Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

lis, cf. вршњакиња: Врсници се твоји по ben, vertor: врти ми се мозак, с& јфwinselt женише, Аврснице твоје поудаше

mir, vertigine corripior. вреноћа, f. die Orsentlibtcit, Sie Branbeit, frux (?). вртлог, m. Ser 28ajjermirbel, vortex. cf. коловрат, врста, f. 1) Sіе Reibe, series [vidе ред 1]. — вртача [2].

2) његова врста, jeites gleiben, par. [cf. су- вртљање, т. vіdе врзење. врст]. . 3) (у Дубр.) од сваке врсте н. п. вртљати се, љам се, (al dim. р. вртјети се) има рибе, т. ј. свакојаке, 2rt, genus. [vide vidе врсти се : вртља се око куће. струка 3].

вртња, f. (у Дубр.) бол у костима, Ser Rheil врстан [врсан), сна, сно, (врсній, на, но) 1) matismus, rheumatismus.

orbentlib, frugi: врстан човјек. — 2) mert), вртоглав, а, о, јфwinselig, vertiginosus. valet, cf. [vide] вриједан: Лице јој је врсно вртоглавац, авца, т. 1) човјек вртоглав, Ser Цариграда

Сфwinseltopf, homo tenerarius. — 2) тица Bpcrâne, n. das Stellen in Reib und Glied, col

налик на швраку, 24rt Bogel, avis quaedam. latio in ordine.

[vidе вијоглава (?)]. врстати се, там се, v. r. impf. jih in Reib ить вртоглавица, f. Sеr dоinѕеl, vergito. [cf. за

Glied stellen, in ordine colloco : A. Bpcrajte мавица]. се, ето цара Мутала. Б. Врстао се не вр- вртуна, f. Ser turn, procella. [vide) олуја, стао, нема нас виille

cf. вијор. врстёлези (т. ј. врзи те лези), (fomijt als) беier- врћеник, Врћеника, т. брдо између Његуша и

tagsname, dies festus fictus joci causa: A. Цетиња.

Какав је данас светац? | Б. Врстелези! Bphêwe, n. 1) das Bohren, terebratio. врсти се, врзём се, y, r. impf. an einem Orte Drehen, volutio.

tleben bleiberi, adhaeresco. [cf. врзати се, врт- врћети, вртим, (јуж.) vidе вртјети. љати се).

врћети се, вртим се, (јуж.) vidе вртјети се. врт, т. (по зап. кр.) бer Garten, hоrtus. cf. 1, врћи (вргнути], вргнём, v. impf. [pf.] 1) thun

градина [2], башча [1, бостан 3, бостаю, вр (jtellen, legent), pono, cf. метнути [7]: Немој,

тао, 2 долац, пеливој, перивој, пардин]. нашо, изгубит” владику, Немој Зету земљу вртаљ, вртіља, [фрта») т. (у војв.) Sa8 23 ierte отровати, Е ти родит” нигда ништа не ће; beil, vidе четврт [1].

По ходи та врзи на откупе 2) (у ц. г.) вртаљче (фртаљче), чета, п. буре од четврти vidе махнути :

Ножем врже Николић То

машу вртање, п. 1) vidе враћање: Погинуло је вр-2, врѣи, вршём, (врао, врла, врло) (у Бачкој)

тање, али није зајам. — 2) Sag 24ufbrectjen vidе вријећи. Sеr tüpe mit бет 20Rejjer, effractura nucis ope врћи (вргнути) се, вргнём се, v. r. pf. на Бога, cultri.

wem nacharten, nachgerathen, imitor, cf. [methyth вртао, тла, m. vіdе врт.

се 1, уметнути се 2,) турити се [2]. вртар, m. Ser Bärtner, hоrtulаnus. cf. башчован врћкање, т. dim, p. врћење. [башчoвaнција].

врѣкати, кам, v. impf. alg dim. р. вртјети. вртати, врћем, v. impf. 1) vidе враћати. 2) | Врӯља, f. поток у Херцеговачком приморју

opaxe, die Nüße aufbrechen, effringo nucem између Омиша и Макарске.
cultro.
.

врўтак, тка, т. 1) (у Хрв.) Sie Catelle, fons, вртати се, врћем се, vidе враћати се.

[vide) извор, cf. врело. — 2) [Врутак вртача, f. 1) vidе долина [1]: Уродиле боров село у Бјелопавлићима.

нице Према Прачи у вртачи 2) (у Сри- врућ, врўha, he, (врӯhй, ha, he, comp. врӯhй) јему) Ser 2Bajjermirbel, yortex. [vide) вртлог, heiß, fervidus. cf. коловрат.

врућац, фца, m. у води оно мјесто гдје се не вртено, п. (око Сиња) vidе вретено [1]. може да смрзне, in einem flupe Ser Drt то е вртети, тім, (ист.) vidе вртјети.

nicht friert, locus fluminis non congelans. [cf. вртети се, тим се, (ист.) vidе вртјети се. ведрац 1]. вртешка, f. (у Illумад.) vidе обртаљка [1]. врући, ёга, т. (ваља да се мисли огањ) (у Савртигӯз, т. некака тиіцца, 24rt 23pgel [meipe 23а) рајеву) vilе врућица. cf. огањ.

stelze], avis quaedam (Motacilla alba L.(?)]. bpyhina, f. die Vike, aestus. Вртијељка, f. главица у Црној Гори: Побје- врућица, f. biѕіgеѕ fieber, febris аrdеnѕ. [cf.

гоше Турци низ нахију, Црногорци стане ватруштина, врући, огањ 2, огњуштина). на Врт' јељку

врӯъ ичина, 1

f. вртити, тим, (зап.) vidе вртјети.

врућуштина,

augm. р. врућица. вртити се, тим се, (зап.) vidе вртрети се. Врушка Гора, f. vide Фрушка — mit allet 206 вртиште, т. (у јужној Србији) vide купусите. leitungen. вртрети, тӣ м, v. impf. (југоз.) 1) bobren, tеrе- врӯшкиња, f. eine 24rt firjфен, сеrаsi genus

bro. 2) н. п. главом, Sreben, vertere. [vidе рскавац). вртјети ее, тим се , v. r. impf. (јуж.) jih bre- 1. врх, вірха, (1 вр] m. (у Херц. и врг), ба

акова.

Cberjte einer Сафе, Sie Cpise, Ser Cipfel, sum- І вршика, f. 1) на лози као кончићи који су mitas, cacumen.

највише на крају рачвасти, Rebеngіntе, баз 2. врх (2 вр], praep. auf, über, supra: обукао Rebengäbelchen, clavicula. 2) у јаја врх

двије доламе једну врх друге; убио га врх заошиљаст, Sie Spike am Ci, acumen оvі. себе, т. і. на себи; Он облачи од свиле ко- вршити се, вршій се, v. r. impf. in Grfulung шуљу, Пола злата, пола б'јела платна, geben, perficior [cf. наврішивати се]: врши Врх кошуље зелену доламу

се воља Божја. врховит (вровит), а, о, н. п. гора, ein Derg mit вршка, f. Sie sijrenje, nassa. cf. (1 и 2] врша, vielen Spigen, cacuminosus (?).

вршва. врховни [вровни], на, но, оbеrjt, summus: Све вршљање, n. Sag Treten, calcatio. врховни ага и спаија

вршљати, љам, v. impf. кога, као газити кога, врц, cf. трц врц.

досађивати му, trеtеn, calcare. врцање, п. 1) Sag јфnelle Sins in Serbеіnеgеn, вршник, т. vіdе црепуља.

micatio. 2) das Sprißen, emicatio. вршњак, вршњака, т. vіdе врсник. врдати, цам, v. impf. јprisen, emico: Црна крвца вршњакиња, f. vіdе врсница: Отвор' врата, Броз кошуљу врца

седмакињо, Материна вршњакињо врцати се, цам се, v. r. impf. jih jchinell bins ить вршчанин, т. Ciner pon Вршац.

bеrbеnеgen (з. 3. ment ein Diann ein israuenѕіmmer вршчић, m. 1) din. р. врх. [cf. вршак). 2) пађајjen mil), mico : Која се врца она и

din. р. врг. врпіе (мисли се за кобилу, али се говори [всeтo, n. vіdе псето; види s. v. безродница. ] за жене, и значи: која је љута она је и за втица, f. (у Херц.) vidе тица. посао).

вуга, f. (у Црној гори фуга) Sie Beutelmeije, parus врцкање, т. dim. р. врцање.

pendulinus (L.). Вуга гнијездо своје објеси о врцкати ее, кам се, dim. р. врцати се.

гранама. У Србији се казке: „Смрди као вуга; “ врч, віча, m. (у Хрв.) vidе бокал [1].

а у Црној гори и онуда по приморју вуге се врчак, чка, m. vіdе мачак 1.

једу, и кажу да им је месо врло слатко. врчанци, вірчанаца, m. pl. (у Барањи) опанци вўгаст, а, о, аjаkfarbig, coloris cinerei.

који немају вричаница, него су само на- Вугдраг (Вукдраг), m. Zanmi?name, nomen viri. брани унаоколо, па се одозго вежу каишима. Вузман, m. Cantsame, nomen viri. у Бачкој се оваки опанци највише носе. Вуило, т. апngnante, nomen viri. Art Fußbedeckung, calceamenti genus.

Вуин, т. 22 азтапіс, поmеn viri. 1. врчање, п. 1) Sag #nurren,

2) Вулица, m. Jamsrane, nomen yiri. баѕ lingufrieбenjein, murmur. cf. врнчање [2]. Вуја, m. (ист.) vide Byjo. 2. врчање, р. vіdе перјање [1].

Вујадии, т. 2 annѕіtате, поmеn viri. 1. врчати, чим, Ү. impf. 1) као мачка, или као Вујак, m. Xangitame, nomen viri.

празно вретено кад се обрѣe, furrent, mur-1. Вујан, т. 2 angname, nomen viri. muro. 2) врчи на њега, bаt еtmas gegen 2. Вујан, јна, м. манастир у Србији у нахији ibit, marmurat. cf. вричати [2].

Рудничкој. 2. врачати, чам, v. impf. (у Сријему) vide пер- | Вујана, f. Trantenname, nomen feminae.

јати [1] (на гвоздену перанцу). Повјесма се Вујап, m. Ranunitате, поmеn yiri. Приповиједа врчају.

се да је некакав Вујан имао кућу негдје врчина, f. (у Хрв.) Sеr tattopf, matula. cf. између Мучња и Јавора, па га све Турци бокал [2], нокшир.

биједили које за што и глобљавали, а кад врчица, f. (у Сријему) vide [пераица 1] гвоз му се већ досади онда рече: Јаох Мучњу, дена перайца.

мучаи ти си! oЈаворе, јадан ти си ! Да врчланица, f. (у ц. г.) vidе вричаница. падну кускуни с неба, Вујашу би се о врату врчмање, т. (у ц. г.) vidе врнчање [1].

објесили. [cf. јадаш). врзнати, мам, v. impf. (у Ц. г.) vidе врнчати [1]. Вујета, т. 2ann name, nomen viri. 1. врша, (у Паштр.)

Býjko, m. Mannsname, nomen viri. f. vіdе врлІка. 2. врша, (у Имоск.)

Вујо, т. (јуж.) [cf. Вуја) 1) һур. р. Вук [2]. Вршава, f. Barjфаи, Varsovia.

2) hyp. p. Вуица. [— 3) (вујо) һур. р. вук 1; вршај, m. (loc. вршају) eine edit Barbet, Sie види ѕ. Y. Вучић.)

auf einmal ausgetreten wird, stratum. [cf. Bu- Býjueta, m. Mannsname, nomen viri. тао 4, насад 2].

Býjun, m. Mannsname, nomen viri. вршав, шка, т. vіdе вршчић 1.

вук, m. 1) Ser 23olf, lupus. [cf. звијерац, 2 каВршац, шца, m. Sie &tast 21kеrjdbek (im Banat). мењак, курјак). — 2) (Вук] 9 апnnaтe, noвршачки, кa, кo, pon Вршац.

men viri. Кад се каквој жени не даду дјеца враива, f. (по југоз. кр.) vidе вршка.

онда надјене дјетету име Вук, јер мисле да вршење, 1) баз 21uѕtrеtеr, trituratio. — 2) Sie им дјецу вјештице једу, а на вука да не ће Erfüllung, perfectio.

смјети ударити (за то су и мени овако име вршидба, f. Sаз Дuѕtrеtеn, triturаtiо.

на дјели). 3) (у ц. г.) у пушке оно

6

murmur.

Вуков РЈЕЧНИК

гдје стоји кремен. vide [чељуска 1) чељу вампир, тенац (тењац)]. Вукодлак се зове сти, чељуске.

човјек у кога (по приповијеткама народниВука, f. luр bеі Вуковар.

јем) послије смрти 40 дана уђе некакав фаВукадип, m. Dianit=папте, поmеn viri.

волски дух, и оживи га (повампири се). По Bų kâj.10, m. Mannsname, nomen viri.

том вукодлак излази ноћу из гроба и дави Býkaj, m. Mannsname, nomen viri.

људе по кућама и рије кре њихову. Поштен Býkâ.b, m. Mannsname, nomen viri.

се човјек не може повампирити, већ ако да Býkas, m. Mannsname, nomen viri.

преко њега мртва прелети каква тица, или Вукана, f. fraitemane, nomen feminae.

друго какво живин че пријеђе: за то свагда Вукановац, Вукановца, m. поток у Тршићу. чувају мрца да преко њега ипто не пријеђе. Býkac, m. Mannsname, nomen viri.

Вукодлаци се највише појављују зими (од Вукац, кца, т. 9tanilliame, nomen viri.

Божића тако до Спасова дне). Како почну Вукач, Вукача, т. 24annѕtате, nomen viri. људи много умирати по селу, онда почну Вукашин, т. 2 anit&папе, nomen viri.

говорити да је Вукодлак у гробљу (а гдјеBỹkeba, m. Mannsname, nomen viri.

који почну казивати да су га гдје ноћ у виBýruh, m. Mannsname, nomen viri.

дјели с покровом на рамену), и стану поBykman, m. Mannsname, nomen viri.

гађати ко се повампирио. Кашто узму врана Вукмиљ, m. Jianniae, nomen viri.

Ждријепца без биљеге, па га одведу на гроBýkmîp, m. Mannsname, nomen viri.

бље и преводе преко гробова у којима се Вукмира, f. Trauenname, nomen feminae.

боје да није вукодлак: јер кажу да такови Вукова Међа, f. знаци од зида без креча и Ждријебац не ће, нити смије, пријећи преко

земље, који је ишао од Бијеле горе (више вукодлака. Ако се оком увјере и догоди Грахова преко Цуцa, Kчевске планине, се да га ископавају, онда се скупе сви сеповрх Пљешиваца, преко Острога, планине љаци с глоговијем кољем (јер се он само Бјелопавлињске и Мора че доње) до Кучкога глогова коца боји: за то говоре кад га споКома. Од једнога краја до другога ове меі, е мену у кући: „ на путу му брой и глогово пријенијем путем има око четири дана хода; трње“ — јер су и бротњаци покривени глоа кад би се ишло преко Гудура и литица говим трњем —), па раскопају гроб, и ако поред ње, било би много више. Од онога у њему нађу човјека да се није распао, а по којега се имену ова међа зове,

они га избоду онијем кољем, па га баце на се више у народу данас не чује, осим што ватру те изгори. Кажу да таковога вукодлака гдјекоји додају: међа Вука магнитога; нађу у гробу а он се угојно, надуо и понего се приповиједа да је она

црвењео од људске крви („црвен као вамстала: Била три брата и једна сестра, па пир“). Вукодлак долази кашто и својој жени сваки од браће хтио сестру да узме за се, (а особито ако му је лијепа и млада) те и не могући се у томе између себе друкчије спава с њоме; и кажу да оно дијете нема погодити, уговоре: један да презиђује ила костију које се роди свукодлаком. А у вринине, други да гради цркву на Дуке, а трећи јеме глади често га привиђају око воденица, да саставља ријеку Цијевну с Морачом, па око амбара житнијех и око чардака икокоји свој посао најприје сврши, онај да је пиева кукурузнијех. Кажу да све иде са своузме. Трећи брат сврши свој посао најприје јијем покровом преко рамена. Он се може и узме сестру за се, од првога остане ова провући и кроз најмању руницу, за то не међа мало недовршена, а од другога у Бје помаже од њега врата затворати као ни од лопавлийском пољу камење, које је вађено вјештица. cf. [jeдогоња,) вједогоња. у Винићcкoме хуму, на гдје стигне глас оне Вукодраж, f. вода у нахији Ваљевској, која који су га вукли да је Цијевна с Морачом утјече у Саву код села Ушћа. састављена, овдје га и оставе.

вукодржица, f. (у Паштр.) дрво на коме је Вуковар, Вуковара, m. Ctast in Girmien, nomen врло често и ситно трње; по имену мисли urbis.

се да вук крозан, не би могао проћи, него Вуковарац, рца, m. Siner point Вуковар.

да би га за држало; и заиста је доста тешко вуковарски, кa, кo, poin Вуковар.

крозањићи, јер ово трње није све на једну Вукова, Вуковца, т. 1) 2/nhänger eines Вук, страну обрнуто, већ неко напријед неко на

assecla той Вук. — 2) [вукован] (у Боци) траг, неко упријеко, и тако кад би човјек Art Schwerte die man für die besten hält, gladii повукао, с једнога се свлачи, а на друго genus optimum : Мач вуковац, чарак Ђурко навлачи. Вукодржица се сади по међи мјесто вац и сабља димиш киња (ваља); обе orpa ne. Art Dornstrauch (gemeiner Stechdorn). senдрици два мача вуковца

и да имаш два tis genus (paliurus aculeatus Lam.(?)]. мача вуковца

Býkoje, m. Mannsname, nomen viri. Býkoboje, m. Mannsname, nomen viri.

вукоједина, f. Ser 201fbip, admorsum lupi: (привукодлак, m. вампир, Ser Baтpyr, vampyrus повиједају) кад жена трудна једе меса од

(das Vulcolacsae im Adeling a. v. Vampyr). [cf. овце, или од козе, коју је вук jeo, онда по

ни ІШта

Овако по

њезином дјетету, кад се роди, изиђу некакве Вуциње, п. некако мјесто у јужном приморју ране, које се зову вукоједина. Вукоједина [Ульин ?].

се вади измечетом и тијем се лијечи. Bùya, m. (cr.) Mannsname, nomen viri: Ilenвуконас, т.

лук чини Вуча енерале Вукола, 10. Jiangtaine, nomen viri.

вўчад, f. (coll.) junge 21slje, pulli lupi: Све Вукоман, m. Rann$name, поmеn viri.

момчали ка” мрке вучади Bykocab, m. Mannšiame, nomen viri.

Bịqan, m. Mannsname, nomen viri. Býkocaba, f. Frauenname, nomen feminae. вучац, чца, m. Ser 23rаnѕ, gangraena: подишао Bykota, m. Mannsname, nomen viri.

вучац. cf. учац. вукотићи, m. pl. cf. сјекутићи (само у оној Вучево, n.: Од Крнова, до малог Вучева загонеци).

Byven, m. Mannsname, nomen viri. Býkcay, m. Mannsname, nomen viri.

вучење, п. Заз Chleppen, Bieben, trасtіо (?). Býkma, m. Mannsname, nomen viri.

Býveta, m. Mannsname, nomen viri. By.ne, m. Mannsname, nomen viri.

вучетина, f. 1) вучја кожа, бie 223pljsbaut, pellis Bўлета, т. 9 angiante, nomen viri.

lupi (vіdе вyчина 1]. — 2) кана од вучје коже, Byanh, m. Mannsname, nomen viri.

eine Müße von Wolfshaut, galerus e pelle lupi [cf. вуна, f. Sіе 20olle, lana: сијено као вуна (т. ј. вучи-кана): А на главу капу вучстину анјепо и меко).

вучија (фучија]*, f. ein aufrectjtebenses yap, 24 аппе, вунара, f. гдје се вуна нере и пребира, бie cadi genus. [vidе каца 2]. Wollfabrik, lanaria.

вучијца, f. dim. р. вучија. вунат, а, о, тоllіg, lanosus: вуната овца. вучи-капа, f. вучја капа, huge pon Boljspels, вунен, а, о, mollet, laneus: у Бога су вунене galerus e pelle lupi [vidе вучетина 2): Пак

ноге, а гвоздене руке (т. ј. не чује се над накриве вучи-кане

долази, али се добро осјећа кад удари). вучина, f. 1) бie pljebaut, pellis lupi [cf. вучевуница, f. 1) dim. р. вуна. 2) вунени конци, тина 1, курјачина]. 2) augm. р. вук. [cf. Wollzwirn, filum laneum duplicatum.

курјачина). 3) (Вучина] Jiangname, noBýako, m. Mannsname, nomen viri.

men viri. вӯшта, f. (у војв.) vide фунта (mit allen 20blеі. Вучитрн, т. варош у Косову код воде Ситtungen).

нице: Од Звечана те до Вучитрна и вунтошица (струка), f. 21rt cтpyка: Премет бијела града Вучитрна [Приповиједају нуше струке вунтошице

да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао вунцут, т. (у војв.) Ser Sunbsfott (@jterr. риба. својском на Косово, у помоћ кнезу Лазару, futt), nebulo.

па га ту срели војници и казали му, да је вунцутарија, f. (у војв.) Sie Sunbsjötterei, res војска разбијена и кнез Лазар погинуо, онда scelesta.

он извади свој мач, па оно bе се држи руком [вура, cf. тута 1.]

пабије па некакав трн, а отрице опре себя вурдељати, љам, v. impf. у загонеци, cf. климен. у трбу те се тако прободе и убије, и од тога вуруна (вуруна) [фуруна], f. vіdе пећ [1]. се назове Вучитрн. Маргиналија код ове вуруница (вурўница) [фуруница], f. dim. р. ву речи у І. издању.] руна.

вучитрнски, кa, кo, pon Вучитрн. вурунекӣ (фурунски), кa, кo, н. п. лончић, | Вучић, т. 1) аз зинде рот 2olf, pullus lupi: Cfens, fornacalis.

Наврани се вујос вучићима — 2) [Вучић) вурунџија* (фурунџија), т. 1) Ser Ojennaber, Mannsname, nomen viri. 3) (у Рисну) vide

fornacarius. — 2) der Bäder, pistor. [vide [1] бак. хљебар).

вучица, f. 1) Sie ilfin, lupa. [cf. курјачица]. вуіалица, f.

2) [Byuuya) Frauenname, nomen feminae. вући, вучём, v. impf. sieben, jilepper, traho. [cf. Вучјак, м. Брдо у Велебиту. Приповиједа се да потезати 1, теглити 1].

је у Вучјаку погинуо Смиљанић Илија : заровјќи се, вучём се, У. r. impf. 1) jih sieben, trahі: бивши у Удбини некаку Турску дјевојку, и

Вуку му се за ногама врвце 2) schleichen, доведавши је донде, ондје сједне да се одserpere: Већ се вуче од јеле до јеле — 3) мори, па га Турска потјера сустигне убије. вуци се одатле, раtе siроп баптеп, арpage; вучји, чја, чје, 20јз», lupinus. [cf. курјачји,

вуци се кући. [— 4) vidе теглити се. ] Бурјачки). вуцибатина, f. 1) беr mit бет Ctotte berumjpа: вучке, , adv, mie ein yolf, more lupino: Он је

ziert, otiosus cum baculo. 2) Ser offenbar вучки, у гору прегазио мучке, А поље је преSträfliche, baculo dignus, quem sequitur ba касао вучке. culus expectans illum qui verberet.

Вучко, m. Jiangname, nomen viri. вуцињање, п. Заз сфleiben, incessus occultus. вушкија, f. коњска мокраћа, Eferse-llrin, urina вуцињати се, њам се, т. г. impf. (у ц. г.) equi.

(als dim. р. вући се) fib jbleiben, clam in- вӯшта, f. vіdе ушта. cedere. .

Bшеница, f. (у Херц.) vidе шеница.

[ocr errors]

сла Же

га, 1) ibn, eum. 2) е3, id (im 2[ссиј.). 3) пјесмама гаврани највише носе жалосне

pleonajtij: Тешко си га мени ! Није ми га Књиге и гласове о бојевима, и за то се многе ондје само један човјек; није ми га она пјесме почињу: Полећела два врана гаврана једна; шта га је оваца; зло га ! Чарне очи (2) име коњу; види ѕ. Y. агазли.] ви га не гледале Жље га сјеле три Сри- гавранов, а, о, Seg taben, corvі. ске војводе

гаврање, п. игра у којој један баци свој штап Габела, f. 1) као кнежина у Почитељском у висину а други га својим штапом погађа,

кадилуку. У Габели се у некаком језеру хвата Art Virtenjpiels, ludi genus. многа јеrуља, која се суха ау јесен и си- гаврати ее, гаврам се, v. r. impf. (у Бачкој) рова разноси по свој Херцеговини и Босни eine Art Virtenspiel, ludi genus. и Србији. - 2) у Рисну чаршија, еіt 2)arft. Гаврило, m. Gabriel, Gabriel: Погледај му на pag, forum: Другу војску морем оправио, рило, Па му реци Гаврило Да с извезе Рисну на Габелу

Гавро, т. (јуж.) һур. р. Гаврило. [cf. Гавра). Гаван, т. У манастиру Троноши, у Јадру, био гавун, т. (у Дубр.) некака морска риба, 24rt

је с десне стране код двери намолован го Seesisch [Ährenfisch], piscis quidam marinus старац, којега су гује опасале, те та кољу [atherina hespetus L..]. и пију му сисе. Као што обично родитељи Гага, т. (у Сријему и у Бачк.) Циганско име, различне иконе по црквама и по намасти ein Zigeuner-Name, nomen zingarum. рима дјеци тумаче, тако је и мени мој отац тагалица, f. у пјесми ваља да је мјесто врана казивао да се онај старац звао Богати Га (од гакати): На бокору тнца гагалица ван, и да је поред свега превеликога гігрица, f. 1) ein 21 irni, her ungegörbte Päute богаства био врло тврд и немилостив, на га friеѕt, tineae genus [лавра од dermestes larза то Бог онако осудио. (Иово се доста darius (?)]. — 2) Schimpfwort für einen Geizbals,

с онијем што се о Гавашу пјева и convicium in hominem avarum. [cf. тврдица]. приповиједа по западнијем крајевима народа гагричав ; а, о, н. п. кожа, mirmjtiфig, ppt нашега). Кад сам 1846 године (готово по Würmern zerfressen, exesus a tineis. слије четрдесет година) био у Троноши и тагула, f. (у Сријему) некака црна водена отишао у цркву, одмах сам очима тражио tuita, Art Wasservogel, avis aquaticae genus. Богатога Гавана, али њега ондје више нема, | гад, m. Ser &fel, nаuѕеа.

што је црква за времена Кара- галан, дна, дно, еtеlbaft, crеаnѕ fаѕtidium. [cf. Ђорђијева арана и паљена, на његовом мје тн усан 21. сту исписан некакав светац. — Ако није- гадар [*], гадара, m. (понајвише у пјесмама) сам Гаван, нијесам ни сиромах. cf. Гаваново сабља што се носи под коланом, 24rt Cabel, језеро.

gladii genus, cf. гадара, гадарија: А га даре Гаваново језеро, п. Тако се у Лици зове 23ая с обадвије стране

Taton Cee у Маџарској. Онамо се иринови- гадара, f. vіdе гадар. једа да су, мјесто два анђела, Христос и гадарија, f. (у Ц. г.) vide [гадар) гадара: А свети Петар допіли пред дворе Гаванове. о бедри Дуга гадарија Кад је слуга назао да би им дао јагње, али гадити, дим , v. impf. etelbajt тафеп, beretel, је у планини у овцама, они му рекли: „Ако fastidium creo alicui alicujus rei. [cf. rayти је на срцу помишљење као што је гово сити 2]. рење, сад ће јагње ту битн.“ и у тај се мах | гадити се, дім се, у. r. impf. Stel baben, fastiјагње ондје обри. Пошто они рекну слузи

dio: ја се гадим на то; нешто ми се гади да бјежи оданде у планину, ударе муње и [cf. грстити се). тромови, те дворе Гаванове сажегу и ондје гадљање, п. Заз Фирeljactpfeifen, musica utriculi. постане језеро, у коме, веле, да и сад пи- гад.љар, гадљіра, т. бer 2 useljatpfeifer, utricuјетли поју и звона звоне. cf. Гаван, Бала lаrius. [cf. гајда, свирац]. тин, Балатино језеро.

гадљарев, ràlez, m. die Wallwurz, symphytum officinale rabápop, a, o, des Dudelsackpfeifers, utricularii.

Linn, Жиле од црнога гавеза кухане у мли- гад.љарски, кa, кo, Suseljatpjeijerij, utriculariјеку привија народ кад хоће да се што срасте, и говори се да ова трава такову силу гадљати, љам, v. impf. Sen Dubeljat jpielen, ѕоима да би два прста кад би се четрдесет nare utriculo. дана овако њоме завијала, прирасла један гајље, f. р. беr iѕеlfat, utriculus musicus. за други.

гадљи, Ў [cf. гајде, свирале 2]. Гавра, m. (ист.) vide Гавро.

гадљив, а, о, еtel, fastidiosus: није гадљив. тавран, m. [1)] Ser Rabe, corvus. [cf. 1 вран 1, гађање, п. Заз 3ielen, cоllіnеаtiо.

галић, галовран, головран 1]. У народнијем гађати, гађам, v. impf. (у Шумад.) зielen, col

него као

orum.

« PreviousContinue »