Page images
PDF
EPUB

сине,

свила

[ocr errors]

Ките

смиња

убўсати се, сам се, v. r. pf. н. п. убу сало се увече (у вече), 2Дbenba, vesperi.

жито, bujbig mеrbеn, jih bejtauben, frutico. увербати, бам, (ист.) vidе увјербати. cf. убокорити се.

ўвештити се, тим се, (ист.) vidе увјештити се. уважање, n. Sag Cinführen, invectio, importatio. увиђати, увиђам, v. pf. зubereiten, apparo, н. п. уважати, ўважам, у. impf. bineinfübren, inveho, јело. cf. [vide) зготовити. importo. cf. увозити.

ybújâie, n. das Umwinden, involutio. ўвала, f. као долина или ждријело између два увијати, ўвијам, v. impf. 1) н. п. појас, ит

брда, аз 3bat, vallis. [vidе дубодолива). winden, involvo. 2) einwickeln, in volvo: Y ўвалина, f. augm. р. увала.

свилена њедра увијао увалити, хвалям, v. pf. 1) bineinmäljet, involvo; увијати се, увијам се, т. r. impf. jih ihmieger,

увалити кога у 3.10, jtürgen, infero. 2) (у se inflесtеrе, applicare: Дивно ли се Михат Славонији) увално ми вук кљусе, т. ј. за увијаше Но се пуснив к земљи увијание клао.

Иди, сине, Анђелији мајци, Увијај се. уважати, ўваљам, v. pf, bigteinpaljet, volvo іn --.

и превијај Ка'но уваљати се, ўваљам се, v. r. pf. 1) jih sur)

233äljen bejcbmusen, volutаndо maculor. — 2) увијач, увијача, т. (у Ц. г.) 3igarre, herba nisich einwalken, im Walfen eingehen, minui subi cotiana contorta. gendo. .

увијача, f. vіdе оловница. увањйвање, п. За фіnеinmäljen, invоlutiо. увиједање, п. vіdе упједање. увањйвати, ваљујем, v. impf. bineinmiljen, in- увиједати, ўвиједам, v. impf. (у Боци) vide volvo, volvo in

упједати. увар, vide [ухар) за увар (је).

увијек (у вијек), (јуж.) intmеr, ѕеmреr. [cf. увaрдaти, дам, v. pf. berlegeлi, besenten, rерuto: удиљ; све 2).

Ну увирдај и право ми кажи Те су броди ўвик, (зап.) vidе увијек. на тој ладној води

увиравање, п. (зап.) vidе увјеравање. уварисати[*], ришём, v. pf. erratђеп, соnjectura увиравати, виравам, (зап.) vidе увјеравати. assequі. cf. [vide] оварисати.

увиравати се, вйравам се, (зап.) vidе увјераўватак, тка, m. vіdе ухватав.

вати се. уватити, тім, vide ухватити.

увирање, п. 1) Sag Cinfieben, Wintоmеn, dесосуватити се, тим се, vide ухватити се.

tio.

. 2) vidе понирање. 3) ба Фиф. увёзати, ўвёжём, v. pf. binsen, colligo.

schmiegen, abdere se. увезивање, т. бag Binsen, ligatio.

увирати, ре, v. impf. 1) еіntофеn, decoqui, соувезивати, везујем, v. impf. binsen, colligare. quendo evaporari. [cf. савирати 2]. 2) увек, (ист.) vidе увијек.

vidе понирати. увелак, ўвеока, т. (у Боци) воћка која на др- увирати се, рём се, v. . impf. jih mobin birф»

вету свом не сазри, него прије времена увене jomiegen, arcte реrlаbі. [vide савирати се). и опадне.

ўвирити, рӣ м, (зап.) vidе увјерити. увенути, нём, v. pf. Dermeltei, marcesco. [cf. | ўвирити се, рим се, (зан.) vidе увјерити се. усахнути (усанути)).

увӣe, cf. вис [1]. уверавање, т. (ист.) vidе увјеравање. увитак, тка, т. баз Сіngеmіtеlte, volumen. уверавати, веравам, (ист.) vidе увјеравати. ўвити, увијем, v. pf. иттiндеп, сіrсumvolvo. уверавати се, веравам се, (ист.) vidе увјера- увитлити, лям, v. pf. н. п. даске, bereinan» вати се.

derlegen, ponere aliud super aliud.

. увересијати, јам, v. pf. (у Рисну) кога, т. ј. увирбати, бам, (зап.) vidе увјербати.

дати му на вересију, frеѕіtіrе, аnf #rebit ge: увиштити се, тім се, (зап.) vidе увјештити се.

ben, credo. [vidе задужити). cf. удужити. увјеравање, п. (јуж.) баз Веrебеп, иеbеrgен деп, уверити, рим, (ист.) vidе увјерити.

persuasio, convictio. уверити се, рiiм се, (ист.) vidе увјервти се увјеравати, вјеравам, v. impf. (јуж.) glauben 1. увести, ведём, v. pf. 1) bineinfuly ret, duco in machent, persuadeo.

2) пpel, у у брдо, аnjettein, оrdior. — увјеравати се, вјеравам се, v. r. impf. (јуж ) 3) init jemand davon laufen, ihii wegführen, ab sich überreden, persuadeo mihi. duco, cf. [vide 1] одвести [1]: и уведе три увјерити, рӣ м, v. pf. (јуж.) glauben naben, per

четири друга "Бе Алија уведе bевојку suadeo. 2. увести, везём, v. pf. bieinfabren, invehio; уве- увјерити се, ріїм се, v, r. pf. (јуж.) 1) fid, ilterсти жито, сијено.

resen, persuadeo mihi. 2) (у ц. г.) за3. ybécru, Bé3cm, v. pf. hineinstiden, includo pic дати, ухватити вјеру, дајjenjtil jtano jbliереп, turae acus: Увез. а сам три дуката злата inducias facere.

. увести се, везём се, v. r. pf. vide [1] навести увјерица, f. (у Ц. г.) 2Bajfeujtiljtans, inducіae се: Увезе се блату широкоме

[cf. умир 1]: онда је била увјерица, т. ). увечадити, дім, у. pf. (у Бачкој) vidе уме били задали вјеру једни другима. пртљити.

увјерник, т. (у ц. г.) један од онијех Бојя

су ухватили вјеру међу собом, einer pon See | увребати, ўвребам, v. pf. erlauern, deprehendo nen, die den Waffenstillstand gejdhlossen haben, qui aucupando. [cf. укебати, упрежати). inducias fecit. .

увредити, ўвредім, (ист.) vidе увриједити. увјести, ўвједём, v. pf. (у Боци) vidе ујести: увременити се, увремени се, у. r. pf. [јуж. и Превари се, увреде је гуја

ucr.] sich aufheitern (vom Wetter), coeli sereniўвјести сө, ўвједём се (и ўвијем се), v. P. pf. tas redditur.

. с киме, vide [завадити се] заујести се. ўвретён [у вретен] (cкoчити), auf Ser пäntlіфеп увјет, m. (у Дубр.) vidе уговор.

Stelle in die Höhe, adsilio in altum: Tpunyt ўвјебати, бам, v. pf. (јуж.) einternet, fit ein

дорат увретен скочио üben, condisco, expertus fio in re: Aoóap horo jepetu, pi, v. pf. eintochen, verdampfen, decoqui. путе увједбао

уврети се, уврём се (ўвio сe, ўврла се) (ист.) у вјештити се, тим се , v. r. pf. (јуж.) gejwitt vidе увријети се. werden (in einer Arbeit), expertus fio.

уврйдити, ўврідійм, (зап.) vidе увриједити. увлачење, р. Nas Singieben, retrасtiо.

увриједити, у вриједім, v. pf. (јуж.) аn eine увлічити, ўв.jäчим, v. impf. bineinsieben, retraho,

Wunde anstoßen, offendo in vulnus. contraho.

у вријети се, ўврём се, (ўвро се, уврла се) у. уво, п. vіdе ухо.

r. pf. (jysk.) sich hineinschmiegen, arcte perlabi. увода, f. vіdе ухода.

ўврити се, ӱврём се, (зап.) vidе увријети се. уводити, ўводим, у. impf. 1) bineinführen, in- уврнути, ўвриём, v. pf. н. п. овна (т. . yја

duco. — 2) пређу у брдо, аnjеtteln, оrdіоr : ловити), absreben, Surh Treben реrbеrbеп, Купићу ти нове нити и помоћи уводити

eneco torquendo (testiculos). 3) vidе уходити [2].

уврнути се, ўвриём се, vide yвратити се. уводити се, ўводим се, v. r. impf. коме, јфnmei. уврстати се, та се, у. r. pf. уврстао се виноcheln, blanditiis et assentationibus cujus ami.

град, т. ј. ве..иіси нарастао. citiam colligere. [vidе улагивати се).

уврсти, уврзём, v. pf. н. п. конац у иг.1y, eintуводник, т. (у Барањи): А ви два свата, Два

fädeln, insero filum in acum. (vide yajectu]. уводника, Отвор'те врата.

ýbprâme, n. das Cindrehen, retorsio, contorsio. ўводница, f. чела, која пред што ће се челе увртати, ўврћем, v. impf. einsreben, retorqueo, ројити, изиђе из кошнице, те тражи мјесто

contorqueo. [vidе штројити). cf. уврнути. гдје ће се населити.

увртач, увртача, m. који уврће овнове. увођење, п. 1) баз фineinfabren, inductio. — 2) увртети, тим, (ист.) vidе увртрети.

баз 21netteln, оrsus. — 3) vide ухођенье [2]. Увртети се, тії се, (ист.) vidе увртрети се. увджење, п. баз €injubren, invectio, importatio. у вртити се, ти се, (зап.) vidе увртјети се.

увртити, тим, (зап.) vidе увртјети. увозити, возм, v. impf. einfibren, inveho, im- увртјети, увртім, v. pf. (југоз.) 1) bineinbobporto. .

ret, terebro. — 2) увртјети што (себи) у ўвојак, щјка, m. (ст.) gote (?), cincinus [cf. за

r.iaby, in den Kopf seken, in animum induco. војак): Како расте трава на увојке

увртјети се, увртӣ се, у. r. pf. (југоз.) коме уволажа, f. vіdе ухолажа.

y raby, sich in den Ropf seßen, in animum inуволеж, m. (у Сријему) vide ухолажа.

duco. ўвољёз, m. vіdе ухолажа.

уврћети, вртім, (јуж.) vidе увртјети. увољати се, нам се, v. r. pf. vіdе усмрдјети се. уврћети се, врти се, (јуж.) vidе увртрети се. увор, т. vіdе ухор.

уврх, оber, supra: уврх главе, уврх врха. увотка, f. vіdе ухотка.

увран, шна, шно, н. п. чанак брашна, ungeyepáxene, n, das Einfädeln, immissio fili in

strichenes Maß, mensura cacuminata. acum.

увршйвање, п. (@jterr. Sag 24ufgipfeln Seg Betrei. увразити, ўвразим, v. (pf.) impf. н. п. конац у

des), demensio exundans. иглу, einfäheln, insero filum in foramen acus. увршйвати, вршујем, v. impf. aujgipfeln, ca[vidе удјести).

увршити, ўвршим, v. pf. cumino. увратине, f. pi. Бie zflugipense, versura [cf. увући, вучем, v. pf. bіnеіngieben, traho in -.

1 окрајак 2]: Боље се наврх њиве догова- угађање, р. 1) ба& Reфeтaфen, satisfactio, proрати, него се на уврaтинама карати.

batio, accomodatio. 2) das Richten, Stimуврётити се, ўвратим се, у. r. pf. einfpredеп, men, correctio, temperatio, constitutio.

einkehren, deverto ad aliquem. [cf. vabpaTHTH yrálatu, jrâhâu, v. impf. 1) Kome, es einem recht се, наврнути се, уврнути се].

machen, probo alicui quid. 2) што (в. п. увраћање, р. баз Сіnјprecheit, ingressio. [cf. на гадље), 3urecht macbcit, richten, tempero, conвраћање 3].

stituo. . увраћати ее, һам се, v. r. impf. einјpreyeni, dе- указати, зим, v. pf. 1) у ніто, bineintretен, саlсо. versor. [cf. навраћати се).

2) зиjаmnientreten, conculco [cf. утапкати]: уврачати, врачам, v. pf. trejjet (Surd) abrja угазиле свиње испред куће; угазети земљу gung), divino.

| (за пећ 11. ј. т.).

m.

sero.

ago in

угаипити се, ийм се, vidе гаип учинити се. трити, уочити, умотрити, усмотрити): Углеугал, гла,

vide
кут.

дај ме сужна невољника угаљ, гља, m. Sіе ефniesetoblen, carbones. cf. | угледати се, дам се, v. r. pf. на кога, Beijiel [угљен 2,] ћумур.

nehmen an einem, exemplum capio (bonum aut угнути, ўганём, v. pf, руку, ногу, verrenken,

, malum). luxo. [cf. гaнути).

ўглијев, (у ц. г.)

m. vіdе угљен. угањати, ў гањам, v. pf. једва сам га угањао, | ўглијен, (у Дубр.) finden, antreffen, invenio.

углобити, ўглобим, v. pf. einfügen, insero (cla1. yrâp, f. die zum fünftigen Anbau aufgerissene vum in foramen, ad continendum). [cf. ужли

(und dem Durch wärmen ausgelegte) Erde, ager јебити). proscissus. [cf. преорица).

углобљавање, n. Sag Cinfügen, insertio. 2. Угар, гра, m. (рі. Угри и. Угреви) vide углобљавати, глобљавам, v. impf. einjuge, in

[Маџар 1] Угрин: Да'ко сретеш од Угревах кога

угљар, угљара, m. Ser Roblenbrenner, carbonaўгарав, гарка, m. Ser Brano, titio [cf. угарица): rius. Кратке главње готови угарци.

ỳr.bapa, f. die Kohlenbrennerei, carbonaria. угарити, згарям, v. pf. т. і. њиву (или земљу), угљарекӣ, кa, кo, Riblers, carbonariorum.

aufreißen (die Erde mit dem Pfluge), proscindo. yr.b@b.be, n. (coll.) die Kohlen im Ofen, carbones. угарица, f. vіdе угарак.

угљен, угљена, m. (Іос. угљену) [cf. углијев, угарница, f. aufgerijjener 21ter, ager proscissus:

углијен) 1) eine Roble, carbo, жив угљен, Падоше тице на угарнице

brennenbe Roble, carbo vivus. — 2) (у Дубр.) ўгарскӣ, ва, кo, vide Маџарски: Вино пију

vidе угаљ (һумур). три Угарска краља

угљенчић, m. dim. р. угљен. [cf. угљичав]. угарчић, m. dim. р. угарак.

Ĵrbeuia, m. Mannsname, nomen viri. ўгасит, а, о, Suntelbraun, fuscus. [cf. загасит. угљйчак, чка, т. vіdе угљенчић. угасити, ў гасим, v. pf. Ібјфен, restinguo. [cf. ўгнати, гнам (женём), v. pf. 1) bineintreiben, истрнути, иштувати, обеселити 2, 1смирити 3,

adigo:

cf.

угнати Бога у лаж. удунути, утјешити 3, 1 утрнути, утулити, уту

[сатјерати (стјерати).] утјерати [1]. — 2) (у шити).

ц. г.) megtreiben, abigo: Утекоше Турци у угибäње, п. vіdе угињање.

Бањане, и угнаше овце свеколике Туругибати се, ўгибљём (3 гӣбам) се, vidе уги

ска се је војска узвијала, Узвијала, овце њати се.

оставила | Не угнала брава Ђавољега угинути, нём, v. pf. umtommen, pereo.

угнёздити се, ўгнёздим се, (ист.) v.r. pf. ўгињање, п. bas Cinten, to sidere. [cf. уги- угнйадити се, ўгніздім се, (зап.) fit einбање).

угнијездити се, ўгнијезди се, јуж.)) nijten, угињати се, њём се, . r. [im]pf. ji jenten, sido

nidum construеrе, ѕеdem figere. [cf. улећи се]. [cf. угибати се]: угиње се земља под њим. угнусити, ўгну сим, v. pf. (у Дубр.) bејфnmusen, ўгич(*), m. (у Ц. г.) oвaн десет пута кад пре- ўгнут, а, о, реrtiеft, depressus.

inquino. cf. [vide) упрљати. ходи, онда је угич; на њему је звоно и он води овце, и обично се не стриже.

угнути се, угнем се, v. r. pf. fi fenten, sido. ўглава, f. (по јуж. кр.) vidе уговор: Данас му | угњавити, ўгњавим, v. pf. etbruden, elido.

[cf. 2 улећи (улевнути) се). је за свате углава

угњечити, ў гњечим, у. pf. fneten, subigo. углавити, ўглавім, v. pf. 1) binеinjiigen, insero, угњйвати, ўгњй вам, v. impf. (у Рисну) у поbefestigen, figo. -2) feitießen, statuo [cf. yro

словици : Ја угњивата неко уживат”, т. ј. ворити 2]: Ти си, побро, свадбу углавио

ја да радим и да се мучим, а други рад мој углављивање, п. Заз теjtjesen, Befejtigent, Cin.

да ужива. steden, fixio.

угњйлити, лӣ, v. pf. milbe, mei merten (pom углављивати, глављујем, у. impf. 1) bejejtigen,

Obste, š. B. der Mispel). mitesco. figo. 2) fejtjesen, statuo [cf. главити 1]: уговарање, п. Ба 23erabrебеп, constitutio, conПрстен даје, свадбу углављује

dictio.

. угладити, дім, v. pf. glätte, polio. cf. [сула- уговарати, уговарам, у. impf. pеrаbreben, conисати, углачати.

stituo, condico. углати, лам, vide угледати.

уговети, вём, v. pf. (у Сријему и у Бачв.) 1) углічати, чам, vide угладити.

vidе угодити 1. 2) уговео нешто, т. і. углед, m. Оer 2Ingenjein, conspectus: Изведи,

порђао, аbfalen, marcesco. брате, сестру на углед

ịrobôp, m. die Verabredung, die Besprechung, colугледан, дна, дно, аnjebnlid, conspicaus, н. п. loquium (besonders die Verabredung, wann und човјек, жена. [vidе лијеп).

wie die erbetene Braut abgeholt werden soll). cf. угледати, дам, цуглати) v. pf. erjeben, conspi [увјет;) углава, (јабука 3,) колачи.

cor [ef. заздрeти, замотрити, намотрити, смо- | уговорити, говорим, v. pf. і) реrаbresen, con

коже.

dico. . 2) свадбу, феirath jtiften, nuрtias бивати (пошто се грожђе очисти од цвијета concilio. [vidе углавити 2).

и пуца нарасту као у греша), Deereu befontуговорник, уговорника, т. Яontrabent, contra теп, аnjеgеn, baccae exsistunt. cf. усачмити се. hens.

угривање, т. (зап.) vidе угријевање. угод, буц, г.) iu bеr Reбeпart: на угод т, угрйвати, ў гривам, (зап.) vidе угријевати. ј. таман, као што треба.

ўгризак, гриска, т. баз 2ngebijjene, admorsum угодан, дна, дно, 1) rekt, angenebm, gratus. quid, e. g. pomum, panis. [cf. загризак]. Свак 2) bequem, commodus.

се чува да ту, угризак нехотице не загризе, ўгодба, f. Die Befrіеѕigung. satisfactio: Свему ми јер кажу да ће се свадити с онијем чији

је роду омиљела, Моме бабу дворбом и угод је он. бом

yrpúsalo, n. das Anbeißen, admorsio. угодити, ўгодим, v. pf. 1) коме, е еіnет rett угризати, ўгрізам, v. impf. arbeigent, admоrdео:

machen, facio satis, probo rem alicui. (cf. 110 Ако је мед и сладак, ма не ваља прст угривољити, уговети 1, умостити 1).

2) што, зати, riktеп, зиrефtmaфet, constituo, н. п. гадље, угријати, jём, v. pf. (јуж, и зап.) ermärmеп, са[vidе удесити 1]. — 3) trejjen, ferio [vide lefacio.

десити): А нијесам друма угодио - угријевање, п. (јуж.) Sag 213ärnmen, calefасtiо. угодљив, а, о, gefälig. comis.

угријевати, ўгријевам, v. impf. (јуж.) wärment, угодник, т. н. п. Божји, беr es men rесt mamt,

calefacio. gratus, qui gratum mihi facit: и ради су Угрин, т. (ст.) vide Мацар [1]: IIIатор пење Божји угодници

Угрин Јанко yròjatı, ġrojím, v. pf. füttern, mästen, sagino. Ỳrpusa, f. Frauenname, nomen feminae. [vidе утовити).

угристи, угризём, v. pf. 1) аnbeijen, admоrdео. [угојити се, угојим сө, v. r. pf. vіdе одеб

— 2) (у Дубр.) vidе ујести. љати 2.]

Ўгрнчић, m. cin junger Угрин : Да се тебе поỹror, m. die Verrenkung, luxatura.

Г.Недати| Големога Угричића угонёнути, угдиёнём, (у Перасту). v. pf. yiугонётати, угонётам, (у ц. г.)

одгоне

угрк, m. црв, што живи љети у говеда испод нути. угонити, ў гоним, v. impf. 1) bineintreiber, ago | ўгркиња, f. у овој загонеци: Угркиња воду in

2) megtrei.

носи, угрци је сусретопе, угркиња земљи : угонити кога улаж. ben, abigo.

пада, угрцима воде даје [крмача и ирасци). угоњење, п. 1) бав фіnеintreiben, actio in —.

угрғдати се, дам се, v. r. pf, jid fliinipern, jid) 2) das Wegtreiben, abactus.

in Klüniper zujamnenjeßen, tlumpig werden, gleугор, т. jегуља тежа од по оке. Кад се је

bosun fieri [cf. улолтати се): угрудала се гуље у Габели хватају и продају, која је

земља. мања од по оке, онијех се 300 броји у то

угрушати се, па се, vide прогрушати се. вар, а угори се продају особито на мјеру. | угрушити, Ўгрӯшім, v. pf. serjtopen, contundo. угорети се, рӣ се, у. r. pf. [ист. и јуж.) н.

cf. згрушити. п. земља кад постоји неко вријеме узорана, гужвати, вам, v. pf, н. п. хаљину, зеrtniden,

. , угостити, ўгостим, v. pf. Demirtben, hospitio ex

infringo. cipio.

угурсуз, m. ber palunte, nebulo. уготовити, вим, v. pf. н. п. ручак, вечеру. | угурсузлук,* m. bie palinterei, Sieberliteit, nebereiten, adparo. [vidе зготовити). cf. увиђати.

quitia. . уграбити, бiм, v. pf. 1) еrbајфеn, arriрio, com- угўрсуски, кa, кo, bаluntiјф, nebulonum: угур

prehendo. [cf. yјагмити). — 2) (у Дубр.) сузе угуруски ! коме што,

т. ј. отети, entreiben, eriрio: угушивање, n. Sag Crjtiden, sufocatio. Што ти Бог да, нико ти не уграби. угушивати, гўшујем, у. impf. erjtiden, sufoco. уградити, зградим, у. pf. einbauen, instruo [vide | угушити, ўгӯшім, v. pf. erjtiden, sufoco. [vide

узидати): Поведоше у град да уграде загушити). уграђивање, n. Sag Sinbae, instructio. 1. ӯд, ўда, дo, vide худ. уграђивати, грађујем, v. impf. einbauen, instruo: | 2. ўд, m. Sag Clies, membrum: сваки ме уд Турише је у град уграђиват

боли, угревање, п. (ист.) vidе угријевање.

yaábanke, n. das Verehlichen (von Mädchen), colугрёвати, ў грёвам, (ист.) vidе угријевати. locatio puellae. угрознути, нём, (ўгрезнух и. Ўгрeзox, ўгрезну удавати, ўдајем, v. impf. pereblien, cоllоco fi

п. угрезе) [v. pf.) ftetert, perjinten, dеmеrgі: liam. Угрезоше у крв до кољена

удавати се, ўдајем се, v. r. impf, bеiratben, угрејати, jём, (ист.) vidе угријати.

nubo.

. угрешити, тi, v. pf. (у Сријему) почело греш I удавача, f. дјевојка која се удаје, Sie 23ratt,

cf. угар.

sponsa, cf. удадбеница [2]: Све надигра свате уштo, jih legen, nitor: ударило све у тргои јунаке, Надиграла удавача Ана — вину, у писање књига и т. д.

8) муке удавити, ўдавим, v. pf. ermürgen, strangulo. [cf. ударити коме, auf Sie volter bringen, in torзадавити ; задушити].

mеntа dаrе. [— 8а) ударити кога на муке, удадба, f. н. п. дјевојка на удадбу, тапnbar, аиф на шибу. 80) ударио сам на муку. nubilis, cf. удаја.

Маргиналија І. издања). 9) ударити удадбени, на, но, н. п. кошуља, Зеrmüblung3*, нокат, т. ј. побјећи: Ударише нокат уз Баnuptialis.

њане — 10) удари га гуја, т. і. уједе: Преўдадбеница, f. 1) т. і. удадбена кошуља, ба вари се, удари га гуја - 1) ударити ие

Vermählungshemde, indusium nuptiale. - 2) чат, жиг.

дјевојка која се удаје. cf. [vide) удавача. Ударити [удрити) се, рим се, v. r. pf. 1) bank. ўдаја, f vіdе удадба.

gemein werden, contigo, congredior. [cf. youth удаљивање, п. Sag &ntfеrеn, decessus.

ce 2). - 2) zusammenpassen, congruo (vide nonудаљивати се, даљујќи се, v. [r.] impf, jif ents ударити се): Оба добри из двије крајине fernen, decedere. .

и с благом се могу ударити уда.љити, ў даљйм, у. pf, (у ц. г.) jid entjer- удати, дам, v. pf. реrbеіrаthеп , соllоco fіlіаm. Удаљити се, ўдаљим се, v. r. pf. Jпеп, dece

[cf. удомити). do, longius procedo (e. c. a castris): Он да ўдати се, дам се, v. [r.] pf. beiratben, nubo. види је ли удаљино

[cf. удомити се; поћи 3]. удан, дна, дно, vide худан: Моја змијо, мој Ўдбари, m. pl.: Оно ти је Дмитар од Удбара удни породе

У дбина, 2 m, Gtast in froatien, nomen urbis. Удўдар, т. бer Cblag, ictus [vidе ударац 1]: од Удбиња, биња се у народнијем пјесмама споједнога удара дуб не пада.

миње од стране Турске као Сењ од наше. ударање, п. 1) баѕ СЂlagеt auf еtmas, percus

Сад је Удбиња као мало село. sio. — 2) аз Ctopen auf еtmas, incursio. - Удбињанин, т. човјек из Удбиње. 3) das Lärmen (der Kinder), strepitus. 4)

Удбињка, f. жена или дјевојка из Удбиње. der Geruch nach etwas, odor. 5) bag egenўдбињски, кa, кo, pot Удбиња.

auf etwas, impositio. ўдарати, рам, v. impf. 1) у што, auf еtmas i6la. Удвоје (у двоје), ита борреlte, duplo. ўдарати, рам, v. impf. 1) у што, auf еtmas bla» у дворавање, п. баз €injkmeibeln (bur) фоfіrеп), gen, percutio. 2) на кога, jtopen (auf Sen

insinuatio. Feind), incurro. 3) ударају дјеца, lаrтен, удворавати се, двдравам се, v. r. impf. jid tumultuari. 4) месо, riebt eit menig, olet,

einichmeicheln, se insinuare. foetet aliquantum. [vide зaдисати 2). – auflegen, impono.

ўдворан, рна, рно, Sienjtfertig, officiosus: Ровци ударати се, ра се, у. r. impf. зијаттeпpаjjеп,

су ми брдо најмилије, најмилије и нају

дворније congruo. ударац, ўдарца, m. 1) беr eblag, ictus: од удворити се, ў дворим се, v. г. pf. код кога, једнога ударца ништа му бити не ће; Без

sich bei jemand einschmeicheln, sich beliebt machen,

insinuo me apud aliquem. [cf. додворити се 1]. старца нема ударца. cf. [дунад, hoтeк,) удар. 2) (у ц. г.) беr іngriji, impetus (cf. ўдворица, f, човјек који се удворава код кога, удорад, загон]: He hy, богме, драги побра

der Höfling. Schmeichler, adulator [cf. ma3aтиме, већ јa с тобом више чeтoвaти: Кад

лица 4, придворица 1, улажица, улизица): идемо на ударац Турцим | Све ти идеш за

Турска удворица. дружином страга Korob са мном на уда- удёвање, п. (ист.) vidе удијевање. раи не ће Проклет био на оба свијета

удёвати, ўдёвам, (ист.) vidе удијевати. ўдарити [удрити], pім, . pf. 1) у што, аи ӯдслати, лам, v. pf. (у Хрв.) vidе учинити [1].

etibas jblagen, percutio. [cf. бубнути, бупити, уделити, делім, (ист.) vidе удијелити. гарнути, генути, депити, депнути, дернути, удeнути, нём, vide [удети] yдeсти. дупити; лупити, лупнути; врезнути, одадри- удес, т. (по југоз. кр.) vidе несрећа. јеги 3, одајачити, одалачити, hопнути]. — 2) удесан, сна, сно, 1) in Orbing, ribtig, ordiHa kora, stoßen, incurro; überfallen, invado.

natus. — 2) (по југоз. кр.) vidе несрећан [1]: [ef. овлаисати). 3) на кога, на што [cf.

У десној ћевојци роми сватови. ринути 2], беn 28eg einjblagen, viam ingredi yдесити, ўдесӣм, v. pf. 1) riften, ѕurефt mафеп,

4) кинa, jih ergiepen, effundi; corrigo. cf. угодити [2]. 2) кога, trejjein, снијег; [cf. обратити 2; 4а)] крв из носа.

auf jemaud stoßen, offendo, occurro [vide 4e5) legen , thun auf etwas, impono, H. II.

сити]: улесно сам га на путу. обруч на кацу, седло на конња, хаљине на се удесити се, удесім се, y, r. pf, jib bеgegnet, или на слуге; Удри пиће на голиће; Удри, occurro [vidе срести се]: удесили смо се браца, пуца низ њедарца 6) кога на ко 10 удесио сам се с њим. лац, jpiepen, adigere stipitem per medium ўдести, дедём (денем), (ист.) vidе удјести. hominem: А војводе на коље удрите 7) удети [уденути], денем, vide yдeсти.

versus

« PreviousContinue »