Page images
PDF
EPUB

тёпе[*], пета, п. (у Сријему) котрљ сврх тје па кад коме треба што да му шије (н. п. мена у цега. cf. [vide] тепелук [1].

гуњ, чакшире, зубун), он га зове својој кући, тёпелак[*], тёпеока, т. (у Боци) vidе тепе те ондје ради.

лук [1]: Дивно ти је Type погодило Под тс- тёрзијан ,* m. Sеr chlägel, Ser Riel Seg eithers иелак у чело јуначко

jpielerg и. f. m., plectrum: Тамбурице, моја Тепелен, т.: Опреми је в Теаслену граду дангубице ! Терзијане, мој голем зијане — тёполук[*], т. 1) jilberne pдer golene gejtіttе терзијин, а, о, бeg edneiders, sartoris.

Platte auf den (meist rothen) Frauenmüşen, ornatus rèp3lljack, tiarae muliebris. cf. тјемењача [2, тепе, те- терзијски, "ка, но, ефеivеrѕ, sartorum. пелак]. — 2) (у дуrе пуніке крај доље од терзилица, f. Sіе ефneiberin, vestifica. кундака, а у пјесмама и јабука у мале пу- терзилук,* m. Sas ©фneiserbanopert, ars sartoulike, der Flinten. und Pistolenkolben, manubrium ria, vestificina. Hintae (fistulae igniferae): И покрили пушкам” тёркија (cf. терѣија),* f. 1) Ser Xanteljаd без теислукс

Reiters, mantica equitis. 2) der Riemen am tènêne, n. das Herumschweifen, vagatio.

Sattel, woran der Mantelsack befestigt wird, lora тёпка, f. (у Лици) дивља или каква друга кру manticae.

шка, која се не може јести док не угњили, терлидиба, * f. (ст.) 24rt Зейд зи Rleisungен, cine 24rt Dirne, piri genus [pirus communis терлидива, texti genus: По jелеку терлидиба L. var.].

до земље Казаћу ти што су дара дали : tèncuja,* f. (pl. gen. Tèncîja) cin kupfernes Vecken, Два патића двије терлидивс

pelvis aenea: у тепсијама се пеку највише терлуци, тёрлука, т. p. wеiblеѕеrnе untеrjcbube пите, а и риба и месо.

der Frauen, calcei interiores feminarum. тепсӣјца, f. dim. p. тепсија.

тёрно, vide [1]те [2], тер: Соко сједи, терно тести се, тёиём се, у. r. impf. berujbmeijet, гледи vagor.

терија,* f. vіdе теркија. тёр, vide [1] те 2.

тёеан, сна, сно, (ист.) vidе тијесан. теразије, f. pl. 1) (у војв.) vidе терезије. tècâne, n. das Zimmern, Behauen, exasciatio.

2) [Tepazujc] in Belgrad ein Stadtviertel. Técath, tenuem, v. impf, behauen, zimmern, exтеразӣјце, f. pl. dim. р. теразије [1].

ascio. 1. терак[*], pкa, m. н. п. од хаљине или од | тёекера,* f. Sеr gеttеl, Gфеіn, scheda, tеѕѕеrа. цреваља, баз Rujter, forma.

тескоба, f. (ист.) vidе тјескоба. 2. терак, (у ц. г.) vide [тешто] aкofile. Tècna, f. eine Art pade (der Trogmacher), asciae теранка, f. Streit, lis. [vide парба]. cf. рас genus ad excavandum. теранција, пра.

тёслар, теслара, m. (у Сријему) бијела водена терӣње, р. (ист.) vidе тјерање.

тица већа од патке, 24rt 213ajerpogel, avis aquaтёрати, рам, (ист.) vidе тјерати. тёрати се, рам се, (ист.) vidе тјерати се. тёслица, f. dim. p. тесла. терба, f. Ctreit, 43rозер, lis. [vide парба). теснити, тесним, (ист.) vidе тијеснити. тёре, (ст.) vide [1] те 2: Тере нама садо ин- тёставан, вна, вно, (ист.) vidе тјеставан: Те

дат стигне Од лаката терс до ноката ставне јој обадвије руке, Месила је беле Они сједе тере пију вино

летурђије терёвије[*], терезија, f. pl. бic Chalwage, libra. тесте,“ ета, п. баз диреnѕ, duodecim. cf. [теразије 1; vide] мјерила.

Tècrebama," m. das Musterstüd eines Dubends (das терезијце, f. p. dim. р. терезије.

nicht mit eingewickelt ist), exemplum, specimen тёром, vide [1 те 2) тере: Терем Бога мо duodecim ejusdem generis rerum.

тестера[*], f. (у војв.) vide тестере. Tépet, m. (y Bojb.) die Last, Fracht, onus vehi- rectèpâne, n. das Sägen, serratura. [cf. recreculi, navis. cf. товар [1].

рисање). теретан, тна, тно, н. п. кола, bеlаѕеr, befract)= тестёрати, рам, у. impf. jägen, serro, serram tet, oneratus.

duco. cf. тестерисати. тёреце[*], f. pl. Stag osel (her Solsarbeiter), тестере[*], peтa, n. Die Gäge, serra. cf. пила [3,

proplasma (aurifаbrоrum). cf. калуп [1]. тестера), шега. терзибаша, m. Ser Sectneijtеr ѕеr ефеіsеr, sar- тестерисање, п. [vide) тестерање. torum collegii praefectus.

тестерисати, ришём , v. impf. vіdе тестерaти. терзибашин, а, о, без терзибалина, sartorum col- тестија, f. ein 23ajjertrug, urceus. cf. [vide] legii praefecti.

крчаг. терзибаш иниця, f. Sіе Tral Sез терзибата, иxor | тестијетина, f. augm. p. тестија. той терзибата.

тестијца, f. dim. p. тестија. терзија, т. (pl. gen. терзija) Ser себеіsеr , тестӣp,* тестира, т. 1) бie freijprecina (eines

sartor. cf. [vide] кројач [1]. У Србији по сс Xebrburjфен), emаnсiраtіо (?): је ли узсо телима терзије су сељаци као и остали људи, стир ? дао му је тестир. cf. справа [2]. —

ticae genus.

.

[ocr errors]

nen,

се коза.

2) Erlaubniß. venia, licentia [vide Aony

lucror.

. 3) dauern, duro [vide tpaштење; cf. Слободан 2]: Не могу ти дати јати 1]: Дуго ти се име спомињало Докле Биограда Без тестира царева везира — текло сунца и мјесеца Је ли тестир мало поиграти

төћи се, [v. r. impf. vіdе прцати се :) тече тесто, п. (ист.) vidе тијесто. тета, f. hyp. р. тетка.

теферич,* m. 1) bie Sanofahrt, Sanspartie, epuтётак, тка, т. 1) очине или материне сестре lum rusticum: отипіли на теферич. 2)

Myx, der Tante Mann, maritus amitae aut ma Sag gantshaus, villa: Па попали Турске каterterae. 2) стао као тетак, mie ein kimi рауле и обори Турске тефериче

niel: прави тетак. cf. [vide] дедак. тефтедар[*], тeдaрa, m. Ser Rehnungsführer, quacтёти [тенути), дћу, vidе хтети: Не те га Тода stor: Везак везла сеја тефтедара љубити —

тефтедiрев, а, о, vidе тефтедаров. тетива, f. 1) бie Cерrе без Bogens, nervus: Запе тефтедаревица, f. vіdе тефтедаровица.

стрелу за златну тетиву 2) бie laite pon тефтедаров [тефтедарев), а, о, бев тефтедар, Серпеп, chorda, nervus. [cf. тетиво, жица 4]. quaestoris.

3) (у Бјелопавл.) греда преко остали- тефтедiровиця (тефтедаревица], f. Die Trau Bes јех греда одоздо на тавану. У Тришићу у тефтедар, иxоr quaestoris,

кући нашој овака се греда звала окагача. тефтедарски, кa, кo, Leftecars, quaestorius. тетивика, f. (у Дубр.) бie [italienijфе] Ctech - тёфтер[*], т. (дір ##ga) Saş Reфинg=bu), rawinde, smilax aspera L.

tionarium, codex accepti et expensi. тетиво, п, vidе тетива [2]: Ја бих свашто, тёфтерење, п. баз 2ufibreiben Ser Rефтина, ra

мајко, раскинуо До проклето дрндарско те tionum adnotatio.

тиво Поживао жицом од тетива të reputu, pîm, v. impf. buchhalten, rationes тетик [тефтик],* m. vide [2] лук [1].

curo. тетин, а, о, беr Xante, amitao aut mаtеrterae. тёфтик[* т. (у ц. г.) vidе тетик. тетица, f. dim. p. тета.

Tè Tü, re táma, m. die Untersuchungsfonimis. тётка, f. очина или материна сестра, Sie Zante, sion, das Untersuchungs- Kommando an Ort und amita seu mаtеrtera. [cf. љења).

Stelle, quaestio (de latronibus). Teorum cy тёткин, а, о, Ser тетка, amitae et mаtеrterae. од прије бивали особито послије ратова кад тётков, а, о, без тетак [1], mariti amitae aut се појаве многи хајдуци: на то одређени materterae.

Турци изиђу у народ пак се намјесте на Тетово, п, мјесто у старој Србији к југоистоку. једноме мјесту и ондје сабију сав народ у

Турци у Тетову говоре Турски и Арнаут оборе (као стоку) и мучећи га и уцјењуски, а Хришћани Српски, и то боље него јући ипту да им се издаду хајдуци, па ако и у Крчави и у Гостивару. Око Тетова има им се ко изда, набију га на колац. На терсела у којима су људи закона Турскога а тишима се губе и други људи осим хајлука говоре Српски.

који се нађу да су криви, а глобљавају се тётошење, п. Sag flege, curаtiо. тетошити, пії м, v. impf. (у Сријему) pflegen, тефтишење, п. Заз тефтиш-haften, quaestio.

foveo : како јој не би здраво дијете било, тефтишити, тефтишим, v. impf. тефтиш-bаltеп, кад све око њега тетоши. cf. његовати, сна quaestionem habeo.

. жити, блажити [2; гајити).

тёхарица, f. (у Дубр.) колач с бијелијем јатётреб, (ист.)

јетом у сриједи за ускрс као лук за божић, тётриб, (заи.)) m. vіdе тетријеб.

eine Art Dsterkuchen, spirae genus. тетриван, тривана, т. See Talantin, sella ge- тёпиво, п. vіdе течевина: Неправедно тециво

statoria, lесtіса. Турски везири особито пу на треће кољено не слази. тују у тетриванима.

tènukyha, f. 11. m. der Haushälter, die Haushälтетријеб, m. (јуж.) Sex 21иеrbаb, tetrao [ura terin, pater et mater familias. gallus L.].

теча, т. (у војв.) һур. р. тетак. тетрљан, т. [cf. тотрљан] 1) бијели, [gemeiner | течан, чна, чно, (у Барањи) јфntactbaft, jucundi

24nsorn.] mambrium vulgare L. — 2) модри, saporis: тако је данас било течно јело, да (Hallote, bаllоtа nigra Linn. - 3) водени,

већ не може боље бити. [Siimpf-Ziest,] stachys aquatica Linn. [stachys rèzebuha, f. das Erworbene, res quaesita meo pallustris L.].

labore. cf. [тековина,) тециво, теџбина. тетӯрање, п, ij bаѕ fіnimertime Reben, yita inops. | течење, п. 1) баз lieben, flumen. — 2) Sas 2) das Taumeln, titubatio.

Eriverben, lucratio. 3) das Dauerit, duterýpary, pâm, v. impf. 1) fümmerlich leben, parce ratio. .

ac duriter se habere. 2) taumeln, titubo: tèruh, m. der retka Sohn, filius amitac aut maТетура као пијан.

terterae. тељи, течём, у. impf. 1) flieper, fluo. [cf. исле- тёџбина, f. vіdе течевина.

исати]. 2) кућу, новце, еrmеrbеп, gemins | Теша, т. (ист.) vide Тето.

готово сви.

[ocr errors]

mere.

Пото се

Тешан, т. 2) aut:name , nomen viri (port Теодор). шњй) (јуж.) 1) enge, fnapp, angustus. [cf. тјетешење, п. (ист.) vidе тјешење.

скобан, тјескотан]. — 2) (у ц. г.) човјек, тёшити, ийм, (нст.) vidе тјепити.

који не може да отрии кад му се што неtemukake, n. das Vereuen, poenitentia.

повољно рекне, gallenjiihtig, stomachosus. тёпікати се, кім се, v. r. impf. говорити: те- тијеснити, тійjeенім, v. impf. (јуж.) еngе md

шко мени! bеrенен (mit бет 21orte тешко !), Іy eit, angusto. poenitet.

Тијесно, т. adj. [јуж.) варошица на острву тешко, 1) meb, yae, male sit: тешко мени ! између Задра и IIIибеника; ту је мост на

тешко њему! Тешко лонцу из села зачине отоци морској. чекајући. — 2) jtart, jebr, valde [vidе ве- тијест, m. (у Боци) vidе тијесак. ома]: и тешко се кнеже додворио, за сва- тијесто, п. (јуж.) Jer Beig, massa (farinacea). што се умолит” мoгaше — 3) vide jeдвa : тијештење, п. (јуж.) Ваз 2'rejjen, prеssіо. Стара мати тешко дочекала

тијештити, тијештім, v. impf. (у примор.) н. teniroha, f. das Trübjal, res afflictae: 04 Terlike ІІ. грожђе, маслине, prejjeit, telterin, prelo pre

Тешкоће не може човјек да живи. тешњак, тешњака, т. (у Хрв.) дрво од кога тијом, аdv, vidе тихо : Па је вили тијом бесе луча теше.

сједио А вук врану тијом бесидио Тето, т. (јуж.) hyp. p. Теодор. [cf. Теша]. тик, (у Хрв.) н. п. моја је кућа тик до њетештан, а, о, (ист.) vidе тјештан.

гове, даз, poene. cf. [2] баш [2]. тешто (те што), miз ijt's Sarna) ? quid tum ? | тикач, тикача, т. (у Сријему) vidе ткалац.

nil incle mali. [cf. акоће, 2 терак, тотњему). тиква, f. (pl. gen. Tйкава) 1) Ser (Elajbеn=) 1. ти, бi, tu.

Stiirbis, cucurbita lagenaria Linn. Tикава има 2. th, dat. v. Tî (verhält sich zu teón wie Te zu од много руку [cf. шуһур, шућурица): а) тебе) 1) bir, tibi (als еnсlіtіca).

2) дао

тиква водена [cf. загрљача), која је у дну сім ти сину, seinem Cobat, tuo filio: био сам IIIирока, по том горе сужена на опет мало Ти код куће; видио сам ти брата. 3) у дугую раширена; одоздо је затубаста да jeinhar pleonajtij (0a3 gricф. тоа): Бено си може управо стајати на земљи ; ноћ на конаку бјесмо, Господску ти вечер осуши, пробуши се одозго и извади се из вечерасмо, Лијену ти ћевојку виђесмо! — ње сјеме и сало, па се онда у њој носи вода Добро ти је рано поранити ! Чарна горо,

свезавпи је узицом овдје гдје је сужена. пуна ти си лада!

Овијех тикава има врло великијех, да може тиган, тигана, т. (у Дубр.) vilе шерииња. cf.

ока воде у једну стати;

али је једна врста од њих тако мала да не тигань, тигана, т. [cf. просуља,) тава, беr 3 ies може ни литру воде узети, и ово се зове gel, catillus figlinus.

барутна тиквица, јер су у Србији од прије тигањић m.

б) dim. р. тигањ.

људи у њима носили барут о појасу. тигањица, f.,

[1]өрг или крбањ (1), који је у дну тако|тигар, тигра, т. felis tigris L.; cf. тигро.] ђер широк, али има држак танак и једнак: |тигла, f. vіdе цријеп 2; види s. v. баба ко овом се тиквом, пробушивши је са стране, ризма.]

захвата и пије вода, а кашто и вино. в) Tùrpuhu, m. pl. iunge Tiger, pulli tigridis: Ha [2] натега [1] или натегача; она је доље врани се тигро стигрићима

округла и дугуљаста, али има врло дугачак тirpo, m, hур. р. тига): Наврани се тигро

држак. г) илдсна, која је плосна готово с тигрићима —

као плоска; она се пробуши са стране на тижика, f. (у Сријему) Xintgenjuht, phthisis pul се у њој носи ракија и друго пиће. monalis. [vide суха болест).

јургета [vide бундева 3) (Ironipeten-furbis), тиј, тйја, тйjo, vilе тих.

она је врло дугуљаста и на земљи не може тија, (у Хрв.) vide [h a3] тја.

друкчије стајати до полошке; јургете зеТијана, f. планина: У Тијани високој пла

по варошима вадијевају се

кухају за јело, а у Србији по селима ја сам тијек, т. [јуж.) у пјесми, беr auf (seg 24 ajjets), гледао и овијех тикава сухијех гдје су мало

lapsus: Занесе га тијек воде ладне — више од сриједе пробушене и објешене те тијело, п. (јуж.) 1) Ser Reib, körper, corpus [cf. се у њима што држи н. л. со и т. д. Тикве

снага 2]: Тако ми се тијело не разлијевало се највише сију око плотова или се уза њих као ијена морска. 2) Geschlechtsglied, mem ударају розге, да би им вријежа иіла у виbrum gentile.

син у те тако да би им род висно и право тијење, п. За уеttіvеrѕен, pinguefасtiо.

растао. — 2) гдјекоји зову и бундеве титијесак, скі, т. (10 југоз. кр.) sie Frejjc (8. 25. кве. [vide бундева). 3) дивља тиква,

Гce), tоrсulаr. [cf. мені, еле (мeнгeлe), сту у Дубр.) Sibtribe, bryonia [dioica L.) — 4) на 3, тијест, трепача, трлица 1].

[дебела тиква, bryonia alba L. — 5)) тијесан, спа, сно, (тйјеснії, па, но, соmр. тје der Schädel, calva.

ІІет Лест и више

ТИню.

[ocr errors]

Месом и

[ocr errors]

тиквени, на, но, н. п. сјеме, Rürbia, cucur мрси триста тиндирика Да му удри триbitae, cucurbitinus.

ста деген ека тикветина,

тининини, у пријеву, cf. тананана. тиквина,

f. augm. р. тиква. [cf. тиквурина]. тинити, тінім, y, impf. (у Хрв.) кућу претиквић, т. еіn fleiner Stürbis, cucurbitula: Дај rpahubath, verschlagen, parietem duco per --.

ми, пријо, једну тикву. Не дам, богме, ни cf. претинити. тиквића

тињ, т. (у Сријему) сијено или папрат или тиквица, f. dim, p. тиква.

слама, што се меће између два плота кад тиквурина, f. augm. р. тиква. [vidе тикветина). се што оптињује. cf. оптињивати. тикнути, нём, v. pf. vіdе таһи: Момак викну, тињање, п. За Blіntеr, ignis gliscens. а ђогата тикну

тињати, ња, v. impf, glimmei, glisco: тиња TừAA, f. Art Baum (Geisklee), arboris genus (cy ватра. tisus Weldeni Vis.]. ].

тињење, т. vіdе оптињивање. тилесина, f. [зап.] augm. р. тило.

тињи, ња, њё, н. II. за тињи час, bаlѕ, burtig, тилеенӣ, на, но, (зап.) vidе тјелесни.

in furzer Zeit, brevi, impigre. тилисум, m. Ser Taligntai, signum magicum, тиьити, тіњйм, v. impf. (у Сријему) vide o[vidе запис 1] cf. хамајлија: Она бије сваке

тињивати. тилисуме

тињичица, f. у овој загонеци: Тиничица витяло, п. (зап.) vidе тијело.

њичица у њу поје вити кос (дијете у колитиловина, f. polj point тила.

јевци). тилут[*], тил ўта, т. (у ц. г.) vidе телуһе. типа, f. у загонеци: Типа на тиши, а ниге тилутице, (у Боци) vide нaсaтице.

кріпљена није? или :

Тина на типу, крпа Тима, m. (ист.) vide Тимо,

на крпу, ни концем ІШвено, ни иглом ботимар, тимара, т. 1) Заз Ctriegelit, usuѕ stri дено ? (кокоші).

gilis in equis, labor ѕtrіgilis. — 2) (у ц. типав, а, о, Tangjam un ungejbitt (bei Ser 24rг.) vidе такум: А војводи коња под тима

beit), tardus et ineptus. ром 3) [Тимар) кнежина нахије Тре- I типар, типара, m. in Ser Rebeneart: но типару, bubche, eine Gegend in der Herzegowina, nomen н. п. говори, т. б. полако, господски (као из regionis. 4) Art Lehngut, praedii benefi књиге, по тийику ?), Iangjan, lеntе. ciarii genus, cf. зијамет : Одуз’о ми земљу | типса, f. vide стипеа. и тиларе

типсање, т. vide стипсање. Tamápelle, n. das Striegeln, strigilis usus. типсати, сам (тйшем), vidе етипсати. Tamáputu, tìmâpîm , v. impf. striegelui, strigili 1. Tìp, jagt man zur Ziege, damit sie beim Melfen rado.

still ha x sistentis capram ad mulgenтимаровати се, марујём се, v. [r.] impf. (ст.

dum. cf. тири. - jid) pugen, componere pennas: Паун нам се | 2. тир, т. (у Дубр.) [cf.] мах [1], &top, pulsus: тимарује

Од првога тира, доброга сина, тиме, мена, п. (зап.) vidе тјеме.

честитају младенцима послије вјенчања без тимењача, f. (зан.) vidе тјемењача.

и какога устручавања тимешце, п. dim. р. тиме.

у цркви. тимјан, m. vіdе тамјан.

Tйран, т. град у Арбанији: 115 Тирана града Тимо, т. (јуж.) һур. р. Тимотије. [cf. Tима]. бијелога Тимок, Тимока, т. 1) Xame bes (Brenjflujjcs swie | тиранин, т. vіdе тирјанин: и то зачу папта

schen Serbien und der Bulgarei: Ha Tumoky тиранинс Трећи тражи пана тиранене

златноме потоку 2) біe 63egень апі Вітої. | тирање, т. (зап.) vidе тјерање. тимор, т. (у Далм.) Ser jelje, rupes. [vide | тирати, рам, (запи.) vidе тјерати. 1] камењак [1], cf. стјењак.

тирати се, рам се, (зап.) vidе тјерати се. Тимотија,

тири! cf. [1] тйр ! Тимотңје, m. Timotheus, Timotheus.

тириплик[*], т. бијели конци, што се продају Тимочанин, т. (рі. Тимочани) човјек из Ти

по дућанима, ?абензоіrn, fila emta (non domi мока [2].

facta): и бијела тиршилика Тимочанка, f. vide Тимочкиња.

тиритингуске, f. p. cf. опеченчело (само у тимочки, какo, pon Тимок.

оној загоноци). [vidе титирингуске). Тимочкиња, f. жена из Тимока [2; cf. Тимо- тирјанин (тиранин), m. Ser Tyrani, tyrannus : чанка).

Бре тавнице цара тирјанина тин, т. (у Хрв.) sie Clicisemans, paries. [vidе тирјански, а, о, tyrannije), tyranicus: Tupјаңпријебој 1]. cf. претин.

скога цара Сулејмана тиндирик, т. некако трепетљикс : Међу ноге тирше[*], шета, п. уһурчија така кожица

великог везира, До везира триста тинди која се сијече на врло ускс каишиһе те со рика, Везир држи тешка дегенека: Ко по њима шарају хаљине.

Tako

и сам свештеник

Новати

Tùc, m. Lerchenbaum, [gemeiner Tațbaum, Rotheir данаест камена и дванаестим коњем. [cf.

ben,) pinus larix Linn. [taxus baccata L.). титралица 2; пиљак). — 2) pl. Tйтре (у Тиса, f. 1) sie eip, Tibiscus. 2) планина: mann) die Hoden, testiculi. 3) (у Хрв. око Да идемо у Тису планину и ту ћемо да Перушића) vide кукурјак.

Па пођемо у Тису планину титралица, f. 1) јабука што се њом титра, Ser 3) [тиса] (у ц. г.) н. п. „нијесам, тиса и Лurfapfel, pomum jaculum. — 2) vidе титра 1. вијек !“ т. і. никад.

Tùtpâbe, n. das Werfen der Aepfel in die Höhe тиеан, сна, сно, (зап.) vidе тијесан.

um sie wieder in die Hand aufzufangen, projectio тисић, m, младо тисово дрво.

pomorum in altum, eorumque exceptio.

. тискање, п. Заз Orüten, prеssіо.

титрати се, рам се, v. r. impf. 1) im valle aile тискати, кім, v. impf. 1) oriiteit, prето. 2) der Höhe auffangen, excipio projectum quid jtojjеn, trudo. [vide гурати). cf. турати.

manibus. Дјевојке се титрају јабукама: узме тиснути, нём, (тйснух и тйскох, тйсну и тй дјевојка двије јабуке, па их брзо једну за

ure) v. [pf.) impf. 1) drücken, premo. — 2) другом баца у небо и дочекује у руке : Па jteteit, immitto: Пак је тиште у шпаг од се титра златним буздованом к'о ћевојка доламе — 2) vеrjtope, dеtrаdo: Стару мајку зеленом јабуком 2) ким, einen 3ити 23ejten у свијет тиснуо

haben, ludifico quem. тиснути се, нём се, v. [r.) pf, jih perfe, se [титре, f. pl. vіdе титра 2.]

conjicere: Дорину се тиште у рамена титрике[*], f. pl. Sas lіttеrmеrt, Sie Juincaile, Тискоше се управ в планинама

bracteae trеmulae: На синџирим” снтне титисов, а, о, Serenballs, lаrіgnus.

трекке ІІто ћевојке носе о гроцу Tйсовац, Tйсовца, т. планина у Цуцама: Утитрица, f. (у Барањи) Sie gemeine Ramille, maТисоваи тврди осванула

tricaria chamomilla (L.; cf. прстенак 36, раTÀ COBuha, f. Lerchenholz, lignum larignum. ман 2, раменак 2, царев цвијет). TÀCOBO Ajbo, n. der Lerchenbaum, pinus larix L. Tùh, m. (pl. gen. Tênhâ) 1) ein junger Vogel, pulтието, п. (зап.) vidе тијесто.

lus, avicula [cf. тиче]: Рани тићи одлијећу. тиеутњик, т. vіdе хиљадар.

— 2) (н. п. у кукуруза) онај мали струк тиеућа, f. (по југоз. кр.) Xanjens, mille, cf. који поред главного струка израсте, Räuber,

|vide) хиљада: Једна смрт тасука узрока. stolo, cf. тићити се. тита ! meg sa (3u #insert, sap jie etwaз nibt ана тићење, т. perbal. p. тићити се.

greifen sollen), vox impedientis infantem ne tùbuth ce, hîm ce, v. r. impf. 1) 1. 11. Tube quid tangat.

се кукурузи, т. ј. поред главного струка 1. тити, тијем, у. impf. jett verse, pinguesco. расту мањи (ruћи), који се обично чупају, [vidе гојити се).

Nebensprossen treiben, stolones agere. -- 2) vide 2. тити, дћу, vide xтити: Одбигла та мајка и размeтaти се, поносити се.

љубовца, Ане тила сестра Доротија тифтик[*], т. (у војв.) vide мaвeз. титирингуске, [f. pl.] у овој законеци: Поле- тих [тиј], а, о, ftill, tacitus: Тиха вода бриhеле титирингуске, тамо горјен по мо

јег рони. лин Бога, сусрете их опеченчело, ђе идете | [тихо, аdv. p. тих; cf. тијом. ] титирингуске? Бе идемо да идемо, тебе не тйца [нтица (втица)], f. (рі. gen, тӣца) Ser питамо (варнице од огња и вериге). [cf. ти Bogel, avis. cf. тјеца. ритингуске).

Túnałc, n. das Rühren, Anrühren, tactus. титњање, т. perbal. p. титњати.

типати, тичём, v. impf. riibre, anriilbreit, atтитњати, њам, у. impf. кад мало дијете става, tingo. [vidе дирати).

рече се: титња, т. ј. гоји се, расте, 3meb- | Tйчар, т. еіnе bеnе unter Лозница: С војском mell, crescere.

сићи до поља Тичара, На Течару својтитор, т. (xrixwo) Ser 243oblthäter eines #lofters, ском Дрину прећи

bеnеfactor monasterii aut ecclesiae. cf. [vide] тиче, ета, п. vіdе тић [1].

приложник. титорија, f. (у Боци) vide нурија.

тӣчина, титорин, т. бer 23erpalter, curator: Ал' ја не- тичица, f. dim. р. тица. мм благу титорина

[тичја трава, f. vіdе трава 7.) титорити, рім, y. impf. pflegen, colo, у овој тичји, чја, чје, 23ogels, avis, avium.

нјесми: Сву ноћ свога коња титорио тичји нокти, т. p. 21rt flange, herbac genus. титорка, f. Sie 2 obltäteriin bes #lojters, Ser #ircђе, тичурина, f. augm. р. тица. [vilе тичетина ). benefactrix.

тише, [adv.] comp. р. тихө: Тише, тише, титра, f. 1) игра у којој се округли камичци

Биће кише. бацају из руке у висину и дочекују опет | тишење, п. (зап.) vidе тјешење. на руку и хватају у руку. У Вршцу ову тишина, f. 1) sie etille, silentium.

2) Sie игру играју женска дјеца са нет камичака, Windstille auf Flüssen, silentium venti. а у Црној Гори играју је мушкарци с је- | тишити, ийм. (зап) vidе тјеншити.

тичётина! . vіdе тичурина,

« PreviousContinue »