пити) v. pf. taufen, muto, [vide размијенити] трба, f. bур. о. трбух.

Bauchgrimmen, tormina, dolor alvi.

cf. промијенити [1]: да трампимо коње, т. 3. трбобоља, f. baš Bauchweh, ber umrs, a дај ти мени твога а ја ћу теби дати мога. трандовиље, п. (rqiartupv2ior) Etodroje, althaea rosea Linn. [cf. тренда 2, трендофио]. трања, f. (у Ц. г.) vide тезгере.

трбок [трбук], m. (у Вуковару) пређа на дрвсту (за хватање рибе), eine Hrt Gigarn, retis genus.

трбоња, m. ber Dibauф, homo abdomine magno. трбу, буа, m. vide трбух.

трањав, а, о, (у Боци) н. п. човјек, лијен,
спор у своме послу, träg, segnis.
1. трап, трапа, m. 1) біе Rübengrube, fovea трбук, m. vide трбок.
adservandis rapis. - 2) (у Конављу) vide трбуља,

бостан. 3) (у Паштр.) млад виноград, трбуљика, f. vide кукута.

neu angelegter Beinberg, vinea recens. cf. [vide | трбух [трбу], m. ber Bauch, alvus, venter. [cf. 1] сад.

куље].

2.тран, m. (у Сријему) кола на широки или [трбушаст, а, о,]] bidbäuhig, ventriosus. [ef. узани трап, баз breite ober i male Steis cines трбушат, а, о, √ бушав, куљав, пупав, троВagen, кола на дугачки трап, ein ausgezoде бок]. ner Wagen.

трапати, пам, v. impf. ићи не гледајући куд, baherlenbern, incedo temere. cf. [2 трљати,]| басати.

трапити, пим, v. impf. 1) (у Ц. г.) виноград,
т. ј. [2] садити [1], jeßen, sero: Него вино
кратошију куком траиљену 2) н. п. сри-
једу, петак, т.ј. мрсити [1]. cf. трапава
недјеља.

трапљење, п. verbal. v. трапити.
траповијесан, сна, спо, [јуж.] иза сна, док се
човјек још није добро разабрао, бунован,
schlaftrunken, somno gravis.
траскало, m. vide спрдало.
траскање, n. vide спрдање.

траскати, траскам, v. impf. vide спрдати.
тратина, f. (у Хрв.) земља, куд је порасла
ситна трава, ber Rajen, herba. [vide] ру-
дина, cf. утрина.

тратити, тим, v. impf. (особито по југоз. кр.) verlieren, perdo, cf. [vide] губити [1]: Ко

старо крпи, конце трати.

трбушина, f. augm. v. трбух.
трбушчић, m dim. v. трбух.
трвеник, трвеника, m. vide утреник.
трг, m. bie Baare, baš Raufmannšgut, merx [vide
роба]: И у лађу трга свакојака, Понајвише
сјајни огледала

тргалац, аоца, m. (у Дубр.) ber Beinlejer, vindemiator. cf. [vide] берач.

трганци, трганаца, m. pl. (öfterr. ber Šters) eine Art Polenta, polentae genus.

тргање, п. 1) baš Heißen, ruptio, abruptio.

2) (у Дубр.) пошао на тргање, vide берба. тргати, гам, v. impf. 1) reißen, abreißen, rumpo [cf. кидати 1]: тргају се конци, ber Smirn reißt, rumpitur filum. - 2) (у Дубр.) (Bein) lefen, vindemio: пошао тргат. cf. [vide] брати.

тргнути се, нём се, v. r. pf. reißen (3. 23.
mкa), auffahren (im Schlafe), excutior. [cf. бa-
тити се].

тргòвâше, n. das Handeln, mercatus.

тpàrop, m. 1) das Tausendschönchen, [Amarant, Sammetblume], amarantus [paniculatus] Linn. |трговати, тргујем, v. impf, чим, у Ц. г. у што, [ef. стратор]: Другу киту тратора цвијећа banbeln, mercaturam exerceo. [cf. Һарити]. 2) [Тратор] у пјесми некако мјесто: | трговац, овца, m. ber Danbelêmann, mercator Пију вино Турци Траторани, Шњима пије [с. базерђан, ћарџија]: Трговац је ловац. Од Тратора Радо трговачки, ка, ко, Manbel, mercatorius. траторак, брка, m. ber [echte] Bärenffau, acan-трговина, f. ber Spanbel, mercatura. [cf. hap]. thus [mollis L.]. cf. креста һуранова. трговка, \ f. die Handelsfrau, mulier mercaТраторанин, m. (pl. Трӑторани) Ciner pon трговкиња,/ turam faciens: Имам ујну на мору Тратор.

траћење, п. vide губљење [1].

трачак, чка,)

трачић, j

m. dim. v. трак.

Трашење, п [verbal. v. трашити].

Трговку

трговлачење, п. баз Ber[hieben, dilatio. трговлачити, говлачим, v. impf. развлачити какав посао, verhieben, differo. [vide развлачити 2].

трашити, ам, v. impf. (у Бачк.) уштвом та- трговчић, m. dim. v. трговац.

њити кожу на крају.

треба, f. (ист.) vide тријеба.

требати, бам, v. impf. [(ист. и јуж.) cf. тре- трепељка, f. (у Вршцу) vide петељка. бовати)] 1) vonnöthen jein, opus est: не треба треперење, п. verbal. v. треперити. ми он ип не требам њега. 2) треба ићи, треперити, рим, v. impf. dim. v. трептити. тренет, т. баз Beben, tremitus.

man muß gehen, oportet ire.

Требачник, m. планина у Далмацији између | трепетање, п. baš Bittern (без Saubes), trepiЖегара и манастира Крупе.

-

datio.

trepidat (folium).

трепетљика, f. 1) baš, was an ber Bitternabel

zittert, argentum tremulum de acu: Hа чeленки триста трепетљика 2) (у Боци) vide јасика [1].

Требевић, т. планина у Босни близу Сара- | трепетати, трепећем, v. impf. zittern (vom Saube), јева: Требевићу, висока планино! С тебе ми се види Сарајево трёбежина, f. vide крчевина. трёбежник, m. vide крчилац. Требијеш, m. [јуж.] планина Ровачка до Лукавице (к истоку); на врх Требијеша је Капетаново језеро, које не може пушка пребацити; пола га је Пиперско, а пола Ровачко. | Требињанин, m. (pl. Требињани) Ciner von Требиње.

требињски, ка, ко, von Требиње.
Требиње, п. Stabt in ber Perzegowina.
требити, требим, (пст.) vide тријебити.
требити се, требим се, (ист.) vide тријебити се.
Требишњица, f. ријека у Херцеговини.
Требјеса, f. [јуж.] некако мјесто на граници
Црногорској: Е је момак скоро ускочно, Од
Требјесе, од градске крајине -
требљење, п. (ист.) vide тријебљење.
требник, т. баз Ritual, liber ritualis.
требовање, [ист. и јуж.] п. bas Brauchen, Bon
nöthen haben, indigentia, usus.

требовати, бујем, v. impf. [ист. и јуж.] (cf.
требати) 1) роunöthen haben, egeo.
nöthen sein, opus est.

трезан, зна, зно, (ист.) vide тријезан. трезнити се, трезним се, (ист.) vide трије

знити се.

трегодишњи, ња, ње, breijährig, trimus: Изно

сићу трегодишње вино

1. трём, м. (ист.) vide тријем: Ако је (куга) у Срему, биће у трему.

2. трём, т. (у Боци) vide трен: у они трем, т. ј. у онај мах.

трён [2 трем], m. (у Далм.) ber Mugenblid, mo-
mentum, cf. тренуће ока: за трен; у онај
трен.

Тренда, f. 1) ўranenname, nomen feminae.
2) [тренда] (у Слав.) vide трандовиље.
трендофно, фила, m. (у Дубр.) vide трандо-

виље.

трептање, п. баз Bittern, trepidatio, motus tre-
mulus.

трептати, трёпћем, v. impf. (mit ben Mugen) blin
zeln, nicto.
трептети, (ист.) трептим, v. impf. flattern,
трептити, (зап.) volito, moveo alas; flimmert,
трептјети, (југоз.) ( mico, tremo: трепти злато
трепћети, (јуж.) на њему; Паун трепти да

полети

Трёпча, Трёпача, n. pl. планина у Рудинама:
Сврх Трепача до дно Ријечана Доклен
дођеш у Треича широка
трепчана игла,)
трепчаница,

f. die Zitternadel, acus tremula.

трес, м. (око Омиша) баз Bittern, tremor [cf. трешња 1]: ухватио га трес.

тресавица, f. (у Рисну) болест, кад коме дршћу руке или глава, баз Bittern, tremor. |тресак, ска, m. (ист.) vide тријесак. тресач, тресача, m. (у Ц. г.) vide [дрндар] пуцар. тресење, п. баз тресет, т. 1) у риту или онако на подводну мјесту земља која се као улијеже кад човјек иде по њој. [cf, трескавица 2.] - 2) [Тресет] велика бара и рит код Неготина.

hütteln, quassatio.

3) (у Славонији) vide блато 1. тресигаћа, f. ber ìäujefalt, falco buteo. [vide мишар 3]. cf. мишоловка.

тресилац, сиоца, m. човјек који шљиве тресе. треска, f. 1) (ист. и јуж.) ber Splitter, assula. [vide] ивер, cf. трештина. 2) (у Дубр.) das Geräusch, strepitus. трескавац, трескавица, f. 1) Wrt Zanješ in Slawonien, saltatio quaedam. - 2) vide тресет [1]. ra- треслов, а, о, [ист. и јуж.] von тријесла. 2) тресловина, f. [ист. и јуж.] ol von тријесла.

треница, f. 1) baš Reibeijen (ofterr. Riebeijen), dula serviens tritui. [cf. eренде 1]. Даска тестером начињена, ein gejägtes Brett | треснути, нём, v. pf. 1) erhüttern, concutio. (öfterr. Bfoften). tabula. 2) н. п. тресни га о земљу, niebermerfen, prosterno. [cf. бречити].

трёнути, нём, v. pf. baš Жиде zuun, claudo

oculum: цијелу ноћ нијесам тренуо. тренуће (тренуће) ока, п. бer Mugenblid, momentum: за тренуће ока. cf. [vide] трен. трење, п. (у Сријему) баз Reiben, frictio. трепавица, f. bie ugenwimper, cilium. трепача, f. (у Бачк.) справа којом се набија

трести, сём, v. impf. jhütteln, quasso. [cf. дрмати, цимати].

трести се, сем се, v. r. impf. zittern, beben, concutior, tremo.

трећак, трећака, т. н. п. коњ, breijabrig, trimus. [сf. Козле].

кудјеља (у Сријему се зове трлица). vide | трећакиња, f. н. п. кобила, breijährige, trima. [тијесак] ступа 3.

трећи, һа, һе, ber britte, tertius.

трећина, f. ein Drittel, triens, pars tertia. трибљење, п. (зап.) vide тријебљење.
трећојагњеница, f. ein haf, баз zum britten Male трибовање, п. (зап.) vide требовање.
lanumet, ovis tertium parens.
трибовати, бујем, (зап.) vide требовати.
тpèhôm, zum dritten Male, tertium.
Тривун, m. vide Трипун.
трёшљен, m. (у Боци) кољено у трске, зове, | Тривунац, нца, m. dim. v. Тривун.

лозе и т. д., Хbjaß, geniculum. [vide пре- тридесет, breißig, triginta. [cf. тридест, тришљен].

ест].

1. трешња, f. (pl. gen. трёшања) [cf. кријешва] | тридесети, та, то, ber breißigfte, tricesimus. 1) ber Rirjchbaum [üßfire], cerasus [pru- тридест, vide тридесет. nus avium L.]. 2) die Kirsche, cerasum. 2. трешња, f. (у Дубр.) 1) баз Bittern, tremor. 2) баз Érobeben, terrae

cf. [vide] трес. motus. cf. потрес.

тридестеро, vide тридесторо.
тридести, та, то, vide тридесети.
тридесторо [тридестеро], nzahl von breißig, tri-
ginta. cf. двоје.

Трешњево, п. поље и село у Црној горп: Кад триест, vide тридесет (mit allen

дођоше у поље Трешњево

трешњица, f. dim. v. [1] трёшња. трешњов, а, o, Rirjen, cerasinus.

трешњовац, овца, m. Mirchenftab, baculus cerasinus.

bleitungen).

триж [триш], (у Ц. г.) breimal, ter. cf. [vide]

трипут.

трижди, vide [трипут] триж: Од радости трижди млада поскочи

тризан, зна, зно, (зап.) vide тријезан. трешњовача, f. 1) Štod von Richholz, baculus | тризнити се, тризним се, (зап.) vide тријез

2) vide трешњовица.

cerasinus. трешњовина, f. Rirfdbols, lignum cerasinum. трешњовица, f. Rivjdobranutwein, vinum ustum e cerasis. cf. трешњовача [2].

трёштен, а, о, in ber Rebenšart: пијан трештен, tüchtig benebelt, vino obrutus. [сі. отријескати Маргин. І. издања.]

се.

Трештеник, Трештеника, m. вода на Ловћену, к југу од Ивановијех корита, око три сахата од Цетиња.

трештина, f. (ист. и јуж.) ein Splitter, assula.
[vide ивер]. cf. треска.

трешке, п. (ист.) vide тријешће [1].
тржарење, п. баš Sramen, mercatura tenuis. [cf.
тржење].

тржарити, тржарйм, v. impf. framen, mercatu- |
ram tenuem facere. [cf. тржити].
тржење, n. vide тржарење.
тржити, жим, v. impf, помало трговати, vide

тржарити.

cy

тржница, f. (у Дубр.) bas Rubeljols, lignum суlindratum turundarium. cf. [трлица 3,] оклагија.

-

пе

тржнице, f. pl. (у Дубр.) тржнице су биле жене које су за времена републике Һарима помагале за плађу властеоски крух мијесити и пећи. Оне су на св. Влаха обучене лијепо излазиле, те играле пред кнезом. трзање, п. баз Reißen (ichnelle Bieben), raptio, arreptio.

трзати, тржем, v. impf. reißen an etmas, rapio. тізати се, тржêм се, v. r. impf. reißen (3. 28. пушка), quffahren (im olafe), excutior. трамање, п. бaз Reißen um etmas, raptus.

нити се.

тријеба, f. (јуж.) in ber Rebensart: није тријебе (н. п. говорити о том), es ift nicht nöthig, non est opus.

тријебити, тријебим, v. impf. (јуж.) jäubern, expurgo: пасуљ, сочиво, пиринач; Тријебите града бијелога

тријебити се, тријебим се, v. r. impf. (jyж.) 1) 3. 3. од вашију, fi jäûbern, purgari.

2) тријебе се шљиве од цвијета, біе йе abwerfen, decussisse folliculos calycis. тријебљење, п. (јуж.) баз äubern, expurgatio. тријезан, зна, зно, (тријезни, на, но) [јуж.]

nüchtern (unberauscht), crapula solutus, sobrius. тријевнити се, тријезним се, v. r. impf. (јуж.)

тријес,

никад се не тријезни, er wirò nie nütern, schläft den Rausch nie aus, crapulam edormio. тријем, тријема, m. (јуж.) bie galle, porticus. 1 m. (јуж.) vide гром: Пуче нутријесак, ска, шка ка тријес од неба — пуче као тријесак; здрав момак као тријесак. Тријеска, f. [јуж.] главица са зидинама у Рудничкој нахији.

тријесла, f. (у Боци) wilbe 2Beifel, arboris genus [prunus austera Ehrh.].

Тријест, m. Zrieft, Tergestum, cf. [Тријешће 2,
2] Трст.

тријешће, п. (coll.) (јуж.) 1) bie Splitter, assulae,
festucae. [cf. иверје; треска 1, трештина].
2) vide Тријест.

трйна, f. baš Візhen, mica, frustulum [vide
мрва 2]: нема ни трине.

тринаест, breizen, tredecim. [cf. тројенаест].

трамати се, мам се, v. [r.] impf. отимати се око | тринаестеро, vide тринаесторо.

Трипко, m. Mannšname (von Трипун), nomen тркати, трчём, v. impf. umßerlaufen, circumviri.

Трипо, т. һур. v. Трипун.

Трипун [Тривун], m. Zrophon, Thryphon.

curso.

треља, f. (у Хрв.) [1)] vide притка: И сре

брном тркљом затркљао - [2) vide розга 2].

Трипун дан, ња дне, m. Gejttag beš heil. r- тркљање, п. baš flöden, palatio.

phon, dies festus St. Thyphonis (ben 1. Gebr.). | тркљати, љам, v. impf. (у Хрв.) pflöfen, pfäh= трипуњица, f. (у Боци) у овој пословици: Није len, palo. cf. [vide] притицати.

зиме ни зимице до Которске трипуњице (г. | трељаш, тркљаша, m. vide причаник, тачкаш. ј. до Триауња дне, кад слави главна црква | тркуљ, m. bie Zrefter, vinacea. [vide] кљук [1], Которска). cf. масуљ.

трипут (три пута), breimal, ter. cf. триш [триж],

трижди.

трипутац, трипуца, m. (у Дубр.) vide бок-
вица [1].

трисак, ска, m. (зап.) vide тријесак.
триска, f. (зап.) vide треска.
триста, breibunbert, tercenti.

трићида, f. (мени се чини као да у Србији
говоре трићела) ber breiarmige Seudßter |
mit dem der Bischof den Segen gibt.
трица, f. (у Дубр.) тројка у картама, біе Drei,
ternio. [vide тројка 1].

трице, трица, f. pl. 1) vide мекиње.

2)

bіе Grfremente, recrementa: трице и кучине. тричав, а, о, Dred, stercoreus.

тричан, чна, чно, н. п. киселица, Sleien, furfureus.

тричарија, f. bummeš Seng, nugae. [cf. спрдња].
триш, (у Ц. г.) vide триж: Триш ћу ви га
премјерити златом Пак притрча брже к
мене, Триш ме цјелова -
Триша, m. (ист.) vide Тришо.
тришља, f. (у Дубр.) ber Dìajtirbaum [Raftir-Bi-
stazie], pistacea lentiscus L.

Тришо, m. (јуж.) һур. v. Тривун. [cf. Триша].
триштина, f. (зап.) vide трештина.
тришье, п. (зап.) vide тријешће [1].
трјестански, ка, ко, von Тријест.

1. трк, м. (ос. трку) ber auf, cursus [cf. трка 1]:
Тако ми мога брка, биће око куће трка;
убио зеца у трку; Трком трчи низ бијелу |
кулу

2. трк, in ber Rebenšart: трк на поље, шет у кућу. сf. трч.

трка, f. 1) баš Laufen, cursus: стоји трка око

трлабука, f. vide тарлабука.

трла врла, (у Боци) vide аврљ баврљ: По-
диже се стара баба Да под старост јаши-
кује, Гребеном се очешљала А мазањем на-
мазала, Трла врла те у коло.
трлачење, n. vide торлање.

трлачити, чим, v. impf. (у Ц. г.) vide тор-
лати. [cf. 1 торлак].

трлити, лим, v. impf. 1) aufpajjen (3. B. im клис-piel), aufjangen, capto. [cf. шудљити].

него

2) (у горњ. прим.) лан, т. ј. трти га (као кудјеља што се набија), bredjen, frango. [vide трти 3]. И за жуку онамо се каже трлити је, премда се она не трли трлицом, друкчије као што је казано код ње. |трлица, f. 1) bie (Glad)3) Bredhe, frangibulum. [vide тијесак]. 2) der Ast, womit der Auffangenbe auf ben [1] клис [1] aufpaßt, ramus captantis то клис. - 3) (у Дубр.) vide трж

ница.

трличање, п. verbal. v. трличати.

трличати, чам, v. impf. (у Далм.) [трлицом набијати конопље].

трло, п. (доље преко Мораве) мјесто гдје се
стока зими држи.

трља, f. 1) онај што трли у банању и у дру-
гој какој игри, ber Wufpajfer im банати се
Spiel, captator. cf. [шудљар;] банати се.
2) baš dufpajjen im клис-Spiel, captatio, cf.
трљење: иди на трљу.

1. трљање, п. баз Reiben, friatio, tritus.
2. трљање, п. баš Daђerjchlenbern, incessus in-
das
consultus.

1. трљати, трљам, v. impf. reiben, attero. [cf.
трти 1].

куће [cf. 1 трк]; отишла у трку (у Брод- | 2. трљати, љам, v. impf. ићи не гледајући куда, ској регементи иду дјевојке и момчад у вече baberid lenbern, incedo temere. [vide трапати]. насред села, па потрчавши свако на своју cf. басати. страну гледају ко ће кога ухватити). 2) ber Bettlauf, баз 2Bettrennen, curriculum. [ef кошија]. - 3) (ст.): Ој ти коњу, трко моја [- 4) vide обдуља].

трљење, п. verbal. v. трлити. [cf. трља 2; шудљење].

трљин, а, о, без трља[1], captatoris.

Трмбас, т. извор [и село] у брду вище Кратркалиште, п. (у Рисну) біе Hennbаn, curri- гујевца од [јужне] југоисточне стране. culum: Ту ти нема броду пристаништа ни | трмизање, п. баš Rübren, motus.

коњу тркалишта (приповиједа се у Боци | трмизати, трмижем, v. impf. (у Ц. г.) поми

цати се с мјеста: не трмиже, т. ј. не креће 1. троглав, а, о, breiföpfig, triceps. се с мјеста, fih rühren, se movere.

трмка, f. vide кошница.

трмуњина, f. (у Боци) vide стаблина.

2. Троглав, m. планина у Србији између Чачка и Студенице.

трогоче, чета, п. н. п. ждријебе, breijähriges Zhier, trimus (equus): Рђаво говече све тро

гоче.

тродрамица, f. пушка од три драма (т. ј. која прима зрно од три драма).

трн, m. Dorn, spina: 1) глогов, vide глог [1]. 2) прни, der Schlehdorn [Schlehenpflaume], prunus spinosa [L.]. У Грбљу кажу да је од вјештице добро имати чибук од црнога трна. Трнава, f. 1) вода у Славонији код Нове ГраДишке. 2) многа се села тако зову. трнити, трним, v. impf. 1) т. ј. жито на гумну, das ausgetretene Getreide (z. B. von Vichkoth) reinigen, everro recrementa ex area. [cf. утр-Тројан, m. зидине на Церу (више Дворишта). њивати]. 2) трњем ограђивати, verbornen, vepribus munio.

трнић, m. dim. v. трн.

трница, f. (у Уж. н.) чобанска колиба, Spirten-
bütte, casa pastorum.

трнов, а, о, Dorn, spinae.
трновача, f. (у Уж. в.) Xrt fanmen, pruni ge-
nus [prunus domestica I.. var.].
Трновица, f. село у Морачи: На малену селу
Трновици

трнокоп, m. [1)] біе Reute, Robehađe, rallum. cf.
будак, [јамичак, мошљин, раслица,] цапуп.
[- 2) (у Далм.) vide кука 2; види s. V.
раслица].

трномет, м. (у Бачкој) велика метла, што се њом скида слама и балега са жита на гумпу кад се вије, ber Bejen (von Dornen ?) um (бен Viehkoth) von der Dreschtenne hinweg zu kehren, scoparum genus.

трнометити, тим, v. impf. трнометом скидати сламу и балегу са жита на гумну, кад се вије.

1. трнути, нём, v. impf. 1) ватру, свијећу, auslöschen, exstinguo.

-

2) трни мало (н.

1. тројак, а, о, breierlei, trifarius.
2. тројак, тројака, m. (у Сријему) у лончар-
ској трговини лонац, у који иду три лонца
мања, кад се и они помећу један у други.

Онуда се приповиједа да је у оном граду био некакав краљ Тројан, који је сваку ноћ ишао у Сријем те љубио некаку жену или дјевојку; за то је ишао ноћу што дању није смио од сунца да га пе растопи. Кад би дошао к својој љубазници, натакли би коњма зоб, па кад би коњи зоб позобали и пијетли запјевали, он би пошао натраг и до сунца би дошао у свој град. Једном муж или брат његове љубазнице повади свијем пијетлима језике да не могу пјевати а коњма у зобнице мјесто зоби насне пијесак. Кад се краљу учини да би већ било вријеме ићи, а пијетли још не пјевају, он запита својега слугу јесу ли коњи позобали зоб, а слуга му одговори да нијесу још (јер је само пипао рукама одоздо), и тако се задоцни; кад већ види шта је, он узјаше на коња па побјегне к својему граду, али га у путу стигне сунце; онда он брже боље сјаше с коња, па утече под пласт, и сакрије се од сунца, али (његовом несрећом) наиђу говеда те разбучу пласт, и ондје га сунце растопи. cf. Тројанов град.

п. бријаћицу на каиш), ein wenig reiben, tero | Тројанов град, m. vide Тројан.
paulum.

2. трнути, трнём, v. impf. erftarren, torpeo.
трњак, трњака, m. ein Dornbuj, dumetum.
трњан, а, о, (ст.): Ој шумица трњана
трње, п. (coll.) bie Dornen, spinae.
трњење, п. баз Begfehren без Unraths von ber
Zenne, eversio stercoris ab area. [cf. утрњи-
вање].

трњина, f. 1) біе hlehe [&rucht von ber chlehe],
bacca pruni spinosae Linn. [cf. кукиња 1].
2) [Трњина] ўrauenname, nomen feminae.
трњиница, f. dim. v. трњина: Ој девојко, мор-
ска трњинице

тројачење, п. baš britte fügen, tertiatio. тројачити, тројачим, v. impf. њиву, т.ј. трећи

пут преоравати, einen fer zum britten kale pflügen, tertiare.

тројенаест, (у Ц. г.) vide тринаест mit allen Ableitungen.

троје, brei, tres, cf. двоје: Убило ме троје синџирлија

[троји, троја, троје, brey, tres: троји јади, троје гаће, троја врата. Из І. издања. тројином, breimal fo viel, trifariam: Ja hy тебе за тројином блага

1. тројица, f. Inzabi von brei, tres. cf. двојица. тробок, а, о, (у Сријему) vide трбушат (каже | 2. тројица, f. 1) bie Dreieinigfeit, trinitas [cf.

се и за стеону краву, суждребну кобилу

и т. д.).

тров, трова, m. ein betäubender unb beranfchenber

Fischlöder, esca piscaria inebrians. тровање, п. баз Bergiften (ber ije), venenatio. тровати, трујем, v. impf. vergiften, veneno. Трогир, Трогира, m. bie Stabt Tran in Dalma tien, Tragurium: Од Трогира те до ШибеУ онога од Трогира краља

пика

тројство]: помози, света тројице. [А. Бојиш ли се свете тројице? Б. Бојим зле и двојице. - Из 1. издања]. [Тројица] 2) намастир у Херцеговини. 3) намастир у Босни (у Зворничкој нахији). cf. Тавна [2]. - 4) брдо између Црмнице и Паштровића. тројице, f. pl. 1 Bfingften, pentecoтројичин дан, на дне, m. ste. cf. [vide] ду

хови.