Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

„Овде нама кажу „Старога властеља Влат, m. vide клас. Влашак, шка, т. һур. . влат. Влашање, n. vide класање. Влатати, ам, vide класами. Влашко, т. Тапивнате, nomen viri. Влаћ, т. Таппвпаme, nomen viri. Bлake, n. (coll.) die Aehren, aristae. Влачење, n. 1) das Eggen, occatio. 2) das Hecheln, pectinatio. Влачити, им, v. impf. 1) орање (п. ј. Дрљати), едден, оссо. 2) куђељу или лан (ш. ј. гребенати), ефеп, рес

tino.

Влашац, шца, m. eine let laus, porri genus.

Влаше, шета, п. ber junge Вла, рег

vlachus.

Влашење, п. дав Balamifiren, mutatio in valachum.

Влашик, m. vide влашац.
Влашина, f. augm. . Вла.
Влашиши, им, v. impf. fum Baladhen
machen, facio esse valachum.
Влашишисе, имсе, v. r. impf. i um
Walachen machen, facere se valachum.
Влашићи, m. pl. дав Siebengertien,
plejades.

Влашка, f. діе Balahen, Valachia.
Влашки, ка, ко, 1) walahi, alachi-
cus. 2) adv. walachisch, valachice, cf.
Вла 2.

Влашко, т. Тапивнатe, nomen viri. Влинта, f. bie line, flinta (telum majus):

„Пуне влинше у плећ окренули В6, вола, т. ber Dhe, bos, Вода, f. дав Baffer, aqua.

[ocr errors]

Водање, п. даš Serumführen, 3. 28. дев Pferdes, circumductio.

Водаши, ам, v. impf. н. п. коња, füren, circumduco.

Водатисе, амсе, v. r. impf. mit jemanb Hand in hand spazieren gehen, deambulo cum aliquo.

Воден, на, но, н. п. крушка, јабука, вино, mäfferig, aquosus.

Водена неђеља, f. bіе erfte Вофе паф Ostern, die weiße Woche, hebdomas prima a paschate.

Водени, на, но, н. п. кос, суд, тиква, Wasser, aquaticus.

Воденица, f. bie Baffermüßle, mola aquaria. По двапут се у воденици говори. Виче као да је у воденици грађен.

Воденичар, m. ber Rühler, molitor. Воденичарев, ва, во, vide воденичаров.

Воденичарка, f. діе Dìülerin, molae domina; molitoris uxor.

Боденичаров, ва, во, дев Тüblers, molitoris.

Воденичица, f. dim. 9. воденица. Воденичиште, n. ber Drt mo eine Mühle gestanden, locus ubi mola fuit. Воденични, на, но, н. п. камен,коAO, Mühlstein, - rad, molaris. Водијер, т. (Ерц.) дав Befäß, morin der Heumacher sein Weßgeräthe ben sich fragt, vas foenisecae.

Водир, m. (Рес. и Срем.) vide води. дер. Водити, им, v. impf. 1) führen, duco, 2) läufig fenn (von ber Ruh), ruit in

Venerem.

Водица, f. 1) dim. you вода. 2) Beih. maer, aqua lustralis. Водичар, m. ber Beihwafferträger, camillus (?). Зашао од куће до куће као водичар. Кад водичар оноје Спаси Господи, и покропи воДицом по кући, онда обично рече: „Штоје попово да је готово: ча„нак граа и повјесма два, удо меса и чанак ораа и пару на кост.“ Водњика, f. Buffer bašim Winter über Soapfel genden und fo angefäuert getrunken wird, aqua acida. Водоноша, m. дег aferträger, aqua

tor.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Војводовати, дујем, v. impf. Војтод fern, sum vojvoda.

Војводски, ка, ко, 1) generalmäßig, ducum. 2) adv. wie ein General, ducis more.

Војводство. n. bie übе eines Вој= woden, yojvodatus.

Војвођење, п. даš Srnennen zum Вој
woden, vojevodae appellatio.
Bojapar, m. Mannsname, nomen viri.
Bojeɛâшe, n. das Kriegen, belligeratio.
Војевами, војујем, v. impf. Eriegen,
bellare.

Војевода, т. vide војвода.
Војник, m. der Krieger, miles.
Војница, f. деr Krieg, bie Kriegszeit,
belli tempus.

Војница, f. варош у Босни. Војнички, ка, ко, воп Војница.

Војнички, ка, ко, 1) folðati, militaris. 2) adv. foldatisch, more militari. Војно, m. (сп.) муж, Зетаh, maritus: „Како не ћу бледа бити! „Војно ми је пијаница-. Војнов, ва, во, (ст.) девета 18, mariti : „Веселисе војнова мајко-. Војска, f. bаѕ Ariegsheer, exercitus. Војта, eine Wrt Kartenfpiel, Војштина, f. augm. 9. војска. Војштити, им, v. impf, на кога, Frie= aen, belligero.

Војшћење, п. дав Æriegen, bellige

ratio.

Воко, m. (pl. воци) һур. . во, особито кад вабе теоце: пос воко пос! ма воко ма!

Волашисе, лалисе, v. f. pf. m. і. штапови, im Spiele гаврашисе.

Волаш, т. Дfеnnаmе, nomen bovi indi solitum.

В'лети, лим, (Рес.) vide вољепти. Волити, им, (Срем.) vide вољети. Воловодница, f. волови, што иду за кравом, кад води крава, діє сере der läufigen Kuh, vaccae proci. Воловски, ка, ко, 1) н. п.месо, оф. fen Fleisch, caro bubula, 2) adv. auf Ochsen Art, boum more. Воловски језик, m. bie

anchusa officinalis Linn. Воловско око, n.

fenjunge,

das Ochsenauge, chrysanthemum leucanthemum Linn. Волујара, f. некаква звијезда, коју ратари познају, и кад она изиђе онда већ иду тражити волове. Волујарка, f. 1) eine Urt Zrauben,uvag geuns. 2) vide Волујара.

Волујска, на, ко, vide воловски. Воља, f. 1) ber Wille, voluntas. Од воље му (је, или стоји) као шокцу пост. 2) гуша у кокоши или у приue, der Kropf der Henne, des Vogels, guttur.

Вољан, љна, но, 1) frey, вољан си, bu fannit es thun, per te stat. s) gus ter Laune, guter Dinge, laetus : „Вољан буди царе господине!Вољана Боже! (verwunderno) guter Bott, bone Deus!

Вољети, лим, v. impf. (Ерц.) Небес wollen,

malo.

Вољица, f. dim. . воља.
Воринта, f. ber Bulben, florenus.
Воршпан, m. vide вошпан.

В сак, ска, т. дав Ваф, cera, Вшање, п. дав Marren, ductatio. Вощащи, ам, v. impf. кога, narren, bey der Nase herumführen, ducto. Вотњак, т. 1) ber Doftgarten, pomarium. 2) село у Рађевини (близу Лознице). 3) зидине од намастира (у селу Вотњаку, на лијевом бријегу ријеке Штире), cf. затроношиши. Вошњачић, m. dim, . вотњак. Bokap, m. 1) der Obstliebhaber, amans pomorum. 1) der Obsthändler, Debits ler, qui poma venditat.

Боће, п. дав бій, рота. У своје
воће кад ко оће.
Вokna, f. der Obstbaum, pomus.
В књік, m vide вотњак.

Воци, р. у. воко:

,,Отисни потисни,
,,Воци ми корисни.

Boy! interj. Laut, um ein Eind dovon
zu jagen, sonus abigendi bovem.
Вочић, m. dim. у. во.
Воке! vide воч.

Вошпан, т. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) ann, equi vehiculares.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Врапчје сјеме, п. Hame ciner Pflanze,. plantae genus.

per.

Врапчій (вропчји), чја, чје, деп
lingen geborig, passerinus.
Врапчій нокти, m. pl. Патe ciner
Pflanze, plantae genus.

Врас, m. (у Сријему, у Бачк. и у han.) die Fraiß (österr. die pac), epilepsia.

Bpam, m. der Hals, collum,

Врата, n. pl. 1) bie Zhüce, fores. 2) das Thor, porta:

„Граду врата рано затворајтеВратаоца, п. pl. dim. . врапа. Bpamap, m. der Thorwärter, janitor. Вратарев, ва, во, дев зросwärtes, Вратаров, ва, во, janitoris. Враташца, п. pl. vide вратаоца. Вратило, п. Der Barnbaum, jugum tentorium. Вратила су два : предње (или шупље) И стражње; стражњем је навијена пређа, а на предње се навија платно. Врашина, f. augm. У. Брат.

на

[blocks in formation]

Вратић, m. dim. . врат.
Врашич, m. vide повратич.
Врашна, f. намастир у крајини Не-
готинској.

Врашни, на, но, н, п, косі, жиле,
Hals, colli.

Вратнице, f. pl. врата од прућа исплетена, или од дрвета начињена, дав Batterthor, porta clathra. ta. Вратнице понајвише стоје на путу, и затворајусе да не иде марва у поље; или на тору. ВpamoлOM, m. (Scheltwort) du Hals. brecher, andax.

Вратоломије, m. Bartholomäus, Ваг

tholomaeus.

[blocks in formation]

Врачање, п. 1) дав Заßrfagen, divinatio. 2) das Heren, incantatio. Врачар, m. 1) vide вран. 2) bie Umge gend von Belgrad, die zwar пove heißt, aber hügelig ist:

"Док ми гледа крњо на Земуна, „А Маргета на Врачар на пољеEpaчapa, f. ramapa, i) die Wahrsas gerin, divina. 2) die Here, Bauberin,

maga.

Врачарев, ва, во, vide врачаров. Врачарина, f. bie Bahifagergebür, quod divino datur.

Врачаров, ва, во, beš Bahrfagers, Herenmeisters, divini; magi. Брачати, ам, v. impf. 1) waђefager, Врачев, ва, во, divinare. 2) heren, incanto. Врачи, m. pl. bie heil. 'lerste (Roêmaš vide врачаров. und Damian), medici (Cosmas et Damianus).

Вращки, ка, ко, 1) tufli, diabolir cus. 2) adv. teuflisch, diabolice.

Eрámиmи,им, v. pf. 1) umkehren machen, Bóba, f. die Weide, (Baum), salix. To

је на врби свирала (0. i. nichts). Кад
врба грожђем роди (піе).
Врбас, m. 1) вода у Босни. 2) село
у Бачкој.

Врбица, f. dim. 9. врба.
Врбљак, т. дiе iденеденò, дав
Weidengebüsch, salictum.
Врбов, Ба, во,

Beiben=, 3. B. Laub,
salicis. Поуздашисе у кога, као у
врбов клин.
Врбовати, бујем, v. pf. u. impf. (у Сри-
јему, у Бачк. и у Бан.) merben (zum
Kriegsvienfte), perducere (ad militiam).
Врбоватисе, бујемсе, v. г. pf. fi an=

werben lajjen, do me (ad militiam). Врбовина, f. Beibenholy, lignum salignum.

Врбовка, г. Веrbung, comparatio (de-
lectus) militum.

Врбonŷn, m. die Zeit, da die Weide aus-
schlägt (mit satyrischen Nebenbegrif),
tempus quo salix frondescit.'
Вовети, вим (Рес.) vide
Вовити, вим (Срем.)
Врвљење, п. das Gedränge von hin-
strömnenden Menschen, turba properan-
tium.

вовљети.

Врвљети, вим, v. impf. (Ерц.) wohin
strömen (von Menschen, confluo.
Boena, f. die Schnur, funiculus:
„Вуку му се за ногама врвце
Врг, т. крбањ, ein

[blocks in formation]

Вретенара, f. н. п. мјерица, котаpuna, der Korb, worin die voll anges sponnenen Spulen gethan werden, sporta fusis plenis adservandis. Вретенарев, ва, во, bes Spulтафьев, Временаров, ва, во, fistularii. Времено, п. 1) bie Spule, fistula ne

toria. 2) врешено у кола воденичноra, die Achse am Mühlrade, axis. Временце цета, n. dim. . вретено. Вреши, врим, v. impf. Педен, sestuo. 2) ври тамо нешто, eš ift ein Getefe, Zumult, tumultuantur. Врећа, f. ber Saf, saccus. höpfgefäß von Врећетина, f. augm, v. врећа. Врећица, f. dim. . века Врећурина, f. vide врећешина. Врзино коло, п. Србљи приповиједају, да неки ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њи 12 мора бити) на возино коло (да доврше са свим и да се закуну? А ђе је то Ерзино коло? и шта је? Бог би га знао.), и онђе некакву особиту књигу чатећи нестане једнога између њи дванаест (однесу га ђаБОЛИ или виле), но они не могу познати кога је нестало. (Taj je био и на врзину колу L говорисе за човека који је млого учио -).

Kürbis, haustrum e cucurbita, Вргнути, нем, vide врћи. Вогорац, рца m. Start in Dalmatien: "Ти отиди ка Вргор у граду, „Те сабежи Шарића Асана Брдање, п. даš usmeihen, declinatio. Водами, ам, v. impf. auszuweichen suchen, declinare.

[ocr errors]

Врдник, m. 1) село у фрушкој гори.
2) намастир код тог села (тај се
намастир зове и Раваница). Врд-
ничанин, човек из Врдника. В р д-
нички, ка, ко, von Врдник. Врд-
ничка кула, старе зидине на
брду више Врдника.

Врднуши, нем, v .pf. ausweichen, declino.
Вребање, п. даš gauern, insidiae.
Вребати, ам, v. impf. lauern, insidior.
Врева, f. ber Zumult. tumultus.
Вредам, дна, но, (Рес. и Срем.) vide
Бриједан.

Вредити, им, (Рес. и Срем.) vide
вриједити.

Вредноћа, f. ber Berth, bie Bürbigteit, dignitas.

Бређање, п. (Рес. и Срем.) vide вријеђање.

Вређати, ам, (Рес, и Срем.) vide вријеђати.

Ва, f. (Рес. и Срем.) vide вријежа.

Такови ђаци послије зовусе Грабанцијаши, и иду са ђаволима и са Билама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпани (какав је издрпан) као грабанцијаш). Вријећи, вршем, v. impf. (Ерц.) е. treide austreten (mit Pferde), tero fru

[blocks in formation]
« PreviousContinue »