Page images
PDF
EPUB

ВЎКМИРА, f. Grauenname, nomen feminae.
ВУКОВА МЕЂА, f. знаци од зида без креча и
земље, који је ишао од Бијеле горе (више
Грахова преко Цуца, Кчевске планине,
поврх Пљешиваца, преко Острога, плани-
не Бјелопавлићске и Мораче доње) до Куч-
кога Кома. Од једнога краја до другога
ове међе пријекијем путем има око чети-
ри дана хода; а кад би се ишло преко
гудура и литица поред ње, било би мно-
го више. Од онога по којега се имену
ова међа зове, ништа се више у народу
данас не чује, осим што гдјекоји додају:
Међа Вука махнишога; него се припо-
виједа да је она овако постала: Била три
брата и једна сестра, па сваки од браће
хтио сестру да узме за се, и не могући се
у томе између себе друкчије погодити
уговоре: један да презиђује планине,
други да гради цркву на Дуке, а трећи
да саставља ријеку Цијевну с Морачом,
па који свој посао најприје сврши, онај
да је узме. Трећи брат сврши свој посао
најприје и узме сестру за се, од првога
остане ова међа мало недовршена, а од
другога у Бјелопавлићском пољу камење,
које је вађено у Винићскоме хуму, па гдје
стигне глас оне који су га вукли
да је
Цијевна с Морачом састављена, ондје га

[blocks in formation]

узму врана ждријепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова у којима се боје да није вукодлак: јер кажу да такови ждријебац не ће, НИТИ смије, пријећи преко вукодлака. Ако се о ком увјере и догоди се да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глоговијем ҡољем (јер се он само глогова коца боји: за то говоре кад га спомену у кући: „на путу му броћ и глогово трње” jep cy и бротњаци покривени глоговим трњем — ), па раскопају гроб, и ако у њему нађучовјека да се није распао, а они га избоду онијем кољем, па га баце на ватру те изгори. Кажу да таковога вукодлака нађу у гробу а он се угојно, надуо и поцрвењео од људске крви („црвен као вампир”). Byкодлак долази кашто и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) те спава с њоме; и кажу да оно дијете нема костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара житнијех и око чардака и кошева кукурузнијех. Кажу да све иде са својијем покровом преко рамена. Он се може провући и кроз најмању рупицу, за то не помаже од њега врата затворати као ни од вјештица. cf. вједогоња. вЎКОДРАЖ, f. вода у нахији Ваљевској, која утјече у Саву код села Ушћа. no-|ВУКОДРЖИЦА, f. (у Паштр.) дрво на коме је

ВУКОВАРАЦ, рца, m. Einer von Вуковар.
ВУКОВАРСКИ, ка, ко, ѵоп Вуковар.
ВУКОВАЦ, вуковца, m. 1) Ипђанger eines Вук,
assecla zoù Вук. 2) (у Боци) Urtderte
die man für die besten hält, gladii genus op-
timum: Мач вуковац, чарак ђурковац и
сабља димишкиња (ваља);

О бедрици два мача вуковца
И да имаш два мача вуковца

BÝKOBOJE, M. Mannsname, nomen viri.

врло често и ситно трње; по имену мнсли се да вук крозањ не би могао проћи, него да би га задржало; и заиста је доста тешко крозањ ићи, јер ово трње није све на једну страну обрнуто, већ неко напријед неко натраг, неко упријеко, и тако кад би човјек повукао, с једнога се свлачи, а на друго навлачи. Вукодржица се сади по међи мјесто ограде. Wrt Dorn= ftraud, sentis genus.

ВУКОЈЕ, m. Mannšname, nomen viri.

ВУКОДЛАК, m. вампир, ber ampyr, vampyrus,|ВУКОЈЕДИНА, f. ber 2olfbiß, admorsum lupi:

(приповиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезнном дјетету, кад се роди, изнђу некакве ране, које се зову вукоједина. Вукоједина се кади измечетом и тијем се лијечи.

(das Vulcolacsae im Adelung a. v. Vampyr).
Вукодлак се зове човјек у кога (по при-
повијеткама народнијем) послије смрти 40
дана уђе некакав ђаволски дух, и оживи
га (повампири се). По том вукодлак из-
лази ноћу из гроба и дави људе по кућа-
ма и пије крв њихову. Поштен се човјек |вукола, m. Жаппšname, nomen viri.
не може повампирити, већ ако да преко вУКОМАН, m. Mannšname, nomen viri.
њега мртва прелети каква тица, или дру- ВУКОСАВ, m. Mannšname, nomen viri.
го какво живинче пријеђе: за то свагда ВУКОСАВА, f. Grauenname, nomen feminae.
чувају мрца да преко њега што не прије- ВУКОТА, m. Жаппšname, nomen viri.
ђе. Вукодлаци се највише појављују зими |вукотиЋи, m. pl. cf. сјекутићи (само у оној
(од Божића тамо до Спасова дне). Како загонеци).

почну људи много умирати по селу, онда вЎКСАН, n. Mannsname, nomen viri.
почну говорити да је вукодлак у гробљу вЎКША, m. Mannsname, nomen viri.
(а гдјекоји почну казивати да су га гдје вулЕ, m.
ноћу видјели с покровом на рамену), и ВУЛЕТА, m.
стану погађати ко се повампирно. Кашто |вулиЋ, m.

annšname, nomen viri. Mannsname, nomen viri. Mannsname, nomen viri.

ВЎНА, f. bie Wolle, lana: сијено као вуна (т. вучÂд f. (coll.) junge ölfe, pulli lupi:
j. лијепо и меко).
Све момчади ка' мрке вучади .
ВУНАРА, f. гдје се вуна пере и пребира, вуЧАН, m. Mann$name, nomen viri.
die Wollfabrik, lanaria.

ВУЧАЦ, ЧЦЭ, m. ber 2ranb, gangraena : по-
дишао вучац. cf. учац.

ВЎНАТ, a, o, wollig, lanosus : вунаша овца.
вўнен, а, о, wollen, laneus: У Бога су вуне- | Вучево, п.:
не ноге, а гвоздене руке (т. ј. не чује Од Крнова, до малог Вучева -
се кад долази, али се добро осјећа кад] ВУЧЕН, m. Mannsname nomen viri.
удари).

ВЎНИЦА, f. 1) dim. v. вуна. 2) вунени концИ,
Wollzwirn, filum laneum duplicatum.
вӳнко, m. Mannšname, nomen viri.

ВӰНТА, f. (у војв.) vide фунта (mit allen 206 = |
leitungen).

ВЎНТОШИЦА (струка), f. Urt струка:
Преметнуше струке вуншошице -
вўнцут, m. (у војв.) ber unbsfott (öfterr.
Hundsfutt), nebulo.

ВУНЦУТАРИЈА, f. (у војв.) vie Sunb$fötterei, res
scelesta.

ВУРДЕЉАТИ, љам v. impf. у заговеци, cf.

[blocks in formation]

Вуку му се за ногама врвце 2) schleichen, serpere:

---

Већ се вуче од јеле до јеле 2) вуци се одатле, pađe bid von Sannen, appage; вуци се кући. "ВЎЦИБАТИНА, f. 1) ber mit bem Stoce berum= fpaziert, otiosus cum baculo. 2) ber offenbar| Sträfliche, baculo dignus, quem sequitur baculus expectans illum qui verberet. ВУЦИЊАЊЕ, n. baš d leiden, incessus occultus. ВУЦИЊАТИ СЕ, њам се, v. r. impf. (у Ц. г.) (als dim. v. Byħu ce) sich schleichen, clam incedere.

вўциње, п. некако мјесто у јужном приморју. ВЎЧА, m. (ст.) Mann$name, nomen viri: Шенлук чини Вуча џенерале —

BýчÊшE, n. das Schleppen, Ziehen, tractio (?).
ВУЧЕТА, m. Mahnšname, nomen viri.
ВУЧЕТИНА, f. 1) вучја кожа, біe Bolfsbaut, pel-
lis lupi. 2) капа од вучје коже, eine Живе
von Wolfshaut, galerus e pelle lupi:

А на главу капу вучешину
ВУЧИЈА*, f. ein aufredtftebenbes af, Banne,
cadi genus.

ВУЧИЈЦА, f. dim. v. вучија.

ВУЧИ-КАПА, f. Вучја капа, ûge von Bolfspelj, galerus e pelle lupi:

Пак накриве вучи-капе вўчина, f. 1) bie Wolfsbaut, pellis lupi. 2) augm. v. Вук. 3) аnnšname, nomen viri. ВУЧИТРН, m. варош у Косову код воде Ситнице: Од Звечана те до Вучитрна И бијела града Вучишрна — ВУЧИТРНСКИ, ка, ко, von Bучитрн. вучня, т. 1) bas Sunge vom 2Bolf, pullus lupi: Наврани се вујо с вучићима

2) Mannšname, nomen viri. 3) (у Рисну) vide бак.

[blocks in formation]

T

ГА, 1) ifn, eum. 2) eš, id (im Иccuf.) 3) pleona=
ftifd: Тешко си га мени! Није ми ға он-
дје само један човјек; није ми га она јед-
на; шта га је оваца; зло га!
Чарне очи ви га не гледале —
Жље га сјеле три Српске војводе
ГАБЕЛА, f, 1) као кнежина у Почитељском ка-

[ocr errors]

Он је гору прегазно мучке,
А поље је прекасао вучке —
Byчко, m. Mannsname, nomen viri.
ВУШКИЈА, f. коњска мокраћа, Mferbe-Urin,
urina equi.
ВЎШТА, f. vide ушта.

ВШЁНИЦА, f. (у Херц.) vide шеница.

[blocks in formation]
[ocr errors]

Гаван, m. У манастиру Троноши, у Јадру, ❘ГАГА, м. (у Сријему и у Бачк.) Циганско име, био је с десне стране код двери намоло- ein Rigeuner - Mame, nomen zingarum. ван го старац, којега су гује опасале, те га гагалИЦА, f. у пјесми ваља да је мјесто врана кољу и пију му сисе. Као што обично ро- (од гакаши): дитељи различне иконе по црквама и по

На бокору тица гадалица -
ГАГРИЦА, f. 1) ein Burm, ber ungegarbte Häute
frießt, tineae genus. 2) Schimpfwort für einen
Geizhals, convicium in hominem avarum.
гаГРИЧАВ, а, о, н. п. кожа, wurmftidig, von
Bürmern zerfreffen, exesus a tineis.
гАГУЛА, f. (у Сријему) некака црна водена
THда, Art Waffervogel, avis aquaticae genus.
Гад, m. ber fel, nausea.

ГАДАН, дна, дно, еřelhaft, creans fastidium.
ГАДАР, гадара, m. (понајвише у пјесмама) саб-
ља што се носи под коланом, Hrt abel,
gladii genus, cf. гадара, гадарија:
А гадаре с обадвије стране —

намастирима дјеци тумаче, тако је и мени| мој отац казивао да се онај старац звао Богами Гаван, и да је поред свега превеликога богаства био врло тврд и немилостив, па га за то Бог онако осудио. (И ово се доста слаже с онијем што се о Гавану пјева и приповиједа по западнијем крајевима народа нащега). Кад сам 1846 године (готово послије четрдесет година) био у Троноши и отишао у цркву, одмах сам очима тражио Богатога Гавана, али њега ондје више нема, него као што je црква за времена Карађорђијева арана и паљена, на његовом мјесту исписан не- ГАДАРА, f. vide гадар. Ако нијесам Гаван, ни-|ГАДАРИЈА, f. (у Ц. г.) vide гадара: јесам ни сиромах. cf. Гаваново језеро. А о бедрн дуга гадарија ГАВАНОВО ЈЕЗЕРО, п. Тако се у Лици зове Mala= |гадити, дим, v. impf efelbaft maden, verefeln, ton See y Маџарској. Онамо се приповиједа да су, мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове. Кад је слуга казао да би им дао јагње али је у планини у овцама, они му рекли: ГадЉАЊЕ, n. baš Dubelfacpfeifen, musica utri„Ако ти је на срцу помишљење као што culi.

какав светац.

--

fastidium creo alicui alicujus rei.

гадити CE, дим се, v. г. impf. fel baben, fastidio: ја се гадим на то; нешто ми се гади.

је говорење, сад ће јагње ту бити.” И у гадЉАР, гадљара, m. Ser Dubelfacpfeifer, utriтај се мах јагње ондје обри. Пошто cularius.

аину реките музи бјежимОДИНА АНТРЕ ГААФАРЕВ

нину, ударе муње и громови, те дворе гадЉАРОВ, а, o, bes Dubelfacpfeiferš, utricularii. Гаванове сажегу иондје постане језеро, гадљарски, ка, ко, бubelfacpfeiferifd, utriculaу коме, веле, да и сад пијетли поју и зво- riorum.

на звоне. cf. Гаван, Балатин, Балатино гадљати, љам, v. impf. ben Dubelfad fpielen, језеро. sonare utriculo.

гавез, m. bie Malmur}, symphytum officinale ГадЉЕ, f. pl. ber Dubelfađ, utriculus musicus. Linn. Жиле од црнога гавеза кухане у гадљи,

млијеку привија народ кад хоће да се што гадљив, а, о, efel-, fastidiosus : није гадљив. срасте, и говори се да ова трава такову габаЊЕ, п. ţas Rielen, collineatio.

силу има да би два прста кад би се четр-|гавати, гађам, v. impf. (у Шумад.) zielen, десет дана овако њоме завијала, прира- collineo : Ђе очи гађају ту и памет. ГАЂЕЊЕ, П. 1) bas nefeln, taedium. 2) bas er= ekeln, taedii creatio.

сла један за други.

ГА́ВРА, m. (ист.) vide Гавро.

Гавран, m. ber Mabe, corvus. У народнијем |ГАЖЕЊЕ, п. 1) bas Baten, vadatio. 2) ба e= пјесмама гаврани највише носе жалосне

treten, calcatio.

књиге и гласове о бојевима, и за то се газ, m. 1) vide брод 1. 2) стала вода на газомноге пјесме почињу:

[ocr errors]

Полећела два врана гаврана
ГАВРАНОВ, а, о, beš Maben, corvi.
ГАВРАЊЕ, п. игра у којој један баци свој штап
у висину а други га својим штапом погађа,
Art Hirtenspiels, ludi genus.

ГАВРАТИ СЕ, гаврам се, v. r. impf. (у Бачкој)
eine Art Hirtenspiel, ludi genus.

ГАВРИЛО, m. Gabriel, Gabriel :

Погледај му на рило,

Па му реци Гаврило

ГА́ВРО, m. (јуж.) һур. v. Гаврило.

Seefisch, piscis quidam marinus.

ве, т. j. опала те се може газити:
Тара вода стала на газове

ГАЗДА, m. 1) vide домаћин. 2) ein reider Mann,
dives, cf. господар, богатун. 3) за времена
Турскога тако су у Србији звали свињске
трговце са села (јер су господари били
само Турци, а господин владике и архи-
мандрити), и то им је име онамо остало
још и до данас.

газдалук, m. bas Dermögen (eines газда), fa

cultates.

ГАЗДАРИЦА, f. vide домаћица.

гавун, m. (у Дубр.) некака морска риба, Urt гаЗДАРИЧИН, а, о, ber газдарица gehörig, is

газдарица.

газдашаг, газдашага, m. (у војв.) vide газда36-39nuspiƐ nis

лук:

ГАЛАМА, f. (у Сријему) eine Wenge, turba :.y коњиховој је кући свагда ғалама. галЁБ, m. (у Ц. г.) бијела тица водена, колиНисам кадар ни девојке наћи - до) - ко голуб, Urt 23affervogel, avis quaedam газдин, а, о, bem газда gehörig, чой газда.

Код толика газдашага мога (Я.Анита

aquatica.

газдовање, п. bas Birthdaften, cura rei fami- ГалЕБИНА, f. (у Имоск.) vide балега. liaris, cf, кућење. nail thuirt ГАЛИБА, (f. (у војв.) Ungelegenßeit, molestia.

газдовати, дујем, v. impf. wirtbfdaften, cura- | ГалиДБА, )

re rem familiarem, cf. кућити. газдински, ка, ко, беп газде дe örig, domino-|галиЈаш, галијаша, m. ber rum, lautus. У галији дван'ест галијаша

TAAHJA, f. die Galeje (großes Seeschiff), navis. diffsÉnect, nauta :

ГАЗЕТА, f. (pl. gen. газета) )) eine Eupferne | ГАЛИЈЦА, f. dim. v. галија.
Münze, wovon 3 auf einen Pata деђеп, numi галин, галина, m. (у Сријему) коњ вран (га-
genus. 2) (у Рисну) по крајцаре, öfterreici- личаси), vide вранац.нат)-
sches Halbkreuzer-Stück.
галити, галим, v. impf. (у Сријему) vide чез-
ToTrol of Köyl

гази, vide газија, слаже се с именима н. п. : нути.
Кад му гази Рустан-беже дође
ГАЗИБЛАТО, m. Eomifce Renerinung eines gerin=
gen Beamten, der sich wichtig macht, (q. d. Wa-
tekoth).

ГАЗИЈА*, m. у Турака јунак (који је каурску
главу осјекао), ein gelb bei ben Æürfen,
heros:
$ 9999 muibbent

.

Хај на ноге, крвава газијо — То су богме три газије царске ГАЗИМИР, m. (у војв. по варошима, од скора), englisches Halbtuch, Casimir, panni nobilioris genus

Маца носи сукњу од паргала,
И мараму жута ғазимира
газити, зим, v. impf. 1) water, vadare: hd
Ђевојчица воду гази,
Hore joj ce беле ·

Воду гази, за њим брчка нема

[ocr errors]
[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

галиЋ, m. (у Ц. г.) vide гавран: 0 ( Полећела два галића врана râлнnА, f. der Vitriol, vitriolum. ГАЛИЦАЊЕ, П. vide чкакљање. Галицати, цам (галичом), vide чкакљати. ГАЛИЧАСТ, а, о, {dwar, ater, cf. вран. ГАЛОБЕЛА, m. (у Грбљу) име овну, ein ibber= 7 name, nomen arieti indi solitum. ГАЛОВРАН, m. врана црна

као гавран, eine schwarze Krähe, cornix atra. 50 ráaоHA, m. ein schwarzer Ochs, bos ater.... гá.ожин, а, о, des schwarzen Ochsen, bovis atri. галош, m. црна пантљика што се уплеће у косу (у Србији), vide уплетњак.

Галун, m. vide шерит. Опомињем се још из дјетињства у некакој пјесми : 087

[ocr errors]

Галун до галуна с. галои.
ГаЉЕЊЕ, n. vide чежњење..

[ocr errors]

гаљух, а, о, vide облапоран.Ма
гамБАЊЕ, n. baš Batfdeln, vacillans gradus.
TÀMBATH, 6âm, v. impf. watscheln, ire vacillanti
gradu.
ГАМЖЕЊЕ, n. vide гамизање, ингда
ГАМЗИГРАД, m. у Црној ријеци зидине од ста-
рога града. Онуда се приповиједа да у ови-
јем зидинама има много свакојакијех змија.
гамзити, зим, vide гамизати, яе ням
ГАМИЗАЊЕ, n. baš Rrieden, reptatio.
ГАМИЗАТИ, мижём, v. impf. frieden, repo.
ГАНАч, ганча, m. (у Рисну) 1) bie Kralle (bes
Adlers), unguis. 2) der Hacken (auf Schiffen),
harpago. cf. танца, канџа. Репарат
танути, гӑнём, vide уганути.

[ocr errors]

FÁJTAH*, m. die Schnur, funiculus. (of gad ГАНЏА, f. (у Ц. г.) vide канџа.
ГАЈТАНИТИ, НИМ, v. impf, н. п. хаљину, фий | ГАЊАЊЕ, n. bas Serfolgen, persecutio.
re annäben (ans Kleis), clavum adsuere vesti. ГАЊАТИ, гањам, v. impf, verfolgen, persequi,
ГАЈТАЊЕЊЕ, n. bas Defdnüren, adsutio clavi. cf. гонити. thog ibu!
Гака, f. baš Geräte, cornicatio (?) : стоји гака

[blocks in formation]

гаЊАТИ СЕ, гањам се, v. r. impf. fid verfolgen,
persequi se invicem. asking
гањеви, m. pl. (у Бачкој) Гањеви су од

говеђе балеге, и праве се овако: накупн
се доста говеђе балеге и проспе се по
гумну, за тим поспе се слама, па се онда
натјерају коњи као кад се врше, те оно
угазе; пак
онда док је још влажна ве

indi solitum.

оштријем гвожђем на гумну исијече се као|ГАРОФИЉЕ, П. (у Боци) vide каранфил: на дугачке даске, по том се опет исијече Једну софу црвен' гарофиља — попријеко те се начине као ћерпичи; ово|ГАРУША, f. име овци, фafšname, nomen ovi пошто се осуши, ложи се на ватру мјесто дрва. ГЛОВИЦА, f. Некака мала риба, leucos adspersus Heckel.: Нема ни гаовице (кажу рибари кад нема рибе).

TAP, f. 1) die rußige Farbe (Schmus), color
fuligineus. 2) пепео од сламе. 3) (у Ц. г.)
оно што отпада од гвожђа кад се кује,
der Hammerschlag, ferri ramenta.

TAPA, f. rußbraunes Schaf, ovis atra, fuliginosa.
ГАРАВ, а, о, rußig, fuliginosus.
ГАРАВИЉЕ, М. vide каравиље:

Убрах киту гаравиља

ГАРАЧ, рча, m. планина :

[ocr errors]

гасити, гасим, v. impf. 1) löfden, restinguo: гасити ватру, свијећу, жеђу. 2) гасити буну, ftillen, sedare. 3) гасити угљевље: кад се за кога мисли да је уречен, онда му бајалица гаси угљевље, т. ј. живо угљевље баца у неначету воду намјењујући на оне за које се мисли да су га урекли, па код чијега имена угљен потоне, за онога се мисли да га је урекао; по том болесник од оне воде у трипут сркне и умије се њоме.

гасити се, гасим се, v. г. impf. auslöden, extinguor: гаси се свијећа, ватра.

Пуче пушка од Гарча планине ГАРБИН, гарбина, m. (у Дубр.) некакав вјетар, ein inb, ventus quidam: Гарбин љути, који до дна море мути. ГАРГАЊЕ, m, bas Krämpeln, carminatio. ГАРГАТИ, гам, v. impf. (у Дубр.) вуну, fram=|ГАТАЛО, m. ber Gabellans, fabulator. peln, carminare, cf. огребати, гаргашати. |ГАТАЊЕ, n. vide врачање. ГАРГАЧА, f. bie Krämpel, carmen, cf. гвозденка,

гат, т. 1) vide jаз. 2) (у Барањи) vide лагум 2. гаталица, f. т. ј. књига у којој су којекакве приповијетке, или гатње, cin Unterhaltungss buch, liber venustior (als Gegensaß von Kir: chenbuch).

огребло, гаргаша.

ГАРГАША, f. (у Далм.) vide гаргача.

ГАРГАШАЊЕ, n. vide гаргање.

ГАРГАШАТИ, шам, (у Далм.) vide гаргати.

гАТАР, гатара, m. vide врачар 1.
ГАТАРА, f. vide врачара.

ГАТАРЕВ, а, о, vide гатаров.
ГАТАРИНА, f. vide врачарина.
ГАТАРОВ, а, о, vide врачаров.

ГАРГӯз, гаргуза, m. (у Шајк. бат.) Шијаци | гáтати, гатам, vide врачати: Гашала баба

тако зову онога који не говори (као они) Лијело, него лепо.

ГАРДА, f. заграда у Дунаву гдје се моруне
хватају (од Пореча доље), ein Baunwerk
in der Donau zum Hausenfange, sepimentum
capiendo husoni (Linn).

ГАРДУН, гардуна, m. (у Дубр.) carduus sativus.
ГАРЕВИНА, f. (augm. ?) vide rap 1. 2.
ГАРЕВИЦА, f. Планина:

Кад дођоше горн Гаревици —
ГАРЁЊЕ, n. baš Rußigmaden, denigratio.
ГАРИБ, гариба, m. (у Сарајеву).

гáРнн, a, o, des schwarzen Schafes, ovis atrae. FÀPHTH, PÂM, V. impf. 1) rußig machen, fuligine denigrare. 2) y пјесми :

Гарила га мрка наусница machte ihn schwarz, nigrabat. ГАРИШТЕ, n. bie ranbftätte, area domus deflagratae, cf. огорелиште :

А ја кукам, сине, на гаришшу ГАРНУТИ, нём, v. pf. vide ударити: Кад то зачу Краљевићу Марко,

[ocr errors]

Гарну Шарца сјајном бакрачлијом гAPÔв, гapoва, m. ein schwarzer Hund, canis ater. ГАРОВЉЕВ, a, o, beš rußfarbenen Sunbes, canis fuliginosi.

ГАРОФАН, гарофана, m. (у прим.) vide каран

[ocr errors]
[blocks in formation]

Да није мраза, па освануо снијег до г. це;
Стара баба у брабоњке гаша:

Жив' ми синци све су гола г. . на -
ГАТАЧКИ, ка, кô, von Гацко:

Од широка поља Гашачкога
TÂTKA, f. das Gegenstück einer Begebenheit oder
Sanblung, res respondens: то је његова

гашка.

ГАТЊА, f. Erzäblung, narratio.

гATHйк, m. das Hofenband, fascia braccalis, cf. гаћник. 1

[ocr errors]

гаҡан, гаћана, m. голуб у којега је перје доље по ногама, као гаке, деbofte Zaube, der Federfuß, Latschtaube, columbus pedibus pennatis.

ГАЋАНКА, f. жена или дјевојка која носи rahe, ein gehoftes Frauenzimmer, mulier caligata.

ГАЋАНЧИЦА, f. dim. v. гаћанка.

ГаЋЕ, гаћа, f. pl. 1) leinene lange Sofen, caligae linteae: Ако имаш гаке, т. ј. ако си човјек, а нијеси жена, те смијеш; Колики си (великн), а гака немаш, т. ј. матор си човјек, а немаш памети. Дјеца по селима обично не облаче гаћа до 6 до 7 година (док их не могу сами дријешити и свезати), па кад их обуку, више их не остављају. Често људи по том рачуне године кад је који гаће обукао, н. п. кад је то и то било, ја још нијесам бно гаћа обукао, или: тек сам био гаће обукао. 2) (у Хрв., Далм.,

.

« PreviousContinue »