Page images
PDF
EPUB

памет.

lineo [cf. жмирати 2, нишанити (лишанити), | гајде[*], f. pl. (у војв.) vide гадље.
смјерати; шибати 2]: Бе очи гађају ту и гајење, п. baš flegen, curatio, cultura.
Гајин, ш. Жаnnšname, nomen viri.
гајити, гајим, ѵ. impf. pflegen, curo [cf. гојити 1,
неговати (његовати), њивити; тетошити].
Гájo, m. (јуж.) hyp. v. Гаврило. [cf. Гаја].
гајски, ка, ко, н. п. дрозак, Bals=(broffel), sil-
vestris.

гађач, гађача, т. (у Ц. г.) који добро гађа из
пушке. с. пушкар [1, нишанџија].
гађење, п. 1) baš nefeln, taedium.
Berefeln, taedii creatio.

гажење, п. 1) баз Baten, vadatio.

Betreten, calcatio.

газ, m. 1) vide брод 1.

[ocr errors]
[ocr errors]

2) баз

2) баз

2) стала вода на

гајтан*, т. біе фnur, funiculus. [cf. врвца]. гајтанити, ним, v. impf. н. п. хаљину, Єфиüre

газове, т. ј. опала те се може газити: Тара annähen (ans Kleid), clavum adsuere vesti. гајтањење, п. баз Верфийтеn, adsutio clavi.

вода стала на газове

газда, m. 1) vide домаћин.

-

[ocr errors]

2) ein reicher | гака, f. баз Befräße, cornicatio (?): стоји гака ann, dives. [vide] господар, cf. богатун. врана.

3) за времена Турскога тако су у Србији гакање, п. баз Sejdßrei ber &räße, clamor corзвали свињске трговце са села (јер су госпо

nicis.

Дари били само Турци, а господин владике | гакати, гачем, v. impf. fräßen (bon ber äräße), и архимандрити), и то им је име онамо гакнути, гакнем, v. pf. cornicor. остало још и до данас. [vide господар.] газдалук, т. баз Bermögen (eines газда), facultates. [cf. газдашаг]. газдарица, f. vide домаћица.

газдаричин, а, о, ber газдарица gehörig, Ths газдарица.

газдашаг, газдатага, m. (у војв.) vide газдалук: Код толика газдашага мога Нисам кадар ни девојке наћи

газдин, а, о, bet газда gehörig, той газда. газдовање, п. баš Sirtbften, cura rei familiaris. cf. [vide] кућење.

газдовати, дујем, v. impf. wirthdhaften, curare rem familiarem. cf. [vide] кућити. газдински, ка, ко, бен газде деýörig, dominolautus.

rum,

гакуша, f. каже се врани, cin Beijab für біе Strähe, appositio cornicis.

ко

галама, f. (у Сријему) еіnе Dlenge, turba: у
њиховој је кући свагда галама.
галеб, m. (у Ц. г.) бијела тица водена,
лико голуб, Wrt Baffervogel, avis quaedam
aquatica flarus (ridibundus) L.].
галебина, f. (у Имоск.) vide балега.
галиба, (
галидба,
f. (у војв.) Ungelegenheit, molestia.
галија, f. bie Saleje (großes eejhiff), navis.
галијаш, галијаша, m. ber chiffsfnecht, nauta:

У галији дван'ест галијаша
галијца, f. dim. v. галија.
галин, галина, m. (у Сријему) коњ вран (га-
личаст). vide вранац [1].

галити, галим, v. impf. (у Сријему) vide чез

нути.

газета, f. (pl. gen. газета) 1) eine fupferne Dünge, movon 3 auf einen Bara geben, numi genus. 2) (у Рисну) по крајцаре, öfterreichijhes alb|галић, m. (у Ц. г.) vide гавран [1]: Полећела freuzer Stüd [vide 1 јаспра]. два галића врана

гази[*], vide газија, слаже се с именима, н. п.: галица, f. ber Sitriol, vitriolum.

Кад му гази Рустан-беже дође

галицање [голицање], n. vide чкакљање. газиблато, m. fomijhe Benennung eines geringen | галицати [голицати], цам (галичем), vide чкакBeamten, der sich wichtig macht, (q. d. Watetoth). [cf. калогажа].

И

газија*, m. [fiegreich] у Турака јунак (који је
каурску главу осјекао), cin Delo bei ben lütfen,
heros [cf. гази]: Хај на ноге, крвава газијо
То су богме три газије царске
газимир, m. (у војв. по варошима, од скора),
englisches Halbtuch, Casimir, panni nobilioris
genus: Маца носи сукњу од паргала,
мараму жута газимира
тазити, зим, v. impf. 1) waten, vadare [cf. га-
цати 1]: Ђевојчица воду гази, Ноге јој се
беле Воду гази, за њим брчка нема
2) treten, calcare: Волиј сам да ми газиш по
гробу но по трбуху; газити купус, грожђе.
гаип*,

, учинити се гаии, verichwinben (wte ein Seift), evanesco.

râj, rája, m. der Hain, nemus [vide 1 ayr 1].
Гаја, m. (ист.) vide Гајо.
гајдаш, гајдаша, m. vide гадљар.

љати.

галичает, а, о, [hwarz, ater. [vide црн] cf.

вран.

галобела, m. (у Грбљу) име овну, ein iber
name, nomen arieti indi solitum.
галовран, m. врана црна као гавран, eine
[hwarze äräbe, cornix atra. [cf. гавран].
гáлoна, m. ein schwarzer Ochs, bos ater.
галоњин, а, о, без [hwarzen Dhjen, bovis atri.
галош, т. црна пантљика што се уплеће у
косу (у Србији), vide уплетњак.

галун, m. vide шерит. Опомињем се још из
дјетињства у некакој пјесми: Галун до га-
луна cf. галош.

гаљење, n. vide чежњење.
гаљух, а, о, vide облапоран.

гамбање, п. ба$ 2Batfcheln, vacillans gradus.
гамбати, бам, v. impf. watjdjeln, ire vacillanti
gradu.

гамжење, n. vide гамизање.

Гамзиград, m. у Црној ријеци зидине од старога града. Онуда се приповиједа да у овијем зидинама има много свакојакијех змија. | гамзити, зим, vide гамизати.

гамизање [гмизање], n. baš Rrießen, reptatio. [cf. гамжење].

гамизати, мижем, [гмизати] v. impf. frießen, repo. [cf. гамзити, гмизити].

Donau zum Haufenfange, sepimentum capiendo
husoni (Linn). [cf. даљан, суп].
гардун, гардуна, m. (у Дубр.) carduus sativus
[cynara cardunculus 1..].

гаревина, f. (augm.?) vide rар 1., 2.
Гаревица, f. планина: Кад дођоше гори Га-
ревици

гàрême, n. das Rußigmachen, denigratio. ганач, ганча, m. (у Рисну) [cf. ганца, канџа] | гариб, гариба, m. (у Сарајеву).

1) bie Aralle (be3 2Áblers), unguis. [vide канца 1]. | гарин, а, о, без jhwarzen Shafeš, ovis atrae. 2) ber Spaden (auf Shijjen), harpago. [vide |гарити, рим, v. impf. 1) rußig machen, fuligine чакља 2].

ганути, ганем, vide уганути.

ганџа, f. (у Ц. г.) vide канџа.

гањање, п. баз Berfolgen, persecutio.

гањати, гањам, v. impf. verfolgen, persequi. cf. гонити [1].

гањати се, гањам се, v. r. impf. fid verfolgen, persequi se invicem.

denigrare. - 2) у пјесми: Гарила га мрка наусница machte ihn schwarz, nigrabat. гариште, п. біе Branbjtätte, area domus deflagratae, cf. [огарина,] огорелиште: А ја кукам, сине, на гаришту

гарнути, нём, ѵ. pf. vide ударити [1]: Кад то зачу Краљевићу Марко, Гарну Шарца сјајном бакрачлијом

|гаров, гарова, m. ein fhwarzer ринò, canis ater. [cf. мрков 2].

гаровљев, а, о, без rußfarbenen unbes, canis
fuliginosi.

гарофан, гарофана, m. (у прим.) vide [кара-
Виље] каранфил: Поврх поља рана гаро-
Фана Не лёти ми уз прозоре, Не ломи
Ми гарофане

гањеви, m. pl. (у Бачкој) Гањеви су од говеђе балеге, и праве се овако: накупи се доста говеђе балеге и проспе се по гумну, за тим поспе се слама, па се онда натјерају коњи као кад се врше, те оно угазе; пак онда док је још влажна све оштријем гвожђем на гумну исијече се као на дугачке Даске, по том се опет исијече попријеко те се начине као ћерпичи; ово пошто се осуши, | гарофиље, п. (у Боци) vide [каравиље] каложи се на ватру мјесто дрва. ранфил: Једну софу црвен гарофиља гаовица, f. некака мала риба, leucos adsper- | гаруша, f. име овци, фарзnаmе, nomen ovi indi sus Heckel.: Нема ни гаовице (кажу рибари кад нема рибе).

râp, f. 1) die rußige Farbe (Schmug), color fuligineus. [cf. гаревина, чађ, чађа]. 2) пепео од сламе. [cf. гаревина]. 3) (у Ц. г.) оно што отпада од гвожђа кад се кује, ber Hammerschlag, ferri ramenta.

rápa, f. rußbraunes Echaf, ovis atra, fuliginosa. гарав, а, о, rußig, fuliginosus.

гаравиље, m. vide каравиље: Убрах киту га-
равиља

Гарач, рча, т. планина [у Црној Гори, између |
Чева и Бјелопавлића]: Пуче пушка од Гарча

[blocks in formation]

гарбин, гарбина, m. (у Дубр.) некакав вјетар, ein Wins, ventus quidam: Гарбин љути, који | до дна море мути.

гаргање, т. баз ärämpeln, carminatio. [ef, rap-
гашање].

гаргати, гам, v. impf. (у Дубр.) вуну, främ-
peln, carminare. cf. огребати, гаргашати.
гаргача,
1 f. bie &rämpel, carmen. [vide
гаргаша, (у Далм.) пераица 1] cf. гвозденка,
огребло.

гаргашање, п. vide гаргање.
гаргашати, шам, (у Далм.) vide гаргати.
гаргӯз, гаргуза, m. (у Шајк. бат.) Шијаци тако
зову онога који не говори (као опи) лијепо,

него леио.

гарда, f. заграда у Дунаву гдје се моруне хватају (од Пореча доље), ein Baumwert in ber

[ocr errors]
[ocr errors]

solitum.

[ocr errors]

гасити, гасим, v. impf. 1) löjmen, restinguo: гасити ватру, свијећу, жеђу. 2) гасити буну, ftillen, sedare. - 3) гасити угљевље: кад се за кога мисли да је уречен, онда му бајалица гаси угљевље, т. ј. живо угљевље баца у неначету воду намјењујући на оне за које се мисли да су га урекли, па код чијега имена угљен потоне, за онога се мисли да га је урекао; по том болесник од оне воде у трипут сркне и умије се њоме. гасити се, гасим се, v. r. impf. auslöfchen, extinguor: гаси се свијећа, ватра.

гат, m. 1) vide јаз[1]. — 2) (у Барањи) vide лагум 2.

гаталица, f. т. ј. књига у којој су којекакве приповијетке, или гатње, cіin Unterhaltungsbиф, liber venustior (als Gegensag von Kirchenbuch). гатало, m. ber Sabelhans, fabulator. [cf. нарадало, приклапало].

гатање, n. vide врачање.

гатар, гатара, m. vide [врач 1] врачар 1. гатара, f. [1)] vide врачара. [— 2) vide бајалица].

гатарев, а, о, vide гатаров.

гатарина, f. vide врачарина.
гатаров [гатарев], а, о, vide врачаров.
гатати, гатам, [1)] vide врачати [1. - 2) vide ба-
јати]: Гатала баба да није мраза, па осва-
нуо снијег дог... це; Стара баба у бработке
гата: Жив ми синци све су гола г.. на

гатачки, ка, ко, von Гацко: Од широка поља | гвардити, дім, v. impf. (у Рисну) bewahren, Гатачкога —

гâтка, f. [1)] das Gegenstück einer Begebenheit oder Danblung, res respondens: то је његова гатка. [- 2) vide приповијетка].

servare, [vide] чувати, cf. гледати: Кад се што има, не говори се: гварди ме, него:

мањи ме.

гвирање, n. vide гвирење.

гатња, f. Erzählung, narratio. [vide припови | гвирати, гвирам, vide гвирити. јетка].

гвирење, п. баš dhauen mit gehefteten Mugen, intuitus oculis defixis. [cf. гвирање, гњирење, њирење].

гвирити, рам, v. impf. bie Mugen worauf fejt beften, oculos defigere: читав дан гвири у књигу. [сf. гвирати, гњирити, њирити]. твожђа, гвожђа, n. pl. 1) sie Ğalle, laquei [vide кљуса]. 2) гвожђа пушчана, баз Edo am energewehr, claustrum. cf. [vide] табанџе. гвожђар, гвожђара, m. ber ijenbänbler, merca

гатњик (сf. гаћник), т. баз Dojenbans, fascia
braccalis. [cf. 2 свитњак, учкур].
гаһан, гаһана, m. голуб у којега је перје доље
по ногама, као гаће, geo 'te Zaube, ber Šeber-
fuß, Latschtaube, columbus pedibus pennatis.
гађанка, f. жена или дјевојка која носи гаће,
ein gehof'tes Frauenzimmer, mulier caligata.
гаһанчица, f. dim. v. гаћанка.
rähe, râhâ, f. pl. 1) feinene lange Dojen, caligae
linteae: Ако имаш гаће, т. ј. ако си чо-
вјек, а нијеси жена, ти смијеш; Колики си гвожђара,
(велики), а гаћа немаш, т. ј. матор си чо- | гвожђарница, raria.

-

tor ferrarius.

1 f. ber Cijenlaben, taberna fer

век, а немаш памети. Дјеца по селима гвожђарски, ка, ко, сijenßänòlerijd, ferrariorum. обично не облаче гаћа до 6 до 7 година гвожђе, п. баз Sijen, ferrum [cf. жељезо, де(док их не могу сами дријешити и свезати), мир 1]: метнули га у гвожђе, mit ijen be

па кад их обуку, више их не остављају. schlagen, ferratus est. Често људи по том рачуне године кад је | гвожђушина, f. augm. v. гвожђе. који гаће обукао, н. п. кад је то и то било, ја још нијесам био гаћа обукао, или: тек сам био гаће обукао. - 2) (у Хрв., Далм., Дубр. и Ц. г.) vide чакшире [1] (јер онамо | нашијех (пртенијех) гаћа слабо ко и носи). гаћетине, f. pl. augm. v. rahe. [cf. гаһурине]. гаћице, f. pl. dim. v. rahe. гаһник, m. vide гатњик. гаћурине, f. pl. vide гаһетине. гацање, п. 1) baš Saten, vadatio. 2) vide

гвозд, m. (у Ц. г.) у планини камен израстао у висину, auß ber Grbe bervorragenber Stein, saxum. cf. [vide] станац.

грцање.

гацати, цам, v. impf. 1) waten, vadare, cf.
[vide] газити [1]: Драги трчи на броде, Па
он гаца у воду 2) vide грцати.
Гацко, п. Бедеnb in Merzegovina, nomen regio-
onis: Пјева кроз Гацко (кад ко што казује
ономе који оно зна боље од њега, јер се
говори да су Гачани на гласу пјевачи).
Гача, т. Жапnšname, nomen viri (v. Гаврило).
Гачанин, т. човјек из Гацка.

гачац, чца, m. црна врана, која је мало мања
од праве вране, а већа од чавке, Wrt äräße,
cornicis genus [corvus frugilegus I..].
гашење, п. 1) baš öfchen, restinctio. 2) баз
Etillen, tо sopire.

гашљиков, а, о, н. п. дрво, т. ј. које се гаси,

не може ватру да држи, као н. п. врбовина, јововина, липовина. [cf. горогашљив]. гаштир, m. (у Паштр.) некаква трава, Art Pflanze, herbae genus.

Гаштица,) f. вода која извире у Синцу и у
Гашчица, Оточцу се раздјељује на троје, па

гвоздац, гвосца, m. (у Лици) біе hnalle, fibula.
гвозден, а, о, eijern, ferreus. [cf. демир, ди-
cf. [vide] пређица 2.
мирли].

гвоздензуба, f. у Сријему гвоздензубом плаше

дјецу, а особито младе преље, говорећи да она носи у лонцу жара и да ће спалити прсте онима које добро не преду. cf. баба коризма, баба руга.

гвозденка, f. (у Сријему) vide пераица [1]

гвоздена.

гвоздени (гвоздени), на, но, н. п. мајдан, рула, Eisen-, ferri.

гвоздењак, гвоздењака, m. 1) котао од гвожђа, eijerner Rejjel, crater ferreus. [cf. котлача]. 2) гвозден буздован: узе кадија гвоздењак. cf. оклицнути.

где [де 4], (ист.) vide гдје (mit allen 2Wbleitune гдй [ди], (зап.) / ден).

гдје [cf. гe], (југоз.) 1) wo, ubi [cf. камо 1, гдјено]: гдје си био? - 2) баß, quod: ej гдје не знадох -; Тад се Дмитар бјеше осјетио Бе ће љуба брата отровати - Леле мене до Бога једнога, Бев погубит свога сина Марка 3) wie, der, qui (aut per participium praesentis): Ал' ето ти Асан-паше с војском Бе он води дван'ест хиљад вој

ске

се двије лијеве отоке иза вароши састају гдјегдје, (југоз.) іе инь ба, passim.

и по том не далеко пониру и испод земље | гдјегод (гдјегод) [cf. Ђегођ, ђегођи], (јуж.) 1)

иду у море, а трећа иде око брда подалеко

и код села Брлога понире. Нијемци ову воду

зову Гацка-Нup, и око ње поље Гацко-řels.

wo immer, ubicumque.

2) irgend wann, aliquando, quandoque: доћи ћу ти гдјегод, кад узимам кад.

гдјекоји, која, које, (југоз.) manßer, aliquis.
гдјемудраго, (југоз.) wo immer, ubivis.
гдјёно, wo, ubi, cf. [vide] гдје [1]: Гдјено си-

ноћ на конаку бјесмо
гдјешто, (југоз.) hier und ba, irgenb, passim, ali-
cubi. [cf. намјеста].

rhê, (jyx.) vide rдje (mit allen Ableitungen).
гё, (у Паштр., у Црмници и око Бара) vide
гдје (mit allen bleitungen): Ге си, бане, упу-
тио?
Ге би сјела, да не сједе
гèâк, m. ein gemeiner ungebildeter Mensch, homo
de plebe. cf. [простак,] ципор.
геàкуша, f. ein gemeines ungebilbetes Frauenzimmer,
mulier de plebe. cf. [простакиња,] ципорка.
геачење, п. баз ìађен zum геак, баз Betragen
eines гeak, appellatio aut simulatio rustici.
геàчина, f. augm. v. reaк.

геачити, геачим, v. impf. zum геак шафеn, fa-
cio rusticum: немој ти њега геачити, није

он геак.

геачити се, гèâчим се, v. r. impf. fih als ein геаk betragen, simulo rusticum: шта се ге

ачиш.

геачки, ка, ко, bäurijd, plebejus. [cf. простачки, ципорски).

Гёга, m. Арнаутин из сјеверозападнијех кра

исто и чело, око зракавица, нога главица, јаје муцвањак, гусле редавице (а просити рёдати), торба сагља, коњ рашков, кобила рашковица, кола трескавице, кућа унца, соба унцица, ватра иӑверица, лонац паверњак, псето унта, говече рисовче, крава рисуља, овца рисуљка, риба зунија, човјек леват (утенто леват умро човјек), жена леватка, син клиндов, дјевојка клиндовка, дијете клинче, брат вргодник, сестра вргодница, отац кевац, мати кёва, мали мискињав, говорити разредивати, иди брзо гљај готивно, плакати илинчити, молити готивно редати. Кажу да слијепци овијем језиком особито говоре у Славонији и у Турској по

савини.

гегање, п. баз träge Seђen, incessus segnis. гегати се, гегам се, v. impf, träge geben, segni

gradu incedo. cf. [швагати се] гегавац [2]. генка[*], f. (у Хрв.) vide кошута [1]. гêм, m. ber Belitan, pelicanus [onocrotalus Pell.]:

смрди као гем.

генерал, генерала, m. vide [џенерал] џенерао
(mit allen Ableitungen).

гёнути, нём, v. pf. кога einen dilag verjesen,
percutere [vide ударити 1]: ако те генем.
гёра, f. (у Дубр.) некака мала риба, Xrt flei=
nen iješ, pisciculus quidam [може бити
гира, т. j. Zarirjiji, maena vulgaris C. V.]:
У репу од гере није вечере,
герга, f. гомила [vide] поворка [2], н. п. људӣ,
eine Reihe, z. B. Menschen hinter einander, turba:
читава герга.

јева, с десне стране ријеке Шкумбије, а они с лијеве стране зову се Тоске. Геге и Тоске разликују се мало и по говору, а и по одијелу и по оружју: Тоске носе широке кошуље, кратке антерије, бијеле џоке | и на глави фесове: а Геге чакшире, доламе (сељаци и бјелаче као и Црногорци) и око главе саруке; а и дуге су им пушке дру-| Гёрзелез, т. брдо у Будиму. Србљи приповигојачије: у Гега су пушке арнаутке, какове једају да је некакав Турчин из Босне Герсу и у Црној гори и у Херцеговини; а она зелез Алија (који се пјева и у пјесмама) дуга пушка, какове носе Тоске, зове се у скочио на коњу с тога брда у Дунаво за Србији тоска, и она је од арнаутке мало царево здравље кад су Турци освојили Будим. краћа, а у јалману шира и правија. Геге |герин, герина, т. некака звјерка и кожа њена, су закона Турскога и Римскога, а међу То- Art Wild und das Fell davon, fera quaedam скама има их и закона Грчкога. гегавац, авца, m. 1) особито у Славонији зове се слијепац [1]. 2) ein träger Sänger, qui segni gradu incedit. [cf. швагало]. гегавачки, ка, ко, vide шљеначки. Слијепци говоре кашто између себе да их други људи не могу разумјети, и то се зове гегавачки | гйбак, гипка, пко, biegfam, flexilis. [cf. 2 прујезик, или: говори гегавачки. Ја сам прије

ejusque pellis [можда felis lynx. L.]. геџав, а, o, zwergartig, pusillus.

ги, у једној пјесми коју сам ја чуо од једнога Турчина, који је по Црној Ријеци бивао субаша, мјесто их: Ја ги имам до тројицу

так].

неколико година у Вуковару питао једнога | гибан, бна, био, (у Ц. г.) на што, т. ј. који

[ocr errors]

младога слијенца за подоста ријечи како се зову гегавачки, па ми многе није знао казати, а које ми је казао, ево их овдје назначујем: Бог се зове ёрић, а тако исто и небо, киша прошлица, а тако исто и вода и зима, трава јарба (Влашки, по Латинскоме herba), дрво баштуњац, а тако исто и штап, хљеб айља, со зрнија, месо миш-| кра, сир муриво, лук лаул, грах (пасуљ) fen, wiegen, agito: Да има сира и масла, и паљкуш, купус тежњак, вино урвиз (по моја би мати знала гибати гибаницу. Маџарски било би госпоска вода), ракија, гибати се, гибам (гибљем) се, v. r. impf. fid готивица, ђаво гигул, глава винта, а тако| bewegen, moveor, agitor.

гине или чезне за чим (cf. киван?), lüftern, gierig, avidus: Рустен Бег је гибан на јунаштво Е је Туре гибно на кауре гибаница, f. eine Wrt Ruhen, placentae genus. У Херцеговини се гради и посна уочи Божића од ораха. cf. пита.

гибање, п. баз Bewegen, Siegen, agitatio, motus. гибати, гибам (гибљем), v. impf. bewegen, wen=

гиг, m. (у Босни) велики пијетао [жутијех | ногу] (говори се и гигов), Wrt größter Däbne, galli gallinacei majoris genus. гигаље, гигаља, f. pl. bie Steljen, grallae. cf. [ходуље (одуље),] штула. гигов, гигова, m. vide гиг.

гигуља, ( f. (у Босни) кокош као што је гиг, raryma, Art größter Hennen, gallinae majoris genus.

2)

гизда, f. 1) baš müden, comtio: Зима гизде не гледа; Гизда ломи а глад мори. schön gekleidetes und geschmücktes Frauenzimmer, femina comta. [vide кићенка 2]. гиздав, а, о, gej müdt, comtus. гиздање, п. баз фmüđen, comtio. гиздати, гиздам, v. impf. китити кога, mü fen, como. [vide китити].

гиздати се, гиздам се, v. r. impf. fich comifen, comere se. [vide китити се].

гингав, а, о, (у Барањи) träge, segnis. cf. [vide 1] лијен.

гинути, нём, v. impf. 1) umfommen, intereo: Да ја виђу чија гине војска - 2) за ким, или за чим, [фmaýten, desiderio enecor [vide чезнути 2]. 3) то ми не гине ни поcanje, das wird mir nicht entkommen, non deficiet.

гипкање, п. баз Bittern, tremor.

гипкати се, кâ се, v. r. impf. zittern, contremisco.

гита, f. у овој загонеци: Сама гита гита, сама кућу чува, док самача дође (кључаница).

гйn, interj. das Lockwort für Schweine, vox alliciendis suibus.

rúna, f. Kinderwort für Schwein, sus sermone infantium.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

главање, n. verb. о. главати. главар, главара, m. (у Ц. г.) baš Dberhaupt, caput. Онамо је први старјешина у нахији сердар, за сердарима иду војводе, за војводама кнезови, за кнезовима барјактари ; сви ови и остали знатнији, као н. п. у Србији што су од прије били кметови и свештеници зову се главари. cf. [vide] поглавар. главарина, f. (у Далм.) као главница што се Држави плаћа од куће (од 25 крајцара до 6 форинти и 15 кр. по имању), біe Ropf= steuer, tributum in singula capita impositum. cf. [1] главница [1 харач (арач), царевина 3]. Приповиједали су ми у Далмацији да је у селу Бенковцу кад је ондје 1817. године Дошао ћесар Фрањо, пекакав сиромах старац викао пристајући за њим: „ћесаре, осијеци ми главу!" Кесареви су га млађи изнајприје гонили, а кад га һесар опази он рече: , шта виче онај човјек? пустите га амо. Кад ћесар дозна шта старац виче, запита га за што да му осијече главу, а он му одговори: „јер не могу плаћати главарине." Онда га һесар опрости да не плаћа главарине док је год жив.

[ocr errors]

97

гицање, п. баš unruhige Bewegen ber Beine beim глават, a, o, großtöpfig, capito.

Sigen, Liegen 2c., irrequies pedum.

гицати се, цам се, v. r. impf. Sie Beine umber= werfen beim Siegen, Sigen zc., micare pedibus(?). гицкање, п. баз гиц-rufen, vocatio suum voce гиц.

главати, вам, v. impf. (у Боци) кад риба скакавица (циполи) у прољеће и у љето у плиткој води помоли главу из воде, каже се: главају циполи, беn Ropf hervorjtređen (von einem Fische), protendere caput (de pisce).

гйцкати, кам, v. impf. свиње, гиц rufen, ad- главатица, f. (у Мостару) [salmo hucho L.] vide [2] младица 3. гйцнути, нём, v. pf. свиње, гиц rufen, advocare | главетина,

vocare sues voce гиц.

sues voce гиц.

глабање, п. баз Ragen (verätf.), rosio. глабати, бам, v. impf. nagen, rodo.

глава, f. (dat. глави, асс. главу, pl. nom. главе) 1) ber opf, caput: Ману сабљом, осјече му главу радити коме о глави, па бет 2ben trachten, vitae insidiari; доћи коме главе, ums Leben bringen, vitam adimere. 2) он главом, er unb fein anberer, ipsissimus ille [cf. сам 2]: Ја сам главом од Барата Мујо 3) мушка глава, Mannšperfon, vir, женска глава, Beib perfon, mulier: Кад би знала мушка глава Што је ником воде с напит, Нигда не би ником пила Да зна женска глава Што ј одољан трава

[ocr errors]
[ocr errors]

4)

2)

f. augm. . глава. [cf. главура, главурда, главурина, главуча]. главина, f. (у Ц. г.) 1) vide главчина. предњи крај од самара (а стражњи се зове крстина, главину и кретину састављају штице, а под овим свијем је стеља, која управо стоји на коњу), Borbertheil beš Sauтjattels, pars anterior clitellarum. главит, а, о, [vide] лијеп, н. п. човјек, или жена, [фön (von Berfonen), pulcher. cf. главан, прикладан.

главити, главим, v. impf. 1) fejtjeßen, Бен, statuo [vide углављивати 2]: ја сам главио с њиме, ми смо главили; О чемгод главили и радили, добро сатворили! (кад се наздравља). 2) (у Дубр.) [vide] накричи

« PreviousContinue »