Page images
PDF
EPUB

И попали по војсци чадоре,
Сва се Турска помамила војска
И побјегла у гору зелену;
Помами се пашин Дилавере,
И он оде, утече у гору;
Паши узе и ноге и руке,
И обје му очи искочише.
А кад паша оста без очију,
Цвили паша, како ластавица,
Игумана Васа дозиваше:
„Богом брате, игумане Васо!
"Мол' се Богу и вашему свецу,
„Нек ми пусти и ноге и руке,
„Нек ми врати моје очи чарне,
„Нек ми врати неколико војске,
„И поврати мога Дилавера;

,,

„А тако ми дина и имана !

„Не ћу нигда на цркву војштити,
„Нит' ћу дират у вашега свеца;
„Од сребра ћу ћивот саковати,
„Светитељу вашем приложити,
„Свег ћу свеца у свилу завити,
„Ћивот ћу му кадифом покрити ;
"У цркву ћу прилог учинити,
„Златан ћу јој кандил саковати,
„Златан кандил од седамн’ест ока,
„Што ће служит светитељу Сави ;
„Па ћу од сад харач дават цркви
„На годину све по три товара:
"Један воска, а други тимјана,
„Трећи товар бистра зеитина,

110

115

120

125

130

135

140

„То ћу дават, док кољена тече.”
Кад то чуо проигуман Васо,
Бога моли и светога Саву,
Док с игуман Богу домолио,
Молио се три бијела дана,
Док се једва светац повратно:
Пусти паши и ноге и руке,
Поврати му обје очи чарне,
Поврати му неколико војске,
Поврати му Туре Дилавера;
Али и то све је вртоглаво,
Нит' ће игда бити к'о је било.
А кад паша очима прогледа,
Чисто Турски авдес узимаше,
Па цјелива светитеља Саву;
Даде паша, што је обећао :
Ћивот Сави од сребра сакова,
Пови Саву у црвену свилу,
Ћивот покри зеленом кадиФОМ,
А у цркву кандил саковао,
Златан кандил од седамн'ест ока,
Што ће светом Сави послужити;
Харач паша поче дават цркви,
Три товара на сваку годину:
Један воска, а други тимјана,
Трећи товар бистра зеитина,
Што ће служит светитељу Сави.

145

150

155

160

165

15.

Московски дарови и Турско уздарје.

Ситне књиге земљу пријеђоше,
Пријеђоше земљу и градове,
Докле књиге к дивану дођоше
Мујезиту цару Турачкоме;
Ево књиге од Москве простране,

И

уз књиге господски дарови :
Самом цару од злата синија,
На синији од злата џамија,
Око ње је змија исплетена,
На глави јој алем камен драги,
При коме се ходити виђаше
Ꭹ сред тавне ноћи без мјесеца,
Како у дан, када грије сунце;
Ибрахиму сину царевоме,
Дођоше му двије сабље бритке,
На сабљама два гајтана златна,
На гајтаним два камена драга;
Најстаријој царевој султани,
Њој бијаше од злата бешика,
На бешици соко тица сива.
А кад цару дари допануше,
Од дара се царе узмучио,
Јер не има дара за уздарје:
Све мислио, није с домислио;
Когођ цару бјеше доходио,
Свакоме се царе пофаљује

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Фали му се царе за дарове;
По том дође хоџа и кадија,
Смјерно ми се цару поклонише,
Љубише му руку и кољено,
Пак с' и њима царе пофаљује,
Какви су му дари допанули;
По том царе њима бесједио:

99

[ocr errors]

,Слуге моје, хоџо и кадијо!

Не бисте ли мене научили,

„Шта ћу послат у земљу Московску

послат’у

„За уздарје из мојега царства ?"
А они му стидно бесједише:
„Вољан царе, драги господару!
„Ми нијесмо од наука твога,
„Нит' можемо тебе научити:
„Но дозови старца патријара,
"Хоће тебе старац научити ;

„Шта ћеш послат у земљу Московску

„Великоме цару Московскоме."

А кад царе рјечи разабрао,
Брже посла својега гаваза,
Те дозваше старца патријара;
А кад дође старац патријаре,

И
њему се царе пофаљује,
Какви су му дари допанули,
Пак му по том царе бесједио:

35

40

45

50

55

„Слуго моја, стари патријаре! "Не би л мене научио, слуго,

„Шта ћу послат у земљу Московску ?" 60 Њему старац стидно бесједио:

99

, Султан-царе, огријано сунце !
„Ја нијесам од наука твога,
„Јер је тебе и Бог научио;
"Имаш, царе, у твојему царству,
„Ти имадеш дара за уздарје,
„Који нису теби за потребу,
„А њима би врло мило било:

99

65

Пошљи штаку Неманића Саве,

„Златну круну цара Костантина,

70

[ocr errors]

„И одежду светога Јована,

„Крсташ барјак Српског Кнез-Лазара;

[ocr errors]

То ти, царе, ништа не требује,

„А њима ће врло мило бити."

А кад царе р'јечи разабрао,
Он приправи господске дарове,
И даде их Московским делијам’;
Испрати их старац патријаре,
Још их учи старац патријаре:
„Идʼте с Богом, Московске делије!
„Не идите друмом царевијем,
„Већ идите гором, кроз планину,
Beh
„Јер ће за вам силна поточ поћи,
„Отеће вам хришћанска зламења;
„А ја сам већ изгубио главу
„И т'јело је моје погинуло,
„Ма ми не ће душа, ако Бог да!"
Пак се с њима раздвојио б'јеше,

75

80

85

« PreviousContinue »