убилити, убилим, (зап.) vide убијелити.

убиство, n. ber Morb, nex.

ben, fid beftauben, frutico, н. п. шеница, јечам, раж.

Увити, убијем, v. pf. 1) erfdlagen, occido. 2) УБОЛЕТИ, (ист.)) болим, v. pf. erfranfen, morabfdlagen, vermunben, verlegen, laedo: уби уволити, (зап.) bo corripi.

ме у ногу, у руку. 3) убила га жалост, УБољети, (јуж.)

несрећа, штета, nieberfdlagen, affligo зубно| УБОРАК, брка, m. (у Славонији) Urt etreibe= град, слана, рђа. 4) убити из пушке, er- mag, modii genus. fdießen, trajicio. 5) убити кога на мјесто, maufetobt, eneco. 6) у картама, ûberfteden, vinco.

увити се, убијем се, v. r. pf. 1) fid verlegen, laedi: убих се у ногу. 2) }ufammenftoßen, congredi:

Убише се огњем из пушака
Како доше, на Турке удрише,
Убише се пољем по низаму
3) sich entleiben, manus sibi inferre, cf. camo-
давити се.

УБИЋЕ, п. (у Ц. г.) ber Morb, caedes. cf. убиство.
УБИЋИ, битнём, (зап.) vide убјећи.
УБЈЕЋИ, убјегнём, v. pf. (у Ц. г.) fid Füdten,
confugio, cf. утећи.

Ублажити, ублажам, v.pf. befänftigen, mitigo.
увли, убала, m. pl. 1) von.убао. 2) (доњн н
горњи) више Рисна на планини мала кне-

жиница.

ЎБЛИЗУ, (у близу) пађе, ргоре.

УБЉУВАТИ, убљујем, v. pf. befpeien, convomo. Убог, а, о, (у Дубр.) arm, miser, cf. сиромашан: Убог муж готова лаж.

УБога, f. adj. (у Дубр.) bie Mettlerin, mendica, cf. просјакиња.

ЎБОГАЦ, ўбокца, m. ein Wrmer, miser : Шокци убокци, Власи сиромаси.

ўбогӣ, m. adj. (у Дубр.) ber Mettler, mendicus,
cf. просјак.

ЎБОЖАК, ошка, шко, (у Лици) vide убог
ЎБОЖАН, жна, жно, (у Имоск.) vide убог.
ЎБОЖАР, m. (у Имоск.) ber Urme, miser.
УБОЈ (убој), убоја (убоја), m. bie dläge, ver-
bera: лежи од убоја.

УБОЈАТИ СЕ, jим се, v. r. pf. mit ber bloßen
Furcht davon kommen, (en être quitte pour
la peur), timore luo: бојао сам се, али
се нијесам убојао.

ўбоЈит, а, о, (ст.) vide убојни : Дадоше му копље убојишо

.4

УБòсти, бодем, v. pf. burd Steden vernunben pungo, pungendo laedo: убола га крава. УБОШТВО, П. (по зап. кр.) vide убоштина. УБОШТИНА, f. (y Ц. г.) Urmuth, paupertas: убошшина и сиромаштина.

УБРАДАЧ, брадача, m. eine Urt leinenes Kopftuch, vittae genus.

УБРАДИТИ, ўбрадим, v. pf. ben убрадач umthun, sumere vittam, circumdare. Убрађена без игала (т. j. пијана).

УБРАЂИВАЊЕ, П. bas Umthun bes убрадач, vit-
tae circumdatio.

УБРАЂИВАТИ, брађујем, v. impf. ben убрадач
umthun, circumdo vittar.
УБРАЖЂИВАЊЕ, n. bas Unternehmen (eines Ge:
schäfts), molimen.

УБРАЖЂИВАТИ, бражђујем, v. impf.fid in ein
УБРАЗДИТИ, ўбраздим, v. pf. Geschäft ein-

Iaffen, immittere se in negotium.
ЎБРАТИ, берём, v. pf. 1) pflüđen, decerpo:
убери један грозд, cf. узабрати. 2) anulau=
ben, anlefen, lego, colligo: убери једну ко-
тарицу трожђа, cf. набрати.

УБРЗИТИ, ўбрзӣм, v. pf. убрзићу ја тебе! fagt man dem Kinde, dem man mit der Strafe broft, faciam te celerem.

ЎБРИНУТИ СЕ, Нêм се, v.r. pf, vide забринути се. ЎБРИСАТИ, бришем, v. pf. 1) mifden, tergeo. 2) свијећу (у Дубр.), нос, fdnäugent, emungo, cf. усекнути.

УБРИСИВАЊЕ, П. baš bwifen, abstersio. УБРИСИВАТИ, брисујем, v. impf. abrifden, abstergeo:

Убрисује свиленом марамом

УБРЉАТИ, убрљам, v. pf. befmugen, inquino, cf. упрљати.

ӰБРУС, m. (у Дубр.) bas Eüdel, Zud, sudarium, cf. пешкир, рида.

ЎБРУСАЦ, Сца, m. (у Дубр.) baš üdel, sudarium, cf. махрама.

ЎБОЈИЦА, m. ber fid gut flägt, pugnator acer. ЎБРУШЧИЋ, m. dim.

убрус.

УБОЈНИ, на нô, н. п. топови, Kampf-, Odladyt-,|УБУСАТИ СЕ, сам се, v. г. р. н. п. убусало се jerstörend, praeliaris: жито, bufdig werben, fid beftauben, frutico, cf. убокорити се.

Гађа њега коплем убојнијем

УБОЈНИК, m. (у Ц. г.) који је убојит, ber fid УВАЖАње, n. bas infûbren, invectio, importatio.

gut schlägt, pugnator_acer: Све бећара љути убојника — УБОЈНИ КАМЕН, m. (Contufton$ftein) ben man den in einer Schlägerei Zerschlagenen zerrieben eingibt, lapis ad contusiones. УБОЈНИЦА, f. Н. п. пушка, фat, praeliaris: Камо теби тіушка убојница Ја градиш ли убојницу кулу УБОКОРИТИ СЕ, рим се, v. г. pf. bufdig wers

УВАЖАТИ, уважам, v. impf. bineinfübren, inveho,
importo, cf. увозити.

УВАЛА, f. као долина или ждријело између
два брда, ба bal, vallis.
ЎВАЛИНА, f. augm. v. увала.
Увалити, увалим, v. pf. 1) bineinmålzen, invol-
vo; увелити кога у зло, ftürzen, infero. 2)
(у Славонији) увално ми вук кљусе, т. j.

заклао.

УВЕСТИ СЕ, везём се, v. r.pf. vide навести се : УвЈЕРИЦА, f. (у Ц. г.) Baffenftilftanb, induciae:

онда је била увјерица, т. ј. били задали вјеру једни другима.

[УВЈЕРНИК, m. (у Ц. г.) један од онијех који
су ухватили вјеру међу собом, einer von
denen, die den Waffenstillstand geschlossen ha-
ben, qui inducias fecit.

УвЈЕсти, увједем, v. pf. (у Боци) vide ујести:
Превари се, увједе је гуја —
УВЈЕТ, m. (у дубр.) vide уговор.

МАЯ ЎВЈЕЏБАТИ, бам, v. pf. (јуж.) einlernen, fid ein=
ит=
ubent, condisco, expertus fio in re:
Добар ђого путе увјеџбао
ЎВЈЕШТИТИ СЕ, тим се, v. г. р. (јуж.) gefdict
werden (in einer Arbeit), expertus fio.

увлачење, n. bas Einzieben, retractio.

|УВРИДИТИ, УВРидим, (зап.) vide увриједити.

увлачити, увлачим, v. impf. bineinzieben, re- УВРИЈЕДИТИ, увриједим, v. pf. (јуж.) an eine

traho, contraho.

ўво, п. vide ухо., нутки 1
ВОДА, f. vide ухода. рив
уводити, уводим, v. impf. 1) bineinfübren, in-
duco. 2) пређу у брдо, angetteln, ordior :
Купићу ти нове нити

И помоћи уводити

3) vide уходити.

Wunde anstoßen, offendo in vulnus, H124JASTY УВРИЈЕТИ СЕ, уврём се, (увръо се, уврла се) r. pf. (jya.) sich hineinschmiegen, arcte per

labi.

УВРИТИ СЕ, УВрём се, (зап.) vide увријети се. уврнути, уврнем, v. pf. н. п. овна (т. ј. ујаловити), abbreben, burd Dreben verberben, eneco torquendo (testiculos).

уводити се, уводим се, v. r. impf. коме, fdmei=| УВРНУТИ СЕ, уврнём се, vide увратити се. deln, blanditiis et assentationibus cujus ami- УВРСТАТИ CE, Tâ се, v. г. р. уврстао се виноcitiam colligere.

ўводник, m. (у Барањи):

А ви два свата,
Два уводника,
Отворете врата.

ЎВОДНИЦА, f. чела, која пред што ће се че-
ле робити, изиђе из кошнице, те тражи мје-
сто гдје ће се населити. orolte
УВОЂЕЊЕ, n. 1) bas Spineinführen, inductio. 2)
bas Inzettein, orsus. 3) vide ухођење.
УВОЖЕЊЕ, n. Das Einfübren, invectio, impor-|

tatio.

увозити, увозим, v. impf. einfübren, inveho, importo.

УВОЈКА, Ојка, m. (ст.) loce (?), cincinus :

Како расте трава на увојке

ЎВОЛАЖА, f. vide ухолажа.

--

Уволеж, m. (у Сријему) vide ухолажа.

Увољез, m. vide ухолажа.

|

град, т.ј. велики нарастао.

УВРСТИ, уврзем, v. pf, н. п. конац у иглу, ein=

fäbeln, insero filum in acum.

УВРТАЊЕ, n. bas Einbreben, retorsio, contorsio.
УВРТАТИ, уврћем, v. impf. einbreben, retorqueo,
contorqueo, cf. уврнути.

УВРТАч, увртача, т. који уврће овнове.
УВРТЕТИ, ТИМ, (ист.) vide увртјети.
УВРТЕТИ СЕ, ти се, (ист.) vide увртјети се.
УВРТИТИ, ТИМ, (зап.) vide увртјети.
УВРТИТИ СЕ, ТИ се, (зап.) vide увртјети се.
УВРТЈЕТИ, увртим, v. pf. (југоз.) 1) binei nboy=
ren, terebro. 2) увртјети што (себи) у главу,
in ben Ropf fegen, in animum induco.
УВРТЈЕТИ СЕ, уврти се, v. г. pf. (југоз.) коме
у главу, fid in ben Ropf fegen, in animum

induco.

УВРЋЕТИ, вртим, (јуж.) vide увртјети.
УВРЋЕТИ СЕ, врти се, (јуж.) vide увртјети се.

УВОЊАТИ СЕ, Њам се, v. r. pf. vide усмрдјети се. УВРХ, ober, supra: уврх главе, уерх врха.

deversor.

ЎВРШАН, Шна, шно, н. п. чанак брашна, uns
gestrichenes Maß, mensura cacuminata.
УВРШИВАЊЕ, n. (öfterr. bas Wufgipfeln bes Setreis
bes), demensio exundans.
УВРШИВАТИ, врШујем, v. impf.) aufgipfeln, ca-
( cumino.
УВРШИТИ, увршим, v. pf.
увуЋи, вучём, v. pf. bineinzieben, traho in
угаЂАЊЕ, п. 1) baš Medtmadjen, satisfactio, pro-
batio, accomodatio. 2) das Richten, Stimmen,
correctio, temperatio, constitutio.

УГАБАТИ, угађам, v. impf. 1) коме, ев einem redt
maden, probo alicui quid, 2) што (н. н. га-
дbe), zurecht machen, richten, tempero, con-

stituo.

УВРАЧАТИ, уврачам, v. pf. treffen (burd Babr=|ЎГАЗИТИ, Зӥм, v. pf. 1) у што, bineintreten,

calco. 2) jufammentreten, conculeo : угазиле свиње испред куће; угазиши земљу (за пећи. f. w.).

УГАИПИТИ СЕ, пӥм се, vide гаип учинити се.

УВРЕМЁНИТИ, СЕ, увремени се, v. г. pf. fiф ЎГАл, гла, m. vide кут.

aufheitern (vom Wetter), coeli serenitas red-YTAL, гza, m. die Schmiedekohlen, carbones, ditur. cf. ћумур.

luxo. 1 44.194

ЎВРЕТЕН (скочити), auf ber námlicen telle Угнути, уганём, v. pf. руку, ногу, verrenfen, in bie öbe, adsilio in altum: Трипут дорат уврещен скочно УВРЕТИ, РИ, v. pi, einfoden, verbampfen, decoqui.

АДАМ УГАЊАТИ, угањам, v. pf. једва сам га угањао, finden, antreffen, invenio.

УВРЁТИ СЕ, УВрём се (увръо се, уврла се) (ист.) vide увријети се,

ЎГАР, f. bie zum fünftigen Unbau aufgeriffene (und dem Durchwärmen ausgeseßte) Erde, ager proscissus.

ЎГАР, гра, m. (pl. Угри и. Угреви) vide Угрин:[угљенчиЋ, m. dim. v. угљен.
Да,ко сретеш од Угревах кога -
ЎГАРАК, гарка, m. ber Branib, titio : Кратке
главње готови угарци.

УГАРИТИ, ўгарим, v. pf. т. j. њиву (или зем-
лу), aufreißen (die Erde mit dem Pfluge), pro-
scindo.

ЎГАРИЦА, f. vide угарак.

УГА́РНИЦА, f. aufgeriffener Wđer, ager proscissus:
Падоше тице на угарнице
ЎГАРСКИ, ка, ко, vide Маџарски:

Вино пију трн Угарска краља УГАРЧИЋ, m. dim. v. угарак. ўгасит, а, о, bunfelbraun, fuscus. угасити, ўгасим, v. pf. löfcen, restinguo. УГИБАЊЕ, n. vide угињање.

УГИБАТИ СЕ, ўгибљём (ўгибам) се, vide угн

њати се.

ўгинути, нём, v. pf. umfommen, pereo.
ЎГИЊАЊЕ, n. bas infen, to sidere.
ЎГИЊАТИ СЕ, њём се, v. г. pf. fid fenfen,
sido: угиње се земља под њим.
Ўгич, m. (у Ц. г.) ован десет пута кад пре-
ходи, онда је угич; на њему је звоно и он
води овце, и обично се не стриже.
ЎГЛАВА, f. (по јуж. кр.) vide уговор :
Данас му је за свате углава
углавити, ўглавим, v. pf. 1) bineinfügen, in-
sero, befeftigen, figo. 2) feftfepen, statuo :
Ти си, побро, свадбу углавио
УГЛАВЉИВАЊЕ, n. bas Žeftfegen, Defeftigen, Ein:
fteđen, fixio.

УГЛАВЉИВАТИ, глављујем, v. impf. 1) befeftigen, figo. 2) feftfegen, statuo :

Прстен даје, свадбу углављује ўгладити, дим, v. pf. glätten, polio,cf. углачати: ўглӑти, лам, vide угледати. Углӑчати, чӑм, vide угладити. ўглёд, m. ber Yugenfфein, conspectus :

Изведи, брате, сестру на углед — ўгледан, дна, дно, anfebnlid, conspicuus, н. п. човјек, жена.

ЎГЛЕДАТИ, дам, v. pf. erfeђen, conspicor:

Угледај ме сужна невољника ЎГЛЕДАТИ Ск, дам се, v. г. pf. на кога, Deifpiel nebmen an einem, exemplum capio aut malum).

in

ЎГЉЕША, m. Жаппšname, nomen viri.
угљичак, чка, m. vide угљенчић.
|ЎГНАТИ, ГНам (женём), v. pf. 1) bineintreiben,ago
adigo : угнати кога у лаж, cf. утјера-
ти. 2) (у Ц. г.) megtreiben, abigo:
Утекоше Турци у Бањане,
И у наше овце свеколике
Турска се је војска узвијала,
Узвијала, овце оставила,

-

Не угнала брава ђавољега — УГНЕЗДИТИ СЕ, Угнёздим се, (ист.) (vide угниУГНИЗДИТИ СЕ, ўгниздим се, (зап.) (јездити се. УГНИЈЁЗДИТИ СЕ,угнијездим се, v.r. pf. (јуж.) sich einnisten, nidum construere, sedem figere. угнусити, ўгнусам, v, pf. (у Дубр.) befdmußen, inquino, cf. упрљати.

угнут, а, о, vertieft, depressus.

Угнути сЕ, ўгнём се, v. г. рf. fid fenfen, sido.
угњавити, угњавим, v. pf. erbrüden, elido.
угњечити, ўгњечим, v. pf. Eneter, subigo.
УГЊИВАТИ, угњавам, v. impf. (у Рисну) у по-
словици: Ја угњиваш' а неко уживат', т.
j. ја да радим и да се мучим, а други рад
мој да ужива.

угњилити, ли, v. pf. milbe, meid werben (vom
Obste, z. B. der Mispel), mitesco.
УГОВАРАЊЕ, n. bas erabreben, constitutio, con-
dictio.

УГОВАРАТИ, уговарам, v. impf. verabreben, con-
stituo, condico.

УГОВЕТИ, вêм, v. pf. (у Сријему и у Бачк.) 1) vide угодити 1. 2) уговео нешто, т. ј. поърђао, abfallen, marcesco.

УГОВОР, m. bie Metabrebung, bie Defpredung, colloquium (besonders die Verabredung, wann und wie die erbetene Braut abgeholt werden foll), cf. углава, колачи.

УГОВОРИТИ, Говорим, v. pf. 1) verabreben, condico. 2) свадбу, Seirath ftiften, nuptias con

cilio.

УГОВОРНИК, Уговорника, m. Kontrabent, contrahens.

ЎГОДАН, дна, дно, 1) redt, angenebm, gratus. 2) bequem, commodus.

--

(bonum|ýГОДБА, f. bie 2efriebigung, satisfactio :
Свему мн је роду омиљела,
Моме бабу дворбои и угодбом
угодити, угодим, v. pf. 1) коме, es einem redt
maden, facio satis, probo rem alicui. 2) што,
riften, juredtmaden, constituo, н. п. гадље.
3) treffen, ferio:

ўглизев, m. (у Ц. г.) vide угљен.
ўглиЈЕн, m. (у Дубр.) vide угљен.
УГЛОБИТИ, ўглобим, v. pf. einfügen, insero
(clavum in foramen, ad continendum).
углОБЉАВАЊЕ, n. bas Einfügen, insertio.
УГЛОБЉАВАТИ, глобљавам, v. impf. cinfügen,
insero.

УгљӑР,угљара,m.ber Rohlenbrenner,carbonarius.
ГАРА, f. bie Rohlenbrennerei, carbonaria.
УГАРСКИ, ка, ко, Röbler, carbonariorum.
ўГЁВЉЕ, n. (coll.) bie Roblen im fen, carbones.
угљен, угљена, m. (loc. угљену) 1) eine Roble,
carbo. жив угљен, brennenbe Roble, carbo
vivus. 2) (у Дубр.) vide угаљ (ћумур).

А нијесам друма угодио — угодљив, а, о, gefällig, comis. угодник, m. н. п. Божји, ber es wem redt madt, gratus, qui gratum mihi facit:

И ради су Божји угодници уГОЈИТИ, угојим, v. pf, füttern, mäßteit, sagino. ўгон, m. bie Merrenfung, luxatura. угонÉнути, угоненем, v. pf. (у Перасту) vide одгоненути.

УГОНÉТАТИ, угонетам, v. pf. (у Ц. г.) vide уго-|ЎГРК, m, прв, што живи љети у говеда исsm, nemuste minas.14 под коже,

ненути.

УГРУДАТИ CE, дам се, y, r. pf. fid Elampern, fid in Klümper zusammenseßen, klumpig werden, glebosum fieri : : угрудала се земља. УГРУШАТИ СЕ, Шӑ ce, vide прогрушати се. уГРУШИТИ, ўгрушим, v. pf. jerftoßen, contundo, cf. згрушити,

угонити, ўгоним, v. impf. 1) bineintreiben, ago УГРКИЊА, f. У овој затонеци: Угркиња воду in -: угониши кога у лаж. 2) megtreiben, носи, угрци је сусретоше, угркиња земabıgo. љн пада, угрцима воде даје. УГОЊЕЊЕ, п. 1) bas Spineintreibrn, actio in —. 2) das Wegtreiben, abactus. УГОР, m. јегуља тежа од по оке. Кад се jeгуље у Габели хватају и продају, која је мања од по оке, онијех се 300 броји у товар, а угори се продају особито на мјеру. УГОРЕТИ СЕ, Рú се, v. г. р. н. п. земља кад постоји неко вријеме узорана. cf. угар. угостити, угостим, v. pf. bewirthen, hospitio excipio. уготовити, вим, v. р. н. п. ручак, вечеру, УГУРСУЗЛУК*, m. bie Salunferei, Cieberlicfeit, bereiten, adparo, cf. увиђати.

ўгрци, m. pl. у загонеци, cf. угркиња, ЎГУЖВАТИ, вам, v. pf. н. п. хаљину, zerÉnicen, infringo.

УГУРСУЗ*, m, ber Salunte, nebulo.

nequitia.

ЎГРАБИТИ, бӥм, v. pf. 1) erhafcen, arripio, com-|УГУРСУСКИ, ка, ко, balunÉifd, nebulonum : угурprehendo. 2) (у Дубр.) коме што, т. 3. отеj. сузе угурсуски!

TH, entreißen, eripio: Што ти Богда, нико уГУШИВАЊЕ, П. bas Erftiđen, suffocatio. ти не уграби. УГУШИВАТИ, гушујем, v. impf. erftiđen, suffoco. Угушити, ўгушим, v. pf. erftiđen, suffoco. уд, уда, до, vide худ.

Уградити, уградим, v. pf. einbauen, instruo :
Поведоше у град да уграде.

УВРАЂИВАЊЕ, n. bas Einbauen, instructio.

уд, m. baš Slieb, membrum : сваки ме уд боли.

УГРАЂИВАТИ, грађујем, v. impf, einbauen, in- УДАВАЊЕ, n. baš Merebliden (von Mäbфen), col

struo:

Турише је у град уграђиваш

УГРЕВАЊЕ, П. (ист.) vide угријевање.|
УГРЕВАТИ, ўгревам, (ист.) vide угријевати.
ЎГРЕзнути, нём, (угрезнух ц. ўгрезох, угре-
зну ц. угрезе) (teđen, verjinžen, demergi:
Угрезоще у крв до кољена
УГРЕЈАТИ, јем, (ист.) vide угријати.
ЎГРЕШИТИ, Шй, v. pf. (у Сријему) почело
греш бивати (пошто се грожђе очисти
од цвијета и пуца нарасту као у греша),
Beeren bekommen, anfegen, baccae exsistunt,
cf. усачмити се.

УГРИВАЊЕ, n. (зан.) vide угријевање.
УГРИВАТИ, ўгривам, (зап.) vide угријевати,
ЎГРИЗАК, гриска, m. baš ngebiffene, admorвит
quid, e. g. pomum, panis. Свак се чува да
туђ угризак нехотице не загризе, јер ка-
жу да ће се свадити с онијем чији је он.
УГРИЗАЊЕ, П. Дas Unbeißen, admorsio.
УГРИЗАТИ, ўгривам, v. impf. anbeißen, admor-
deo: Ако је мед и сладак, ма не ваља прст
угризами.

УГРИЈАТИ, јем, v. pf. (јуж. и зап.) erwarmen,

calefacio.

locatio puellae. biv

УДАВАТИ, удајем, v. impf, verebliden, colloco filiam.

УДАВАТИ СЕ, удајем се, v. г. impf. beirathen, nubo.

УДАВАЧА, f. дјевојка која се удаје, Die Wrqut,
sponsa, cf. удадбеница:

Све надигра свате и јунаке,
Надиграла удавача Ана —
УДА́вити, удавим, v. pf. ermürgen, strangulo.
ЎДАДБА, f, н. п. дјевојка на удадбу, таппbar,
nubilis, cf. удаја.

ЎДАДБЕНИ, на, но, н. п. кошуља, Bermäblungs,
nuptialis.

ЎДАДБЕНИЦА, f. 1) т. ј. удадбена кошуља, баз
Vermählungshemde, indusium nuptiale. 2)
Дјевојка која се удаје, cf. удавача.
ӰДАЈА, f. vide удадба.

УДАЉИВАЊЕ, n. baš Entfernen, decessus.
УДАЉИВАТИ СЕ, даљујем се, v. impf. fid ent:
fernen, decedere.

удаљити, удаљим, v. pf. (у Ц. г.) vide уда

љити се:

Он да види јели и удаљио ск
УДАЉИТИ СЕ, удаљим се, v. г. рf. fid entfernen,
decedo, longius procedo (e. c. a castris).
ЎДАН, дна, дно, vide худан:

Моја змијо, мој удни породе Тим ӰДАР, m. ber Odlag, ictus: Од једнога удара дуб не пада от

ЎДАРАЊЕ, П. 1) bas dlagen auf etmas, percussio. 2) das Stoßen auf etwas, incursio, 3) ber Carmen (ber Sinber), strepitus. 4) ber Geruch nach etwas, odor. 6) das Legen auf et was, impositio.

ЎДАРАТИ, рам, v. impf. 1) у што, auf etmas