Page images
PDF
EPUB

2. улећи (улећи) се (cf. улекнути се), улёкие се, v. r. pf. fich jenfen, deprimor. [cf. угнути се]. улибати се, улибам се, v. г. impf. (у Ц. г.) 1) од кога, као бојати се, устручавати се, fid geniren, verecundor. - 2) пред ким, као увијати ce, fim [d miegen, adulor. уливаю, йвка, m. нешто на сату у кошници. уливсити се, уливсим се, (у Ц. г.) vide улип

сити се.

улигањ, гња, m. (у Боци) риба [?] морска, која се једе и на велики петак, ber Blaffifch, Tintenfid, sepia loligo L.(?) [sepia officinalis и loligo vulgaris L. Kalmare].

ўлизак, улиска, т. баз Stüd, ber lumpen alz, den man dem Viehe zu lecken gibt, salis frustum linctui expositum.

улизати, улажем, v. pf. ableđen, delingo. улизати се, улижем се, v. г. pf. н. п. чоха, sich ablecken, abreiben, deteri. улизивање, п. баз Wnleđen без Baum3, ит баган die Größe zu messen, comparatio magnitudinis. улизивати се, лизујем се, v. r. impf. 1) fich meljen, wer größer ift, experiri magnitudinem; кажу да се младој момчади која још расте не ваља улизивати у сухо дрво, јер више не би расла. cf. улизати се. 2) fig. experior uter plus valeat. ўлизица, f. ber Speichelleđer, adulator. cf. [vide]|

удворица.

-

улизнути се, нём се, vide улазнути се. улијевање, п. [јуж.] баз Çingießen, infusio. [cf. уљевање].

улијевати, улијевам, [јуж.] v. impf. cingießen, infundo. [cf. уљевати]. улијегање, п. verbal. v. улијегати. улијегати, улијежем, v. impf. (јуж.) nachlajjen, intermitto: не улијежу чете, једне пођи а друге дођи.

улијенити се, улијеним се, ѵ. г. pf. [јуж.] faul werben, pigresco. [cf. облијенити се]. улијепити, улијеним, v. pf. (јуж.) befleiben, illino. улинити се, улиним се, (зап.) vide улијенити се. улицити, улипим, (зап.) vide улијепити. улипсити се, ўлипсим се, [уливсити се] v. г. pf. sich todt stellen (von Thieren), mortem simulo. cf. [vide] умртвити се.

улицшавање, п. (зап.) vide уљепшавање. улипшавати, липшавам, (зап.) vide уљепша

вати.

улипшати, шам, (зап.) vide уљепшати. улисти, лизем, (зап.) vide уљести. улистати там, v. pf. fich belauben, frondesco: И зеленим улистала листом

улитати, улитам, v. pf. bejubeln (mit weiфет Stuhlgang), concaco.

уличити, ўличим, v. pf. eine Sejchichte [hön mаchen, como.

уличити се, уличим се, v. r. pf. bie Zoilette machen, comi.

ўлиште (ўлиште), п. (по југоз. кр.) vide кош

ница.

[ocr errors]

уловити, уловим, v. pf. fangen, erjagen, capio. улогорити, рим, v. pf. н. п. војску, lagern, colloco exercitum. [cf. утаборити]. улогорити се, рим се, v. г. pf. fih lagern, cаstra pono. [cf. утаборити се]. улож, m. vide [ухолажа] уволеж. уложити, уложим, v. pf. 1) bineintegen, bineinstecken (Geld auf eine Unternehmung), colloco. 2) einrenten, restituo. - 3) (у Ц. г.) біен die Hand anlegen, anfangen, aggredior: Удри, попе, гром те удрио, што не уложиш, него све каниш (у приповијеци); уложе најприје у зеље, т. 3. почну га јести. 4) (у Ц. г.) на кога, т. ј. први ударити нањ, and an Semans le= gen, manus injicere, vim affere [vide наложити 3]: Уложише Брда сваколика улози, улога, m. pl. bie Stieberjucht, [bie Sit; Gelenksrheumatismus,] arthritis [rheumatismus articulorum].

улом, m. [ber Anochenbruch, fractura ossium:] ова је трава добра од улома.

ўломак, бмка, m. Bruiftüd, fragmentum. уломити, уломим, v. pf. vide сломити: Ил' ћу скочит са бијеле куле, Те бијела уломити Врата Уломи му ногу по кољену улопати се, улонам се, v. r. pf. vide улан

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

улукавити се, вим се, v. r. pf. fich perftellen, simulo. [cf. уињити се].

улупити, ўлӳцим, v. pf. н. п. котао, einbiegen, verbiegen, inflecto.

уља, f. (у војв.) vide ула.

уљани, на, но, (у Боци) н. п. млин, Del, olearius.

уљаник, уљаника, m. (по југоз. кр.) vide кованлук. Обичај је да се на какав колац код уљаника набије суха главуча (кост) од коња или од другога каквог великог живинчета; али за што се то чини ја управо не знам, једни веле да је од урока. cf. [vide] че

лињак.

улити, улијем, v. pf. 1) іпеіngіeßen, infundo. уљарица, f. (у Ц. г.) баз Delgefäß, vas olea

2) (у Ц. г.) као насрати.

улићи, лигнём, (зап.) vide уљећи.

ўлица, f. 1) ber of, bie &lur, aula, area. [vide 2 двориште]. 2) (у Дубр.) біе Baffe, platea. cf. [шор,] сокак.

rium. cf. мазалица [1], зеитиница. уље, п. (у Херц.) баз Вантöl, oleum. [cf. зентин, олај].

уљевање, п. [јуж.] vide улијевање. уљевати, вам, [јуж.] vide улијевати.

уљеви, m. pl. (у Сријему) біе Bienenbrut, apium
fetus.
уљез, m. (јуж.) човјек који уђе жени у кућу,
der in das Haus seiner Frau eingeheirathet hat,
qui nupsit uxori suae, quem quasi uxor du-
xit. cf. [домазет, домазетовић, доходац (до-
одац), привук, пришупак, утоскало,] припуз.
уљезина, f. (у Боци) у мале дјеце некаке кра-
сте по глави и по лицу, eine Wrt Blattern,
pustularum genus. [vide pycа болест].
уљенак, m. пита, која се у Кастелима од зеља
прави на бадњи дан вечер и уљем помаже
(јер ако су и кршћани, не једу онај дан
масла), eine Irt Ruhen zu Beinachten, placen-
tae genus.

уљење, п. баз Delen, unctio.

[blocks in formation]

ўљепак, пка, m. (јуж.) біе meerfappe, cucul-|умалити, ўмалим, v. pf. н. п. слуги плату, lus pinguedine maculatus. perringern, verürzen, imminuo. [cf. умањити]. уљепшавање, п. [јуж.] baš Berjönern, adornatio. умало, vide мало 2. уљепшавати, љепшавам, v. impf. [ју.] verö-| ӱман, мна, мно, 1) vernünftig, intelligens [vide nern, exorno, excolo.

уљепшати, шам, v. pf. (јуж.) verjchönern, pulcrius reddo.

[уљепшати се, уљепшам се, (јуж.) ѵ. г. v. уљеншати; cf. прољепшати се.]

уљести, уљезем, v. pf. (јуж.) bineingeben, intro. cf. [vide] ући.

уљетница, f. (у Црин.) што се Циганину даје

разуман]: Не бој се, мајко, не бој, Ја сам ти умна разумна 2) нијесам ни уман био то и то учинити, pornehmen, decerno. ef. [vide] намјеран.

уманика, f. трава дугачка лишћа, која се даје уочи Ђурђева дне и на Ђурђев дан кравама поради млијека. [vide повратич]. cf.

вратич.

на годину за ковање: од вола и од кобиле | умањивање, п. баз Berminbern, imminutio. по багаша жита (или према томе вина), а умањивати, умањујем, v. impf. verringern, imод маске по један багаш, baš Sabrgels, ber Jahrlohn, annua.

уљећи, уљегнём (уљегох), v. pf. [јуж.] vide [ући] уљести: Бјеш уљега мјесец у об

лаке

minuo.

умањити, умањим, v. pf. perringern, imminuo. [cf. умалити].

умаћи (cf. умакнути), умакнём, (умакох, умаче) v. pf. entwijchen, effugio. [cf. сумакнути се]. уљика, f. (у Трсту) vide маслина (на чему уље | умаћи се, умакнём се, v. r. pf. vide помаћи се: роди), Delbaum, olea. Умаче се један до другога

ўљити, ўљйм, v. impf. (у Дубр.) посипати уљем | ўмах [ума], vide одмах.

н. п. јело, ölen, oleo perfundere, ungere: умахати, ўмашём, v. pf. ватру, [owingenb біє сад је коризма, па се много уљи.

уљубити се, ўљубим се, ѵ. г. pf. (у Грбљу)
fich verlieben, cujus amore capi: уљуби се була
у некаква Арапа (у приповијеци).
уљудан, дна, дно, leutfelig, humanus, comis.
уљудити, уљудим, v. pf. [фön maфen, facio pul-
cre, ingenue, ut hominem decet.

Flamme erregen, vibrans elicio flammam. умац, умца, m. 1) vide хумац. - 2) [Умац] nom. propr. главица у Грахову: Широкијем друмом низ Грахово А до Умца и Мечита старог умацкати, мацкам, умацупати, пам, J

v. pf. augm. v. умазати.

уљудност, уљудности, f. bie Ceutjeligteit, huma- умачадити, дим, v. pf. (у Бачк.) vide [ушеnitas, comitas.

[ocr errors]

пртљити] увечадити.

умашити, шим, v. pf. feblen (im банати се Spiel), aberro.

умекнути, нêм, v. pf. milde, weich werden, mi

tesco.

emollio.

уљуђивање, п. baš jaubere Burichten, comtio. уљуђивати, љуђујем, v. impf. (von људи, wie es Menschen haben) sauber zurichten, humane praeparo. уљунити се, уљеним се, ѵ. г. pf. fih tobt ftel. умекшавање, п. баз Érweichen, emollitio. len, mortem simulo [vide умртвити се]: није | умекшавати, мекшавам, v. impf.) ermeiфен, impf. мртав, већ се уљунио. умекшати, шам, v. pf 1.ўм, ума, т. 1) біе Bernunft, ratio [cf. умље]: |умељати, умељам, v. pf. bejchmieren, illino. [cf. Ум царује, а памет имају и све животиње. умазати; упрљати]. Ум за морем, а смрт за вратом (ars longa, vita brevis). - 2) баз Вебätniß, mens, memoria: паде ми на ум; [cf. припасти 3, памет 2;] ни до сто ума, ih habe es auf ben

умеравање, п. (ист.) vide умјеравање. умеравати, меравам, (ист.) vide умјеравати. умерати, рам, v. pf. т. j. восак, weich zichen, duco ceram.

умерити, рим, (ист.) vide умјерити. умесити, умесим, (ист.) vide умијесити. умести, метем, vide [2] замести. уместити, тим, (ист.) vide умјестити. умета, f. ber Rehrlappen, ber Dfenwijch, lacinia ad verrendum fornacem antequam panem immittas. [cf. омело].

уметак, тка, m. 1) ber Çinjag, insertum. 2) (у Паштр.) Blenbling, nothus, н. п. коњ. cf. [vide] мелез [1].

уметан, тна, тно, (ист.) vide умјетан. уметање, п. бaš injeßen, insertio. уметати, умећем, v. impf. bineinjeßen, insero. уметати се, умећем се, ѵ. г. impf. 1) vide метати се[1] н. п. камена: А умећу с гла2) на кога, vide умет

вом Витковића

нути се 2.

умети, умём, (pl. умемо, умете, умеју) (ист.)

vide умјети.

умет и Муамед,* (умети Муамед) 23off Жиђатmeb3, populus Muhammedis: Турци вичу: умет и Муамед

уметнути, нём, v. pf. bineinthun, insero. уметнути се, нём се, ѵ. г. pf. 1) уметнути се чијом главом, verberben, eneco. 2) на кога, vide врћи се. умецати, умецам, v. pf. н. п. јабуку, weihflopfen, contundo.

умешан, шна, шно, (ист.) vide умијешан. умешати, умешам, (ист.) vide умијешати. умештање, п. (ист.) [vide] умјештање. умештати, там, (ист.) vide умјештати. умивање, п. баз Bajchen, lotio, lavatio. умиваоница, f. baš 2Bajdobeđen, pelvis. умивати, умивам, v. impf. wajhen, lavo. умијесити, умијесим, v. pf. (јуж.) т. ј. хљеб, einteigen, miscere massam farinaceam, et facere panem. [cf. укухати (укувати) 1]. умијешан, шна, шно, [јуж.] gejchicdt, erfinberifch, ingeniosus. [vide умјетан].

умијешати, умијешам, v. pf. (јуж.) mijchen", misceo.

умилети, лим, (ист.)) v. pf. vide умиљети: умилити, лим, (зап.) Да сам гуја, умилио не бих

умилити се, лим се, v. r. pf. код кога или коме, fich beliebt mahen, gratiam inire apud aliquem.

умилостивити, вим, v. pf. geneigt, gnäbig maфen,

concilio.

умиљавање, п. baš meicheln, adulatio. [cf. умиљање].

1. умилен, м. Mannsname, nomen viri. 2. умиљен, а, о, vide умиљат: Умиљено јагње двије овце доји.

умиљети, умилим, v. pf. (јуж.) 1) hineinfriedhen, irrepo. - 2) bavonfriedhen, se subducere. ўмина, f. (у Ц. г.) vide жупа 1. уминути, уминём, v. pf. 1) н. п. мука, бол, паф= laßen, remitto. [cf. одминути, одоминути, одуминути, сманишкати 2]. 2)[vide] проћи [1], биф, porbeigehen, pajjiren, transeo: Уминуше пољем Грачачкијем — И Жупину гору уминуше. У Пипере тврде уљегоше, Па и Црице село уминуше Кад напријед мало уминуше

--

умир, m. (у Ц. г.) 1) ber Griebe, рах (cf. увјерица): немамо умира с Турцима. крвно коло.

2) cf.

умиравање, п. (зап.) vide умјеравање. умиравати, миравам, (зап.) vide умјеравати. умирање, п. baš terben, mors. [cf. 1 одмирање).

умирати, рем, v. impf. fterben, mit bem Zobe ringen, mori. [cf. 1 одмирати, помирати]. 1. умирити, умирим, v. pf. berubigen, paco. 2. умирити, рім, (зап.) vide умјерити. умирник, m. (у Ц. г.) један од онијех који су у миру, Einer von denen, die den Waffenstillstand geschlossen haben, qui fecit inducias. умисити, умисим, (зап.) умијесити. умистити, тим, (зап.) vide умјестити. ўмитан, тна, тно, (зап.) vide умјетан.

1. умити, умијем, v. pf. wajhen, lavo. [cf. омити]. 2. умити, мам, v. impf. überlegen, finnen, ratiocinor, agito mente: Умом уми, а ушима стриже

3. умити, умим, (мију) (зап.) vide умјети. умити се, умијем, v. г. pf. fih majhen, lavor. [cf. омити се]. Наши људи кажу да се ујутру свагда ваља умити прије сунца, јер веле да је ономе кога оно види неумивена, осам Дана назатка, а осам без напретка.

das умицање, п. 1) баз &ntmifhen, fuga. - 2) bаѕ Reißen, avulsio.

умицати, умичём, v. impf. 1) entwijchen, effiugio. 2) reißen, avello: А прекри га суром међедином, Да му гора свилу не умиче умишати, умишам, (зап.) vide умијешати. умиштање, п. (зап.) vide умјештање. ўмиштати, там, (зап.) vide умјештати. умјеравање, п. (јуж.) baš Momejjen, Bemefjen, de

mensio.

умиљавати се, умиљавам се, ѵ. [r.] impf. коме | умјеравати, мјеравам, v. impf. (јуж.) bemejen,

или код кога, око кога, f meißeln, adulor. cf. умиљати се.

умиљање, n. vide умиљавање. умиьат, а, о, einschmeichelnd, blandus [cf. 2 уми

љен]: Умиљато јагње и двије овце посе. умиљати се, умиљам се, vide умиљавати се. умиље, п. біе Beliebtheit, caritas: И с њом свака добра донесите, А највише биља од умиља

demetior.

умјерити, рим, v. pf. (јуж.) abmeffen, demetior. Умјестити, стим, v. pf. (јуж.) н. п. разбој, топ, [tellen, statuo.

умјетан, тна, тно, (јуж.) н. п. човјек, gejdmidt,

habilis, aptus. [cf. умијешан, 2 прикладан]. умјети, умијем, v. pf. (јуж.) wiffen, verftehen, intelligo, scio: Боље је умјети него имати.

умјештање, п. (јуж.) bas Stellen, instructio, dispositio.

умјештати, там, v. impf. (јуж.) ftellen, statuo. умјештина, f. (у Ц. г.) baš Biffen, scientia. умка [унка, уњка], f. vide хумка. умлатити, ўмлатим, v. pf. 1) зи Zobe brechen, interficio verberibus. [cf. смлатити, упљехати (упљеати)]. - 2) berablagen (bft), decutio. умлечити, млечим, (ист.) v. pf. умлијеумлијечити, умлијечим, (јуж.) чиле челе, т. умличити, умличим, (зап.) 1. затвориле на сату чаурице одозго, vermachen, obstruxere cellas.

---

умложити, умложим, vide умножити. умље, п. (ст.) біе Bernunft, mens [vide 1ум 1]: Немој дати умље за безумље умљети, умељем, v. pf. [јуж.] vide самљети. умљети се, умељем се, ѵ. г. pf. [јуж.] ji einmahlen, molendo deteri.

умножити, умножим, [умложити] v. pf. verme)= ren, augeо.

Умњаци, Умњака, m. pl. некако племе негдје у Херцеговини (као што једни говоре на зау Херцеговини (као што једни говоре на западној страни око Дувна). Кажу да Умњака највише има закона Римскога, али их има

и Турскога; сви се носе као сељаци у Херцеговини и држе многу стоку (козе и овце), с којом највише, и љети и зими, живе по

планинама; жене онијех који су Турскога

закона не крију се.

умњачки, ка, ко, von Умњаци.

[blocks in formation]

--

умолити се, умолим се, v. г. pf. коме, код кога, erbitten, ехого. [cf. домолити се]. умор, m. 1) на умору, in ben legten Зügen, moribunda est: Стара ми је на умору мајка Ја сам био цару на умору - 2) bie Grmü, bung, defatigatio: не може од умора (н. п. да једе); Од умора нек се одмарају умбран, рна, рно, müбе, lassus. [cf. сустао, трудан 1].

2)

уморити, уморим, v. pf. 1) töbten, neco. erüben, lasso [cf. заморити, саморити, сахарати, сморити]: Малена је тица препелица, Ал' умори коња и јунака. [уморити се, уморим се, v. r. von уморити 2; cf. уклатити се.]

[ocr errors]

уморница, f. чаша ракије, коју уморан човјек

попије, ber Cabetrunt, potus vires reficiens. умостити, умостим, vide угодити [1]. умотавање, п. баз inwinben, involutio.

умрачивати се, мрачује се, v. r. impf.) finjter умрачити се, умрачи се, ѵ. г. pf.

den, obscuror. умрёти, (ист.) умријети, (јуж.) умрити, (зап.) вити се].

wer=

V.

умрём, (умро, умрла)
pf. (јуж.) fterben, morior. [cf.
поћи 5, починути 2, преста-

умрли, ла, лӧ, н. п. час, Тobeš, mortis: тако
ми умрлога часа!
умрљати, умрљам, v. pf. bemieren, inquino
[vide упрљати]: Нађе њега у крв умрљана
Све се бјеше у крв умрљало
умртвити се, умртвим се, ѵ. г. pf. fich tobt ftel-
len, simulare mortem. [cf. улипсити (улив-
сити) се, уљунити се].

-

умрће, п. (у Дубр.) баз terben, obitus: Није та фаца од умрћа.

умуасерити, рим, v. pf. belagern, obsideo. cf. [vide] опколити.

[умудрити, умудрим, v. pf. vide просвијетлити 2.] умукнути, нём, vide умући.

умусти, умӳзём, v. pf. einmeffen, mulgere in —. умући (умукнути], умукнём, v. pf. (мукох, умуче, умукао, кла) perftummen, obmutesco. умучкавање, п. bаѕ hweigenheißen, impositio [vide зашутјети].

silentii.

умучкавати, умучкавам, v. impf, кога, einen ichweigen eißen, silere jubeo: Слушала их Божја мајка, Свако чедо умучкава, И по гори свако дрвце, А јасике не умучка, Већ јасика трепетала Усред љета и без вјетра.

ўмучкати, кам, v. pf, кога, einen jhweigen beifßen, silere jubeo [vide уђуткати]: А јасике не умучка

[ocr errors]

Уна, f. bie Una (Gluß in Sroatien), Una dumen. унӑвиљчити, чим, v. pf. сијено, т. ј. скупити

у навиљке.

уназад, rüdwärts, retro [vide натраг]: Уназад

баби сватови.

унакрст, in Üreuz, in formam crucis. [cf. упријекрст].

унаоколо, vide наоколо.

унаточ, zuwiber, contra (aliquem facere): Кад смо ћели унаточ чинити, Јера си нас од Зеке искао

унатраге, у пјесми мјесто натраг: Само не дај Турком унатраге

унатрч, (у Сријему) има унатрч, н. п. трешања на пијаци, т. ј. доста. Унац, нца, т. вода у Хрватској. Унач, ича, т. село у Херцеговини: Кнеза с Унча стотину овнова

умотавати, мотавам, v. impf.) einwiđeln, in- ундуруља, f. (у Дубр.) [кисела сурутка]: Бог

умотати, там, v. pf.

volvo.

умотрити, умотрим, v. pf. erjehen, conspicor. [vide угледати].

умочити, умочим, v. pf. eintunfen, immergo. [cf. оквасити 2, сквасити 2].

умрачивање, п. баз Ginjtermerben, obscuratio.

срећу дијели, а Влахиња ундуруљу. унети, унесём, (ист.) vide унијети. унети се, унесём се, (ист.) vide унијети се. унизи (у низи) unten, infra, inferius.

унијат, m. ber Unirte, homo graeci ritus unitus cum ecclesia romana.

унијатити, тим, v. impf. nniven, unire ecclesiae | унутрашњи, ња, ње, innerlich, internus. [cf. ну

[blocks in formation]

унијатити се, тим се, v. r. impf. fih uniren, ўнуча́д, f. (coll.) bie ufel, nepotes. [cf. уну

unire se ecclesiae romanae.

унијатка,
унијаткиња, f. bie Unirte, unita.

чићи].

унуче, чета, п. ein Entelfius, Rinsešfins, nepos aut neptis.

унијатски, ка, ко, н. п. поп, ber unitte Вор, унучићи, m. pl. Sie Entel, nepotes. cf. [vide] unitorum sacerdos.

[blocks in formation]

унијети, унесём, (унио, упијела, ло) v. pf. (јуж.) 1) fineintragen, infero. - 2) (у Ц. г.) bavon 'tragen, aufero, cf. [vide] однијети: Унесе га на плећи јуначке 3) (у Ц. г.) упијети нож у стоку, т. ј. почети сјећи заплијењену стоку кад сустигне поточ па хоће да је отме.

унучад.

[blocks in formation]

ўњкање, n. verbal, v. уњкати.

ўњкати, кам, v. impf. говорити кроз нос, па
jeln, de nare loqui.
yo, n. vide yxo.

унијети се, унёсêм се, v. г. pf. (јуж.) біе Хаје | [уобичајити се, уобичајим се, v. r. pf. vide

in etwas stecken, immiscere se. унирање, n. vide понирање.

ўнирати, рем, v. impf. (у Хрв.) vide понирати.

унити, унесём, (зап.) vide унијети.
унити се, унесём се, (зап.) vide унијети се.
унићи, униђем, vide [уньи] уи: Како дође,
под чадор униђе
уништавање, п. 1) bie Berni tung, zo tollere.

-2) das Niederschlagen, afflictio. уништавати, уништавам, v. impf. 1) bernichten, tollo. - 2) піieberjdlagen, affligo. ўништити, тим, v. pf. 1) зи nichte madhen, ad nihilum redigo. [cf. стопити 2]. - 2) nieberschlagen, affligo.

[blocks in formation]

изобичајити се.]

уолажа, f. vide ухолажа.

уорити, рим, v. pf. rechte Beit treffen, gur reh.

уопђено, (у Далм.) im lgemeinen, in genere.

ten Beit thun, tempestivus intervenio. уортачити, чим, v. pf. in Sanblungsgejelljajt versehen, assoziiren, associo.

уортачити се, чим се, v. r. pf. fih ajjoziiren,

eine Handlungsgesellschaft eingeben, inire societatem commercii. уострити се, острим се, v. r. pf. vide [ра

срдити се] ражљутити се: Колико се уoстрио бане, Он не тражи пишта од оружја, Но му бјелим грлом запињаше А под грло зубом доваћаше, Закла њега како вуче ја

[blocks in formation]

уочи, (d. i. y orи) im Angesichte, den Tag vorher, pridie [cf. вече (вечер) 2, навечер, наочи]: уочи Божића; уочи недјеље (т. ј. у суботу).

уочити, уочим, v. pf. кога, merfen, erbliđen, conspicor, [vide] угледати, cf. замотрити: Од Никшића уочио Турке

уочити се, уочим ce, v. r. pf. (у Ц. г.) vide суочити се.

упадак, патка, m. као штета или помор, н. п. ове је године велики упадак од богиња (т. j. умиру многа чељад од њих), ber terbefall, біс Sterblichkeit, mors.

[ocr errors]

уносити се, уносим се, v. r. impf. bie Raje bi neinjteđen, immisceo me. уноћати се, һа ce, v. r. pf. кад се уноћа, wenn | ўпадање, п. баз Mineinfallen, casus in eš tief in ber Nacht wire, de multa nocte: Кад | ўпадати, дам, v. impf. bineinfallen, incido. се тавна ноћца уноћала Кад се мало ўпала, f. біе Brunjt, ador. ноћи уноћало

уношење, п. 1) baš Spineintragen, illatio. - 2) das Davontragen, ablatio.

унук, m. (pl. gen. ўнука) ber ufel, nepos, filii filius.

унука, f. (pl. gen. ўнука̂) біе унутар,

nfelin, neptis.

унутра, 1) Srinnen, intus. 2) binein, intro.

упалити, упалим, v. pf. анünben, accendo. [vide ужећи].

упалити се, упалим се, v. r. pf. 1) н. п. упалила се кућа, Geuer fangen, ignem concipere. 2) in Hize, Brunst gerathen, exardesco. [cf. успалити се].

упаљеник, љеника, m. ber Brünftige, ardens desiderio coitus.

« PreviousContinue »