Page images
PDF
EPUB

убусати се, сам се, ѵ. г. pf. н. п. убусало се увече (у вече), Wben, vesperi. жито, bujig werben, fich beftauben, frutico. | увеџбати, бам, (ист.) vide увјеџбати. cf. убокорити се. увештити се, тим се, (ист.) vide увјештити се. уважање, п. баз inführen, invectio, importatio. увиђати, увиђам, v. pf. zubereiten, apparo, н. п. уважати, уважам, v. impf. bineinführen, inveho, јело. cf. [vide] зготовити. увијање, п. баš Umwinben, involutio. увијати, увијам, v. impf. 1) н. п. појас, итwinben, involvo. 2) einwickeln, involvo: y свилена њедра увијао

importo. cf. увозити.

ўвала, f. као долина или ждријело између два брда, баз Zhal, vallis. [vide дубодолина]. ўвалина, f. augm. v. увала.

увалити, увалим, v. pf. 1) Біnеіnmälzen, involvo; | увалити кога у зло, [türzen, infero. 2) (у Славонији) увалио ми вук кљусе, т.ј. за

клао.

уваљати, уваљам, v. pf. bineinmäljen, volvo in -. уваљати се, уваљам се, ѵ. г. pf. 1) fih bur

---

увијати се, увијам се, v. r. impf. fi migen, se inflectere, applicare: Дивно ли се Михат увијаше Но се пусник к земљи увијаше Иди, сине, Анђелији мајци, Увијај се. сине, и превијај Кано Свила ОКО ките

Смиља

Wälzen beschmugen, volutando maculor. - 2) увијач, увијача, m. (у Ц. г.) Bigarre, herba nifich einmalfen, im Balfen eingehen, minui subigendo.

уваљивање, п. baš Dineinmäljen, involutio. уваљивати, ваљујем, v. impf. bineinmäljen, involvo, volvo in

увар, vide [ухар] за увар (је).
увардати, дам, v. pf. überlegen, bebenfen, reputo:
Ну увардај и право ми кажи Ђе су броди
на тој ладној води

cotiana contorta.

увијача, f. vide оловница.
увиједање, n. vide уиједање.

увиједати, увиједам, v. impf. (у Боци) vide
уиједати.

увијек (у вијек), (јуж.) immer, semper. [cf. удиљ; све 2].

увик, (зап.) vide увијек.

увиравање, п. (зап.) vide увјеравање.

уварисати[*], ришем, v. pf. errathen, conjectura | увиравати, виравам, (зап.) vide увјеравати.

assequi. cf. [vide] оварисати.

уватак, тка, m. vide ухватак.

уватити, тим, vide ухватити.

уватити се, тим се, vide ухватити се. увезати, увежём, v. pf. binben, colligo. увезивање, п. baš Binben, ligatio.

увезивати, везујем, v. impf. binben, colligare. увек, (ист.) vide увијек.

[blocks in formation]

ўвелак, ўвеока, m. (у Боци) воћка која на др- | ўвирати се, рём се, v. r. impf. fih mohin bиф» вету свом не сазри, него прије времена увене [miegen, arcte perlabi. [vide савирати се]. и опадне. увирити, рим, (зап.) vide увјерити.

увенути, нём, v. pf. verwelfen, marcesco. [cf. | ўвирити се, рим се, (зап.) vide увјерити се. усахнути (усанути)].

уверавање, п. (ист.) vide увјеравање. уверавати, веравам, (ист.) vide увјеравати. уверавати се, вèравам се, (ист.) vide увјера

вати се.

увис, cf. вис [1].

увитак, тка, m. baš Gingewiđelte, volumen.
увити, увијем, v. pf. umminben, circumvolvo.
увитлити, лим, v. pf. н. п. даске, übereinan-
derlegen, ponere aliud super aliud.
увиџбати, бам, (зап.) vide увјербати.

увјеравање, п. (јуж.) baš Bereben, Ueberzeugen, persuasio, convictio.

увересијати, јам, v. pf. (у Рисну) кога, т. ј. дати му на вересију, frebitiven, anf &rebit ge|ўвиштити се, тим се, (зап.) vide увјештити се. ben, credo. [vide задужити]. cf. удужити. уверити, рим, (ист.) vide увјерити. уверити се, рим се, (ист.) vide увјерити се. 1. увести, ведём, v. pf. 1) Біneinführen, duco in 2) пређу у брдо, angetteln, ordior.

3) mit jemand davon laufen, ihn wegführen, abduco, cf. [vide 1] одвести [1]: И уведе три | четири друга Бе Алија уведе ђевојку — 2. увести, везём, v. pf. bineinfabren, inveho; увести жито, сијено.

3. увести, везём, v. pf. binein{tiđen, includo picturae acus: Увезла сам три дуката злата увести се, везём се, v. г. pf. vide [1] навести се: Увезе се блату широкоме

увечадити, дім, v.. pf. (у Бачкој) vide ymeпртљити.

увјеравати, вјеравам, v. impf. (јуж.) glauben
machen, persuadeo.

увјеравати се, вјеравам се, v. r. impf. (јуж)
fich überreben, persuadeo mihi.
увјерити, рим, v. pf. (јуж.) glauben maфen, per-

suadeo.

увјерити се, рим се, ѵ. г. pf. (јуж.) 1) fi übе
reden,
тебеn, persuadeo mihi. - 2) (у Ц. г.) за
дати, ухватити вјеру, Baffen{tilftano chließеп.
inducias facere.

увјерица, f. (у Ц. г.) 2Baffenftillftans, inducine
[cf. умир 1]: онда је била увјерица, т.ј.
били задали вјеру једни другима.
увјерник, m. (у Ц. г.) један од онијех којя

су ухватили вјеру међу собом, einer von бе nen, die den Waffenstillstand geschlossen haben, qui inducias fecit.

увребати, увребам, v. pf. erlauern, deprehendo aucupando. [cf. укебати, упрежати]. увредити, увредим, (ист.) vide увриједити.

увјести, увједём, v. pf. (у Боци) vide ујести: увременити се, увремени се, v. г. pf. [јуж. и Превари се, увједе је гуја

[ocr errors]

увјести се, увједем се (и увијем се), v. r. pf. с киме, vide [завадити се] заујести се. увјет, m. (у Дубр.) vide уговор. увјеџбати, бам, v. pf. (јуж.) einlernen, fid, ein= üben, condisco, expertus fio in re: Добар ђого | путе увјеубао

увјештити се, тим се, ѵ. г. pf. (јуж.) gefit werden (in einer Arbeit), expertus fio. увлачење, п. баз Æinziehen, retractio. увлачити, увлачим, v. impf. bineinziehen, retraho, contraho.

[blocks in formation]

увојак, ојка, m. (ст.) gođe (?), cincinus [ef. заВојак]: Како расте трава на увојке

уволажа, f. vide ухолажа.

уволеж, m. (у Сријему) vide ухолажа.

увољез, m. vide ухолажа.

[ocr errors]
[ocr errors]

ист.] fid aufheitern (vom Better), coeli serenitas redditur.

увретён [у вретен] (скочити), auf ber nämlien Stelle in bie Döhe, adsilio in altum: Трипут

Дорат увретен скочно

уврети, рù, v. pf. einfoßen, verbampfen, decoqui. уврети се, уврём се (увро се, уврла се) (ист.) vide увријети се.

увридити, увридим, (зап.) vide увриједити. увриједити, увриједим, v. pf. (јуж.) an ein Wunde anstoßen, offendo in vulnus. увријети се, уврём се, (ўвро се, уврла се) v. r. pf. (jy.) fich hineinschmiegen, arcte perlabi. уврити се, уврём се, (зап.) vide увријети се. уврнути, уврнем, v. pf. н. п. овна (т. ј. уја

ловити), abbrehen, burh Drehen verberben, eneco torquendo (testiculos).

уврнути се, уврнем се, vide увратити се. уврстати се, та се, ѵ. г. pf. уврстао се виноград, т. ј. велики нарастао.

уврсти, уврзем, v. pf. н. п. конац у иглу, еіnfäbeln, insero filum in acum. [vide удјести]. увртање, п. баз Çinbrehen, retorsio, contorsio. увртати, уврћем, v. impf. einbreђen, retorqueo, увртач, увртача, т. који уврће овнове. contorqueo. [vide штројити]. cf. уврнути. увртети, тим, (ист.) vide увртјети. увртети се, ти се, (ист.) vide увртјети се. увртити, тим, (зап.) vide увртјети. увртити се, ти се, (зап.) vide увртјети се. увртјети, увртим, v. pf. (југоз.) 1) bіnеinbohren, terebro. 2) увртјети што (себи) у главу, in ben Ropf feßen, in animum induco. увртјети се, уврти се, v. r. pf. (југоз.) коме у главу, fid in ben Ropf jesen, in animum induco.

уврћети, вртим, (јуж.) vide увртјети.

увоњати се, њам се, v. r. pf. vide усмрдјети се. уврѣети се, врти се, (јуж.) vide увртјети се.

увор, m. vide ухор.

увотка, f. vide ухотка.

увражење, п. baš infäbeln, immissio fili in

acum.

уврх, ober, supra: уврх главе, уврх врха. ўвршан, шна, шно, н. п. чанак брашна, unge= strichenes Maß, mensura cacuminata. увршивање, п. (öfterr. baš Mufgipfeln bes Betreides), demensio exundans.

увразити, увразим, v. [pf.] impf. н. п. конац у иглу, einfäbeln, insero filum in foramen acus. | увршивати, вршујем, v. impf. aufgipfeln, ca[vide удјести].

увратине, f. pl. bie ugcube, versura [cf. 1 окрајак 2]: Боље се наврх њиве договарати, него се на увратинама карати. увратити се, увратим се, v. r. pf. einfprehen, cinfehren, deverto ad aliquem. [cf. навратити се, наврнути се, уврнути се]. увраћање, п. баз inipreфen, ingressio. [cf. навраћање 3].

-

увршити, увршим, v. pf. Scumino. увући, вучем, v. pf. bineinjichen, traho in-. угађање, п. 1) баз Hetmachen, satisfactio, probatio, accomodatio. 2) das Richten, Etimmen, correctio, temperatio, constitutio. угађати, угађам, v. impf. 1) коме, es einem red machen, probo alicui quid. 2) што (н. п. гадље), guredht machen, richten, tempero, constituo.

увраћати се, һам се, ѵ. г. impf. cinjpredjen, de-|ўгазити, зам, v. pf. 1) у што, ђіneintreten, calco.

versor. [cf. навраћати се].

уврачати, уврачам, v. pf. treffen (burh Sabrja. gung), divino.

2) gufammentreten, conculco [cf. утапкати]: угазиле свиње испред куће; угазити земљу (за пећ п. 1. w.).

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

ўгарак, гарка, m. ber Brans, titio [cf. угарица]: Кратке главње готови угарци. угарити, ўгарим, v. pf. т. ј. њиву (или земљу), aufreißen (die Erde mit dem Pfluge), proscindo. угарица, f. vide угарак.

угарница, f. aufgerifjener Wđer, ager proscissus: Падоше тице на угарнице

ўгарски, ка, ко, vide Маџарски: Вино пију три Угарска краља угарчић, m. dim. v. угарак. угасит, а, о, buntelbraun, fuscus. [cf. загасит]. угасити, угасим, v. pf. [öjфen, restinguo. [cf. истрнути, иштувати, обеселити 2, 1 смирити 3, удунути, утјешити 3, 1 утрнути, утулити, утушити].

угибање, n. vide угињање.

угибати се, ўгибљем (угûбам) се, vide уги

њати се.

das

угинути, нём, v. pf. umfommen, pereo. угињање, п. baš Sinten, тò sidere. [cf. угибање].

угињати се, њём се, v. r. [im]pf. fi fenten, sido [cf. угибати се]: угиње се земља под њим, угич[*], m. (у Ц. г.) ован десет пута кад преходи, онда је угич; на њему је звоно и он води овце, и обично се не стриже. углава, f. (по јуж. кр.) vide уговор: Данас му је за свате углава углавити, ўглавим, v. pf. 1) bineinfügen, insero, befeftigen, figo. 2) festiegen, statuo [cf. yroворити 2]: Ти си, побро, свадбу углавио углављивање, n. baš Gejtjeßen, Befeftigen, Cinfteden, fixio.

[ocr errors]

[ocr errors]

углављивати, глављујем, v. impf. 1) befeftigen, figo. 2) fe[tjeßen, statuo [cf. главити 1]: Прстен даје, свадбу углављује угладити, дим, v. pf. glätten, polio. cf. [сулаисати,] углачати.

углати, лам, vide угледати. углачати, чам, vide угладити.

[ocr errors]

углед, m. ber Mugenein, conspectus: Изведи, брате, сестру на углед

углёдан, дна, дно, anjehnlich, conspicuus, н. п. човјек, жена. [vide лијеп].

угледати, дам, [углати] v. pf. erfeßen, conspicor [cf. заздрети, замотрити, памотрити, смо-1

[blocks in formation]

углар, угљара, m. ber Rohlenbrenner, carbonarius.

угљара, f. біе Rohlenbrennerei, carbonaria. угљарски, ка, ко, Röhler, carbonariorum. Yг.Lêвле, n. (coll.) die Kohlen im Ofen, carbones. угљен, угљена, m. (loc. угљену) [cf. углијев, углијен] 1) eine Roble, carbo, жив угљен, brennenbe Roble, carbo vivus. - 2) (у Дубр.) vide угаљ (һумур).

ago in

cf.

2) (у

угљенчић, m. dim. v. угљен. [cf. угљичак]. Угљеша, m. Mannéname, nomen viri. угљичак, чка, m. vide угљенчић. угнати, гнам (женём), v. pf. 1) bineintreiben, adigo: угнати кога у лаж. [сатјерати (стјерати),] утјерати [1]. Ц. г.) wegtreiben, abigo: Утекоше Турци у Бањане, и угнаше овце свеколике Турска се је војска узвијала, Узвијала, овце оставила | Не угнала брава ђавољега угнездити се, угнёздим се, (ист.) v.r. pf. угниздити се, ўгниздим се, (зап.) sich ein, угнијездити се, угнијездим се, (јуж.)) niften,

[ocr errors]

nidum construere, sedem figere. [cf. улећи се]. угнусити, ўгнӳсим, v. pf. (у Дубр.) Бефтин, ўгнут, а, о, vertieft, depressus. inquino. cf. [vide] упрљати.

угнути се, ўгнём се, v. r. pf. fi fenten, sido. угњавити, угњавим, v. pf. erbrüden, elido. [сf. 2 улећи (улекнути) се]. угњивати, угњивам, v. impf. (у Рисну) у поугњечити, угњечим, v. pf. fneten, subigo.

словици: Ја угњиват' а неко уживат', т. ј. ја да радим и да се мучим, а други рад мој да ужива.

угњилити, лй, v. pf. milbe, weich werben (bom Obste, z. B. der Mispel), mitesco. уговарање, п. баз 2Berabreben, constitutio, con

dictio.

[merged small][ocr errors][merged small]

dico. 2) свадбу, Deirath ftiften, nuptias concilio. [vide углавити 2]. уговорник, уговорника, m. Rontraßent, contrahens.

угод, (у Ц, г.) iu ber Hebenšart: на угод т, j. таман, као што треба.

угодан, дна, дно, 1) recht, angenehm, gratus. 2) bequem, commodus.

[ocr errors]

угодба, f. bie Befriebigung. satisfactio: Свему ми
је роду омиљела, Моме бабу дворбом и угод-
бом
угодити, угодим, v. pf. 1) коме, eğ einem recht
machen, facio satis, probo rem alicui. [cf. no-
вољити, уговети 1, умостити 1].
2) што,
richten, uretmajen, constituo, н. п. гадље,
[vide удесити 1]. — 3) treffen, ferio [vide
десити]: А нијесам друма угодио
угодљив, а, о, gefällig, comis.
угодник, т. н. п. Божји, ber es weim recht madit,
gratus, qui gratum mihi facit: И ради су
Божји угодници -

бивати (пошто се грожђе очисти од цвијета
и пуца нарасту као у греша), Beeren befom-
men, anjeßen, baccae exsistunt. cf. усачмити се.
угривање, п. (зап.) vide угријевање.
угравати, угривам, (зап.) vide угријевати.
угризак, гриска, т. баз Ængebijene, admorsum
quid, e. g. pomum, panis. [cf. загризак]. Свак
се чува да туђ угризак нехотице не загризе,
јер кажу да ће се свадити с онијем чији
је он.

угризање, п. баз Hubeißen, admorsio.
угризати, угризам, v. impf. anbeißen, admordeo:
Ако је мед и сладак, ма не ваља прст угри-

зати.

угријати, јем, v. pf. (јуж, и зап.) ermärmen, calefacio.

угријевање, п. (јуж.) баз Bärmen, calefactio.
угријевати, угријевам, v. impf. (јуж.) wärmen,
calefacio.

Угрин, m. (ст.) vide Маџар [1]: Шатор пење
Угрин Јанко —

угојити, угојим, v. pf. füttern, mäften, sagino. | Угриња, f. Grauenname, nomen feminae.

[vide утовити].

[угојити се, угојим се, ѵ. г. pf. vide одебљати 2.]

угон, m. bie Berrenfung, luxatura.

угоненути, угоненем, (у Перасту)) v. pf. viугонетати, угонетам, (у Ц. г.) 1 де одгоне

нути.

угристи, угризêм, v. pf. 1) anbeißen, admordeo. - 2) (у Дубр.) vide ујести.

Угричић, m. cin junger Угрин: Да се тебе погледати Големога Угричића

угрк, м. црв, што живи љети у говеда испод

коже.

угонити, ўгоним, v. impf. 1) bineintreiben, ago | угркиња, f. у овој загонеци: Угркиња воду

2) wegtrei.

in -: угонити кога у лаж. ben, abigo. угоњење, п. 1) baš Şineintreiben, actio in

-

2) das Wegtreiben, abactus. угор, м. јегуља тежа од по оке. Кад се јегуље у Габели хватају и продају, која је мања од по оке, онијех се 300 броји у товар, а угори се продају особито на мјеру, угорети се, рû ce, v. r. pf. [ист. и јуж.] н. п. земља кад постоји неко вријеме узорана. cf. угар.

угостити, угостим, v. pf. bewirthen, hospitio excipio.

носи, угрци је сусретоше, угркиња земљи пада, угрцима воде даје [крмача и прасци]. угрудати се, дам се, v. r. pf. fich flümpern, fich in Alümper zujammenjeken, flumpig werben, glebosum fieri [cf. улоптати се]: угрудала се

[blocks in formation]

угрци, m. pl. у загонеци, cf. угркиња. угужвати, вам, v. pf. н. п. хаљину, zerfniden, . infringo.

угурсуз,* m. ber Jalunte, nebulo.

уготовити, вим, v. pf. н. п. ручак, вечеру, угурсузлук,* m. bie Balunterei, Sieberlichteit, nebereiten, adparo. [vide зготовити]. cf. увиђати. quitia.

ўграбити, бим, v. pf. 1) erhajßen, arripio, com-|угурсуски, ка, ко, halunfijh, nebulonum: угурprehendo. [cf. ујагмити]. 2) (у Дубр.) сузе угурсуски!

[ocr errors]

коме што, т. ј. отети, entreißen, eripio: угушивање, п. баз Ér[tiđen, suffocatio. Што ти Бог да, нико ти не уграби. угушивати, гушујем, v. impf. er[tiđen, suffoco. уградити, уградим, v. pf. einbauen, instruo [vide| угушити, ўгӳшим, v. pf. erftiđen, suffoco. [vide

узидати]: Поведоше у град да уграде

уграђивање, п. баз Einbauen, instructio.

[blocks in formation]

уграђивати, грађујем, v. impf. einbauen, instruo: | 2.ӯд, т. баз lieb, membrum: сваки ме уд

[blocks in formation]

угрешити, ши, v. pf. (у Сријему) почело греш удавача, f. дјевојка која се удаје, bie Braut,

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

дјевојка која се удаје. cf. [vide] удавача. | ўдарити [удрити] се, рим се, v. r. pf. 1) bandудаја, f vide удадба.

удаљивање, п. баз Entfernen, decessus.

удаљивати се, даљујем се, v. [r.] impf. fident= fernen, decedere.

удаљити, удаљим, v. pf. (у Ц. г.)) fih entfer» удаљити се, удаљим се, ѵ. г. pf. J nen, decedo, longius procedo (e. c. a castris): Он да види је ли удаљио

ўдан, дна, дно, vide худан: Моја змијо, мој

удни породе

-

gemein werden, confligo, congredior. [cf. убити се 2]. - 2) зиjammenpaffen, congruo [vide подударити се]: Оба добри из двије крајине И с благом се могу ударити удати, дам, v. pf. verheirathen, colloco filiam. [cf. удомити].

-

удати се, дам ce, v. [r.] pf. beirathen, nubo. [cf. удомити се; поћи 3]. Удбари, m. pl.: Оно ти је Дмитар од Удбара Удбина, m. Stast in Rroatien, nomen urbis. Удудар, m. ber Schlag, ictus [vide ударац 1]: Од | Удбиња, биња се у народнијем пјесмама споједнога удара дуб не пада. ударање, п. 1) baš dhlagen auf etmaš, percussio. 2) das Stoßen auf etwas, incursio. 3) das Lärmen (der Kinder), strepitus. 4) der Geruch nach etwas, odor. 5) baš Regen auf etwas, impositio.

[ocr errors][merged small]

ударати, рам, v. impf. 1) у што, auf etmas fola
gen, percutio. 2) на кога, тоßen (auf ben
Feind), incurro. 3) ударају дјеца, Гärmen,
tumultuari. 4) месо, rieht ein wenig, olet,
foetet aliquantum. [vide задисати 2].
auflegen, impono.

[ocr errors]

- 5)

ударати се, рâ ce, v. r. impf. zufammenpajjen, congruo.

ударац, ўдарца, m. 1) ber Ghlag, ictus: Од једнога ударца ништа му бити не ће; Без старца нема ударца. cf. [дупац, Һотек,] удар. - 2) (у Ц. г.) ber Wngriji, impetus [cf. удорац, загон]: Не ћу, богме, драги побратиме, Већ ја с тобом више четовати: Кад идемо на ударац Турцим Све ти идеш за дружином страга - Когођ са мном на ударац не ће Проклет био на оба свијета Ударити [удрити], рим, v. pf. 1) у што, а etwas folagen, percutio. [cf. бубнути, бупити,

гарнути, генути, депити, депнути, дернути,

versus

-.

миње од стране Турске као Сењ од наше. Сад је Удбиња као мало село. Удбињанин, m. човјек из Удбиње. Удбинка, f. жена или дјевојка из Удбиње. удбињски, ка, ко, von Удбиња.

Удвоје (у двоје), um3 boppelte, duplo. удворавање, п. баз infmeiheln (burd pofiren),

insinuatio.

удворавати се, дворавам сe, v. r. impf. jid einschmeicheln, se insinuare.

удворан, рна, рно, Sienftfertig, officiosus: Ровци су ми брдо најмилије, Најмилије и најуДворније

удворити се, ўдворим се, v. r. pf. код кога, sich bei jemand einschmeicheln, sich beliebt machen.

insinuo me apud aliquem. [cf. додворити се 1]. Удворица, f. човјек који се удворава код кога, der Höfling, Schmeichler, adulator [cf. Maзaлица 4, придворица 1, улажица, улизица]: Турска удворица.

удевање, п. (ист.) vide удијевање. удевати, удевам, (ист.) vide удијевати. уделати, лам, v. pf. (у Хрв.) vide учинити [1]. уделити, уделим, (ист.) vide удијелити. уденути, нем, vide [удети] удести. удес, т. (по југоз. кр.) vide несрећа. удесан, сна, сно, 1) in Orbuung, rimtig, ordinatus. - 2) (по југоз. кр.) vide песрећан [1]: Удесној ђевојци роми сватови. удесити, удесим, v. pf. 1) richten, zur man, corrigo. cf. угодити [2]. 2) кога, treffen, auf jemaud stoßen, offendo, occurro [vide дeсити]: удесно сам га на путу. удесити се, удесим се, v. r. pf. fich begegnen, occurro [vide срести сe]: удесили смо се инб удесио сам се с њим. ўдести, дедём (денем), (ист.) vide удјести. 7) удети [уденути], денем, vide удести.

дупити; лупити, лупнути; врезнути, одадријети 3, одајачити, одалачити, ћопнути]. - 2) на кога, [toßen, incurro; überfallen, invado. [cf. овлаисати]. - 3) на кога, на што [cf. ринути 2], бен 28eg einjilagen, viam ingredi 4) киша, fich ergießen, effundi; снијег; [с. обратити 2; - 4а)] крв из носа. 5) legen, thun auf etwas, impono, н. II. обруч на кацу, седло на коња, хаљине на се или на слуге; Удри пиће на голиће; Удри, браца, пуца низ њедарца 6) кога на колац, fpießen, adigere stipitem per medium hominem: A војводе на коље удрите

[ocr errors]

-

--

« PreviousContinue »