Травuжâœе, n. das übermäßige Essen, Tрбоша, m. der Dickbauch, homo abdo- mine magno. Tpбy, mpбya, m. der Bauch, alvus, venter. trosus. Трбушина, f. augm. 5. трбу. merx : - "И у лађу трга свакојака, 2 Тргнуmши, нем, v. pf. reißen (einen bei cator. Toговачк, кa, ко, 1) Handels-, mer catorius. 2) adv. more mercatoris. Требилисе, имсе, (Рес. и Срем.) 11 Требишњица, f. ријека у Ерцегоги Тpeoнк, m. das Ritual, liber rituali. Трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) vius Тpésниmисе, имсе, (Рес. и Срем.) vi Тренда, f. Srauenname, nomen feminae. eifen), radula serviens tritui. 2) ein ges Треnуhe оña, n. der Augenblick, mo- mentum. Tрeпавишa, f. die Augenwimper, cilium. Tpenemamи, еħем, v. impf. zittern (vom Треnéшика, f. das, was an der Zits Трепчаница, f. vide трепчана игла. Тресак, ска, m. (Рес. и Срем.) vide тријесак. Tpecene, n. das Schütteln, quassatio. Тpecha, f. der Splitter, die Splitter, assula. Треснути, нем, у. pf. erschüttern, concutio. Тpécти, сем, v. impf. schütteln, quasso. Tpecmace, ceмce, v. r. impf. zittern, beben, concutior, tremo. Tрekak, m. н. n. кош, dreyjährig, trimus. Трemжовача, f. 1) Stock von Kirschholz, baculus cerasinus. 2) vide mрeшо вица. Трешновина, f. Kirschholz, lignum cerasinum. Трeшовипа, f. Kirschbranntwein, vinum ustum e cerasis. Трeшumnна, f. ein Splitter assula. Tpke, n. (Pес. и Срем.) vide mpr jeшke. Tosame, n. das Reißen (schnelle Ziehen), raptio, arreptio. Tзаraи, mржем, v. impf. reißen an et. was, rapio. Tosamиce, mpжемcе, v. r. impf. reißen (z. B. пушка), auffahren (im Schlafe), excutior. gari. ). B. шливе од пвиjema, decussisse folliculos calycis. Тријебљење, п. (Ерц.) дав âubern, expurgatio. Тријезан, зна, но, nüchtern (unbes rauscht), crapula solutus, sobrius. Тријезнитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) никад се не тријезни, et ne nüchtern, schläft den Rausch nie aus, crapulam edormio. Трujесак, ска, m. (Еρп.) vide гpom: пуче као пријесак ; здрав моман као тријесак. Tpujecm, m. (Epy.) Triest, Tergestum. Tpijemke, n. (coll. Ep.) die Splitter, assulae, festucae. Трuна, f. das Bißchen, mica, frustulum. Тpuнаecm, dreyzehn, tredecim. Тринаесперо, vide принаесторо. Трнаесma, ma, mo, der dreyzehnte, decimus tertius. Тpuаecmopo, Anzahl von dreyzehn, tredecim. Трuне, f. pl. die Abfälle vom Hen in der Krippe, frustula foeni, Тряниши, нм, v. impf. bröseln, frio. Трилица, f. dım, . трина. Трuêшe, n. das Brójeln, friatio, Трinho, m. Mannsname (von Tрипyn), nomen viri, Tрanýн, m. Tryphon, Tryphon. Трипуњ дан, ња дне, m. Sefttag bes heil. Tryphon, dies festus S. Trypho nis (den 1. Febr.). Tonym (mpи пyma), drey Mal, ter, tribus vicibus. Tpicma, dreyhundert, tercenti. Трићида, f. (мени се чини као да у Србији говоре трићела) детотера armige Leuchter, mit dem der Bis schof den Segen gibt. Tpine, f. pl. 1) vide мекиже. 2) die Tрчав, ва, вO, Dreck, stercoreus.' en, furfuraceus. га брка, биће око куће трка. Tpka, f. der Wettlauf, das Wettrennen, curriculum. Тркаше, n. das Herumlaufen, circum cursatio. fangende auf den xaиc aufpaßt, ramus captantis клиси m. Трља, т. онај што трли кад се банају ђеца, деr dufpajfer im банаМисе - piel, captator. cf. бана тисе. Трљање, п. даš Reiben, friatio, tritus, Трљин, на, но, бев трља, captatoris. Тон, м. 1) глогов, vide глог, 2) црни, ex area. den Трнић, m. dim. 9. трн. von der Tenne, eversio stercoris ab area. Трњина, f. 1) bie hlebe, bacca pruni spinosae Linn. 2) Frauenname, nomen femiuae. Трњиница, f. dim . трњина: „Ој девојко морска трњинице Tpon, m. ein betäubender und berau schender Fischköder, esca piscaria, inebrians. Тровање, п. дав Bergiften (ber ifche), venenatio. Тровати, рујем, v. impf. vergiften, veneuo. Троглав, ва, во, tremföpfig, triceps. ли, онда би пощао натраг, и до сунца би дошао у свој град. Једном кажу да је муж оне жене (или други неко?) усуо у зобнице пијесак мјесто зоби, а пијетлима свима повадио језике (да не могу пјевати): тако се краљ, чекајући док пијешли запјевају, забавио дуго, питао слугу јесу ли коњи позобали зоб, а слуга му казао да нијесу (зашто је само пипао рукама од оздо); у том се одоцни; кад већ ви ди шта је, онда узјаше на коња па побјегне, но у путу га стигне сунце, онда он брже боље сјаше с коња па утече под пласт и сакријесе од сунца, но (његовом несрећом) наиђу говеда те разбучу пласт, и ту га растопи сунце. Троји, троја, троје, òren, tres: mpoји јади, троје гаће, троја вра ma. Тројица, f. Ипzahl son brey, tres. 2) намастир у Ерцеговини. 3) на Тројице, f. Wingften, pentecoste. Тројичин дан, на дне, m. vide mpoјице. Tpojka, f. 1) die Drey, numerus ternarius. 2) ein Faß von drei Eimern, dolium trium amphorarum. Тројство, f. bie Dreifaltigleit, trinitas : тако ми тројства. Тролијеска, 1. само у овој загонетки: Лијеска тролијеска, у лијесци огањ гори, и у огњу човек споји (у Сријему кажу липа пролина, мјесто лијеска тролијеска)? ш. j. огледало. Тролипа, f, cf. тролијеска. ти. Трољати, ам, v. impf. (fhershaft) òüни und hörbar scheißen, caco tenue et cum strepitu. Тролетий, на, но, н. п. грозница, drey Jahre dauernd, triennis. Тріљетница, f. т.ј. трољепна гроз ,, ница : - , Мучи мајко замукласе Тромеђа, f. Ort, mo brei Grenzen Троношки, ка, ко, von Троноша. с. затроношити. Tpon, m. die Schmalztreber, recrementa butyri liquati. Тропол, ла, лo, von drei Stücken (Tuches), latus tres panni latitudines: "До зоре је девет намирила, ,,И откала трополу поњаву Трoсmрук, ка, ko, dreifach), triplex. Трошак, шка, m. (у Сријему, у Бачк. и у baн.) die Kosten, sumtus. cf. àpaч. Tpomene, n. das Zehren, expensatio. Трошиши, им, v. impf. ausgeben, zeh, ren, expendo. Тpшиmiсе, имсе, v. r. impf. sich in Unkosten seßen, expendo. Тепанац, нца, m. трпанац у соби, не може се човек окренути, es ift alles voll gehäuft im Zimmer; man kann sich kaum umdrehen, vix te movcas, ita plenum est cubile. Трпандук*, m. eine Reisefense, falx foenaria plicatilis. Tpuane, n. das Uebereinanderhäufen, accumulatio. Трпаши, ам, v. impf. übereinanderwerfen, accumulo. Трпашисе, амce, v. r. impf. fich wohin drängen, intrudor. Toneзa, f. der Tisch, mensa. cf. cmo, астал синија. Трепезар, т. ber Zafelbecfer (in den Klöstern), monachis a triclinio. Трпезареб, ва, во, vide трпезаров. Toneзapuja, f. der Speisesaal in den Klös tern coenaculum (refectorium). Трпезаров, ва, во, деё трпезар, cliniarii. tri Toпbeже, n. das Ertragen, toleratio. Трпьеши, им, v. impt. (Epä.) leiden, ertragen, perpetior. Tрckа, f. arundo epigeios Linn. Tpm, мpm (in der Erzählung, um das verlegene Stammeln des überwiesenen (Diebe u. dgl.) anzudeuten, interjectio de confusione criminis convicti. Тети, трем (и шарем), шръо, v. impf, reiben, tero. Тpmиna, f. das Schweifftück vom gebratenen Geflügel, Тотосити, им, v. impf. фпей бабет plappern, blatero indistincte. Tomoшême, n. das Schnellplappern, bla teratio. Tpheme, n. das Recken des Hintern in die Höhe, arrectio natium. Труöлeme, n. das Trompeten, cantus boccinae. Труд, m. 1) gen. труда, čie übe, opera. Tabor. 2) gen. труда, (у Бачкој и у Срјему женскога рода), ber schwamm, boletus igniarius Linn: mpya буков, церов, или од гљиве. Трjдан, дна, но, г) еrmüdet, lassus: трудан и уморан. 2) трудна же нa, schwanger, gravida. Tp 46a, f. die Bemühung, Mühe, operz impensa. Трудими, им, v. impf. einen bemühen, ihm Mühe machen, fatigo. Трудишисе, имсе, v. r. impf. fich Mühe geben, fatigor circa rem, desudo in re. Tpyhеme, n. das Bemühen, defatigatio. Труладак, шка, m. ein Stück jaules Holz, fauler Apfel, putre lignum, malum. Tрýnem, m. verfaultes Zeug, res putres. Трулйна, f. der Moder, das morsche Stück, pars putrida: oдcajena A трулине. Трулиши, им, v. impf. faulen, putre „Кој с малијем боја бити не ће, Веће жели да на шрумпу удря — Тpyu, m. der Splitter (im Auge), festa cula. Трунак, нка, m. hyp. v. mрун. Tруниmи, им, v. impf. 1) anstäuben, verunreinigen, sordibus conspergo. 2) mруни сниjeг, es stöbert, uives circuinvolitant. Трунка, f. vide трун. Трунути, нем, vide трулиши. Трунчица, f. dim, . трунка. Toyas, ва, Bо, mit Splittern veruns reinigt, aqua festuculis turbida. Toyne, n. (coll.) Staub, pulvis. Tруmene, u. das Anstäuben, adspersie pulveris. Труо, трула, ло, morf, verfault, putris. Труп, т. der Rumpf, truncus. Трупина, f. 1) augm. v. труп. 2) бет Kloß, caudex. Трусина, f. Berg in der Herzegomina: „Други мејдан под горомТрусиномТрут, т. Tрymuna, augm.} die Drohne, fucus. Труцкање, ц. давütteln (im a. gen, quassatio. Труцка писе, амсе, v. r. impf. gefü telt, werden, quassor. Три врц, inter. von der Berlegenheit eie nes durch Einwürfe und Fragen Uebers wiesenen, detergiversatione convicti. Тртч на поље, шет у кућу (биће Hokac),scherzhaft für Lariren,alvus fluet. Трчање, п. дав Laufen, cursus. Трчати, чим, v. impf. laufen, curro. Точкарење, п. dim. . трчање. Трикариши, им, dim. v. трчаши. Трчуљак, љка, m. cf. висуљак (само у оној загонетки). Tŷ, dort, da, istic. Tŷr*, m. der Roßschweif (als Ehrenstans darte der türkischen Paschen), insigne caudae equinae, Туга, f. 1) туга ме је, ев [aubert mi$, cohorresco : accusatio. 2) das Klagen nach einem Todten, ululatus de mortuo. Тужити, им, v. impf. плакати иза гласа (особито за мрцем) и нари цами, т.ј. говорити: јаој Божо (или како му буде име) моје грдне ране! јаој ко ће твога пуста коња јаши? јаој ко ће твоје аљине носити? јаој ко ће твоје оружје пасами и т. Д. einen Zooten bemeinen, plango. Мати за сином и сестра за Братом тужи кашто по двије и по три године; кад је сама код ку. ће, или кад изиђе куд у поље, а она тужи и нариче као да прева Доста пупа би суза из камена у Дарила, како жалостиво мати на. риче за сином, или сестра за бра том. У садашње вријеме срамота је жени тужити за мужем, а још већа испрошеној ђевојци за момком; али се у пјесмама пјева да су и жене тужиле за мужевима и ђевојке за момцима, н. п. "Пуче пушка из кола другога „Те удари у колу Дамљана. „Дамљан паде, а љуба допаде: „Мој Дамљане, моје јарко сунце! „Ајепо ти ме бјеше обасјало! "Ал' ми брже за горицу зађе „Марка жали и отац и мајка, „А Андрију ни отац ни мајка, „Него једна из села девојка, „Жалила га, па је говорила: „Јаој Андро моје чисто злато „Ако би ще у рукаве везла, „Рукав ће се одма издераіи, „Па ђе твоје име погинути; Ако би ме у песму певала, ,,Песма иде од уста до уста, "На ће доћи у погана уста; „Ако би те у књигу писала, ,, Књига иде од руке до руке, "Па ће доћи у погане руке „Боже мили чуда великога! "Ко л' је ово кога ожално? "Ил' је мајка јединога сина ? "Ил сестрица брата, рођенога? „Ил' је снаа ручнога ђевера? "Ил ђевојка првог заручника? Тужити, тужим, v. impf, кога, gen (vor Gericht), accuso. Тужитисе, имсе, . г. impf. коме, на кога, fih betiagen, Elagen, conqueror. Tyжава, f. die Wehrlage, ululatus: *стоји тужњава. Тузла*, f. 1) дaš gefottene Salk, sal excocturn ex aqua salifera. 2) (доња и горња) Патеn einer Stadt in Bog nien, wo so eine Siederen besteht, nomen oppidi. Тузланин, човек из ТузА ле. Тузлански, ка, ко, von Тузла Dd |