Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

militis turcici. 2) adv.mie ein Sejmen,

more sejmeni.

Сека, f. hyp. у. сестра.

Секана, f. rauenname, nomen feminae.
Секин, на, но, бес сека, sororculae.
Секира, f. (Рес.) vide сјекира.
Секирешина, f. angm. 9. секира.
Секирица, f. dim. у. секира.
Секирий, на, но, (Рес.) vide сјекирни.
Секуна, f. (сп.) vide сека,
Секулићи, т. pl. (Рес. и Срем.) vide
сјекутићи.

Секуцала, само у овој поскочици (13
Reim):

„Ој ти секо секуцала! "Јеси ли се 1**пала?

Селак, т. Тапи пате, nomen viri. CeЛậm*, m. der türkische Gruß, pax!: ,,Како дође Облачићу Раде,

„Тако Турком Турски селам даде Селе! hwefter, soror! cf. брале, мале: ,„Братац сестру с нова града зове: „Ајде селе, оседлај ми коња — Ceлeн, m. fremde Liebstöckel, ligusticum levisticum Linn.

Селиши, им, v. impf. wegfiebeln, transfero. Селитисе, имсе, v. r. impf. Педем, commigro.

Селиште, п. Drt, mo ehevor cin Dorf gewesen, locus olim habitatus: „Коренита! село и ти ли си? „Да ми није руде од лонаца, ,,Испод кућа чести воденица,

Не 6 се звала село, већ селиште.

HII

Село, п. баš Dorf, pagus: у Србији су велика села, која имају око 100 кућа, а има села и од 15 кућа; али и највише има од 30 до 50 кућа. По брдовитим мјестима тако су куће раздалеко, да је село од 40 кућа веће од Беча, н. п. у једном потоку стоје неколике куће, па онда (Бешто по саша, или читав сап далеко) у другом неколике и т. д. па се све зове једно село (доклегођ његова земља држи, које се врло добро зна; тако људи из два села могу бити комшије). А по равни (као н. п. по Мачви и по Браничеву) доста су честе куће по селима, али опет нијесу у реду, као н. п. по Сријему и обуда по Њемачкој, него растркане (као и по варошима по Турској) по пољу. Онамо се човек може преселити из једнога села у друго кад му драго: ниши му се треба јавити ономе спаији из чијега села полази, ономе у чије долази; кућу своју Може продати, или раскопати, а вотњаке и винограде може долазити ще брати сваке године, а спаији дабаши десето; а у оном селу ђе долази, може начинити кућу на пустој земљи ђе му драго, и себи крчити њиве и ливаде, и садити вотњаке и винограде, колико му драго. Кад спзија дође у село да купи главницу, и стане из тефтера звати све сељаке редом по имену, онда му сељаци кажу: ,,тај се оселио, или:,овај се доселно. По равни, особито по голетним мјестима, врло су куће рђаве: понајвише покривене су кровином, или лубом, али по брдовилим мјестима има кућа врло лијепије и тврдије: млоге су подзиДане каменом, а понајвише су покривене даском (шиндром); соба нема свуда, него се зими понајби. ше грију код ватре, а спавају по вајатима (cf. клијет), и онако у кући; димњака нема голово нигђе по селима (осим у Мачви поред ве, и у Браничеву ђешто око Дунава, и на Влашким земуницама), зато се кашто пуши у ђекојим кућама, да оће очи да испадну од Дима. У Србији нигђе нема Турака да сједе по селима, него сами Србљи, а Турци по варошима; a y Босни има и Турскије и Шокачкије

села.

,,

??

Са

Селски, ка, ко, (ст.) vide сеоски.. Ceлân, m. 1) der aus dem nämlichen Dorfe ift, ejusdem pagi.

[blocks in formation]

Сенаторски, ка, ко, 1) Senators», senatorius. 2) adv.fenatorif, senatorie. Сенина, f. augm. . сено.

Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеничић (сеничић), m. (Рес. и Срем.) vide сјеничић.

Сенички, чја, чје, (Рес. и Срем.) vide сјеничји.

Сенка, f. (Рес. и Срем.) vide сјенка. Сно, п. (Рес. и Срем.) vide сијено. Сент*, m. vide завичај. Сента, f. варош у Бачкој. Прокопсао, као Турски цар на Сенти. Сентандрија, f. St. lnbre (bei fen), colonia Serborum St. Andreae. Сентандринац (нца), човек из Сентандрије. Сентандријски (Сентандријнски), ка, ко, yon Сентандрија.

Сенце, n. dim. у. сено. Сењ, m. bie tabt Beng, Seguia. Cењанин, човек из Сеља. Сењанка, жена, или ђевојка из Сења. Сењски, ка, ко, von Сет:

„Сењани се у лоб подигнули „О Јуриша Сењски барјактаре Ced6a, f. die Siedlung, Ansiedlung, migratio, translatio.

Сеоски, ка, ко, 1) Dorfs, pagi. 2) adv,
mie im Dorfe, rustice.
Себце, n. dim. . село.
Cenem, m. vide комарица.
Сепетина, f. augm. у. сепет.
Сепешић, m. dim. 9. сепет

Сenиja, f. die Gerberkufe der Kirschner, vas pellionum.

Сера, f. (Рес. и Срем.) vide cjepa. Серашлија*, m. vide крајишник: „Сератлије добре коње ране Серашлијнски, ка, ко, vide крајишСератлијски, ка, ко, нички. Серашћер*, м. Der Serašfier (Com menbant), dux. cf. поглавица:

„И пред војском до два серашћера Сердар, m. der Gerb (горов, Seneralgemaltiger), vindex criminum militarium generalis. У Србији и у Босни (по варошима) сердари затворају Турке, као муселими ришКане.

Сердарев, ва, во, без Gerbar, serСердаров, ва, во, j dari. Сердарски, ка, Ко 1) Serbar, serdari. 2) adv. wie ein Serdar, more serdari.

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]

Сецање, п. (Рес. и Срем.) vide cje

цање.

Сецали, ам, (Рес. и Срем.) vide cje

цати.

Сецкање, n, dim. 9. сецање.
Сецкати, ам, dim. . сецаши.
Сеча, f. (Рес, и Срем.) vide сјеча.
Сечива, п. pl. (Рес. и Среж.) vide cje-

чива.

Сечивица, f. (Рес. и Срем.) vide cje

чивица.

Сечимице, (Рес. и Срем.) vide сјечи.

мице.

Сибињ, т.

еrmannat, Cibipium. Сибињанин, m. н. п. Јанко, von Mer. mannjtabt, Cibiniensis.

Сибињски (Сибињски), ка, ко, рег. mannstädter, Cibiniensis:

„Да ти да Бог, Сибињска војводо! „Да добијеш цара на Косову Сив, ва, во, grau, canus. Сивац, вца, ш. 1) сив коњ, ber Brau. fhimmel, equus canus. 2) прође сивац Крушевац, дав ift оrbi! Сивоња, м. сив во, ein grauer D3,

bus canus.

Сивоњин, на, но, без сивоња, bovis
cani.
Сивуља, f.

bos cana.

Сива краба, grave Ruh,

Сивуљин, на, но, čer сивуља, vaccae

canae.

Сивчев, ва, во, без сивац, equi cani. Cura, f. der Kalkfinter, stalactites. Сигуран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) фе, securus. cf. поуздан, јамачно.

Сигурност, f. bie iherheit, securitas. Сиђети, сједим, (Ерц.) vide сједити. Сијање, п. (Ерц.) 1) дав än, semiuatio. 2) das Sieben, cribratio. Сијање, п. дав Stängen, fulgor. Сијасет*, m. Ungelegenheit, molestia. cf. биједа, напаст. Сијаши, јем, v. impf. (Ерц.) 1) fäen, sero. 2) fieben, cribro, Сијати, ја, v. impf. н. п. сунце, glän. sen, leuchten, fulgeo.

Сијатисе, амсе, v. г. impf. [фіттеп,

mico.

Сијевање, п. (Ерц.) дав Leuchten (дев Blikes), micatio.

Сијевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) [еиф. ten (vom Blige), micat 2) сијева у но

[blocks in formation]

an, es reißt mich im Fuße, torquetar Сијевнуши, нем, v. pf. (Ерц.) 1) ф mihi pes, saevit (?). Сијед (comp. сјеђи), да, до, (Ерц.), ten, emico. 8) reißen, torqueo.

grau, canus.

Сиједити, им, vide сијеђети. Сијеђење, п. (Ерц.) дав Brau техдеп,

canescentia.

Сијеђеши, једим, v. impf. (Ерц.) т grauen, canesco. Cujeлo, n. (Eрu.) die Sitgesellschaft, Besuch, invisio, consessus. Сијено, п. (Ерц.) 1) дав Бец, foenum. Сијенце, п. dim. у. сијено. 2) ein Heuschober, meta foeni. Сијерак, рка, т. (Ерц.) Катe einer Hirseart, milium indicum? Cijepa, f. pl. (Epy.) die Spiegelfechterey, Taschenspielerey, praestigiae. Сика, f. һур. у. сиса. Сикира, f. (Срем.) vide сјекира. Сикиљ, m. clithoris. Сивирић скела, f. Катe einer Цебег Сикиретина, f. augm. v. сикира. fuhr über die Drina, bei Coкo, nomen trajectus.

Сикирица, f. dim. . сикира. Сикирий, на, но, (Срем.) vide cje. кирни.

Cina, f. 1) die Gewalt, vis. 2) die Macht, potentia. Сила Бога не моли; Сила отме земљу и градове; или је сила, или драга воља ? силом иде, силом једе; Силом прди, а рђом смрди (одек: од силе прди, а од рђе смрди); силе те убиле! (у Сријему и у Бачк). 3) adv. сила пуша, febt oft, saepissime; сила Божја! е viel, mirum quantum; сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д.

Сілазити, им, v. impf. berab teigen,
Силажење, п. дав Дегабдеец, descendo.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Симиџијница, f. 1) ber Bäderlaðеп, без симиџија, taberna pistoris. 2) діе ука дев симиџија, uxor pistoris. Симка, f. Frauenname, nomen feminae. Симо, т. (Ерц.) һур. . Симеун. Самша, ш. Бур. 5. Симеун Câu, m. der Sohn, filius. Синак, нка, m. (voc. синко! мој синко!) һур. у. син.

Синатор, m. (доље преко Мораве) бес Unuterines (Senator), pro kneso: камо синатор, нека донесе коњма сена. Синаторов, ва, во, деё синатор, ргоknesi.

Синаторски, ва, ко, 1) Šinatore, proknesorum. 2) adv. wie ein Sinator, more proknesi.

Синђа, f. Frauenhame, nomen feminae. Синија, f. бет (ntedere) peifeti{ch, mensa. cf. софра, трпеза, сто, астал. Синијца, f. dim. v. синија. Синиши, им, v. impf. zum Sohn ans nehmen, adopto.

Синов, ва, во, дев obnb, filii. Синовац, вца, m. дев Scuber Sohn, fratris filius.

Синовица, f. Bruberštohter, fratris fi

lia.

Синовичин, на, но, бег синовица, fra

tris filiae.

[blocks in formation]

Cune, gestern Abends, heri vesperi.
Синоћии, на, но, vide синошњи.
Синоћница, f. vide синотњица.
Синути, нем, v. pf. crglanjen, mico,
efiulgeo.

Синчић, m. dim . син.
Синция *, m. vide ланац.
Синціпі, m. dim. 9. синџир.
Синцирли зрно, п. bie Kettentugel, glo
bus catera junctus globo:
„Синџирли га зрна ударила
Chieme, n. die Annahme an Sohnes
Ctatt, adoptio.

-

Сињи, ња, ње, graulich, blau, coeruleus: кукавица, море, гром (пуче као сињи гром).

Сппање, п. да hütten, treuen, Sie= Gen, fusio, sparsio.

Сипати, ам (и сипљем), v. impf. [üt ten, spargo, fundo.

Сипити, пи, v. impf. н. п. киша, fcin regnen, nebeln (österr. Nebelreißen), pluit lenissime.

Сипљанв, ва, во, engərü lig, asthma-
Сипљив, ва, во, Í ticus.

Cina, f. das Asthma, die Engbrüstig.
feit, asthma, angustia spiritus.
Cup, m. ber Käfe, caseus.
Cupaдa, f. eine blaue Schnur zur Ein-

fassung der Bauernröcke, funiculi genus. Сирадити, им, v. impf. mit сирада. verbrämen, praetexo,

Сирађење, п. дав Berbrämen mit сурада, praetextio.

Сирац, рца, m. 1) ein ؟aib Räfe, forma casei, caseus. 2) сирац воска, лоја, forma ut casci.

Сирење, п. 2) даз Räfen, coagulatio. 2) (по неким мјестима, као н. п. по Ваљевској наији) vide спр. 3) даš trä= ge Wrbeiten, labor piger. 4) какво је то сирење? (her{haft) was ift дав quid rei est hoc?

Сирипти, им, v. impf. 1) käsen, zu Käse machen, coagulo. 2) langsam und träge aróciten, шта ти сириш? quid ces

sas?

Cupiшume, n. das Käselab, der Labmaдеп, coagulum.

Сирии, на, но, н. п. неђеља, каца, Käse, casei.

Сирњаја, f. (у Сријему) vide рујница. Сиров, ва, во, to, frijh, crudus, н. п. дрво, месо. Сировина, f. frifdjeb Sols, ligna viridha, cruda.

Сировица, f. ein Stüd frifches Sols, lignum recens.

Сирома, т. деr Hrme, pauper; miser. Сиромаш, £. (coll.) bie Wemen, paupc

res.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Сирчић, m. dim. 9. спрац.
Cica, f. bie Bruff, imamma.
Сисак, ска, m. 1) vide носац. 2) ва-
рош у Реатској, Sißed, Siscia.
Сисање, п. даš Saugen, suctus.
Сисати, ам (и сишем), v. impf. fau=
gen, sugo.

Сисетина, f. augm. 9. сиса.
Сисица, f. dim. у. сиса.
Сисурина, f. vide сисетина.
Сит, та, о, fatt, satur. Сит глад-
ну не разбира.

Сита, f. 1) scirpus palustris Linn. 2) eine Art Honig, mel sponte fluens. Ситан, шна, но, lein, minutus, (ffein= Förnig, fein): симан бисер; ситна со, риба, ђеца; ситно брашно;

ситни новци и т. д.

Ситка, f. дав Sieb, cribrum. cf. сито. Ситниж, т. (coll.) bie Kleinigteiten,

quisquiliae (auch von Kindern)." Ситнина, f. bie Sleinigteiten, scruta. Силниши, им, v. impf. gertleinern, mi

пио.

Cиmипа, f. 1) die Waldkirsche, cerasus

silvestris. 2) die Frucht davon, cerasum silvestre. Ситница, 1. вода у Србији (у Косову): „Уватно и Лаб и Ситницу Симњење, п. baš Berfleineu, minutio, Сито, n. vide ситка. Сићи, сиђем (и сидем), сишао, т. herabtommen, descendo. Сичан *, m. vide мишомор. Сјајан, сјајна, но, glänjend, fulgidus. Сјајање, п. даš Slängen, fulgor. Сјајашисе, јимсе, v. r. impf.glängen, fulgeo.

Сјакање,, n. cf. Божић.

Сјакаши, сјачем, v. impf. cf. Божић.1 Сјакнути, нем, v. pf. cjaj jagen, ci. Божић.

Сјевер, т. (Ерц.) 1) ber or mind, a

quilo. 2) Norden, aquilo, septentrio. Сјеверни (сјеверна), на, но, (Ерц.) nördlich, aquilonaris. Сједа, f. (Ерц.) само у овој загонетки: Сједа сједи у сједину граду, цар је проси, Окован је не да? (одца у тору, курјак и пас). Сједало, п. (Ерц.) мјесто ђе сједају der Hühner Schlafort, sedes

кокоши,

gallinaria. Сједање, п. (Ерц.) 1) дав Rib consessio. 2) das Sißen der Hühner auf der Steige, sessio gallinarum. Сједати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) fi fes hen, cousideo. 2) sich schlafen sezen (vor Hühnern), consideo. Сједин, на, но, cf. сједа. Сједити, им, v. impf. (Ерц.) 1) figen, sedeo. 2) wohnen, habito, sedeo. Сједница, f. (Ерц.) дав Cisen, sessio: прођисе сједнице; нема од сједни

Це ништа.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »