Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][subsumed][merged small][ocr errors]

гдје стоји кремен. vide (чељу с ка 1) чељусти, чељуске. Вука, f. išlub bei Bуковар. Вукадин, m. Narušilame, nomen viri. Вукајло, m. Slamnštame, nomen viri. Вукал, m. Slunnštame, nomen viri. Вукаљ, m. Ulaunšmane, nomen viri. Вукан, m. launšmante, momen viri. Вукана, f. јуrauermante, momen feminae. Вукановац, Вукановца, m. поток у Тршићу. Вукас, m. )launšmane, nomen viri. Вукац, кца, m. Narušilame, momen viri. Вукач, Вукача, m. )lann&name, nomen viri. Вукашин, m. Slamnšmante, momen viri. Вукеља, m. )launšmante, momen viri. Вукић, m. Slamnéname, nomen viri. Вукман, m. Narutěname, momen viri. Вукмиљ, m. Slamnéname, nomen viri. Вукмир, m. Narutěname, nomen viri. Вукмира, f. išrauenname, nomen feminae. Вукова Међа, f. знаци од зида без креча и земље, који је ишао од Бијеле горе (више Грахова — преко Цуца, Кчевске планине, поврх Пљешиваца, преко Острога, планине Бјелопавлићске и Мораче доње) до Кучкога Кома. Од једнога краја до другога ове међе пријекијем путем има око четири дана хода; а кад би се ишло преко гудура и литица поред ње, било би много више. Од онога по којега се имену ова међа зове, ништа се више у народу данас не чује, осим што гдјекojи додају: међа Вука махнитога; него се приповиједа да је она овако постала: Била три брата и једна сестра, па сваки од браће хтио сестру да узме за се, и не могући се у томе између себе друкчије погодити, уговоре: један да презиђује планине, други да гради цркву на Дуке, а трећи да саставља ријеку Ц и је вну с Морачом, па који свој посао најприје сврши, онај да је узме. Трећи брат сврши свој посао најприје и узме сестру за се, од првога остане ова међа мало недовршена, а од другога у Бјелопавлићском пољу камење, које је вађено у Винићскоме хуму, па гдје стигне глас оне који су га вукли да је Цијевна с Морачом састављена, ондје га и оставе. Вуковар, Вуковара, m. etabt in eirmien, nomen urbis. Вуковарац, рца, m. (Simer pon Bуковар. вуковарски, ка, ко, роп Вуковар. Вуковац, Вуковца, m. 1) Slubanger eineš Вук, assecla zод Вук. — 2) (вуковац) (у Боци) *(rt edimperte bie man für bie beften balt, gladii genus optimum : Мач вуковац, чарак ђурковац и сабља д и миш к и ња (ваља); О бедрици два мача вуковца — И да имаш два мача вуковца — Вуковоје, m. Slamnéname, momen viri. вукодлак, m. вампир, ber Sampur, vampyrus (baš Vulcolacsae im Sibelung a. v. Sampur) (сf.

вампир, тенац (тењац)). Вукодлак се зове човјек у кога (по приповијеткама народнијем) послије смрти 40 дана уђе некакав ђаволски дух, и оживи га (повампири се). По том вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову. Поштен се човјек не може повампирити, већ ако да преко њега мртва прелети каква тица, или друго какво живинче пријеђе: за то свагда чувају мрца да преко њега што не пријеђе. Вукодлаци се највише појављују зими (од Божића тако до Спасова дне). Како почну људи много умирали по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а гдјекоји почну казивати да су га гдје ноћу видјели с покровом на рамену), и стану погађати ко се повамширио. Кашто узму врана ждријепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова у којима се боје да није вукодлак: јер кажу да такови ждријебац не ће, нити смије, пријећи преко вукодлака. Ако се о ком увјере и догоди се да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глоговијем кољем (јер се он само глогова коца боји: за то говоре кад га спомену у кући: „на путу му броћ и глогово трње“ — јер су и бротњаци покривени глоговим трњем —), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човјека да се није распао, а они га избоду ониjeм кољем, па га баце на ватру те изгори. Кажу да таковога вукодлака нађу у гробу а он се угојио, надуо и поцрвење о од људске крви („црвен као вампир“). Вукодлак долази кашто и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) те спава с њоме; и кажу да оно дијете нема костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара житнијех и око чардака и кошева кукурузнијех. Кажу да све иде са својијем покровом преко рамена. Он се може провући и кроз најмању рупицу, за то не помаже од њега врата затворати као ни од вјештица. cf. [једогоња, вједогоња.

Вукодраж, f. вода у нахији Ваљевској, која

[ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

га, 1) ibn, eum. — 2) еš, id (im lccuj.) — 3)
pleonaitijd): Тешко си га мени! Није ми га
ондје само један човјек, није ми га она
једна; шта га је оваца; зло га ! Чарне очи
ви га не гледале — Жље га сјеле три Срп-
ске војводе —
Габела, f. 1) као кнежина у II о читељском
кадилуку. У Габели се у некаком језеру хвата
многа јегуља, која се суха а у јесен и си-
рова разноси по свој Херцеговини и Босни
и Србији. — 2) у Рисну чаршија, ein oltarft-
plat, forum: Другу војску морем оправио,
Да с” извезе Рисну на Габелу
Гаван, m. У манастиру Троноши, у Јадру, био
је с десне стране код двери нам олован го
старац, којега су гује опасале, те га кољу
и шију му сисе. Као што обично родитељи
различне иконе по црквама и по намасти-
pима дјеци тумаче, тако је и мени мој отац
казивао да се онај старац звао Богати Га-
ван, и да је поред свега пре велико га
богаства био врло тврд и немилостив, па га
за то Бог онако осудио. (И ово се доста
слаже с ониjeм што се о Гавану пјева и
приповиједа по западнијем крајевима народа
нашега). Кад сам 1846 године (готово по-
слије четрдесет година) био у Троноши и
отишао у цркву, одмах сам очима тражио
Богатога Гавана, али њега ондје више нема,
него као што је црква за времена Кара-
ђорђијева арана и паљена, на његовом мје-
сту исписан некакав светац. — Ако није-
сам Гаван, нијесам ни сиромах, cf. Гаваново
језеро.
Гаваново језеро, n. Тако се у Лици зове Да-
(atom eleе у Маџарској. Онамо се припови-
једа да су, мјесто два анђела, Христос и
свети Петар дошли пред дворе Гаванове.
Кад је слуга казао да би им дао јагње, али
је у планини у овцама, они му рекли: „Ако
ти је на срцу помишљење као што је гово-
рење, сад ће јагње ту бити.“ И у тај се мах
јагње ондје обри. — Пошто они рекну слузи
да бјежи оданде у планину, ударе муње и
трoмoви, те дворе Гаванове сажегу и ондје
постане језеро, у коме, веле, да и сад пи-
јетли поју и звона звоне. сf. Гаван, Бала-
тин, Балатино језеро.
гавез, m. bie Salmours, symphytum officinale
Dinn. Жиле од црнога гавеза кухане у мли-
јеку привија народ кад хоће да се што сра-
сте, и говори се да ова трава такову силу
има да би два прста кад би се четрдесет
дана овако њоме завијала, прирасла један
за други.
Гавра, m. (ист.) vide Tappo.
гавран, m. (1)) ber Jiabe, corvus. (cf. 1 вран 1,
галић, галовран, головран 1). У народнијем

[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »