meil am Simmelfahrtstage, pagana

lium celebratio die ascensionis domini.

Спасовати, сујем, v. impf. am Simmelfahrtstage Hurd meil halten (носити.крста), paganalia ago die ascensionis domini. cf. завјетина. Спасовиште, n. Der Drt ber Rirdwei am Simmelfahrt&tage, locus paganali

bus celebrandis die ascensionis domini. Cnacoje, m. Manusname, nomen viri. Спасти, аднем, v. pf. 1) berabfalen, decido. 2) на што, betunterfommen 3) fal: (arm werden), devenio eo ut Len (im preiic), minori pretio venditur: спала цијена вину имо спало

вино.

Спети (спеди (?), m. ј. да буде зијев велики), обичај је по Бачкој реЋи кад се уђе жени ђе шка. Спетљавање, n. Das 3ufammeněnüpfen (mit 3mirn), confibulatio. Спетљавати, ам, v. impf. gufammens bingen (mit 3mirn), confibulo. Спетљаши, ам, v. pf. zuhäteln, zu nö. pfen, fibulo.

Спечалипи, им, v. pf. mühfam ermer. ben, zufammenbringen, operose comparo.

Спириши, им, v. pf. anfachen, succendo. Списати, ишем, v. pf. idreiben, con

scribo.

„А девојке венце сплешавају Спљоштими, им, v. pf. platt brüden, abplatten, complano, comprimo. Спомен, м. 1) да un𐐨enten, memoria. 2) das Gedenken (im Gebete), commemoratio.

Споменути, нем, v. pf ermähnen, com

memoro.

V. pf. anpacken,

Спомињање, n. vide помињање. спомињати, њем, vide помињати. Cпòна, f. die Schlinge (zum Heftel, oder um das Pferd auf der Wiese anzubin: den), retinaculum e filo. Спопасти, паднем, anfallen, invado Cnop, pa, po, 1) н. п. леб, Yange baus erno, durans. 2) споро иде, es gent langfam von Statten, lente. Спорéчимисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide споријечимисе.

Споречкамисе, амсе, dim. v. споре

Cпрам, vide спроћу. Спратими, им, v. pf. н. п. овце, гоBeдa, in den Stall treiben (und damit abfertigen für den Tag), cogo in stabulum.

Спраћање, п, 𐐨as Gintreiben, coactio. Спраками, ам, v. impf. cintreiben.

cogo. (

Спрдало, m. човек који спрда. Спрдање, п. дав еvеn von ungereims tem Beuge, nugae, ineptiae. Спрдами, ам, v. impf. ungereimtes

Zeug schwägen, nugor, ineptio. Спрдња,f. Das ungereimte Beug, nugae. Cnpera, f. das Zusammenspannen,

con

junetio boum meorum cum vicini bos

bus in opem mutuam. у Србији љу. ди, који немају читавог плуга волова, спрегну по два и по три, а сиромаси и по четири (зашто се обично оре на 8, или 6 волова) заједно, па тако ору, и преко чита. ве године раде којешта и вуку на воловима. Ђекоји буду у спрези по неколико година. Који спрежник има више волова у спрези, ономе више и раде.

Спрегнути, нем, vide спрећи. Спред, (Рес. и Срем.) vide спријед. Спрежник, m, ber 3ufpanner (?), adjunctor. cf. спрега. Спрежников, ва, во, беê спрежник. Cпpéзame, n. das Zuspannen, conjunctio. cf. спрега.

Спрезами, ежем, v. impf, gufpannen, conjungo. cf спрега. Спрема, vide спрам. Спреман, мна, но, bereit, paratus. Спремање, п. Das Bereiten, fertig ma. djen, paratio. Спремами, ам, v. impf. rüften, bereit

machen. paro.

Спрематисе, амсе, v. r. impf. sich anschicken, parare se.

Спремиши, им, v.pf. bereit maden, paro. Спрећи (говорисе и спрегнуми), спрегнем, v. pf. žufammenfpannen, jungo socios boves. cf. спрега. Спреча, f. 1) вода у Босни. 2) земља око ме воде: отишао у Спречу. Спречак, човек из Спрече. Спрема, f. Drang, Dringlichfeit, urgens necessitas. cf. преша. Спржими, им, v. pf. verbrennen, ans brennen, aduro. Спригами, ам, v. pf. aus дем ege räumen, tollo.

Спријед, (Ерц.) voran, vorne, ante. Спроћу, gegenuber, in Bergleid, si

compares cum -.

Спршими, им, v. impf. (vum Küđen) abladen, depono ex humeris. Спрцами, ам, v. pf. н. п. говеда у mop, den ganzen Haufen Viehs wohin treiben, agmen cogo. Спрчими, им, v. pf. serpfufфen, vers Früppeln depravo. Спуж, m. vide пуж. Спуспими, им, V.

pf. 1) berablaffen, demitto. 2) (0.i. цијену) mohlfeiler ges ben, remitto. Спуститисе, имсе, т. г. рf. fid binab begeben (Daber aud vom fallenien Cano: regen), descendo, proficiscor in locum demissum:

„Да се спустим до под твоју кулу „Па се спусти покрај воде Дрине. Спучавање, п. vide случање.

Спучавами, ам, vide спучами. Спучање, п. до 3u ägeln, confibulatio. Спўчати, ам, v. impf. gubäteln, confibulo. спучими, им, v. pf. н. п. прслук, zuhäkeln, confibulo. Спуштање, n. 1) bas Serablaffen, demissio. 2) das Ablassen im Preise, pretii deminutio.

Спуштати, ам, v. impf. 1) berablaffen, demitto. 2) im preife ablaffen, remitto. Спуштатисе, amce, v. r. impf. 3. 3. киша, е8 mirD ein anhaltenver Candre. gen, pluvia lenta et duratura adventat. Спуштиши, им, vide спустити. Срађање, n. vide срођавање. Срађатисе, амсе, vide срођаватисе. Cpâm, m. die Schan, pudor: cpam me било! pudeat, bu fouteft Did foämen! Сраман, мна, но, schändlich, gar, ftig, turpis. Срамитисе, имсе, v. г. impf. fì íä sich schäs men, pudet me. Срамљење, п. баз Сфämen, pudor. Cрaмoma, f. die Schande, dedecus. Cpawoman, mна, но, vide сраман. Срамотими, им, v, impf. 1) кога,

.

Schande machen, dedecori esse. 2) be= schamen, pudorem incutio. Срамоћење, n. 1) дав ефämen, pudoris incussio. 2) das Schandemachen, dedecus.

Срање, n. a. Gdeigen, cacatio. Срасʌица, kufam menges

wachsene Nüsse, Pflaumen, u. f. w. concreta, gemina(poma). Жене кажу, да њима не ваља јести сраслице: зашто ће родити близнове. Cpácтање, п. до 3ufammenmadfen,

concretio.

Срасталисе, амсе, v. г. impf.ufams Срастисе, мемсе, v. г. pf. f men wachsen, concresco.

Срами, серем, v. impf. fфeißen, caco. Сратисе,серемce,v.r.impf. feigen,caco. Cp6, м. Србал, Србин, Србљин, Дее Serbe, Serbus.

Србадија, f. (coll.) bas Gerbenvolt, Serborim natio, gens, Serbi: ,,Србадију око себе рабри Србаљ, бља, m. vide Срó. Србекања, m. u. f. Србенда, m. u. f. augm. v. Cp6. Србија, f. Gerbien, Serbia. Србин, m. vide CP6. Србињ, m. (см.) vide Србин :

Ђе Србиње јунак причешћује Србински, ка, ко, (см.) vide Српски : „И Србињске избављати душе Србипи, им, v. impf. gum Gerben mas

chen, facio esse Serbum.

Себишнее, имсе, v. r impf. fic Rum

Serbea machen, sich dafür ausgeben,

Serbum se facere, venditare se. Serbo.

--

pro

Србљак, m. (см.) vide Cp6:
Оваки је адем у Срʌљака,
V Србљака добрије јунака
Србљанин, m. (cm.) Der Gerbe, Serbus:
„Ајде сада царе Србљанине!
Србљење, п. 0 8 Serbifiren, mutatio in
Serbum.

Србљин, m. vide CP6.
Срба, m. (vertraulid) ber Gerbe, Ser-
bus: оће Србо, Бога ми!
Cp6уna, f. ein altes Kirchenbuch (hand="
schriftlich oder gedruckt), das dem ser
biiden Dialeft näher ift, als Die
ncaen ruffifirten uluflagen. y Србуљама
не стоји нигђе кресмъ, персмъ,
древо, клятва, князь., де-
вяшь, десашь, молитися, мя,

ша, во, солнце; него кръсшь, прь с мь, дрьво, клетва, кнезь, девешь, десешь, молишисе,

ме, ме, вь (попови и калуђери чаме ва), сльнце и т. д. Срг, м. eine Stange, um baran Wä. jche, Kleider, Bettzeug zu lüften, pertica sustentata furculis.

Срда, f. (als SomeideImort), Die Cr. zavnte, Grollerin,iracunda :

Срдо моја не срдисе на ме Срдан, m. Жann name, nomen viri. Срдачка, f. у чунку она шипчица, што на њој стоји цијев, 𐐨аб Stängelchen im Weberschiffchen. Срдашце, n. dim. v. cpцe. Сoдиm, ma, mo, erzürut, iratus. Срдими, им, v. impf. zurnen, irrito. Содимисе, имсе, v. r. impf. fürnen, h zürnen, irascor. Содња, f. Das Burnen, ira.

Срдобоља, f. bie tothe Kubr, dysenteria. Сођа, м. сf. Злопоглеђа. Срђев дан, ва дне, m. St. Gergius, festum S. Sergii (7. Oct.). Срђење, n. Das 3ürnen, ira. Сребрење, п. да3 Berfilbern, inductio argenti.

Сребрити, им, v. impf. verfilbeti, argento obduco.

Сребрн, на, но, filbern, argenteus. Сребрница, f. Gtant in Bosnien, an ber Drina, zmiiden Зворник uno Вишеград. Сребрничанин, човек из Сре брнице. Сребрнички, ка, ко, von Сребрница.

Cpeopo, n. das Silber, argentum. Среброкос, са, со, (см.) flberhaarig, capillis argenteis : „Ој ђевојко среброкоса! ,,Твоје косе сребро носе Среда, f. (Рес. и Срем.) vide сриједа. Средина (средина), f. 1) Die Ditte,

medium: : узео га по средини. 2) дiе Schmolle, medulla panis. Средњи, ња, ње, 1)ver mittere, mitts (ere, medius. 2) средње руке, mit telmäßig, mediocriter. Средовечан, чна, но, (Рес. и Срем.) vide средовијечан. Средовијечан, чна, но, (Ерц.) im mittTern (Lebens-) Alter, mediae aetatis. Средоје, m. Mannsname, nomen viri. Средопосни, на, но, н. п. неђеља, in Der Mittfante, in medio jejunio. cf. безимена неђела.

Cph, m. (Рec. и Срeм.) vide cρnje. Срез, m. Der Hezirt, regio. Свака кнежина има по неколика среза. Сад у вријеме Црнога Ђорђија звали су срез оно, докле је заповиједао је дан велики буљубаша (капеш). Срезами, ежем, v. pf. 1) н. п. кошуby, zuschneiden, ad formulam scindo. 2) н. п. нокте, Die 9ägel Біфлеivеn, beschneiden, ungues reseco. Срезивање, п. Das Ganeiven, resectio. Срезивати, зујем, v. impf, abіонеi

den, reseco.

Chem, m. (Рес. и Срем.) vide Сријем. Сремац, мца, m. (Рес. и Срем.) vide Сријемац.

Сремачки, ка, ко, 1) firmif, sirmicus, sirmiensis. 2) adv. sirmisch, sirmice. Сремчица, f. Die Širmierin, femina sir

miensis.

Сремичица, f. dim. v. Сремица. Сремкиња, f. vide Сремица. Сремски, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide Сријемски.

Срêмуш, m. (Рес. и Срем.) vide Сријемуш.

Сресми, решем (и сретнем), v. pf. begegnen (einem), obviam fio cui. Cpecmuce, pemемсе (и сретнемсе),

v.r. pt. einanver begegnen, obviam fio. Срещан, мно, но, vide срећан. Сремање, п. да3 Begegnen, occursus. Сремати, ам, v. impf. begegnen, ob

viam fio.

Срема исе, амсе, v. r. impf. fid bez gegnen, obviam fio.

Сремен, m. annéname, nomen viri. Сременије, n. Maria Seim udung, vi

sitatio Mariae (2. Jebr.). Србљи кажу да се пада среме љето и зима. Срећа, f. bas Giud, fortuna. Срећа, м. (Рес. и Срем.) vide Cpeko. Срећан, кна, но, güclid, fortunatus. Срећан, m. Таппзнаме, nomen viri. Срећи, сречем (и срекнем), v. pf.

buchstabiren, syllabatim effero. Срећко, m. Жannšname, nomen viri. Срећо, м. (Ерц.) hyp. . Срећко.

Среш, м. (Рес. и Срем.) vide сријеш. Сриједа, f. (Ерц.) 1) bie Mitte, medium. 2) der Mittwoch, die Mittwoche, dies mercurii.

Сријеђ, м. (Ерц.) Die Бoven . Daube
am Faße, tabula fundi dolii.
Сријем,м.(Ерц.)Girmien,Sirmiensis ager.
Сријемац, мца, m. (Ерц.) деr Eirmier,
Sirmiensis.

Сријемски, ка, ко, (Ерц.) firmifd, sirmiensis.

Срijeмуш, m. (Epy.) Art wildwachsens
Des Bugemüfe, obsonii genus.
Сријеш, m. (Ерц.) Der Weinftein, tartarus.
Срицања, п. bas Bud tabiren, syllaba-
rum distincta prolatio.

Срицами, сричем, v. impf. buditabi=
ren, syllahatim effero.
Сркање, п, баs Gdlürfen, sorbitio.
Срками, срцем, v. impf. ilürfen,

Sorbeo.

Срнче, чема, n. vide ʌане. Сродан, дна, но, unter cinander verz man𐐨t, cognatus : „Кано сродно јато голубова Сродитисе, имсе, v. г. pf. einander als Verwandte erkennen, propinquos se appellant.

Срођавање, п. 𐐨a. Bettern, appellatio titulo consobrini.

Срођаватисе, аwce, v. г. impf. Better merven, appellare se consobrinos. Срóзали, ам, v. pf. 3. B. Die Strum. pfe vom Beine herabrollen, devolvo. Срокмамисе, кћусе, v. r. pf. m. j. свиње, fid in einen Saufen gufam. mengrungen, cum grunnitu concurro. Срочан, чна, но, 1 übereinftimmenb, Срочим, та, mo, convenienter. Con, m. die Sichel, falx.

Српак, пка, 1) hyp.. срп. 2) некаква трава.

Српић, dim. v. срп.

српкиња, г. } vie Gerbin, Serba.

Српска, f. Gerbien, Serbia, vide Србија. Српски, ка, ко, 1) ferbifф), serbicus. 2) ady ferbifch, serbice. Српчад, f. (coll.) junge Gerben, serbica juventus.

Српче, чеша, п. ein junger Gerbe, puer serbus.

Српчићи, m. pl. (coll) vide српчад.
Cpцe, n. bas Herg, cor.
Cpчa, f. das Glas, vitrum.
Срчали, adj. indecl. gläfern, vitreus.
Срчан, на, но, н. п. момак, дијете,
коњ, berzhaft, feurig, animosus.
Срчаник, m. трава од срдобоље.
Срчаница, f.

Срчика, f. bab Mare bes so un ere, medulla sambuci.

Сршлен, m. Die Sornige, crabro. Cmáблo, n. der Stängel, caulis. Ставити, им, v. pf. ftelen, statuo. Стављање, n. bag' Steuen, positio,

statutio.

Стаза, f. Der Guffteig, semita,
Смазица, f. dim. 5, стаза.
Cmaja, f. der Stall, stabulum.
Стајање, п. дав Stehen, statio.
Стајање, n. vaš Verbale you cmäjamu in
allen Bedeutungen.

Стајами, стојим, v. impf. 1) ребен bleiben, consisto, sto. 2) стоји вика (људи), лавеж паса, рика волова, beginnt, coepit, existit. 3) ово ме стоји десем гроша, loften, consto. Стајати, јем, v. impf. von стати. Cmajaki, ka, ke, feyerlich, sonntäglich, solemnis.

Стајаћица, f. стајаћа кошуља,

das

Feyertagshemde, solemne indusium. Смајка, f. Frauenname, nomen feminae. Стака, f. Frauenname, nomen feminae (von Стана).

Спакалце, цета, n. dim. 9. стакло. Стаклар, m. Dee Blafer, vitriarius. Стаклен, на, но, gläfern, von 198, vitreus.

Стакленце, цеmа, n. vide смакалце. Смакʌишисе, имce, v. г. impf. glän= zen, wie Glas, splendeo ut vitrum. Стакло, п. да& Glas, vitrum. Смакнути, нем, v. pf. zufammencü

den, propius admoveo: угарке, ватру. Смако, m. hyp. 9. Станоје. Сталаћ, m. Кuinen einer alten Burg an ber Morama, ober Ћуприја : „Вино пије Тодор од Сталаћа ,,У Сталаћу на Морави граду Сталаћанин, m. н. п. Тодор, m. j

из Сталаћа:

Стамбол*, m. vide Цариград. Стамболија *, m. vide Цариграђанин.

Старешинин, на, но, (Рес. и Срем.) vide смарјешинин. Старешинство, п. (Рес. и Срем.) vide cmapieшинство.

Старешовање, п. (Рес. и Срем.) vide смарјешовање.

Старешовати, шујем, (Рес. и Срем.) vide смарјешовами.

Старешсліво (старештво), п. (Рес. и
Срем.) vide смарјемство.
Стари Вла, m. Theil des südlichen
Gerbient,

Cmáp cвam, m. der Oberswat, cf. женидба.

Старина, f. 1) од старине, von, MI ters her, antiquitus. 2) (m.) мој старино! mein lieber allter, semex: Сща. рина Новак, ein berühmter Heivut. Стариши, им, v. impf. altern, senesco. Старица, f. òie Mlte, senex mulier : „Ој старице Османова нено ! ,,Узми мене за Османа твога Смарјеши, рим, v. impf. (Ерц.) alt werben, altern, senesco. Старјешина, m. (Ерц.) аз Дberhaupt Der Familie im Saufe, caput familias, patriarcha (?). 1) Кумњи смарјешина влада и управља кућом и свим имањем: он наређује ђелиће и момчад куда ће који ићи и шта ће који радими; он продаје (с договором кућана) што је на прода. ју, и купује што треба купиши; он држи кесу од новаца, и бринесе како ће платити арач, порезу и остале дације. Кад се моле Богу, он почиње и свршује. Кад има какви гостију у кући, смарјешина се сам с њима разговара, и он с њима руча и вечера (у великим куКама, ђе има млого чељади, најприје поставе старјешини и гостима (у маковим кућама слабо који дан нема гостију) на једној софри, а на другој ђемићима, и момчадма, која раде у пољу, па онда вечерају жене и ђеца). Старјешина није свагда најстарији годинама у кући: кад отац остари, он преда старјешинство најпаметнијему своме сину (или брату или синовцу), ако ће бими и најмлађи ; ако се догоди да који старјешина не управља добро кућом, онда кућани изберу другога. 2) старјешина се зове који управља једним селом (сеоски спаРјешина, пл. ]. кнез или кмет какав), или читавом наијом. У вријеме Црнога Ђорђија сваки је војвода био старјешина у својој кнежини, а Ђорђије је био старјешина у свој Србији.