тунијескати се, тунијеска се, v. r. impf. (У
Ц. г.) нешто ми се тунијеска, т. ј. чипи
ми се, е icheint, videtur. [vide чинити се 2].
тунтурово јаје, у овој загонеци: Насред мора
тунтурово јаје.“ Од другијех слушао сам
шућурово мјесто тунтурово.

Тунџа, f. [ријека у Тракији]: Међу водом
Тунџом и Марицом
туња, f. vide гуња.

туњав, а, о, tumpfjinnig, hebes.

туњавост, f. Stumpffinn, ingenium hebes. туњање, п. баз фnobern, Serumфnüffeln, quaeritatio.

тўњати, њам, v. impf. herumjdnobern, quaerito.
cf. [vide] цуњати.

тунга, f. (у Барањи) женски поткапак од крпа,
око којега се веже убрадач, 2rt &rauenbaube,
mitrae genus. [vide конђа]. cf. џега.
туп, тупа, тупо, (тӯпӣ, па, пô, comp. тўпљй)
[tumpf, hebes.

тупан, m. ber Stumpffinnige, hebes homo: Ао
мој тупи тупане, с тобом зло, а без тебе
још горе!

Тупани, Тупана, m. pf. село у Херцеговини :
Враг донесе од Тупана Панта

тупара, f. тупа сјекира, eine Wrt jtumpfer Spa-
den, securis obtusior.

тупити, тӳпим, v. impf. abftumpfen, obtundo, hebeto.

тупкање, п. баз Štampfen (ber Siegen), tundo, supplodo.

тўпкати, кам, v. impf. mit Güßen jtampjen, supplodo.

тупљење, п. баз Hbftumpfen, hebetatio.

тупоглав, а, o, ftumpfen Ropješ, capitis obtusi иди, погани тупоглава! (кажу дјетету н. п. кад не може што да упамти).

тупећа, f. bie Stumpfheit, hebetudo.

:

ein Bündel, fasciculus. 2) auf der Münze bie Ropfjeite, pars adversa numi. Тўрад, f. (coll.) junge Zürten, juventus Turcica. Турадија, f. (coll.) bie Zürfen, Turcae. Турак, рка, m. ber Zürfe (befonbers wenn man bіе Deutschen redend einführt; denn gut serbisch heißt er Турчин, cf. Турци), Turca. [cf. Турко]. турање, п. 1) baš 2Berfen, jactus. 2) ber фub, pulsus. [cf. поривање, ривање]. турати, тўрӑм, v. impf. 1) werfen, jacio. [vide 2бапати 1]. 2) schieben, stoßen, trudo. [cf. турати се, тӳрам се, v. r. impf. werfen, jacio, гурати; 2 прљати]. jaculor.

турачки, ка, ко, vide Турски: Обривала косу

на ајдучку, Оставила перчин на Турачку тургуња [торгуња], tiger Наиmen, pruni geтургуља, f. т. j. шлива, Art frühzeinus [prunus domestica L. var., одлика с округлим црним и код петељке улубљеним плодом]; cf. [бјелошљива: одлика с округластим жутим плодом ;] црвењача [одлика са црвенкастим дугуљастим и с оба краја суженим плодом]. Тургуље су и зреле накиселе и не љуште се од кошчице. [Туре, Турета, n. ein junger Zürfe, parvulus Turca; cf. Турче.]

турин, турина, m. (у Ц. г.) vide [губица]
њушка: Ја послах сина у Рим, да проми-
јени турин, а он кад дође из Рима, донесе
два турина.
Што турином риља а ре-
пом жиле вади? (игла)
турити, рим, v. pf. 1) werfen, [türzen, jacio, de-
trudo. [vide бацити 1]. 2) ftellen, pono
[vide метнути 1]: Цар је тури над војском
везиром Петар тури момке у параду
3) fteđen, immitto: Од светога Луке тур у

њедра руке.

турити се, рим се, v. r. pf. 1) каменом, werfen, jaculor. [vide бацити се 1]. — 2) vide врћи се, метнути се: Пак се Марко тури на ујака

турица, f. 1) (у Дубр.) cf. чороје. - 2) (у Боци) vide клип [1]. 3) (у Сријему) vide воштина 1; трговци турицу купују по селима па је они наново циједе у ступама.

туричар, m. човјек који турицу (3) купује и наново циједи. [vide восковарџија].

туркање, n. (dim. v. турање) баз Gortitoßen, promotio.

туркати, кам, v. impf. (dim. v. турати) fortjtoßen, promoveo (3. B. wenn viele beifammen sizen, und einer den andern zum Weiterrücken stößt).

тур[*], m. (loc. туру) у гаһа (и у чакшира и | Туркешања, f. augm. v. Турчин.

шалвара) оно у сриједи што стоји између | Туркиња, f. 1) bie Zürfin, Turca, femina Tur

Hory, der Hosenlag, tegumentum braccarum [cf. ђотлук]: Да не прати тура од шалВара

тура,* f. 1) н. п. кордована или ибришима,

cica. [cf. була 1]. - 2) [туркиња] лубеница, Art Wassermellone [citrullus vulgaris L. var.]. Туркињин, а, o, ber Türfin, Turcae. Тўркињица, f. dim. v. Туркиња [1].

Турко, m. vide Турак: Турко мала пара не-
крштена вјера (у приповијеци).
турковање, п. baš Leben nah türfifher Wrt, mo-|
res turcici.

турковати, туркујем, v. impf. nah türfifher Wrt
leben, vivere more turcico.
Турковлах, m. (особито у Далмацији) Влах
(2, 3) из Турске, за разлику од онијех из
Кесарске, ein Влах au ber Zürfei. cf. Влах.
Туркуша, m. (особито код Бошњака закона
Турскога) прави Турчин који не зна Срп-
ски, Stodtürfe, Turca ofirmatus.

турма, f. (у Ц. г.) ber 3ug, Raravane, commeatus. |
турмар, турмара, m. (у Хрв.) онај који носи
што под кирију, &rahtfubrmann, Zräger, mer-
cium vector, bajulus. [vide кириџија].
турнаџија, * m.: Но сказује један турнаџија -
турнути, нём, v. pf. (3. 9. mit bem lbogen) fto-
Ben, impello.

Туро, m. (voc. Тӯро) (у Ц. г.) мушки надимак: А дозива Вујачића Тура: А мој синко, Вујачића Туро

турован, вна, вно, bei übler aune, male affectus.

туршија, * f. Hufbewahrung ber Grüchte in Bajjer,
Gifig, Bein, adservatio pomorum, uvarum in
aqua, vino. У туршију се меће грожђе, кру-
шке, јабуке, краставци, и т. д.
туска, f. (у Боци) талог што остане кад се
што топи, н. ц. масло, олово, скоруп, die
Schlacke, die Treber, scoria, recrementum. [vide
дрождина]. cf. троп.

тўст, а, о, (у Дубр.) fett, pinguis. cf. претио,
дебео [2].

тустина, f. (cf. дебљина [2], претилина) 1) баз Fett, pingue, adeps. 2) die Fettigkeit, pinguitudo.

туровёт, f. (у Ц. г.) некака трава коју дјеца | тутањ, тња, m. baš Dröhnen, fremitus [cf. тут

једу, Bodsbart, tragopogon [L.].

турпеисање, п. vide турпијање.

турпеисати, турпèишем, vide турпијати. турпија, * f. Sie Dolzfeile, lima lignaria.

турпијање, п. baš Geilen (beš poljes), limitatio ligni. [cf. турпеисање].

тутило, in ber Hebenšart: ту и тутило, инь ба bei ist's geblieben, nec praeterea quid factum. cf. лани (како онда, и лани).

турпијати, јам, v. impf. feilen, limo. [cf. тур-|туткал,* m. ber ijilerleim, gluten. пеисати].

турпијца, f. dim. v. турпија.

Турска, f. adj. bie $ürfei, Turcia. [cf. Тур-
Һија].

туткалисање, n. vide туткаљење.
туткалисати, лишём,
туткалити, лим,

v. impf. Leimen, glutino. туткаљење, п. baš Peimen, glutinatio. [cf. туткалисање].

тўткање, n. verbal. v. туткати.

турски, ка, ко, türfijd), turcicus. [cf. турачки]. турћија[*], f. 1) eine türtijdhe Irie, modus cantilenae turcicus. - 2) [Турћија] bie Zürfei, туткати, кам, v. impf. 1) vide дршкати. Turcia [vide Турска]: Мало јада по Тур- 2) ftecten, condo.

Кији радиш, Ја што тражиш по земљи Ње- | туткун,* adj. indecl. као невјешт, unfunbig, imмачкој

турчало, m. ber gemöhnlich türfijd) fpridht, fingt, Turcicus.

турчалов, а, о, без Турчало, Turcici.

турчање, п. баз Zürfijhjpredjen, Turcismus.

peritus: Или си зуђур кесом или туткун собом.

тутлић, m. cіne Wrt eiformiger Rürbijje, cucurbitarum genus [cucurbita ovifera L.; vide бундева 4].

тўрчати, чам, v. impf. türtijch fpredjen, loqui tur-|тутљав, а, о, (у Сријему) н. п. човјек, cin träger cice.

Rend), ignavus.

Турче, чета, n. vide Туре: A Турче је силно | тутмиш, т. (у Шум.) vide [жмура] слијеии и бијесно

-

турчење, п. баз Bertürfen, turcisatio.

Турчин, m. (pl. Турци, Турака) ber Zürfe, Turca.
[cf. Турак, Турко].

турчинак, нка, m. Gelomohn, papaver rhoeas
Linn. [cf. чанибула].
Турчинов, а, о, без Zürfen, Turcae.
турчин-цвијет, m. (у Брдима) бијели цвијет
планински, који лијепо мирише, Xrt flanze,
herbae genus. [vide горска ружа].
тўрчити, чим, v. impf. zum Zürfen madhen, facio
esse Turcam.

турчити се, чим се, v, r. impf. 1) ein Zürte

миш.

тутнути, нём, v. pf. 1) исето, н. п. на свиње,
anhezen, incito. 2) тутнути н. п. коме што
у руку, ftecfen, insero, condo. [cf. тушнути].
|тутњава, | f. баз Dröhnen, fremitus [vide ту-
das
тутњавина, тањ]: Кад потече коња пет сто-
тина, Стаде црне земље тутњавина
тутњити, њим, v. impf. Sröhnen, fremo.
тутољење, n. verbal, v, тутољити.
тутољити, љим, v. impf. радити што као кри-
јући, н. п. кад мати у задружној кући даје
своме дјетету што за јело кријући од остале
дјеце, [teđen, condo.

тутумиш, m. (у Шум.) vide [жмура] сли-
јепи миш 2.
тутун,* m. (ријетко се говори, и понајвише у
Србији и у Босни по варошима) vide ду-
хан [2]: Кафу пише, тутун запалише
тутун-кеса[*], f. vide дуванкеса: Баба смо ти
жива одерали, На тутун га кесе изрезали
тутунџија, m. vide чибукчија 1: Тутунџија

кесе и камише

тући, тӳчём, v. impf. 1) flagen, tundo. [cf.
1 бити 1, воштити 2, деветати, дерати (дри-
јети) 3, лијемати, лињати 1, мазати 3, ма-
кљати 2, млавити, млатити 3]. 2) свиње,
3) челе,
schlachten, macto. [vide 16ити 2]. -
abtöbten, melationem perago. [vide 1 бити 2].
5) во-
- 4) [toßen (Eals, Raffee), tundo. -
лове, бикове, contundo tauri testiculos. [cf.
штројити].
тући се, тӳчём сe, v. r. impf. 1) fich [dhlagen, |
pugno. [cf. бити се]. 2) јајима, (зи Dftern).
[cf. ломити 2, туцати се]. — 3) тући се по
свијету, по мраку, vide [1] потуцати се.
туфегџија, * m. vide туфекчија (mit allen blei-
tungen).

туфек,* m. vide [пушкар 2] туфекчија (cf. пушкар): Три туфека за петнаест дана туфекчибаша,* m. ber Beimeijter ber Büфјента

cher, praefectus collegii tormentariorum. туфекчија [туфегџија],* m. ber Bümjenmajer, tormentarius. cf. [vide] пушкар [2]. туфекчијин, а, о, без туфекчија.

das die andern zusammenschlägt, ovum paschale forte. [vide натупак].

тўчар, т. 1) који чува туке, ber Truthünerbirt, pastor gallinarum indicarum. - 2) који тргује тукама, ber Zruthübnerbänbler, qui gallinas indicas venditat. тучвање, п. vide потуцање. |тучвати се, вам се, vide [1]потуцати се, пребијати се: тучва се но свијету као новац. тўче, чета, п. jungeš Zruthubu, pullus gallinae indicae. [vide буче]. cf. һуре.

тученик, тученика, m. Wrt фießpulver, pulve-
ris pyrii genus: Те обори до два веденика,
Који ждеру литру тученика
тучењак, тучењака, m. (у Хрв.) сир који се
туче у качици и оставља се за зиму, eine
Art Käje, casei genus.
тучење, п. verbal. v. тући.

тучин [туцин] дан, на дне, m. ber Zag vor bem
бадњи дан, бer Schlachttag, dies mactationis.
cf. бабине руби. cf. печеница.

тўчити се, чим се, v. r. pf. auf einanberton (von Armeen), concurro.

тучница, f. као скитница (ко се туче или потуца по свијету), ber perumjd weifer, erro. cf. [vide] протуха.

тучњак, m. ber ruthühnertal, stabulum gallina

rum indicarum.

тушац, шца, m. (у Боци) некаква салата, која
је сама од себе кисела, Xrt Salatfraut, lac-
tucae genus. cf. [vide] тушт.
тушење, п. реrbal. v. тушити.

туфекчијнски, ка, ко, Эйфјентaфer, tormen- тушика, f. (у Сријему) у јајета затубастија туфекчијски, tariorum.

туц муц, сf. [шуһ мућ;] трт ирт.

страна која се зове и гузица [2], [tumpfere Epiße eines Eis.

туцак[*], m. ber Bettler, mendicus, [vide] просјак, тушити, тўшим, v. impf. 1) (по зап. кр.) бат

с. роб: Удијели туцаку јунаку

туцало, п.

туцањ, цња, т.

vide тучак [1].

туцање, n. dim. v. тучење.
тўцати, цам, dim. v. тући.

туцати се, цам се, dim. v. тући се.
туцачки, ка, ко, Bettler, mendici.
туцин дан, на дне, m. vide тучин дан.
туцкање, n. dim. v. туцање.
тўцкати, кам, dim. v. туцати.
туч[*], туча, m. bie Slođenipeije, Bronze, aes (cam-
panarium, tormentarium).
туча, f. vide [2] град.

тучак, чка, т. 1) bie Wörferteule, pistillum, cf.
[солотук;] туцањ, туцало. - 2) baš Dfterei,

pfen, schmoren, in olla clausa coquere. [vide пирјанити]. 2) (у Сријему) н. п. чауре од свиленијех буба т. ј. морити (у врућој пећи), tösten, interimo (nymphas calore). тушица, вуна, f. (у Боци) што се брије с кожа (н. и. с опуте).

тушкиња, f. (у Боци) vide нарикача. тушнути, нём, v. pf. (у Сријему) [teđen, condo [vide тутнути 2]: тушни то под кревет. тўшт, m. (у Херц.) [gemeines] Fortulaf, portulaca oleracea [L.; cf. тушац].

тушта, unzählig viel, innumerus [cf. туште]: А. Има ли рака у том потоку? Б. Има тушта. Тушта и тама, т. ј. врло много. туште, (у Ц. г.) vide тушта.

отишао на кабу; Док запалим Рачу украј |Һарџија,* m. ber Баnbelšmann, mercator. cf. Дрине, И погубим Хаџи-Мелентија, Кој је [vide] трговац.

һаса,* f. cine Wrt tiefer (irbenen ober metallenen)
Ehüffel, lanx profundior. [vide бљуда].
Касица, f. dim. v. haca.
Каскало, m. vide һапрдало.

Баге, гета, п. vide хартија: Дадох мајци диву ћаскање, n. vide һапрдање.

Ћелепирење, п. баз Beutemachen, praedatio. һарлијање, п. баз fanfte Beben без Binbeš, ventus | ћелепирити, лепирим, v. impf. n. pf. Beute ma lenis et mitis. [cf. Һаркање 2].

һарлијати, һарлијам, v. impf. н. п. вјетар һар- | ћелепош[*], ћелепóша, m. eine fegelartige Rappe,

Кёмовско, n. adj. поље код Жабљака: У широку пољу Ћемовскоме

ћена, f. (јуж.) vide тјена.

ћерати се, рам се, (јуж.) vide тјерати се.
[ћердисати, һердишем, v. pf. vide Бордисати.]
Бердосати, дошêм, v. pf. verberben, pesumdo [cf.
Һердисати, һордисати]: Која им је тјела
Кердосала

Һеремида [ћерамида], f. (xequuls) ber Sadzie
gel, tegula. cf. [vide] пријеп [2].
ћерење, п. vide церење.

Һеретање, п. баз фwaßen, garritus.
ћеретати, һеретам, v. impf. [фwßen, garrio.
Ћереһелија, * f. vide узвод.

ћерешина, f. augm. v. hep. cf. матерешина.
ћерин, a, o, ber Zohter, filiae.

Һерити се, рим се, vide церити се.
ћерка, f. baš Zöchterhen, filiola [cf. Һера]: Мајка
Керку кара, снаши приговара.
ћеркин, а, о, бег ћерка, iliolae.
ћерпич [(черпић)*], m. ber ungebranute Siegel, la-

ter crudus.

чёртови,* m. pl. bie Balfen zum päujerbau, tra-
bes, tigna. cf. cjeк.

ћерца, f. dim. . Һер. [vide Һерчица].
ћерчиво,* n. ber yenjterraßm. margo ligneus fe-

nestralis. [vide] оквир, cf. оплата. һерчица, f. dim. v. ћерка. [cf. Һерца, шћера]. èса[*], f. vide кеса: Један душом, други Кесом.

һенар,* Һенáра, m. 1) vide [1]крај[1]: Ал' һèсам[*], сма, m. (у Ц. г.) купити што на ќе

су Турци брижни и срдити, Отишли су зе-
мљи по Кенару Бе ће стајат стража и
солдати, Да му кулу на Кенару бране
3) Art Leinwand, lintei
genus: У беһара гаће од Кенара

2) vide крајац.

ћеница, f. dim. v. ћена.

ћено, м. финb name, nomen canis.

сам, т. ј. на срећу.

ћесар, т. т. j. Њемачки или Бечки, бег (бец tsche) Kaiser, der Wiener Kaiser, Caesar (der tür fifhe unb rujifhe finò цареви): Цар и Кесар кад се завадише, Код Кесара обрштери бише Свјетла круно, од Беча Кесаре

Кепаник, ћепаника, m. (у Грбљу) vide цје- һесарев, а, о, vide ћесаров.

паник.

ћепаница, f. (по југоз. кр.) vide цјенаница.

2) das Kai

ћесаревина [һесаровина], f. 1) baš Raijerlanò.
terra Caesaris. [cf. Һесарска].
jergut, res Caesaris.

ћепариз, m. (у Боци) bie Goprejje, cupressus. һесарица, f. bie Raijerin, imperatrix. [vide чемпрес]. ћененак [ћефенак], * енка, m. ber &benfliügel (nach | һесаричин, а, о, ber Raiferin, imperatricis. türkischer Art). valva tabernae. Кесаров [ћесаров], а, о, без Raijers, Caesaris.

һепица, f. баз Мäppjen, mitra parva. [cf. ше- ћесаровац, саровца, m. (у Ц. г.) 1) човјек из пица). ћесаревине. - 2) vide орлаш. ћесаровина, f. vide ћесаревина.

һепуркање, п. baš Mappern, blateratio.

ћепуркати, кам, v. impf. (у Сријему) plappern, | ћесарска, f. adj. vide ћесаревина 1.

blatero.

ћепчица, f. (по југоз. кр.) vide цјепчица.
һер, һёри, f. bie Zooter, filia. cf. [vide] кћи.
Ћера, f. vide ћерка: Милу Керу дужда од Мле-

така

Ћералица, f. (у Ц. г.) игра, као у Србији клис, само се баца с коња [2], који се зове ќералица, палица [4] лакат, а [1] клис [1] шти-| чица [2].

ћерамида, f. vide ћеремида.

1. Берана, f. Grauenname, nomen muliebre.
2. Ћерана, f. стаја гдје сапунџије свијеће и са-
пун граде, біе Seifenfieberei, officina saponis.
Керање, п. (јуж.) vide тјерање.
Ћерати, рам, (јуж.) vide тјерати.

Бесарски, ка, ко, faiferli, caesareus.
ћесарство, п. (у Дубр.) vide царство.
Һесерчија,* m. (по југоз. кр.) vide кесеџија:
Како бије Кесерчије Турке
Һескин,* adj. indecl. feurig, ardens, igneus, H.
п. коњ, дуван. [vide] љут[1], cf. ватрен.
һескоба, f. (јуж.) vide тјескоба.
ћескобан, бна, бно, (јуж.) vide тјескобан.
ћескота, f. (у Ц. г.) vide тјескота.

Бескотан, тна, тно, (јуж.) vide тјескотан.
Бесма[*], f. vide шупљика.

һесмање, баз Dur lömern ber Hermel-nben. п.
bgl. mit Stiderei. cf. [гласање 2, кубрузање,]

шупљика.

ћесмати, мам, v. impf. burmlößern fticđen, аси