Теленце, цета, n. dim. 9. теле.
Телење, n. vide пељење.
Телесина, f. augm. v. тело.
Телелина, f. albfleifd, caro vitulina.
Телећак, п. Der Kangen, sarcina.
Tèлehû, ka, ke, Kalbs-, kälbern, vi-
tulinus.

Телешце, цета, n. vide теленце.
Телиши, ли, v. impf. werfen (von Dec
Kuh), pario.

Телишисе, кисе, v. r. impf. Ealsen, pario. Têлo, u. der Leib, Körper, corpus. Texŷke*, n. der Rücken des Messers, 1 dorsum cultri.

Телфа*, f. (у Сријему и у Бачк. по варошима) беt staffeefat, sedimentum

caffene.

Телење, n. Das Ralben, partus vaccae. Теме, мена,п. (Рес.и Срем.) vide mjеме. Temer, m. (Suédov) der Grund, fundamentum.

Гемељан, љна, но, н. п. човек, Ferns gefuno, ftart, valens. Темешце, n. dim. v. mеме.

Темишвар, m. Zemifd war, Temesva. rinum. Темишварац (рца), човек из Темишвара. Темишварка (и Темишваркиња); жена из Темишвара. Тeмишварски, ка, ко, you Темишвар. Темнић, m. ein Egeil Der Jagodiner наија.

Темпло, п. (у Сријем. у Бачк. и у
Бан.) бее Неопоßtas in Der Rirde, ico.
nostasis templi graeci.
Тенан, m. u. f. in bee Revensart, на
менану (на менани), еi muge bes
queni, commode, per otium.
Тенеф*, m. vide узица, врвца.
Тентање, п. Das Galenvern o ne zu
wissen wohin, deambulatio
Tенmаши, ам, v. impf. schlendern ohne
recht zu wissen wohin, deambulo otiosus.
Тенџера*, f eine urt balbrunder Pupfers
ner Schüssel, scutellae genus. Pyraoce
лонац тенџери (што је црна).
Тенџерица (менценца), f. dim. 9.
Мениера.

Теодор, m. Ehecoot, Theodorus.
Теодорова субота, f. Der Theovor
Samstag (der erste in der großen Fas
ste (das Fest der Bäckerzunft), sabba-
tus. S. Theodori, pistorum patroni.
Теодоровица, f. 1) Теодорова жена.
2) vide Теодорова субопта.
Теоци, пелаца, m. f. (coll.)$älber, vituli.
Тепав, ва, во, flammeluò ( blaesus.
Тёпабац, вца, m. Der Stammlet, blaesus.
Тепавица, f. bie Stammlerin, blaesa.
Тепан, m. Manusname, nomen viri.
Тепање, п. дa. Stammeln, os blaesum.
Тепаши, ам, v. impf. fammeln, bal-

butio, blaesus sum. Неки, који те

мају, промијене р на и, н. п. др. Во кажу диво, крем кисм, прсм писм, смрина с мина (пред и изоставе р) и т. д. А нека га (р) промијене на л, н. п. длбо, каст, плем, смлина и т. д. тако мијењају и друга слова, н. п. љемо кажујемо, ребро јебјо, цура муја, чаша м а с а или ц а са, жена зена, и ш. д.

Тепелук*, m. 1) fiberne over goldene sestickte Platte auf den (meist rothen) Frauenmügen, ornatus tiarae muliebris. 2) der Flintenkolben, manubrium flintae (fistulae ugniferae).

Тепсија*, f. ein fupfernes eden, pelvis

aenea.

Тепсијца, f. dim. v. тепсија. Теразије *, f. pl. (у Сријем. у Бачк. и у Бан.) vide mерезије.

Теразијце, f pl. dim, v. меразије. Терање, п. (Рес. и Срем.) vide ћерање. Терами, ам, (Pec. n Cpem.) vide керам. Терамисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide epam се.

Тере, (см.) vide me 2. :

„Тере нама саде индам стигне Терезије *, f. pl. bie Sealmage, libra, Терезијце, f. pl. dim. 9. терезије. Tepem, ш (у Сријему, у Бачк. и у бан.) die Last, Fracht, onus vehiculi, navis. cf. товар.

Теретан, шна, но, н. п. кола, belaz den, befrachtet, oneratus.

Терзибаша*, м. der Zechmeister der

Schneider, sartorum collegii praefectus. Терзибашин, на, но, без терзибаша, sartorum collegii praefecti. Терзибашиница, . ie Frau des mep зибаша, uxor mерзибашае. Тépзuja*, m. der Schneider, sartor. cf кројач.

Терзиjан*, m, ber Gelägel, ber Siel der Eitherspielers, u. f. m. plectrum: „Тамбурице моја дангубице! Терзијане мој голем зијане Терзијин, на, но, Der oneiverš. Терзински, ка, ко, 1) флеivеr

sartoris.

sartorum. 2) adv. wie ein Schneider, more sartoris.

Терзиjски, ки, ко, vide mерзијнеки. Терзилун m. das Schneiderhandwerk, ars sartoria, vestificina. Теркија*, f. 1) ber Mantelfad bes Hein ters, mantica equitis. 2) der Riemen am Sattel, woran der Mantelsack bes festiget wird, lora manticae.

Терлидива*, f. (см.) urt Beug 3u Sltin

dungen, texti genus:

„Казаћу пии што су дара даʌн: „Два пашића двије терлиди е

Тесами, ешем, v. impf. Беђauen, zim. mern, exascio..

Тескера*, f. Der Bettel, Gdein, scheda, tessera.

Тесла, f. eine urt 5ade (ber Erogmas cher), asciae genus ad excavandum. Теснити, им, (Рес. и Срем.) vide тијесниши.

Tecme, ema, n. das Dußend, duodecim. Тесмебаша*, m. Das Mufterftic eines · Dußends (das nicht mit eingewickelt ist, exemplum, specimen duodecim ejus. dem generis rerum. Тестерање, п. 𐐨a3 Sägen, serratura. Тестерами, ам, v. impf. fägen, serro, serrain duco.

,

Тесмере*, емa, n, vie Gige, serra. Тесмир*, m. 1) Die Freyipredjung (ei. nes Lehrburschen), emancipatio (?) :` je ли узео тестир? дао му је местир. 2) је ли шестир поиграми ? ißt ев е laubt,frer, cin menig gu tangen, licetne.?: „Без тестира царева везира Tecmuja*, f. ein Wasserkrug, urceus. cf. крчаг. Тесмијемина, f. augm. 5, тестија. Тестијца, f. dim. 9. местија. Tecmo, n. (Рес. и Chem.) vide mијесто. Tema, f. hyp. 9. мешка. Темак, шка, m. 1) очине или материне сестре муж, дег Tante Mann, maritus amitae aut materterae. 2) cmao као метак, wie ein lümmel: прави метак. cf дедак.

Тенш, оћу, (Рес. и Срем.) vide hеми. Temвa, f. 1) die Sehne des Bogens, nervus. 2) die Saite von Sehnen, chorda, nervus. Темик*, m. vide лýк. Темин, на, но, 𐐨ее ante, amitae scu

Темрљан, м. 1) бијели, mambium vulgare Linn. 2) модри, ballota nigra Linn, 3) водени, stachyus aquatica Linn. Тећи, мечем, v. impf. i) fliegen, tiuo. 2) кућу, новце, ermerben, gewinnen, lucror.

Теферич*, m. 1) bie ganbfahrt, ganb. partie, epulum rusticum. 2) das Land, baus, villa ;

,,На попали Турске карауле, ,,И обори Турске мефериче Тефмедар*, m. Der Mednungsführer, quaestor.

Тефмедарев, ва, во, vide mефмедаров. Тефтедаревица, f. vide mефтедаро

Tâ, du, tu.

Ta, dat. von mú, 1) Dir, tibi (alg enclitica). 2) дао сам ми сину, деіпет Gobne, tuo filio: био сам ми код куће; виђео сам ти брата. 3) ideins bar pleonastisch (das griech. TO:):

„Ђено синоћ на конаку бјесмо,
„Господску ми вечер, вечерасмо,
„Лијепу ми ђевојку виђесмо!
„Добро ми је рано поранити!
,,Чарна горо пуна ти си лада!
Тиган, m. vide masa.

Тигањић, м. 1 dim. 9. мигањ.
Тигањица, f. J

}

Тај, тија, тијо, frid, tacitus. Тија вода брег рони.

Тијање, n. Das Fettwe:ben, pinguefactio. Тијесан (comp. mјешњи), сна,но, (Ерц.)

eng, Enapp, angustus.

Тијесто, п. (Ерц.) 𐐨ес Zeig, massa (farinacea).

Тіква, f. 1) ber Rütbis, cucurbita lagenaria Linn. s) Der Gdebel, cucur

bita.

се продају по дућанима, gavenjwirt fila einta (non domi facta). Тирипмиска, cf. позајарити. Тиришингуске, f. pl cf. опеченчело (само у оној загонетки). Tuica, f. die Theiß (besser Teiß), Tibiscus.

Тискање, п. 𐐨a. Druđen, pressi Тисками, ам, v. impf. brüden,preno. Тиснути, нем, v. pf. brüden, pres Тисов, ва, во, Gibens, a taxo. Тисовина, f. Gibenholz, liguum taxi. Tuma! weg da (zu Kindern, daß sie et was nicht angreifen sollen), vox impe dientis infantem ne quid tangat. Тиши, пијем, v. impf. fett werden, pinguesco.

Тимор, m. (xrizwp) ber Hohlthāter ecia nes Klosters, benefactor monasterii ant ecclesiae cf. приложник. Тиморка, f. bie Bohlth aterin bes slco sters, der Kirche, benefactrix. Титралица, f. јабука, шпо се њом

mpa, der Wurfapfel, pomum projec tile (?).

Титрање, а, дав erfen Der Hepfel in die Höhe um sie wieder in die Hand aufzufangen, projectio pomorum in altum, eorumque exceptio. Tampamce, aмсе, v. r. impf, t) im Falle aus der Höhe auffangen, excipio projectum quid manibus. Ђевојке са митрају јабукама: узме ђевојка двије јабуке, па и брзо једну за другом баца у небо й дочекује у руке:

„Па се титра златним буздованом „К'о ђевојка зеленом јабуком 2) ким, einen zum Belten haben,i ludi.

fica quem.

Tumpenке, f. pl. das Flitterwerk, die Gquincaille, bracteae (?) quinquilles: ,,На синџирим симне митренке. „Што ђевојке носе о гръщцу Tuk, m. ein junger Vogel, pullus, avi

cula.

Тица, f. Der Bogel, avis.
Тицање, п. дав Kübren, unrühren,

tactus.

Тицами, ичем, v. impf. tuheen, an rübren, attingo.

Тичар, m. eine bene unter Лозница: „С војском сићи до поља Тичара, „На Тичару с војском Дрину прећиТичешина, f. vide Мичурина. Тичица, f. dim. y. мица. Тиҹји, чја, чје, Bogels, avis, avium. Тичурина, f. augm. 5. тица. Тишина, f. bie Stilles, silentium. 2) Ni

Windstille auf Flüssen, silentium veuli, Tuumane, n. das Drücken, pressio.

Тишмали шшим, v. impf, i) Ni

den, premo. 2) ängftigen, lümmern,

ango.

Тjeмe, мена, n. (Ерц.) Der Gdeitel,

vertex.

Тјеме це, n. dim. v. mjeme. Тјешење, п. (Ерц.) даô Beruhigen, pacatio, consolatio.

Тјешити, им, v. impf. (Ерц.) Бесибi.

gen, paco, H. п. дијете. Тјештан, на, но, (Ерц.) н. п. руке, beteigt, massa illitus. Ткаља, f. Die Beberin, textrix. Тканица, f. ein gementer Gürtel, der. pe, cingulum textum. Тканице, f. pl. Mrt Frauenfderpe, cinguli genus.

Тканичица, f. dim. 9. шканица.
Ткање, п.
1) das Weben, textus. 2) das
Gewebe, textura.

Тками, чем, (и шкам), v. impf. wes ben, texo.

Тко, кога, vide ко. Ткогод, когагод, (Рес. и Срем.) vide мкогођ.

Твогођ, когагођ, (Ерц.) vide когођ. Тлапими, им, v. impf. сву ноћ сам плапно којешта, 𐐨urфеinanver träus men. somnio susdeque. Тлапљење, п. дав Durdeinandectrãu. men, somnia promiscua. Тлачење, п. 𐐨a3 Ereten, conculcatio Тлачити, им, v. impf, worauf treten,

calco :

--

„Јелен попасе смиљ по загорју, ,,Више га плачи, нег, што га пасе Tó, 1) n. son maj, mа, mo, bag, istud. 2) als conj. im Nachsak (selten), so, ако ми дођем, мо ке и он доћи, fo mirð aud er fommen, veniet et ille: ако тако буде, то смо ми пропали (ако тако буде, пропали смо). Тобе, п. учинио побе да не пије вина, м. у. зарекао се, еr hat ein Ge lübde gethan, er hat geschworen (?). To6oже, vorgeblich, seyn sollend, simulate, non ita ut oporteret; Dem Памен nach, nomine, non re. Тобожњи, ња, ње, vide мокоршњи. Тоболац, лца, m. Der Beutel, Sonurs beutel (aus einem Stude), crumena, Плашиву трговцу говно у поболцу. Тобџибаша*, m. Der Dbertanonier, tormentariorum praefectus. Тобџија*, m. Der Kanonier, emittens tormenta, miles tormentarius. Тобџијин, на, но, D66 Canoniers, tor.

mentarii militis.

Тобијница, f. Des Ranoniers Frau, uxor militis tormentarii.

Тобински, ка, ко, 1) Kanoniers, tormentariorum. 2) adv. mie ein Kenonier, more tormentarii,

nomen feminae.

Тодица (Тодица), f. dim. v. Тода :
„Љуби ме Тодо Тодице,
„Љуби ме душо и срце
Тодор, m. vide Теодор.
Тодора, f. Frauenname, nomen feminaci
Тодорчик, m. dim. v. Тодор.
Тозлуке*, f. pl., 1 vide докољенице.
Тозлуци *, m. pl.

Tojara, f. vide бaмина 1.
Toke*, f. pl. 1) eine Art filbernen (auch
messingenen) Kürasses, der zur Zierde
vorne angeschnallt wird, ornatus lori-
cae argenteae. 2) cine urt Enopfartiger,
länglicher Platten, die vorne an die
Dolama genähet werden, laminae vesti
adsutae splendoris caussa.
Токмак *, m. vide Ћулумак.
Токмачић, dim. 9. шокмак.
Токнути, нем, v. pf. dim. v. уточитӊ.
Токорсе, vide mобоже.
Токоршњи, ња, ње, fogenannt, fennt
follend, qui immerito nomen hoc gerit:
камо мај нащ покоршњи госпо-
дар?
Толдос, само у овој загонетки: Оздо
молдос, озго молдос, а у среди
мићиволдос полдос? (ш. је корња
ча).

Толики, ка, ко, 1) viel, tantus. 2) fo groß, tantus.

Толико (толико), (о viel, tantum. Толишни (шолишни), на, но, dim. 9.

Толмач, m. ber Dolmetfd, interpres. Толмачев, ва, во, деб Dolmetic, interpretis.

Толмачење, п. да3 Dolmetiden, intere pretatio.

Толмачити, им, v. impf. Dolmetien interpretor.

Тоља, f. (у Сријему) дрво, што се