Page images
PDF
EPUB

јер су

и оставе.

BỒKMHPA, f. Frauenname, nomen feminae. узму врана ждријепца без биљеге, па вӯКоВА МЁТА, f. знаци од зида без креча и одведу на гробље и преводе преко гробо

земље, који је ишао од Бијеле горе (више ва у којима се боје да није вукодлак: јер Грахова — преко Цуцa, Kчевске планине, кажу да такови ждријебац не ће, нити поврх Пљешиваца, преко Острога, плани- смије, пријећи преко вукодлака. Ако се о не Бјелопавлићске и Мораче доње) до куч- ком увјере и догоди се да га ископавају, кога Кома. Од једнога краја до другога онда се скупе сви сељаци с глоговијем коове мeђе пријекнјем путем има око чети- љем (јер се он само глогова коца боји: ри дана хода; а кад би се ишло преко за то говоре кад га спомену у кући: „на гудура и литица поред ње, било би мно- путу му броћ и глогово трње» го више. Од онога по којега се имену и бротњаци покривени глоговим трњем — ), ова међа зове, ништа се више у народу па раскопају гроб, и ако у њему нађу "чоданас не чује, осим што гдјекоји додају: вјека да се није распао, а они га избоду међа Вука магнищога; него се припо- онијем кољем, па га баце на ватру те изговиједа да је она овако постала: Била три ри. Кажу да таковога вукодлака нађу у брата и једна сестра, па сваки од браће гробу а он се угојно, надуо и поцрвењео хтио сестру да узме за се, и не могући се од људске крви („црвен као вампир”). Byу томе између себе друкчије погодити кодлак долазн кашто и својој жени (а осоуговоре: један да ареаutује планине, бито ако му је лијепа и млада) те става други да гради цркву на Дуке, а трећи с њоме; и кажу да оно дијете нема костида саставља ријеку Цијевну с Морачом, ју које се роди с вукодлаком. А у вријеме па који свој посао најприје сврши, онај глади често га привиђају око воденица, да је узме. Трећи брат сврши свој посао око амбара житнијех и око чардака и конајприје и узме сестру за се, од првога шева кукурузнијех. Кажу да све нде са остане ова међа мало недовршена, а од својијем покровом преко рамена. Он се другога у Бјелопавлићском пољу камење, може провући и кроз најмању рупицу, за које је вађено у Винићcкoме хуму, па гдје то не помаже од њега врата затворати стигне глас оне који су га вукли да је као ни од вјештица. cf. вједогоња. Цијевна с Морачом састављена, ондје га вЎКоДРАЖ, f. вода у нахији Ваљевској, која

утјече у Саву код села Ушћа. Вуковар, Вуковара, m. Otast in Birmien, по-вукӧДРЖИЦА, f. (у Паштр.) дрво на коме је men urbis.

врло често и ситно трње; по имену мнвуковіРАЦ, рца, m. Siner pon Вуковар. сли се да вук крозаю не би могао проћн, вуковАРСкӣ, кa, кo, pon Вуковар.

него да би га задржало ; и заиста је вӯКОВАЦ, Вуковца, т. 1) Inhänger eines Вук, доста тешко крозањићи, јер

ово трње аѕѕееlа той Вук. 2) (у Боци) 2rt Overte није све на једну страну обрнуто, већ неко die man für die besten hält, gladii genus op- напријед неко натрат, неко упријеко, и timum: Мач вуковац, чарак Ђурковац и тако кад би човјек повукао, с једнога се сабља димишкиња (ваља);

свлачи, а на друго навлачи. Вукодржица обедрици два мача вуковца

се сади по међи мјесто ограде. 2rt Dorn: и да имаш два мача вуковца

strauch, sentis genus. BỒKOBOJE, m. Mannsname, nomen viri. BịKOJE, m. Mannsname, nomen viri. Вукодлак, т. вампир, беr Затруt, vampyrus, вуКОЈЕДИНА, f. Ser 23olfbip, admorsum luрi:

(das Vulcolacsae im Adelung a. v. Vampyr). (приповиједају) кад жена трудна једе меса Вукодлак се зове човјек у кога (по при- од овце, или од козе, коју је вук јео, онповијеткама народнијем) послије смртн 40 да по њезином дјетету, кад се роди, изндана уђе некакав ђаволски дух, и оживи ђу некакве ране, које се зову вукоједина. га (повампири се). По том вукодлак из- Вукоједина се кади намечетом и тијем се лази ноћу из гроба и дави људе по кућа- лијечи. ма и пије крв њихову. Поштен се човјек | ВӯКОЛА, m. ЭЛаппвпате, nomen viri. не може повампирити, већ ако да преко (ВУКОМАН, m. ЭЛаппвпате, nomen viri. њега мртва прелети каква тица, нли дру- ByKдСАВ, m. Rann#пате, поmеn viri. то какво живинче пријеђе: за то свагда вЎKoCABA, f. Srauennaтe, nomen feminae. чувају мрца да преко њега што не прије. ВӯКОТА, Mannsname, nomen viri. ђе. Вукодлаци се највише појављују зими вЎКотики, т. pl. ef. сјекутићи (само у оној (од Божића тамо до Спасова дне). Како загонецн). почну људи много умирати по селу, онда

ВУКСАН,

n. Mannsname, nomen viri. почну говорити да је вукодлак у гробљу вӯКЦІА, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. (а гдјекоји почну казивати да су га гдје вЎЛЕ, m. ЭЛаппвпате, поmеn viгi. ноћу видјели с покровом на рамену), и вЎЛЕТА, m. этаппӧпате, поmеn viгi. стану погађати ко се повампирно. Кашто вЎлин, m. Этаппӧпате, поmеn viri.

[ocr errors]

cadi genus.

Климен.

вЎНА, f. Sіе 23ole, lana: снјено као вуна (т. вЎЧАд Ғ. (coll.) junge 23&lfe, pulli luрi: ј. лијепо и меко).

Све момчади ка” мрке вучади ВУНАРА, f. гдје се вуна пере и пребира, вЎЧАН, m. Лаппвпате, поmеn viri. die Wollfabrik, lanaria.

ВӯЧАЦ, чца, m. der Brand, gangraena : 110вЎНАТ, а, о, wolis, lanosus : вунаща овца. дишао вучац. cf. учац. BЎНЕН, а, о, wolen, laneus: У Бога су вуне- вЎЧЕво, п.:

не ноге, а гвоздене руке (т. і. не чује Од Крнова, до малог Вучевасе кад долазн, али се добро осјећа кад вЎЧЕН, т. ЭЛапngname nomen viri. удари).

ВУЧЕЊЕ, n. Bag @bleppen, Sieben, trасtіо (?). вЎниця, f. 1) dim. E. вуна, 2) вунени конци, вЎЧЕТА, m. эRahngname, nomen viri.

Wollzwirn, filum laneum duplicatum. вЎЧЕТИНА, f. 1) вучја кожа, bie 23olfsbaut, pelВӱнко, т. ЭЛаппвпате, поmеn yiri.

lis lupi. 2) капа од вучје коже, eine ЭЛüge ВӯНТА, f. (у војв.) vide Фунта (mit аlen 26- von Wolfsbaut, galerus e pelle lupi: leitungen)

А на главу капу вучешину ВунтошиЦА (струка), f. 2Гrt струка :

BY YHJA", f. ein aufrechtstehendes Faß, Wanne, Преметнуше струке вуншошице ву нЦУт, т. (у војв.) Ver punogfott (@fterr. | BЎЧйJЦА, f. dim. р. вучија. Hundsfutt), nebulo.

Вучи-КАПА, f. вучја капа, эRuse pon 28olfpeli, ВУНЦУТАРИЈА, f. (у војв.) бie punosfütterei, res galerus e pelle lupi: scelesta.

Пак накриве вучи-каше ВУРДЁЊАТн, љам v. impf. у заговеци, cf. вӱчинА, f. 1) Die 28olfsbaut, pellis lapi. 2) augm.

р. Вук. 3) Rannaтe, nomen viri. ВУРУНА (вуруна), f. vіdе пећ.

вучитРН, m. варош у Косову код воде Ситнице: ВУРУНИЦА (вуруннца), f. dim. , вуруна.

од Звечана те до ВучишрнаВУРУНски, кa, кo, н. п. лончић, Ofen-, for- и бијела града Вучитрна nacalis.

ВУчитPHски, кa, кo, pon Вучитрн. ВУРУ НИЈА“, т. 5) Веr fептафеr fоrnacarius. ВУчит, m. 1) сав Зинде рет 23olf, pullus lupi:, “1

1das Junge vom 2) der Bäcker, pistor.

Наврани се вујо с вучићима ВУ ПАЛИЦА, f.

2) Mannsname, nomen viri. 3) (y Pachy) Вӱти, вучём, v. impf. sieben, fleppen, traho. vidе бак. Вули CE, вучём се, v. г. impf: 1) jih sieben, вЎЧИЦА, f. 1) bie 23&lfin, lupa. 2) Хraцептате, trahi :

nomen feminae. Вуку му се за ногама врвце

вЎЧJAli, m. Брдо у Велебиту. Приповнједа 2) schleichen, serpere:

се да је у Вучјаку погинуо Смиљанић Већ се вуче од јеле до jеле

Илија: заробивши у У дбини некаку Тур2) вуци се одатле, pate i pоп баппеп, ску дјевојку, и доведавши је донде, ондје appage; вуци се кући.

сједне да се одмори, па га Турска поВУЦНБАТИНА, f. 3) беr mit бет Фtote berum- тјера сустигне нубије.

spaziert, otiosus cum baculo. 2) der offenbar By Jü, yjâ, ujê, Wolfs-, lupinus. Sträfliche, baculo dignus, quem sequitur ba- BÝYKE,

adv. wie ein Wolf, more lupino : culus expectans illum qui verberet.

Вӯчки,
ВУЦйњАЊЕ, n. Pag Oblеіфеп, incessus occultus. Он је гору прегазно мучке,
ВУЦйЊАТИ СЕ, њам се, v. г. impf. (у Ц. г.) А поље је прекасао вучке -

(als dim. v. byħu ce) sich schleichen, clam in- BịYKO, m. Mannsname, nomen viri.
cedere.

вушкИЈА, f. коњска мокраћа, Рferpe:urin, вуцињЕ, n. некако мјесто у јужном приморју.

urina equi. BịYA, m. (ct.) Mannsname, nomen viri : ВУШТА, f. vіdе ушта. Шенлук чини Вуча Џенерале

BШЕНИЦА, f. (у Херц.) vidе шеница.

| ;} adv.

Г

сен

TA, 1) ibn, eum, 2) es, id (im accus.) 3) pleona

jtifф: Тешко сн га мени! Није ми га он-
дје само један човјек; није ми га она јед-
на ; шта га је оваца; зло ға!
Чарне очи вн га не гледале -

Жље га сјеле трн Српске војводе —
ТАБЕЛА, f. 3) као кнежнна у Почитељском ка-

днлуку. У Габелн се у некаком језеру хвата многа јегуља, која се суха ау је

н сирова разносн по свој Херцеговини и Босни и Србији. 2) у Рисну чаршнja, ein Marktplat, forum: Другу војску морем оправно, Да сизвезе Рисну на Габелу

гавін, m. У манастиру Троноши, у Јадру, гагА, m. (у Сријему ну Бачк.) Циганско име,

био је с десне стране код двери намоло- ein Zigeuner - Name, nomen zingarum.. ван го старац, којега су гује опасале, те га ГАГАЛИЦА, f. у пјесми ваља да је мјесто врана кољу и пију му сисе. Као што обично ро- (од гакаши): дитељи различне иконе по црквама и по На бокору тнца гагалица намастирима дјеци тумаче, тако је и мени | АГРИЦА, f. 5) ein 28urm, bеr ungegdebte päute мој отац казивао да се онај старац звао frießt, tineae genus. 2) Schimpfwort für einen Богаши Гаван, и да је поред свега пре- Geizhals, convicium in hominem avarum. великога богаства био врло тврд и неми- ГАГРИЧАВ, а, о, н. п. кожа, wurmftiфiя, роп лостив, па га за то Бог онако осудио. (и Würmern gerfressen, exesus a tineis. ово се доста слаже с онијем што се о|ГАГУЛА, f. (у Сријему) некака црна водена Гавану пјева и приповиједа по западнијем Thia, Art Wasservogel, avis aquaticae genus. крајевима народа нашега). Кад сам 1846 |ГАД, m. Ser Stel, nаuѕеа. године (готово послије четрдесет година) ГАДАН, дна, дно, еfеlbaft, crеаnѕ fаѕtidium. био у Троноши и отишао у цркву, одмах ГАДАР, гадара, m. (понајвише у пјесмама) сабсам очима тражио Богатога Гавана, али ља што се носи под коланом, 2Гrt ©dbel, њега ондје више нема, него као што је gladii genus, cf. гадара, гадарија: црква за времена Карађорђијева арана А гадаре с обадвије стране — и паљена, на његовом мјесту нcписан не- ГАДАРА, f. vіdе гадар. какав светац.

Ако нијесам Гаван, ни- ГАДАРИЈА, f. (у Ц. г.) vide гадара: јесам ни сиромах. ef. Гаваново језеро. А о бедри дугa гадарија гАваново ЈЁЗЕРО, п. Тако се у Лици зове Заlа: гідити, дим, v. impf. etelbaft maфen, pereteln,

ton Oее у Мацарској. Онамо се приповије- fastidium creo alicui alicujus rei. да да су, мјесто два анђела, Христос и гадити CE, дим-ce, v. г. impf. Stel baben, fasсвети Петар дошли пред дворе Гаванове. tidio: ја се гадим на то; нешто ми се Кад је слуга казао да би им дао јагње гади. али је у планини у овцама, они му рекли: гадЉАЊЕ, p. Sas Dubeljatpfeifen, musica utri„Ако ти је на срцу помишљење као што

culi. је говорење, сад ће јагње ту битн.” и угадљАР, гадљара, т. бer Ducelfасtpfeifer, utriтај се мах јагње ондје обри. — Пошто cularius. они рекну слузи да бјежи оданде у пла- ГАДљАРЕВ, нину. Ударе муње и громови, те дворе гаджаров, а, о, be8 Диреlfаtpfeifers, utricularii. Гаванове сажеѓу н, ондје постане језеро, гадЉАРСкӣ, кa, кo, Supeifаtpfeiferifф, utriculaу коме, веле, да и сад пијетли поју и зво- riorum. на звоне. cf. Гаван, Балатин, Балатино гадЊАти, љам, v. impf. Den Dubeljad jpielen, језеро. .

sonare, utriculo. TABĒ3, m. die Wallwurz, symphytum officinale FAAbR;} f. pl. der Dudelsack, utriculus musicus.

Linn. Жиле од црнога гавеза кухане угадљи, у млнјеку привија народ кад хоће да се што гадљив, а, о, еtel-, fastidiosus : није гадљив. срасте, и говори се да ова трава такову гаЪАЊЕ, n. Sa8 3ielen, cоllіnеаtiо. силу има да б% два прста кад би се четр- гаЪATи, гађам, v. impf. (у IIумад.) зielen, десет дана овако њоме завијала, прира- collineo : Бе очи гађају ту и памет. сла један за други.

ГАТЕЊЕ, п. 1). За 2nefeln, taedium. 2) Sa8 23er-. ГАВРА, m. (ист.) vide Гавро.

ekeln, taedii creatio. ГАВРАН, m. Der Xabe, corvus. У. народнијем гажЁЊЕ, п. 1) дав 28aten, vadatio. 2) бав 23e.

) das das Beпјесмама гаврани највише носе жалосне treten, calcatio. књиге и гласове обојевима, и за то се газ, т. 1) vidе брод 1. 2) стала вода на газомноге пјесме почињу:

ве, т. ј. опала те се може газити : Полећела два врана гаврана

Тара вода стала на газове FÀBPÂHOB, a, 0, des Raben, corvi.

газдА, m. 1) vidе домаћин. 2) ein reiber ЭЛапп, ГАВРАЊЕ, п. игра у којој један баци свој штап dives, cf. господар, богатуң. 3) за времена

у висину а други га својим штапом погађа, Турскога тако су у Србији звали свињске Art Hirtenspiels, ludi genus.

трговце са села (јер су господари бнли ГАВРАТИ СЕ, гаврам се, у. г. imрt. (у Бачкој) само Турци, а господин владике и архиeine Art Hirtenspiel, ludi genus.

мандрити), и то нм је име онамо остало TÀBPH.10, m. Gabriel, Gabriel :

још и до данас. Погледај му на рило, і

ГАзділук, m. Bas Bermögen (eines газда), faПа му реци Гаврило

cultates. ГАВРО, m. (јуж.) һур. р. Гаврило.

ГАЗДАРИЦА, f. vіdе домаћица. ГАвӯН, m, (у Дубр.) некака морска риба, 2rt газДАРИчин, а, о, беr газдарица gehöris, ths Seefisch, piscis quidam marinus.

газдарица.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

[ocr errors]

ГАЗДАШАг, газдашага, т. (у војв.) vidе газда- ГАЛАмА, f. (у Сријему) еіnе элеngе, turba : у лук:

њиховој је кући свагда ғалама. Код толика газдашага мога

ГАЛЕБ, т. (у ц, г.) бијела тица водена, колиНисам кадар ни девојке наћи.

KO ronyó, Urt Wasservogel, avis quaedam газдин, а, о, бет газда sebéris, той газда. aquatica. газдовіЊЕ, p. Bas Birthfфаftеn, cura rei fami- ГАЛЕБИНА, f. (у Имоск.) vidе балега. liaris, cf. кућење.

ГАЛИБА,

f. (у војв.) Иngelegenheit, molestia. газдовАти, дујем, v, impf. mirtbfфаftеn, eura-| ГАЛидва, ге rеm fаmіlіаrеm, cf. кућити.

* : 1

TÀAHJA, f. die Galeje (großes Seeschiff), navis. газдински, кa, кo, бе газдe sebérig, domino-ГАЛВАШ, галијаша, m. Der Офіѕtnet, nauta : rum, lautus.

У галији дван'ест галијаша ГАЗЕТА, f. (рі. gen. газета) ) eine tupferne галЙЦА, f. dim. p. галија.

ЭХünje, wppon 3 auf einen Pata geben, numi галйн, галйна, т. (у Сријему) коњ вран (гаgenus. 2) (у Рисну) по крајцаре, öfterreiфi: личaсш), vidе вранац. fides Halbkreujer-Stück.

галити, галим, v. impf. (у Сријему) vide .чезтази, vidе газија, слаже се с именима н. п.: нути. Кад му гази Рустан-беже дође

Галия, т. (у Ц. г.) vidе гавран: і, TÀƏHBAATO, m. komische Benennung eines gerin: Полећела два ғалића врана

gen Beamten, der sich wichtig macht, (q. d. Wa- TÂAHUA, f. der Vitriol, vitriolum. tekoth).

24. 17

ГАЛИЦАЊЕ, p, vidе чкакљање. газИЈА“, т. у Турака јунак (који је кауреку | ГАЛИЦАТи, цам (галичём), vidе чкакљати.

главу осјекао), ein рець . bei Sen Surfen, галичАСТ, а, о, fфwаri, ater, cf. вран. heros:

ГАлдвЕЛА, m. (у Грбљу), име овну, ein 2Bieber: Хај на ноге, крвава газиро

name, nomen arieti indi solitum. То су богме три газије царске

ГАлдвРАН, m. врана црна као гавран, eine ГАзимЙР, m. (у војв. по варощнма, од скора), schwarze Krähe, cornix atra.

englisches Halbtuch, Carimir, panni nobi- rá.OBA, m. ein schwarzer Ochs, bos ater..." lioris genus'

галоњин, а, о, беѕ fфwarzen Офfen, bоvіѕ аtrі. Маца носи сукњу од паргала,

Галош, m: црна пантљика што се уплеће у И мараму жута газимира

косу (у Србији), vidе уплетњак. ГАзити, зим, v. impf. )) wаtеп, vadare: ГАЛУН, m, vide, шерит. Опомињем се још из Тевојчица воду ғази,

дјетињства у некакој пјесми : Ноге јој се беле

Галун до галуна

cf. гамои. Воду гази, за њим брчка нема

гаЉЕЊЕ, n. vіdе чежњење. 2) trеtеn, calcare: Волиј сам да ми газиш ГАЊУХ, а, о, vide oблaпоран. по гробу но по трбуху; газнти купус, гамВАЊЕ, п. бав 28atfфеln, vacillans gradua. грожђе.

TÀMBATH, 6âm, v. impf. watscheln, ire vacillanti Гаип", учинити се гаии, реrfфwinken (wie ein gradu. Geist), evanesco.

ГАМЖЕЊЕ, n, vide гамизање. TÂJ, rája, m. der Hain, nemus.

ГамзиГРАД, m. у Црној ријеци зидине од стагіЈА, m. (ист.) vide Гајо.

рога града. Онуда се приповнједа да у овиГАЈДАШ, гајдаша, m, vide гадљар.

јем зидинама има много свакојакијех змија. ГАЈДЕ, f. pl. (у војв.) vide гадље.

ГАмзити, зим, vide гамизaти.
TÁJÊBE, n. das Pflegen, curatio, cultura. ГАмизАЊЕ, n. Sag #rieфen, reptatio.: 1
TÀJHH, m. Mannsname, nomen viri,

ГімнЗАти, мижём, v. impf frіефеп, геро. гаити, гајим, v. impf. pfile деп, сиго.

ГАНАЧ, ганча, т. (у Рисну) 1) бie &rale (Ves гало, т. (јуж.) hyp. b. Гаврило.

Adlers), unguis. 2) der Hacken (auf Schiffen), галски, ка, кӧ, н. п. дрозак, 2Bals (rojTel), harpago. cef. танца, канца. silvestris.

ТАНУти, гнём, vide yгaнути. TÁJTAH*, m. die Schnur, funiculus.

ГАНЦА, f. (у Ц. г.) vide канца. ГАЈТAНити, ним, v. impf. н. п, хаљину, Chu: гаЊАЊЕ; п. фав erfolgen, pеrsесutіо.

re annähen (ans Kleid), clavum adsuere vesti. TÄHATH, râbâu, v. impf. verfolgen, persequi, TÁJTAHÊHE, n. das Beschnüren, adsutio elavi. cf. гонити. ГАкА, f. дав Gefribe, cornicatio (2): стоји гака гаЊАТИ СЕ, гањам се, v. r. impf. јф perfolgen, врана.

persequi se invicem. ГАКАЊЕ, П. Bas Befrei per - Wribe, clamor | гіЊЕви, т. pl. (у Бачкој) Гањеви су од cornicis.

говеђе балеге, и праве се овако: накупи CÁKATH, râuêm, v. impf. Fräben (von der Krä- се доста говеђе балеген проспен се по гакНУти, гакнём, v. pf. be), corniеог. гумну, за тим поспе се слама, па : се онда ГАКУША, f. каже се врани, ein 23eifat für Sie натјерају коњи као кад се врше, те чоно Krähe, appositio cornicis.

угазе; пак

онда док је још влажна све

.

[ocr errors]
[ocr errors]

за

кога

оштријем гвожђем на гумну нсијече се као (ГАРОФЙљЕ, n. (у Боци) vidе каранфил: на дугачке даске, по том се опет исијече Једну софу црвен” гарофиња попријеко те се начине као ћеринчи ; ово ГАРУША, f. име овци, Офafäname, nomen ovi пошто се осуши, ложи се на ватру мјесто indi solitum. дрва.

TÁCHTH, râCÂM, v. impf. 1) löschen, restinguo : ГАовиЦА, f. некака мала риба, leucos adsper- гасити ватру, свијећу, жеђу. 2) гасити

sus Heckel.: Нема ни гаовице (кажу ри- буну, ftilen, ѕеdаге. 3) гасити угљевље: бари кад нема рибе).

кад се

мисли да је уречен, онда râp, f. 1) die rußige Farbe (Schmug), color му бајалица гаси угљевље, т. б. живо

fulіgіnеus. 2) пепео од сламе: 3) (у ц. г.) угљевље баца у неначету воду намјењујуоно што отпада од гвожђа : кад се кује, ћи на оне за које се мисли да су га урекли, der Hammerschlag, ferri ramenta.

па код чијега имена угљен потоне, за rÁPA, f. rußbraunes Schaf, ovis atra, fuliginosa. онога, се мисли да га је урекао; по том CAPAB, a, 0, rußig, fuliginosus.

болесник од оне воде у трипут : сркне и ГАРАВИЉЕ, pi. vіdе каравиље :

умије, се њоме. убрах киту гарави.ља

гасити CE, гасим се, у. г. impf. austüfфеп, ГАРАЧ, рча, т. планина :

extіnguor: гаси се свијећа, ватра. . . Пуче пушка од Гарча планине

ГАТ, м.) vidе јаз. 2) (у Барањи) vidе лагум 2. ГАРБйн, гарбина, т. (у Дубр.) некакав вјетар, гітАлица, f. т. б. књига у којој су којекакве

ein 2Bino, ventus quidam: Гарбин љути, приповијетке, или гатње, ein unterbaltung84 који до дна море мути.

buch, liber venustior (als Gegensag von Kir: TÀPTABE, ma das Krämpeln, carminatio. фenbu)). ГАРГАти, гам, v. impf. (у Дубр.) вуну, früm: гітАло, m. Der Sabelkans, fabulator.

peIn, carminare, cf. огребати, гаргашатн. гітаЊЕ, n, vidе врачање. ГАРГАЧА, f. Die &rämpel, carmen, cf. гвозденка, ІГАТАР, гaтaрa, m. vіdе врачар А. огребло, гаргаша:

ГАТАРА, f. vіdе врачара. ГАРГАША, f. (у Далм.) vide гаргача.

ГАТАРЕВ, а, о, vidе гатаров. ГАРГАШАЊЕ, п. vide гаргање.

КАТАРИНА, f. vіdе врачарина. ГАРГАШАти, шам, (у Далм.) vide гаргати. ГAТAРов, а, о, vidе врачаров. ГАРГУЗ, гаргўза, m, (у Шајк. бат.) пијаци гітАти, гатам, vidе врачати: Гашала баба

тако зову онога који не говори (као они) да није мраза, па освануо снијег до г...це ; лијево, него лево,

Стара баба у брабоњке ғаша: ГАРДА, f. заграда у Дунаву гдје се моруне Жив? мн синци све су гола г. на

хватају (од Пореча доље), ein Заипwеrf |ГАТАчки, кa, кo, von Гацко : , in der Donau füm Hausenfange, sepimentum Од широка поља Гашачкога capiendo husoni (Linn).

TÂTKA, f. das Gegenstück einer Begebenheit oder ГАРДУН, гардўна, m. (у Дубр.) carduus sativus. Handlung, res respondens: To je beroba ФАРЕВИНА, f. (augm. ?) vidе тар 1. 2.

гаика. ГАРЕвица, f. планина :

гатЊА, f. Erzählung, narratio. Кад дођоше горн Гаревици

TÀTHÀK, m. das Hosenband, fascia braccalis, SÅPÊhe, n. das Rubigmachen, denigratio.

cf. гаћник. ГАРИБ, гариба, m. (у Сарајеву).

| ГАТАН, гаћана, т. голуб у којега је перје ГАРИН, а, о, беѕ fфwarzen Oфаfев, оvіѕ аtrae. доље по ногама, као гаfe, gehof"te Saube, rÀPATH, pân, v. impf. 1) rußig machen, fuligine рим, )

der Federfuß, Latschtaube, columbus pedibus denigrare. 2) у пјесми:

pennatis. Гарила га мрка на усница

ГАЛАНКА, f. жена или дјевојка која носи machte ihn schwarz, nigrabat.

rake, ein gebos'tes Frauenzimmer, mulier CÀPÀDITE, n. die Brandstätte,

area domus de

caligata. flagratae, cf. огорелиште :

ГАЗАнчиЦА, f. dim, b, raћанка. - А ја кукам, сине, на гаришшу

TÀne, râÑâ, f. pl. 1) leinene lange Hosen, caligae ГАРНУти, нём, v. pf. vіdе ударнти:

lіntеае: Ако имаш гаfе, т.ј. ако си човјек, Кад то зачу Краљевићу Марко,

а нијеси жена, те смијеш; Колики сн (веи Гарну Шарца сјајном бакрачлијом мики), а гађанемаш, т. б. матор си човјек, ГАРДв, гардва, m: ein fфwаrgеr рunt, canis аtеr. а немаш памети. Дјеца по селима обично TAPÒB.DEB, a, o, des rußfarbenen Hundes, canis не облаче гаћа до 6 до 7 година (док их fuliginosi.

не могу - сами дријешитн и свезати), па ГАРОФан, гарофана, m, (у прим.) vidе каран- кад их обуку, више их не остављају. Често

људи по том рачуне године кад је који Поврх поља рана гарофана

гаће обукао,

н. п. кад је то и то било, ја 1 Не лети ми уз прозоре,

још нијесам био гаћа обукао, или: тек Не ломи ми гарофане

сам био гаће обукао. 2) (у Хрв., Далм.,

[ocr errors]
« PreviousContinue »