Page images
PDF
EPUB

тројичинска недјеља, f. (у горњ. прим.) Wjingjt- тропина, f. augm. v. троп.
woche, hebdomas pentecostalis.
тројка, f. 1) bie Drei (in Rarten), numerus ter-
narius. [cf. трица]. - 2) еіn aß von brei
ein
Eimern, dolium trium amphorarum. - 3) (у
Боци у Новоме) винова лоза која више пута
преко љета цвати и рађа.

тропине, f. pl. (у Боци) Zreber, recrementum.
[vide комина 1]. cf. џибра.
[троплетен, а, о, breimal gefloten; види s. v.
потпрегнути.]

тројство, f. біе Dreifaltigteit, trinitas [vide 2 тројица 1]: тако ми тројства.

трокоска, f. (у Ц. г.) коза која се трећи пут кози, Зіеде біе zum britten Rale wirft, capra tertium parens.

трокрак, а, о, (у Ц. г.) н. п. виљушке, виле, breizadig, tridens. [cf. тророг].

тропол, а, о, тоn brei tüten (Zuje), latus tres
panni latitudines: И откала трополу по-
њаву
тропони, на, но, н. п. губер, т. ј. од три поле,
vide тропол.

[ocr errors]

тропројан, m. (у приповијеци) који три проје
изједе или може изјести, іn ber Wnefbote Hате
eines Mannes der drei Kukuruzbrote aß.
тророг, а, о, н. и. камен, Sreizađig, [tri-
dens; vide трокрак].

троска, f. Eilađe, scoria. cf. [тара 3,] шлакња.

тролетни, на, но, (ист.) vide трољетни. тролетница, f. (ист.) vide трољетница. тролијеска, [f. јуж.] само у овој загонеци [cf. | троскот, f. Bogelfnöterig, polygonum aviculare [L.; тролипа]: Лијеска тролијеска, у лијесци cf. подворница 2, пусти-баба-коњу-крв, слак]. огањ гори, и у огњу човјек стоји (т. ј. огле- троснопица, f. као мала крстина од три снопа. дало). трострук, а, о, н. п. канџија, breifah, triplex. тролина, f. (у Сријему) у овој загонеци: Липа троха, f. vide мрва [1]. тролица, у липи огањ гори (огледало). [cf. тролијеска].

тролитни, на, но, (зап.) vide трољетни.
тролитинца, f. (зап.) vide трољетница.
трољање, п. verbal. v. трољати.
трољати, трољам, v. impf. (jherzhaft) бüпп инб

hörbar scheißen, caco tenue et cum strepitu. трољетий, на, нӧ, [јуж.] н. п. грозница, brei Jahre dauernd, triennis.

трољетница, f. [јуж.] т. ј. трољетна грозница: | Мучи, мајко, замукла се, Од грознице тро

љетнице

тром, а, о, фmerfällig, tardus, gravis. [cf. ло-
тар; дрењо].

тромеђа, 1. мјесто гдје се састаје међа од три
државе, као н. п. што се отприје у Далма-
цији састајала међа Аустријска, Турска и
Млетачка, Drt wo brei Brenzen zujammen
treffen, bie Dreimorf, trifinium.
тромирење, п. verbal. v. тромирити.
тромирити, рим, v. impf. (rqinusof») јести
трећи дан, као што чине гдјекоји стари
људи и жене, који у почетку часнога поста
не једу ништа до сриједе.

троносати, ношем, v. impf. u. pf. т. ј. цркву,
bie Rirche einweißen, consecro ecclesiam: Тро-
носаше царску Манасију
Троноша, f.

lofter unblußim Јадар.

[ocr errors]

трошак, шка, m. (у војв.) 1) bie Roften, sumptus. 2) он иде о свом трошку, т. ј. чини по својој вољи). cf. [2] харач [(арач), ашлук]. трошан, шна, шно, gerbrechih, fragilis. трошаџија, т. који много троши, Beridowenber, sumptuosus. [cf. расипач].

Tрòшêíе, n. 1) das Zehren, expensatio. [cf. aшлучење]. 2) das Bröckeln, friatio. 3)

·

[ocr errors]

das Brechen, fractio. трошити, шим, v. impf. 1) ausgeben, zebren, expendo. [cf. ашлучити]. - 2) н. п. хљеб, fritmeln, brödeln, frio. [vide] мрвити, cf. тринити. 3) [vide] ломити [1], breden, frango: Троши врата тешком топузином

-

трошити се, шим се, v. r. impf. 1) fich in Ин-
fojten feßen, expendo. - 2) [cf.] мрвити се,
zerfallen, dilabi, н. п. троши се камен.

| трошица, f. dim. v. троха.
трошице, мало, мрвице: само је узео трошице
воде (н. п. болесник), wenig, paululum. [vide
мрвице].

трпанац, авца, m. трпанац у соби, не може
се човјек окренути, eš ift alles voll gehäuft
im Zimmer, man kann sich kaum umdrehen, vix
te moveas, ita plenum est cubile.
трпанџук,* m. eine Reifejenje, faix foenaria pli-

catilis.

трпање, п. баз lebereinanberhäufen, accumulatio. Троношанин, m. (pl. Троношани) Siner рон трпати, пам, v. impf. übereinanbermerfen, ассиТроноша.

[blocks in formation]

mulo.

триати се, нам се, v. r. impf. fih wobin brейн gen, intrudor.

триеж, m. bie Bebuls, tolerantia: Крпеж и трисж по свијета држе.

трпежњак, т. (у Перасту) баз Zijtum, mensae linteum. [cf. криета, плахта (плата)1, столњак,] постолњак.

трпева, f. 1) ber ifd, mensa. [vide софра]. cf. сто, астал, синија. - 2) Mahl, epulum. [vide

1 дава]: дао му трпезу (т. ј. даћу); скупили се на трпезу. — [3) трпеза од вражде, cf. вражда. Маргиналија I. издања].

treten, calco. 5): Напушћајте рте и загаре, Нека тару срне и кошуте тртида, f. das Schweisstück vom gebratenen Geflügel.

трпезар, трпезáра, m. ber Zafelbeđer (in ben Alö. трто, m. (voc. трто) mimpfwort.

ftern), monachis a triclinio.

трпезарев, а, о, vide трпезаров.

тртосити, сим, v. impf.nl baherplappern, blatero indistincte.

трпезарија, f. ber peijejaal (in ben löftern), сое- тртошење, п. баš onellplappern, blateratio. naculum (refectorium).

трпезаров [трпезарев], а, о, без трпезар, tricliniarii.

трпезарски, ка, ко, Zafelbeder, tricliniarii.
триети, пим, (ист.) vide триљети.

трпија, f. (у Ц. г. и у Сријему) дуга болест,
у којој се много једе: појела га триија!
Art Krankheit, morbus quidam.
трпити, пим, (зап.)

vide трпљети.

тријети, пим, (југоз.)
триљење, п. baš Értragen, toleratio. [cf. ду-
рање].

|

трhêне, n. das Recken des Hintern in die Höhe, arrectio natium.

трити се, трѣйм се, v. r. impf. Sen Spintern in die Höhe recken, arrigo nates.

трѣка, f. (у Сријему) Zeißbubn, gallinula chloropus [L.; cf. лиска 2].

-

труба, f. 1) біе Zrompete, tuba, buccina. [cf. трубља]. 2) труба платна, ein Stüd fejt zusammengewickelte Leinwand, massa lintea. [cf. трубла]. - 3) eine Rolle überhaupt, volumen. 4) das fest ausgezogene Garn am Weberbaum, massa telae: Доведи ми дугонокту другу, трпљети, пим, v. impf. (јуж.) leiben, ertragen, Да прокопа на вратилу трубу perpetior. [cf. дурати, патити 1, страдати]. | трубач, трубача, m. ber Zrompeter, tubicen. трпуљина, f. (у Ц. г.) himpfwort für einen Men | трубити, бим, v. impf. trompeten, buccina cano. fchen, convicium in hominem: трпуљино је- трубица, f. dim, v. труба: Савићу се у трудна! сf. трпија. бицу, Убошћу те у гузицу. треати се, сам се, v. r. impf. feft werben, soli- | Трубјела, f. [јуж.] пандурница у Рудинама. desco: У дну му се бусало, у сриједи трсало | трубла, f. (у Рисну) н. п. платна, vide труба [2]. (кад се напија). трубља, f. (у Дубр.) vide труба [1]. треити, сим, ѵ. pf. (у Ц. г.) vide свршити. cf. | трубљење, п. баš Zrompeten, cantus buccinae. отрсити. трубња, f. vide праска [1].

[ocr errors]

трсити се, сим се, v. r. [im]pf. forgen, curo.
[vide] бринути се, cf. старати се.
треје, п. (око Петриње) vide виноград.
трека, f. [1)] Robr[imilf, Rieth, phragmites com-
munis L.; 2) Pfeilrohr,] arundo [donax L.].
cf. [трстика, тршљика (трсљика), 1] трст.
трековац, ковца, m. баз Ватbušrohr (als pa
zirsto), baculus ex arundine Indica.
трековача, f. баš [gemeine] Bambušrohr, arundo |
Bambos L. [bambusa arundinacea Willd.].
трељика, f. vide тршљика.

тренат [тршнат], а, о, (у Боци) н. п. чељаде,
ftämmig, robustus. cf. [здендаст, снопит, ста-
сит;] крупан [2], крут.

1. трет, f. (у Дубр.) vide трска: танак као трет.
2. Трет, Трета, m. vide Тријест.
Трстеник, Трстеника, m. многа се мјеста тако |

зову, као н. п. у Србији (код Мораве ниже
Карановца), у полуострву Рату ниже Ду-
бровника.

Третеница, f. поток који утјече у Колубару с лијеве стране.

третика, f. (у Дубр.) vide трска.

1. труд, труда, m. sie Mühe, opera, labor. [ef. трудба].

2. труд, труда, m. (у Бачкој и у Сријему f.) ber Feuerschwanım, boletus igniarius Linn. [1) Weidenschwamm, polyporus igniarius Fries. -2) Buchenschwamm, polyporus fomentarius Fries.; cf. самокрес 2, усјека]: труд буков, церов, или

од гљиве.

трудан, дна, дно, 1) ermübet, lassus [vide уморан]: трудан и уморан. 2) трудна жена, id wanger, gravida. cf. бре [1, бременит, дјетињ, збабан], здјетан [(жђетан), куљав 2, нејак 2, носећ, пунан 2, судружан, 2 тежак 2], труо [2].

трудба, f. біе Веmühung, mühe, opera impensa. [cf. 1 труд].

трудбеник, m. ber fid) bei etmaß ü gibt, бег Ciferer, qui enititur.

трудити, трудим, v. impf. 1) einen bemüßen, im Mühe machen, fatigo. 2) (у Боци) [cf.] радити [1], трудити се[1], arbeiten, laboro: не ће да труди; труди па ћеш имати. трудити се, трудим се, v. r. impf. 1) fiche ge TpT мpт, in der Erzählung, um das verlegene Stam ben, fatigor circa rem, desudo in re. [vide труmeln des überwiesenen (z. B. Diebs u. dgl.) an- дити 2]. - 2) труди се жена, т. ј. порађа zudeuten, interjectio de confusione criminis ce, in Geburtsschmerzen liegen, kreißen, parturio. convicti. [cf. трц врц; туц муц, шућ мућ]. |труђење, п. баз Hemühen, defatigatio. трти, трём (тарем), (тро, трла, part. pass. тр- труладак, латка, m. vide трухладак. вен и. трён) ѵ. impf. 1) reiben, tero. [cf. 1 тр- трула кобила, f. у игри ускуч-кобиле. љати]. 2) кога точком или колом, гäbern, трулеж, m. vide трухлеж. illido, rota. 3) лан, bremen, frango. [cf. | трулина, f. vide трухлина. трлити 2]. 4) какав усјев, т. ј. газити, трулити, лим, vide трухлити.

труло, п. (у Сријему) біє Ruppel in ber Rirche, tholus. cf. [куба 1,] кубе. трулост, трулости, f. vide трухлост. труља, f. (у Барањи) vide [дроњак] рита, прња.

труљав, а, о, vide ритав.

труљар, труљара, m. који труље купује, ber Sumpenmann, qui panniculos ostiatim colligit. труљење, n. vide трухљење. трумбета, у загонеци.

трумпа, f. ber Еrupp, Maufe, turba, cf. [vide] гомила: Кој с малијем боја бити не ће, Веће жели да на трумпу уд'ри трун, m. ber Splitter (im Muge), festucula [cf. трунка]: нема ни труна, т. ј. ни мало. трунак, нка, m. hyp. v. трун. трунити, труним, v. impf. 1) anftäuben, verunreinigen, sordibus conspergo. 2) труни сни

jer, es ftöbert, nives circumvolitant. - 3) н. п. уши из главе, ђeraušftöbern (mit bem атм),

expurgo.

трунка, f. vide трун.

трунташ, трунтáша, m. ber Gaulenger, homo deses.

трунтељаст, а, o, unterjeßt, habitu corporis brevis et obesus.

трунути, нём, vide трухнути. трунчица, f. dim. v. трунка. труња, f. (у Ц. г.) vide триња. труњав, а, о, mit Splittern berunreinigt, aqua feтруњав, а, о, mit Splittern verunreinigt, aqua festuculis turbida; труњава вода, т. ј. није чиста, већ има у њој којешта. труње, п. (coll.) Staub, Splitter, pulvis. труњење, n. baš Ænjtäuben, adspersio pulveris.

трўњица, f. dim. v. труња.

труо, трула (трухла), ло, (трухлӣ, ла, ло) 1) morjd), verfault, putris [cf гњио 1]: Не стаје он на трухлу даску. 2) (у Далм.) трухла жена, т. ј. трудна, i wanger, gravida. [vide трудан 2].

труп, m. 1) ber Humpf, truncus.

2) (у Дубр.) некака морска риба, Xrt if [gemeiner hunfisch], piscis genus [scomber thynnus L]. трупац, пца, m. (у Грбљу) некака чибуљица [1) pustula in labiis; - 2) Gieberaušjilag, herpes labialis] особито око уста, за коју се мисли да се за то испење што је онај човјек нешто јео што је прије мачка јела; за то се и лијечи овако: узме болесник комадић врућега круха како се извади из пећи, на њиме дотакнувши трупац пружи га мачки | говорећи:, Мачки трупац мени крушац. “ Кад тако учини двапут, трећом рече: „Мачки и трупац и крушац, па онај комадић да мачки те га изије, и по том кажу да трупац| прође, а веле да и онако не траје више од три четири дана.

[ocr errors]

трупачке,) (у Ц. г.) н. п. скочити, т. ј. с мјетрупачки, ста, из bem tanbe, овие nauf. [cf. усконке].

трупина, f. 1) augm. v. труп.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Трусина, f. Berg in ber Derzegowina: Други мејдан под гором Трусином трусовина, f. вода: Под пазухо боцу трусовине, у коју су биља од планине; Е сам чуо, казивали су ми, Да то јесте вода заборавна: Ко с умије и ко се напије, Своја ће му вјера омрзнути, Заборавит' своју породицу

[ocr errors]

трут, т. 1) біе Дођие, fucus. - 2) (у Сријему) трутови, ein böšartigeš Gingergejowür [ber Ка gelmurm], ulcus [panaritium; cf. злић]. трута, f. (у Боци) младица риба, какове се н. и. хватају у језеру Скадарскоме. [vide младица 3].

трутина, f. augm. [von трут]. трутица, f. dim. v. трута. трућање, n. vide [2] бацање.

трућати, һам, v. impf, vide [2] бацати [1]. трућити, һйм, v. pf. fhmeißen, projicio, cf. [vide] бацити [1].

трухладак [труладак], атка, m. ein Stüd faules Holz, fauler Apfel, putre lignum, malum.

трухлеж [трулеж], m verfaultes Beng, res putres. трухли, ла, ло, cf. [vide] труб. трухлина [трулина], f. ber Rober, baš morjdhe Stüd, pars putrida. [cf. гњилина 1]. трухлити [трулити], лим, v. impf. faulen, putresco. [cf. гњилити].

трухлост, трӯхлости, [трулост] f. bie &äulniß, putredo.

трухлење [труљење], п. баз Robern, putor. трухнути [трунути], нём, vide трухлити. труцкавица, f.) кад се кола врло труцкају, н. труцкање, п. / п. по смрзлу путу, baš ýüt. teln (im Wagen), quassatio.

труцкати се, кам се, v. г. impf. gefchüttelt wer>

den, quassor.

трушнӣ, на, но, н. п. хљеб, &leien, furfureus. трушница, f. (у Барањи) трушни хљеб за псе

чобанске, leienbrot, panis furfureus. cf. [vide]
отрушница.

трцало, п. (у Боци) vide цртало.
трц врц, interj, von ber Berlegenheit eines burch
Einwürfe und Fragen Ueberwiesenen, de tergiver-
satione convicti. cf. трт мрт.

трч на поље, шет у кућу (биће ноћас), [фerzbaft für Sariren, alvus fuet. [cf. 2 трк]. трчање, п. баš Laufen, cursus. 2) ber los, трчати, чим, v. impf. laufen, curro.

трчилажа, f. u. m. baš ugenmant, homo mendax. |туђ, туђа, ђе, (туып, ђа, ђе) fremb, alienus. [cf. трчкање, n. dim. v. трчање.

трчкарање, п. vide трчкарење.

трчкарати, рам, v. impf. vide трчкарити. трчкарење, п. dim. v. трчање. [cf. трчкарање].

јабански, стран, страњски].

туђа, f. біе уrembe, aliena: Иш, туђа !
Týhême, n. das Schämen. Verlegen-scin in einem
fremden Hause, verecundia in domo aliena.

трчкарити, трчкарим, [v. impf.] dim. v. трчати. | туђер, [јуж.] vide [туда] тудијер: Еда би се [с. трчкарати, трчкати].

туђер одбранила

трукати, кам, v. impf. dim. v. трчати. [vide| туђин, трчкарити].

трчке, (у Рисну) трчећи, laufens, currens. трчуљак, љка, m. cf. висуљак (само у опој загонеци).

[тршићки, ка, ко, von Тршић (село у срезу јаДранском округа подринског); види s. V. Батаљуше.]

[тршљака, f. vide жар 3.]

тршљика [трсљика], f. (у примор.) vide трска. тршнат, а, о, (у Паштр.) vide тренат. тршчак, тршчака, m. Rohrgebüjd, arundinetum. cf. [vide] рит.

--

1 m. ber Grembling, peregrinus. туђинац, нца, [cf. туђоземац, јабанац, јабанлија]: Ђевојка је туђина братила ту,инка, f. bie &rembe, peregrina [cf. туђоземка]: Али ми не да туђинка, Туђинка добра ђевојка: Ја добра коња оседлам, Туђинка ми га раседла

туђинство, п. баз rembe, res aliena.
туђити се, туђим се, v. r. impf. fih frems Бе

tragen, verlegen sein wie ein Fremder, verecundor. туђица, f. чела из друге кошнице, біе frembе Biene (aus einem andern Bienenstock), apis ex alieno alveario.

ту, бort, ba, istic. [cf. ту), тујке, 2 тука, 1 туна, туђиш, туђйша, m. у пословици, cf. нашиш. туне, туте, тутена].

тубити, бим, v. impf. vide тувити.
тубљење, n. vide тувљење.

тўбок, m. (у Ц. г.) мали сирчић, што се даје
дјеци, сіп Caibфen Räje, ein Räsen, caseolus,
тўвити, вим, [тубити] v. impf. [vide] памтити.
тувљење [тубљење], n. vide памћење.
тўг,* m. ber Hoß[фweif (als Shrenjtanbarte ber tür |
fijchen afchen), insigne caudae equinae: паша
од два туга.

туга, f. 1) туга ме је, ез jaubert mіф, cohor-
resco: Ђе је сама, а не има друга, Да је
није од горице туга
2) туго и невољо!
jagt die unwillige, aber immer liebende Mutter
zum Kinde, das ihr Kummer und Noth macht,
convicium matris amantis in infantem.
нема ни туге, т. ј. ништа.
тугаљив, а, о, fißelich, titillationem aegre sus-
tinens. cf. [vide] чкакљив [шкакљив].
туговање, п. бaš Rlagen, Webtlagen. lamentatio.
[cf. туговина].

[ocr errors]

3)

туговати, тугујем, v. impf. webflagen, lamentor. туговати се, тугујем се, ѵ. r. impf. flagen, lamentor [vide тужити се]: Поче им се Чупић туговати

-

[blocks in formation]

туђоземац, мца, m. ber rembe, peregrinus. [vide туђин].

туђоземка, f. bie rembe, peregrina. [vide ту-
ђинка].

туђоземски, ка, ко, fremb, exterus.
тужаљка, f. baš Rlagelieb, nenia, cf. тужбалица:
Окренуше пјесме на тужаљке

тўжан, жна, жно, betrübt, arm, unjelig, miser
[vide јадан]: Тужна, јадна, да сам вода

ладна

тужба, f. bie Slage, accusatio. [cf. жалба, жа-
тужбалица, f. (у Боци) &lagelies, nenia. cf.
ловање, пожала, дава, давија].
[vide] тужаљка.

тужење, п. 1) baš Rlagen (vor Bericht), accusa-
tio. 2) das Klagen nach einem Todten, ulu-
latus de mortuo.

1. тужити, жим, [cf. тужјети] v. impf. (за ким) плакати иза гласа (особито за мрцем) и нарицати [2], т.ј. говорити: јаој, Божо (или како му буде име), моје грдне ране; јаој, ко ће твога пуста коња јахати? јаој, ко ће твоје хаљине носити? јаој, ко ће твоје оружје пасати ! и т. д. еіnen Zobten bemeinen, plango. Мати за сином и сестра за братом тужи кашто по двије и по три године; кад је сама код куће, или кад изиђе куд у поље, а она тужи и нариче као да пјева. Доста пута би суза из камена ударила, како жалостиво мати нариче за сином, или сестра за братом. У Кастелима пријатељи онога који умре, најме нарикачу и пошаљу му кући, те га жали и за њим нариче. У Паштровићима и у Боци а и у Црној гори има нарицања на стихове као пјесме. У садашње вријеме срамота је жени тужити за мужем, а још већа испрошеној дјевојци за момком; али се у пjeсмама пјева да су и жене тужиле за мужеВима и дјевојке за момцима, н. п.: Пуче пушка из кола другога, Те удари у колу

[ocr errors]

Дамљана, Дамљан паде, а љуба допаде: Мој Дамљане, моје јарко сунце! Л'јепо ти ме бјеше обасјало ! Ал' ми брже за горицу зађе Марка жали и отац и мајка, А Андрију ни отац ни мајка, Него једна из села девојка, Жалила га, па је говорила: Јаој, Андро, моје чисто злато! Ако би те у рукаве везла, Рукав ће се одма издерати, тўлеоде, у загонеци, cf. вазли-траве. Па ће твоје име погинути; Ако би те у пе- тулија, f. (у Сријему) 1) оно гвожђе на шипци сму певала, Песма иде од уста до уста, од ђерме о коме је објешен кабао. 2) Па ће доћи у погана уста; Ако би те у vide шепутка. књигу писала, Књига иде од руке до руке,| | тулипан, тулипана, m. (у Сријему) біе Zulpe, Па ће доћи у погане руке Боже мили, tulipa. cf. [vide 1] лале. чуда великога! Кол' је ово

је свезано у мјешину, те се уњ задјену карабље и прдаљка. 2) на лијевку, bie insteckröhre, infundibuli pars vasi inserenda. тулац, (у Боци) in ber Hebenšart: дошло ми на тулац, т. ј. на згоду, на руку. тулбента,* f. Wrt Ropfbebeđung ber Frauen, mitrae genus.

кога ожалио? | тулити, тӳлим, v. impf. (у Ц. г.) löfdjen, exИл' је мајка јединога сина? Ил' сестрица stinguo [vide гасити 1]: Ватра се уљем не брата рођенога? Ил' је снаа ручнога ђе- тули.

вера? Ил' ђевојка првог заручника? cf. тулуз, m.

нарикача, покајнице, тушкиња; тужбалица, тулузина, f. (у Банату) vide окомак. 2 тужити, тужим, v. impf. кога, flagen vor (Se. richt), accuso. [cf. прети]. тужити се, тужим се, v. r. impf. коме на кога, fich beflagen, flagen, conqueror. [cf. туговати се]. тужица, f. in bem Sprichworte: На путу ружица, а код куће тужица. [тужјети, тужим, (јуж.) vide 1 тужити; види s. v. јединити.]

тулум, m. vide мјешина.

тулумбаша[*], m. у пјесми (ваља да је онај који точи): Рајом рајом, Раице, Тулумбаша ча

тужљив, а, о, (у Боци) efelßaft, fastidium cre

ans: кад се у како јело утопи миш или што друго тужљиво. cf. [2] поган.

тужњава, f. біе Behflage, ululatus: стоји туж

њава.

тузла, * f. 1) баš gejottene Eals, sal excoctum ex
aqua salifera. - 2) [Тузла] (доња и горња) |
Namen einer Stadt in Bosnien, wo so eine Sie-
derei besteht, nomen oppidi.

Тузланин, m. (pl. Тўзлани) човјек из Тузле.
тузлански, ка, ко, von Тузла.
ту], vide ту.

тујке, (у Хрв.) vide ту.

[ocr errors]

тук, тўка, m. 1) ber 2šinfel, angulus. cf. [vide]
кут. 2) ударио тук на лук, zwei barte
Steine sind aneinander gerathen, dignus dignum
reperit.

1. тука, f. (pl. gen. тука) vide будија.
2. тука, (у Ријеци) [vide] ту.
тукац, кца, m. vide будац.

туквањ, туквања, m. (у Славон.) vide [крбањ]
сусак.
тукнути, нём, 1) v. pf. ein wenig (Япон)
jtoßen, contundo: тукни мало соли. 2) v.
impf. schlagen (dem Geruche nach), oleo, suboleo:
ово месо тукне мало. [vide задисати 2]. cf.
ударати, пашити.

туболук, м. (у Ц. г.) тучак, којим се лук туче, ber Anoblau [tößel, pistillum ad tundendum alium: Спомени се, снахо моја, да сам ја тебе лук" - рекла свекрва невјести, а невјеста јој одговорила: „И ти, моја свекрво, спомени се да сам и ја тебе лук и туколук."

туланца, f. (у Сријему) 1) у гајди оно што

шице

тўлумина, f. 1) augm. v. тулум. - 2) што спа

хије узимају од винограда, Beinfteuer, vectigal in vinum impositum.

туљак, љка, m. 1) bie Ginfteđrößre in ber ка|туљац, љца, блина, fistula minor inserta ma

jori (in mola). cf. ципун; cf. бадан [1]. -
2) eine Art Falle für Füchse u. dgl., genus
decipulae, laquei; овај је туљац шупље дрво
кроз које се лисица или јазавац провући
може, па се полошке утврди на вратима од
јаме гдје се мисли да је која од овијех
звјерки унутра, а на сриједи се одозго про-
сијече, и под ону јаму метне се доље рач-
васто дрво кроз које звјерка не може проћи
докле га не обори, а на горњи крај његов
намјести се велико тешко дрво као маљ,
које, кад звјерка рачве обори, удари је за
врат и тако је или убије или задржи докле
ујутру ловац не дође.

тýлêне, n. das Löschen, exstinctio.
туљити се, [т]љйм се, v. r. impf. (у Барањи)

fidh geniren, verecundor. [vide устручавати се]. туманлије[*], f. pl. простране турске шалваре: И велике гаһе туманлије

тўмара,
тумарало,

m. Srrgeift, homo vagus.

тумарање, п. баš vovmißige Umhergehen, vagatio
curiosa. [cf. 1 вардање 2].
тумàратн, рâм, v. impf. vorwizig umherschlendern,
vagor curiosus. [cf. 1 вардати 2].
тумарити, тўмарим, v. pf. Біneinplumpen (in ein
Haus, ohne anzuflopfen), intro improvisus.
тумарача, f. 1) женско које тумара, реrum

läuferin, mulier vaga. 2) свијећа, üchenlicht.
тумачење, п. [verb. v. тумачити].
тумачити, тумачам, [толмачити] v. impf. (uo
зап. кр.) [vide толковати].

Tỳмбa, adv. vom Faß, wenn es aufrecht steht, de dolio erecto.

« PreviousContinue »