Старчекања, f. augm. у. старац. Стасати, ам (и сташем), vide при Стасина, f. (око Мораве) vide кли • јет. Сmamвe, f. pl. die aufrechtstehenden smen Balten in депен де бетаит lieat. Стати, анем, V. pf. 1) fthen beiben, consisto. 2) на што, freten, insisto. 3) коме на пут, in ben Beg treten, verhintern, impedio. 4) није ми стало, bran liegen, interest. 5) стаде га вика, u. f. m. es entítanò, begann, соері, 6) стао виноград на род, момак на Стискивашисе, кујемсе, vide стеза тисе. Стиснути, нем, v. pf. ¿ufammenbrüden, comprimo. Стиснутисе, немсе, v. r. pf. cin. fchränken (in Ausgaben), contraho ve la (quoad sumtus). Стићи (говорисе и стигнути), стигнем, v. pf. erreichen, einholen, assequor. 2) сад стиже, igt fommt er an, adest. Стицање, n. das Zusammendrücken Стјеница, f. (Ерц.) діе Bаnke, cimex. Спб, стола, m. 1) ber Stubt, Geßel, sella. 2) (cm.) der Tisch, mensa : ,, „У Павлову светом намастиру ,,Постављени од злата столови — Cmôr, m. der Getreideschober, acervus frugum. Стожер, m. ber Baum in der Mitte Стожина, f. Jbеr Zenne, ит діе òrefфen= den Pferde daran zu binden, cardo. Стоин, ш. Тапивнате, nomen viri. Стоисава, f. Grauenname, nomen femi nae. Cmonk, m. Mannsname, nomen viri. nae. Стојанка, f. Grauenname, nomen feminae. Стојка, f. Grauenname, nomen femi nae. Стојко, т. Mannšname, nomen viri. Стојна, f. Srauenname, nomen femi uae. Стојница, f. 1) baš tehen, statio : прођисе стојнице, тав теб би іmmer da? geh doch fort. 2) dim.. v. Сmоjна. Стојо, m. (Ерц.) һур. у. Стојан. Стојша, m. Тапивате, nomen viri. Стока, f. 1) ber Derbenreichthum, соpia armentorum et pecorum. 2) Waarenreichthum, merces. Стока, m. (Рес. и Срем.) vide Стоко. Стоко, т. (Ерц.) һур. . Стојан. Стокућанин, m. der Wojřenträger, Alät= scher, garrulus, qui commissa prodit, hocque modo vicinos inimicat. Стокућанка, f. bie oftenträgerin, de latrix. Стола, f. hyp. v. столица. Столац, стоца, m. 1) vide дубак, Стонога, f. bie Scolopendra (ein viel. füßiges Insekt). Cmona, f. 1) der Tritt, Länge eines Fu. Bes, pes. 2) die Winde, artemo. Стопало, п. Der Juß im engfen Ber. stande, pes. Стопити, им, v. pf. 1) {chmelzen, li- Столица, f. dim, . стопа. т vi Cmpaвa, f. der Schreck (eine Krankheit) das Auffahren vor Schrecken, terror. Страдање, п. дав Leiden, perpessio. Страдати, ам, v. impf, leiден, рай. Стража, f. bіе Вафе, excubiae, giliae. Стражанин, m. vide стражар. Стражар, т. ber Bächter, excubitor. Cmpaжapa, f. die Wachthütte, das Wachthaus, vigiliarium. Стражарев, ва, во, 1 бев Спіражаров, ва, во, Í vigilis. Стражарски, ка, ко, 1) Bächters, vi gilum. 2) adv. mie ein ähter, vigilis more. ähters, partes: он је с моје, стране. 3) foviel als брдо, Berg, mons: уза страну, преко стране, велика страна и м. д. Странчица, f. dim. у. страна. Стравиш, та, то, vide страшан. Страота, f. für terlidh (zu feben), terribile visu, dictu: страота Божја. Cmpamимip, m. Mannsname, nomen viri. Стратор, m. (ст.) Wrt Araut, herbae genus. Страторов, ва, во, (ст.): Страшење, п. дав Сhređen, forritio. „Да ми рече дружина остала : „Гле страшивца Бошка Југовића! Страшивица, f. ber Dafenfus, timi dus: „Топал - паша љута страшивица, „Он Кулаша не смје погубити „Од Кокора и од Јездимира Страшило, п. дав © redbilo, Sdred. männchen, die Vogelscheue, terricula ,, mentum. Страшљив, ва, во, f rechaft, formidolosus. Страшљивац, вца, m. vide Бац. страши Страшљивица, f. vide страшивица. Страшни суд, m. baš jüngite Bericht, judicium novissimum. Стов, m. Refte eines vom Bolfe gefref= fenen Viehes, reliquiae cadaveris: Heма му стрва; не нађе му се стр. Стеван, вна, но, н. п. пас, по дет vom Aas gekostet, canis qui cadaver gustavit, ferox. Стрвина, f. bas 2las, cadaver. Стра, f. ber Davorfprunq, pars tecti prominens: шта ти стојиш под стреом, те не идеш у кућу? ,, Сниска стреа, висок ђувегија Стрека, f. пруга на женским кеце љама, der Streif, virga: „Кецељице лепе ши ои стреке Стрела, f. (Рес. и Срем.) vide cmpr јела. Стрелица, f. 1) dim. у. стрела. 2) vде спрјелица 2. Стрељање, п. (Рес. и Срем.) vide стријељање. Стрељати, ам, (Рес. и Срем.) vide стријељати. Стремен, т. (ст.) der Steigriemen (?), lorum stapiae: „Онђе ј пала крвца од јунака „Та доброме коњу до стремена, ,, До стремена, и до узенђије, „А јунаку до свилена паса Стрепити, им, v. impf. erzittern, er, beben, contremisco, Стрепљење, п. baš ržittern, tremor. Стресање, в. bas ushütteln, sio, excussio. decus Стресами, ам, v. impf. н. п. рој, бет abschütteln, decutio. Стресатисе, fchütteln, excuti, Стpéсmи, сем, v. pf. herabschütteln, амсе v. r. impf. sich decutio. , 1. Стрестисе, семсе, v. г. р. і фüt tely, schaudern, excuti, cohorrescere. Стрижење, п. дав heren, tonsio. Стриза, f. 1) дав Zudfhnißel, segmentum pauni. 2) vide свиша. Стризица, f. dim. . стриза. Стријела, f. (Ерц.) 1) ber Wfeil, sagit2) громовна, ber Donnerteil, fulmen. ta. Стријељање, п. (Ерц.) бав hießen mit Pfeil und Bogen, jactus sagittae. Стријељати, ам, v.impf. (Ерц.) 1) mit Dfeilen fießen, jaculor. 2) очима, ес blickt scharf umher, oculis configo. Стрика, f. һур. у. стрина, Стрико, т. һур. . стриц. Стрина, f. очина брата жена, дев Betters Frau, uxor patrui (fratris patris mei). Поуздаласе стрина у синовца, па остала јалова. Кад се у стрине иште, у очи се гледа. Стринин, на, но, бег стрина, uxoris patrui. Стрићи, ижем, deo. impf. feren, ton Стриц, т. 1) Better (Baters Bruber), Страти, стрчем, v. pf. Gerablaufen, decurro. Стрмен, f. bie Steile, locus arduus et Стрий, на, но, н. п. љеб, жито, уоп toppelfelo, ager Стрњика, f. bie Stoppeln, stipulae: ,, Ако си ми снопље повезао, „Твоје овце по стрњики пасу Стровалити, им, v. pf. über den Saц fen merfen, everto. Строваљивање, п. даšummerfen, eversio. Строваљивати, љујем, v. impf. über den Haufen werfen, everto. Cmpoво, u. der Haufen vom Sturme abgeschüttelter Früchte, pomorum decussorum acervus: лежи строво (испод јабука, испод шљива и т. д.). Строшити, им. v. pf. 1) zerbröseln, contero. 2) ausgeben, erogo: ,,Строши аро иљаду дуката Спірнати, ам, v. pf. zufammenmerfen, coujicio. Стопеши, пим, v. pf. (Рес.) aushal Winnen, sustineo: не могу стрпљети Струг, m. ber Sobel, runcina. Стругање, п. баз фатен, rasio. Стругати, ужем, v. impf, fhaben, rado. Стругач, ш. 1) ber Shaber, rasor. 2) jedes Instrument zum Schaben, instru mentum rasorium. Стружица, f. dim. 9. струга. Стружница, f. bie Sobelbant, scamnum (?) runcinatorium. Cmpyja, f. Frauenname, nomen feminae. Струк, т. 1) ber tängel, caulis. 2) ли јепа струка, son [фönст Вифе, staturae pulcrae. Струка, f. 1) ein grober Mantel ber Albanesen und Herzegowiner (wie ein Chaml), pallii genus. 2) камџија од три струке, eine òre fame Karbat= fе, triplex. 3) Urt, Battung: сваке струке, allerhand, omni farius. Струнитисе, имсе, v. r. pf. 24rt Bauh= Стук, т. По Ерцеговини припови једају, да се стуаћи (као виле или Ђаволи) налазе по великим плани. нама и по камењацима, и имају на ногама гужве од љуцкије жила: да им се ноге не клизају по страни и по камењу; кад се коме преки не гужва, а он увати човека и извуче му жиле из ногу, ше начини другу. Стуб, m. vide ступ. Cmyba, f. die Baumleiter (aus einem nicht knapp behauenen Baumstamm), scala ex arbore. Стубица, f. dim. 9. стуба. Стублина, f. ein holer aufrechter Stamm, als Wasserbehälter, truncus cavus aquae colligendae. Стубоком, son Grund auß, funditus: пропао стубоком. Студен, f. bie Rälte, frigus. Студен, на, но, falt, frigidus. Студенац, нца, m. bie Quelle, fons. Студели, ди, v. impf. (Pec. talt feyn, (Рес.) Студити, ди, v. impf. (Срем.) Стуђеши, ди, v. impf. (Ерц.)] Стуживање, дав Цебенери, біе Цоblig keit, Uebelkeit, nausea. frigeo. Стуживашисе, жује ми се, v. r. impf. Стужишисе, жи ми се v. r. pf. übel seyn, efeln, , stidio. fa Стукање (стукање), п. доз сту. Са gen, usus vocis сту! Стукати, учем, v. impf... вола, Стукати, ам, v. impf. Icnty fagen, dico сту. Стукнути (стукнути), нем, v. pf. m. j. волą, dem Ochsen cmy zurufen, bovi impero voce сту. Ступ, т. 1) ber Dauptaft, ramus. 2) діе Caule, columna, н. п. ступови од камена по црквама намастирским. Ступа, f. 1) ein bölgerner Rörjer, діе Gtampfe, mortarium ligneum, tudicu. la. 2) eine Maschine zum Hanfbrechen, machina cannabi frangendae. Ступање, п. bab Stampien, Stofen, tusio. Ступање, п. дав Zreten (in дав Бив), ingressio. Ступати, ам, v. impf. ffampfen, tundo. Ступати, ам, v. impf. treten, calco. Ступац (ступац), пца, т. діe ti fäulchen am Schlitten, columellae trahae. ctio Ступиши, им, v. pf. freten, calco. Су, vide са, н. п. су два, су три дру terbафа, vicarius башае, pro баша. Субашин, на, но, без субаша, рго bassae. Субашовање, п. дав субаша = fen, sta*tus той субаша. Субашовати, шујем, v. impf, субаша feyn, sum субаша. Cyбoma, f. der Samstag, Sonnabend, saturni dies, dies sabbati. Суботица, f. Maria, Zherefiopel, Theresiopolis. Суботичанин, човек из Суботице. Суботички, ка, ко, von Суботица. Сув (comp. сувљи), ва, во, trođen, Dürr, siccus, aridus. Сува болест, f. bie Dörrfuht, Хивзеђа rung, tabes. Сувад, f. (coll.) bürces gols, ligna arida. Суварак, рка, m. ein Stüd burres golgo Holz, lignum aridum. Сувашка, f. cin bürres Holz, lignum aridum. Cyвaчa, f. die Roßmühle, mola equaria. |