Page images
PDF
EPUB

mein am Himmelfahrtstage, paganalium celebratio die ascensionis domini. Спасовати, сујем, v. impf. am Sim= melfahrtstage Kirchmeih halten (носиши крста), paganalia ago die ascensionis domini. cf. завјетина. Спасовиште, n. ber Srt der Rird weiß am Dimmelfahrtštage, locus paganalibus celebrandis die ascensionis domini. Cnacoje, m. Manusname, nomen viri. Спасти, аднем, v. pf. 1) herabfalen, decido. 2) на што, heruntertommen (arm werden), devenio eo ut- 3) falz len (im Wreife), minori pretio venditur: спала цијена вину ипд спало

вино.

-.

[blocks in formation]

Спети (спеди (?), п. ј. да буде зи јев велики), обичај је по Бачкој рећи кад се уђе жени ђе шка. Спетљавање, и, даš ufammentnüpfen (mit 3mirn), confibulatio. Спетљавати, ам, v. impf. ufammen. binden (mit Zwirn), confibulo. Спешљати, ам, v. pf. zuhäteln, zutnö. pfen, fibulo.

Спечалити, им, v. pf. müßfam ermer. ben, jufammenbringen, operose comparo.

Спириши, им, v. pf. anfachen, succendo. Списати, ишем, v. pf. freiben, con

scribo.

[blocks in formation]

Сплавити, им, v. pf. ab[öpfen (3. 28. die Sahne), demo. Спласнути, не, v. pf. н. п. оток, (von der Geschwulst) abnehmen, decresco. Сплаша, f. bie plätte (ein platteš Jabra zeug zum Uebersehen auf Flüßen), ponto. Сплетавање, п. дав eiten, nectio. Сплетавати, ам, v. impf. (сп.) Нефо ten, necto:

„А девојке венце сплешавају. Спљóштити, им, v. pf. platt òrüden, abplatten, complano, comprimo. Спомен, т. 1) дав Иndenten, memoria. 2) das Gedenken (im Gebete), commemoratio.

Споменути, нем, v. pf. ermäßnen, com

[blocks in formation]

Спрам, vide спроћу. Спратити, им, v. pf. н. п. овце, говеда, in den Stall treiben (und damit abfertigen für den Tag), cogo in

stabulum.

Спраћање, п. баз Sintreiben, coactio. Спраћати, ам, v. impf, eintreiben,

cogo.

Сподало, m, човек који спрда. Спрдање, п. дав Хеден доп ungereim tem Beuge, nugae, ineptiae. Сподати, ам, v. impf. ungereimteb

Zeug schwägen, nugor, ineptio. Cпpдia, f. das ungereimte Zeug, nugae. Спрега, 1. дав Bufammenipannen, сон

junetio boum meorum cum vicini bos

bus in opem mutuam, У Србији људи, који немају читавог плуга волова, спрегну по два и по три, а сиромаси и по четири (зашто се обично оре на 8, или 6 волова) заједно, па тако ору, и преко чита

ве године раде којешта и вуку на воловима. Бекоји буду у спрези по неколико година. Који спрежник има више волова у спрези, ономе више и раде. Спрегнути, нем, vide спрећи. Спред, (Рес. и Срем.) vide спријед. Спрежник, m, ber Зиграппет (?), adjunctor, cf, спрега. Спрежников, ва, во, без спрежник. Спрезање, п. дав Зиграnnen, conjunctio. cf. спрега.

Спрезати, ежем, v. impf, zufpannen, conjungo. cf. спрега. Спрема, vide спрам.

[ocr errors]

Спреман, мна, но, bereit, parátus. Спремање, п. baš Bereiten, fertig ma. den, paratio. Спремати, ам, v. impf. rüffen, bereit machen. paro. Спремашисе, амсе v. r. impf. fich anschicken, parare se. Спремиши, им, v.pf. bereit тафен, paro. Спрећи (говорисе и спрегнути), спрегнем, v. pf. {ufammen{pannen, jungo socios boves. cf. спрега. Спреча, f. 1) вода у Босни. 2) земља око те воде: отишао у Спречу. Спречак, човек из Спрече. Спреша, f. Drang, Dringli feit, urgens necessitas. cf. преша. Спожити, им, v. pf. verbrennen, an. brennen, aduro.

Спригати, ам, v. pf. aus дeт Веде räumen, tollo.

Спријед, (Ерц,) voran, vorne, ante. Спроћу, деденüber, in Bergleich, ѕi

compares cum -.

Спотити, им, v. impf. (vom Rüđen) abladen, depono ex humeris. Спецами, ам, v. pf. н. п. говеда у mop, den ganzen Haufen Viehs wohin treiben, agmen cogo. Спочити, им, v. pf. verpfufchen, ver Früppeln depravo. Спуж, m. vide нуж. Спустити, им, v. pf. 1) berablaffen, demitto. 2) (0.і. цијену) mohlfeiler ge=

ben, remitto. Спуститисе, имсе, v. r. pf. fih binab Бедеbеn (Daђer аnd vom fallenten land. regen), descendo, proficiscor in locum demissum :

„Да се спустим до под твоју кулу „Па се спусти покрај воде Дрине Спучавање, n. vide спучање.

Спучаваши, ам, vide спучати. Спучање, n. bat Buhäteln, confibulatio. Спучати, ам, v. impf. zuhäteln, confibulo. Спучиши, им, v. pf. н. п. прслук, zuhäkeln, confibulo.

Спуштање, п. 1) baš Serablaffen, demissio. 2) das Ablassen im Preise, pretii deminutio.

Спушташи, ам, v. impf. 1) berablaffen, demitto, 2) im preife ablaffen, remitto. Спуштатисе, амсе, v. r. impf. . . киша, ев тікò eiu anhaltender andre= gen, pluvia lenta et duratura adventat. Спуштиши, им, vide спустити. Срађање, n. vide срођавање. Срађатисе, амсе, vide срођавашисе. Срам, m. die ham, pudor: срам те било! pudeat, bu foluteft bih (фäтеп! Сраман, мна, но, hänblih, gar tig, turpis.

Срамитисе, имсе, v. r. impf. і ё sich schämen, pudet me. Срамљење, п. дав

фämen, pudor.

Сpaмoma, f. die Schande, dedecus. Срамопіан, тна, но, vide сраман. Срамотити, им, v, impf. 1) кога,

Schande machen, dedecori esse. 2) bes schamen, pudorem incutio. Срамоћење, п. 1) дав Зефäтеп, pudoris incussio. 2) das Schandemachen,

dedecus.

[blocks in formation]

wachsen, concresco. Срати, серем, v. impf. fcheißen, caco. Сратисе, серемсе, v.r.impf. feißen, caco. Со6, т. Србаљ, Србињ, Србљин, ber Serbe, Serbus.

4.

Србадија, f. (coll.) дав erbenolt, Serborum natio, gens, Serbi: . Србадију око себе рабри Србаљ, бља, m. vide Срб. Србекања, m. u, f. Србенда, m. ц. f. augm, . Срб. u. Србија, f. Serbien, Serbia. Србин, m. vide Срб. Србињ, т. (сп.) vide Србин: "Бе Србиње јунак причешћује Србињски, ка, ко, (ст.) vide Српски: „И Србињске избављати душе Србиши, им, v. impf. qum Gerben mas chen, facio esse Serbum. Собишнее, имсе, v. r. impf. fih zum Serben machen, sich dafür ausgeben,

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

1

Собљин, m. vide Срб. Срба, m. (bertraulih) ber Serbe, Serbus: оће Србо, Бога ми! Cpoya, f. ein altes Kirchenbuch (hand=" ichriftlich oder gebruit), дав дeт fer= bifdhen Dialeft näher ift, als діе neuen ruffifirten Huflagen. У Србуљама не стоји нигђе крестъ, перстъ, древо, клятва, князь, де вять, десять, молитися, мя,

тя, во, солнце; него кръсть, пръсть, дрьво, клетва, кнезь, Деветь, десеть, молитисе,

ме, ше, вь (попови и калуђери чате ва), сльнце и т. д. Сог, т. eine Stange, um baran jche, Kleider, Bettzeug zu lüften, pertica sustentata furculis.

Срда, f. (al Shmeihelmort), bie sürnte, Grollerin, iracunda:

[ocr errors]

ä.

[ocr errors]

tän=

Срдо моја не срдисе на ме Содан, т. Лайпšname, nomen viri. Срдачка, f. у чунку она шипчица, што на њој стоји цијев, дав gelchen im Weberschiffchen. Срдашце, n. dim. . срце. Содит, та, то, erzütut, iratus. Ердити, им, v. impf. zürnen, irrito. Содитисе, имсе, v. r. impf. zürnen, ich zürnen, irascor. Содња, f. дав ünen, ira.

Срдобоља, г. бе rohe Ruhr, dysenteria. Срђа, m. cf. Злопоглеђа. Срђев дан, ва дне, m. St. Gergius, festum S. Sergii (7. Oct.). Срђење, п. дав ünen, ira. Сребрење, п. baš Berfilbern, inductio argenti.

Сребрити, им, v. impf. verfilbern, argento obduco.

Сребри, на, но, беск, argenteus, Сребрница, f. Stabt in Bobnien, an der Drina, zmifheп Зворник unò Вишеград. Сребрничанин, човек из Сре брнице. Сребринчки, ка, ко, von Сребрница.

Сребро, п. баз Gilber, argentum. Среброкос, са, со, (ст.) filberhaarig, capillis argenteis :

„Ој ђевојко среброкоса!

[ocr errors]

, Твоје косе сребро носе

Среда, f. (Рес. и Срем.) vide сриједа. Средина (средина), f. 1) bie Mitte

medium: узео га по средини. 2) діе Schmolle, medulla panis. Средњи, ња, ње, 1) der mittere, mitt. leve, medius. 2) средње руке, mit. telmäßig, mediocriter.

Средовечан, чна, но, (Рес. и Срем.) vide средовијечан.

Средовијечан, чна, но, (Ерц.) im mittTern (Lebens-) Alter, mediae aetatis. Средоје, т. Таппšname, nomen viri. Средопосна, на, но, н. п. неђеља, in ber Mittfaite, in medio jejunio. cf, безимена неђела.

Сређ, т. (Рес. и Срем.) vide сријеђ. Срез, т. der Bezirt, regio. Свака кне. жина има по неколика среза. Сад у вријеме Црнога Ђорђија звали су срез оно, докле је заповиједао јеДан велики буљубаша (капет). Срезати, ежем, v. pf. 1) н. п. кошуby, zuschneiden, ad formulam scindo. 2) н. п. нокте, діе ìägel біфпеіден, beschneiden, ungues reseco. Срезивање, п. дав підеп, resectio. Срезивати, зујем, v. impf, абінет: den, reseco.

Срем, т. (Рес. и Срем.) vide Сријем, Сремац, мца, m. (Рес. и Срем.) vide Сријемац.

Сремачки, ка, ко, 1) firmifə, sirmicus, sirmiensis. 2) adv. firmif, sirmice. Сречица, f. bie Girmierin, femina sir

miensis.

Сремичица, f. dim, . Сремица. Сремкиња, f. vide Сремица. Сремски, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide Сријемски.

Сремуш, m. (Рес. и Срем.) vide Сријемуш.

Срести, ретем (и сретнем), v. pf. begegnen (einem), obviam fio cui. Срестисе, репемсе (и сретнемсе),

v.r. pt. einanter begegnen, obviamfio. Срещан, тно, но, vide срећан. Сретање, п. дав Begegnen, occursus. Срешаши, ам, v. impf. begegnen, oh

viam fio.

nomen viri.

Срешашисе, амсе, v. г. impf. ft be gegnen, obviam fio. Сретен, т. Тапивате, Срешеније, n. Maria Seint uhung, visitatio Mariae (2. Тebr.). Србљи кажу да се тада срете љето и зима. Срећа, f. baš Slüd, fortuna. Срећа, т. (Рес. и Срем.) vide Срећо. Срећан, ћна, но, glüdlich, fortunatus. Срећан, т. Тапивнате, nomen viri. Срећи, сречем (и срекнем), v. pf. buchstabiren, syllabatim effero. Сpekko, m. Mannsname, nomen viri. Срећо, т. (Ерц.) һур. . Срећко.

Среш, т. (Рес. и Срем.) vide сријеш. Сриједа, f. (Ерц.) 1) bie Mitte, medium. 2) der Mittwoch, die Mittwoche, dies mercurii,

Сријеђ, т. (Ерц.) діе Воден Данбе
am Faße, tabula fundi dolii.
Сријем,т. (Ерц.) Sirmien,Sirmiensis ager.
Сријемац, мца, т. (Ерц.) ber irmier,
Sirmiensis.

Сријемски, ка, ко, (Ерц.) firmifdh, sirmiensis.

Сријемуш, т. (Ерц.) Irt wiloma fens des Zugemüse, obsonii genus. Сријеш, т. (Epy.) der Weinstein, tartarus. Срицања, п. даš u tabiren, syllabarum distincta prolatio.

Срицати, сричем, v. impf. Бифаві ren, syllabatim effero.

Сркање, п. дав hlürfen, sorbitio. Сркати, срчем, v. impf. flürfen,

sorbeo.

Сркнути, нем, v. pf. flürfen, sorbeo,
Сркушање, n. dim. . сркање.
Сркутати, кућем, dim, у. сркати.
Сома, f, vide сребро.

Сомали, adj. indecl. vide сребрн.
Срна, f. das Reh, caprea.
Сондаћ, m. er

eho, capreolus. Срнешина, г. дав ее, саго сapreae. Срнећи, ћа, ће, Reh, capreae, са

prearum.

Срнче, чета, n. vide лане. Сродан, дна, но, unter einander ver= mandt, cognatus :

,,Кано сродно јато голубова Сродишисе, имсе, v. r. pf. cinander als Verwandte erkennen, propinquos se appellant.

Срођавање, п. дав Bettern, appellatio titulo consobrini. Срођаватисе, амсе, v. r. impf. Better merben, appellare se consobrinos. Срозами, ам, v. pf. 3. В. діie

trüm.

pfe vom Beine herabrollen, devolvo. Сроктатисе, кћусе, v. r. pf. m.j. свиње, fich in einen Daufen zufam. mengrunzen, cum grunnitu concurro. Срочан, чна, но, 1 übereintimmenò, Срочит, та, то, convenienter. Con, m. die Sichel, falx.

Српак, пка, 1) һур, у. срп. 2) некаква
трава.
Сопић, dim. у. срп.
Српка, f.
Српкиња, f.
Сепска, г. Сеrbien, Serbia, vide Србија.
Српски, ка, ко, 1) ferbifch, serbicus.
2) ady ferbisch, serbice.

die Serbin, Serba.

Српчад, f. (coll.) junge Serben, serbica juventus.

Српче, чеша, n. ein junger Serbe, puer serbus.

Српчићи, m. pl. (coll) vide српчад.
Срце, п. дав Ser, cor.
Cpчa, f. das Glas, vitrum.
Срчали, adj. indecl. gläfern, vitreus.
Срчан, на, но, н. п. момак, дијете,
KO, herzhaft, feurig, animosus.
Срчаник, т. трава од срдобоље.
Срчаница, f.

Сочика, f. дав Mart дев ДоПиндев, medulla sambuci.

Сршљен, т. діe Sorniße, crabro. Стабло, п. der Stängel, caulis. Ставити, им, v. pf. fleden, statuo. Стављање, п. дав' telen, positio,

[blocks in formation]

Стаза, f. ber Sußfteig, semita,
Стазица, f. dim. 9, стаза.
Cmaja, f. der Stall, stabulum.
Стајање, п. дав tehen, statio.
Стајање, n. baš Verbale you стајати ін
allen Bedeutungen.

Стајати, стојим, v. impf. 1) Пеђен bleiben, consisto, sto. 2) стоји вика (људи), лавеж паса, рика волова, beginnt, coepit, existit. 3) ово ме стоји десет гроша, Eoften, consto. Стајати, јем, v. impf. yon стати. Cmajaku, ka, ke, feyerlich, sonntäglich, solemnis.

Стајаћица, f. стајаћа кошуља, бав Fenertagshemde, solemne indusium. Стајка, f. Srauenname, nomen feminae. Спака, f. yrauenname, nomen feminae (von Стана).

Стакалце, цета, n. dim. у. стакло. Стаклар, m. ber Slafer, vitriarius. Стаклен, на, но, gläfern, von Blab, vitreus.

Стакленце, цета, n. vide стакалце. Стаклитисе, имсе, v. г. impf. glän= zen, wie Glas, splendeo ut vitrum. Стакло, п. дав Blas, vitrum. Стакнути, нем, v. pf. zufamтепей»

đen, propius admoveo: угарке, ватру. Стако, т. һур. . Станоје. Сталаћ, m. Ruinen einer alten Burg an ber Morama, ober Ћуприја : „Вино пије Тодор од Сталаћа „У Сталаћу на Морави граду Сталаћанин, т. н. п. Тодор, п. из Сталаћа:

Стамбол, m. vide Цариград. Стамболија *, m. vide Цариграђанин,

[blocks in formation]

Станарев, ва во, vide

[ocr errors]

станаров. Станарица, f. bie Gennerin, ovium curatrix.

Станаричин, на, но, ber станарица, curatricis ovium.

Станаров, ва, во, без станар, сиratorisovium,

Станача, f. rauenname, nomen feminae. Станимир, т. Тапионате, nomen viri. Станисав, т. жаппаme, nomen viri. Станисава, f, Erauenname, nomen fe minae.

Станишисе, имсе, v. r. pf. ften bei=

ben, fil then, sisto: не станиосе до мора!

Станица, f. Srauenname, nomen feminae. Станиша, "т. Тапи паme, nomen viri. Станка, f. Srauenname, nomen femi

[blocks in formation]

Старешинин, на, но, (Рес. и Срем.) vide старјешинин.

Старешинство, п. (Рес. и Срем.) тіде старешинство. Старешовање, п. (Рес. и Срем.) vide старјешовање.

Старешовати, шујем, (Рес. и Срем.) vide старјешовати.

Старешство (старештво), п. (Рес. и
Срем.) vide старјешство.
Стари Вла, m. Theil des südlichen
Gerbient,

Старї сваш, m. ber Oberfmat, cf.
женидба.
Старина, f. 1) од старине, son, 21.
ters her, antiquitus. 2) (m.) мој ста-
рино! mein Пеber 2lter, semeх: Ста.
рина Новак, ein berühmter Seibut.
Стариши, им, v. impf. altern, senesco.
Старица, f. bie life, senex mulier:
„Ој старице Османова нено!
„Узми мене за Османа твога
Старјеши, рим, v. impf. (Ерц.) aft
werden, altern, senesco.

Старјешина, т. (Ерц.) дав Oberhaupt Der Samilie im Laufe, caput familias, patriarcha (?). 1) Кушњи старје

и на влада и управља кућом и свим имањем: он наређује ђетиће и момчад куда ће који ићи и шта ће који радити; он продаје (с договором кућана) што је на прода ју, и купује што треба купиши; • Он држи кесу од новаца, и бринесе како ће платити арач, порезу и • остале дације. Кад се моле Богу, он почиње и свршује. Кад има какви гостију у кући, старјешина се сам с њима разговара, и он с њима руча и вечера (у великим куКама, ђе има млого чељади, најприје поставе старјешини и гостима (у таковим кућама слабо који дан нема гостију) на једној софри, а на другој ђешићима, и момчадма, која раде у пољу, па онда вечерају жене и ђеца). Старјешина није свагда најстарији годинама у кући: кад отац остари, он преда старјешинство најпаметнијему своме сину (или брату или синовцу), ако ће бити и најмлађи; ако се догоди да који старјешина не управља добро кућом, онда кућани изберу другога. 2) старјешина се зове који управља једним селом (сеоски стаРјешина, п. ј. кнез или кмет какав), или читавом наијом. У вријеме Црнога Ђорђија сваки је војвода биб старјешина у својој кнежини, а Ђорђије је био старјешина У свој Србији.

« PreviousContinue »