК, m. (у Ц. г.) мали сирчић, што се даје дјеци, ein laibden Räfe, ein Räsden, ca Ђе је сама, а не има друга, 2) туго и невољо! fagt bie unwillige, aber тугаљив, а, о, Eigelid, titillationem aegre sus- TyrÒBÂHE, n. das Klagen, Wehklagen, lamentatio Поче им се Чупић шуговаши Не пењи ми шатор шудар Тудијер мн мину Млад јунак на коња — туб, туђа, ђе, (туђи, ђа, ђе) fremb, alienus. туЂА, f. bie Grembe, aliena: Иш туђа! ТУБЕЊЕ, n. ba damen, Berlegen=fein in ei= nem fremden Hause, verecundia in domo aliena. ТУБЕР, vide тудијер; Еда би се шубер одбранили |
