дође онај што је гледао из прикрајка, да новце ископа, али се у један пут од некуда обри велики страшан бик и навали на њега | да га убоде и он једва утече; по том доведе бика и закоље на оном мјесту и повце онда ископа на миру. cf. расковник. челињак, m. (у Славон. и Хрв.) мјесто гдје тле се свати подигоше, И дођоше на равно Чемерно чемин[*], чемина, m. (у Дубр.) Wrt $flanze, herbae genus [vide Ђелсамин]: Бено цавти чемин и ружица чемпрес, м. (у Дубр.) bie Cypreje, cupressus [L.; сf. селвија, ћепариз]. су челе и кошнице, ber Bienenftans, alvearium. | чему, (по југоз. кр.) за што? warum? cur [vide cf. уљаник, кованлук. челица, f. dim. v. чела. челичан, чна, чно, jtäßlern, chalybeus. [cf. челикли]. чело, п. 1) біe tirn, frons. 2) горње чело, человођа, т. (у Ц. г.) Ánführer, dux. челочићи, m. pl. cf. брадићи (само у оној за- чељад, f. (coll.) 1) bie Grauensperjonen im Spanje, feminae familias. 2) die Leute im Hause, familia. [cf. војска 4, глота 2, жупа 4]. - 3) (у Дубр.) geute, homines: у овом су мјесту обична чељад. cf. војска [3]. чељаде, дета, п. 1) ein Grauenzimmer auß бет Spauje, femina familias. - 2) (у Дубр.) ein Mensch, Person, Menschenkind, homo. чељаце, цета, n. dim. v. чељаде: И чељаце чељена љубица, f. (у Дубр.) vide [матич- њак 1). чёљуст, f. 1) ber Rinnbađen, maxilla. [vide вилица]. 2) pl. чељусти, бег Haфen, fauces. | [cf. жвало 1, жвале 2; уста]. - 3) (у Ц. г.) vide чељуска 1. чембер, m. ein Ropfichleier ber Zürtinnen, velum | feminarum Turcicarum. чёмёр, m. [venenum, ira, aegritudo; cf. огров, чемеран, рна, рно, bitter wie чемер. чемерикаст, а, о, (у Грбљу) н. п. жена ми је зашто 1]: Чему ми ђегођ не дође? Али ти бабо не даде? Али ти спензе нестаде? Чему си се удавала млада ченгел,* м. гвоздена кука, ber paten, uncus. ченгија,* г. у Турскоме језику ова ријеч значи више којешта, а у нас се овако зове жена или дјевојка која игра пред људима. Ченгије су понајвише Циганке. Ужегла очи као ченгија. чепање, и verbal. v. чепати и. чепати се. чепати, чепам (чёпљём), v. impf. 1) umßer[ta= pfen, circumambulo. 2) einem auf den Fuß treten, pono pedem meum in alterius pedem: Сна заову папучицом чепа, Не би ли се она досетила ченати се, ченам (чепљем) сe, v. r. impf. інanber auf ben Guß treten. Жетеоци се обично чешљу, особито на моби: свако гледа да очени оно које жање до њега, и за то свако гледа те жањући брже измиче од својега сусједа. Гдјекоји метну у опанак под пету плочицу од камена да би још већма бољело онога кога очепе. чепац, пца, m. eine Wrt Grauenbaube, vittae genus. чеперак, рка, m. bie fleine Spanne, spithama minor [cf. poгушица]: Ни од педао ни од чеперан, рна, о, (у Ц. г.) vide кочоперан. чепркати, кам, v. impf. fraßen (wie біе Бение чемериков, а, о, von чемерика: Под грлом јој честица. чепчег, m. (у Дубр.) біе aubi[tel, sonchus [L.; |1. чест, f. 1) (у Дубр.) чим се причешћује, vide cf. чепчијешац; чучег]. 2) (у Сријему) in ber Rebenšart: од чести, н. п. зна, т. ј. помало, zum Zheil, ex parte. чепчежац, чешца, m. dim. v. чепчег. чепчијешац, шца, m. (у Дубр.) vide чепчег. чёрга[*], f. ein Sigeunerzelt, tentorium Zingari. чергаш, чергаша, т. т. ј. Циганин, бег unter dem Zelte wohnt, Zingarus. 2. чест, честа, то, (чести, та, то, comp. чёшѣй) bit, densus. [cf. густ 2 и 3]. честа, f. ein Didiht, densi frutices. [cf. гушта, черевиз[*], m. (у Босни, а у Спљету селен) Gelгуштара, дреча, ломиница; грм 2, грмен]. lerie, apium [graveolens L.]. У Спљету се | 1. честина, f. bіе Dihte, densitas. куха с месом лист од овога селена за јело. | 2. честина, f. augm. v. честа. черег,* черек*], m. vide четврт [1]. чёренац, ёнца, m. (у Сријему) пређа на дрвету ради хватања рибе, Wrt Gifdhergarn, retis genus. [cf. прозгавац]. черјен, т. 1) (у Ц. г.) више ватре гдје удара честит, а, о, 1) glüdlich, felix: Честита ћу тебе учинити 2) говори се великој го споди, н. п. честити царе, честити пашо. 3) orbentlid), frugi: јели што честито. честитање, п. baš Slüdmünjhen, gratulatio. [cf. честитовање]. gratulor. [cf. честитовати]. честито, n. adj. дошао му на честито, um žu gratuliren, um Glück zu wünschen, gratulaturus: Свак ми Лалу чедо честитује, Свак дооди њему на честито сила од ње (као оџак?): У нашега ћаће | честитати, честитам, v. impf. Ölüd wünfhen, реснате гаће? (черјен). Дигоше га черјенбабе (кад кога дигну од земље). 2) (у Лици у селу Мазину) као плитак кош у којему се суши жито више ватре. чернић [(ћерпич)*], m. ungebrannter (an ber &uft getrockneter) Ziegel, later crudus. черупање, п. баš Rupfen, vulsio. черупати, пам, v. impf. rupfen, vello. чёсан, сна, m. 1) (у Боци) vide [лук 1] би- - fri чесање [чешање], n. bas stranen, Sragen, i catio. чесати (cf. чешати), чёшём, v. impf. fraßen, frico. чесвина, f. (у Ц. г. и у Дубр.) некако дрво, налик па раст, али је и зими зелено, eine Art Baum [Steineiche, Korkeiche], arboris genus [quercus ilex L. и quercus suber L.]. чесвиница, f. (у Дубр.) некакво црно вино добро из Конавља и Стона, еine Wrt Wein, vini genus. чесма, f. ber Röbrbrunnen, puteus. cf. точак [3]. чесмало, п. у загонеци. честитовање, n. vide честитање. честитост, f. Síüd, prosperitas. cf. [vide] cpeha. честица, f. она мрвица хљеба, којом се у вину често, äufig. crebro. чёта, 1. біе Егuppe, copiae, cohors. [cf. шерег]. чесница, f. баз 2Beihnachtsbrot. [cf. браварица, | четвероножење, n. verbal. v. четвероножити се. 2 веселица]. Чесницу понајвише мијеси до- четвероножити се, четвероножим се, v. r. impf. маћин на Божић ујутру од шенична брашна sich auf alle Viere stellen, quadrupedem se sistere. као погачу. Обично је да метну у чесницу по једну пару или какав други новац (сре- четвероношкê, vide четвороношке. брн или златан); па кад сједну ручати, онда | четверострук, а, о, vide четворострук. изломе чесницу, и свакоме даду по један | четворица [четверица], f. Янaђ1 pon vier, quaкомадић: у чијем комадићу буде онај но- tuor. cf. двојица. вац, онај кажу да ће бити најсретнији оне | четворка, f. 1) ein Gaß von vier Simern, dolium године. У Херцеговини у чесницу метну и коњски клинац (који коња има), па у чијему комаду буде, онај је оне године најсретнији да коње надгледа. capax quatuor amphorarum. 2) (у Биограду) Wet Zang, saltationis genus. четворни, на, но, н. п. пешкир, т. ј. у четири жице, vide четвороцјенан. чесно [чено], п. т. j. бијелога лука, ein Stüd| четворо [четверо], Xnzahl pon vier, quatuor. &nobluh, pars allii Linn. [cf. чесан 2, чешањ]. | четворонаест, (у Ц. г.) vide четрнаест. чесњак, чесњака, m. (у Боци) vide [лук 1] четвороношке [четвероношке], auf vier Süßen, quatuor pedibus. [cf. пожанке, почетворке, почетвороноже]. чесан 1. чёсов, а, о, (у Херц.) 1) vоn waš, von weldher Materie, ex qua materia. 2) vide какав: Чесовом те бруком називао четворострук [четверострук], а, о, vierfah, quadruplex. четвороцјепан, пна, пно, пантљика (у четири нита), [јуж.] vieräsig, quaternis filis constans. [cf. четворни]. четврт, f. 1) баз Biertheit, Biertel, quadrans, pars quarta. [cf. вртаљ (фртаљ), кварат 1, черег (черек), четвртина]. - 2) (у Дубр.) мјера од 20 ока. burd 40 Zage, commemoratio pro defuncto четрест (четрест), vide четрдесет. ронаест]. 1. четвртак, тка, m. Donnerjtag, dies Jovis. [cf. | четрнаест, vierzehn, quatuordecim. [cf. четвочетвртин]. 2. четвртак, четвртака, т. коњ, vierjährigeš четрнаестеро, vide четрнаесторо. Pferd, equus quadrimus. четрнаести, та, то, ber vierjehnte, decimus четвртаљ, четвртаља, m. (у Далм.) житна quartus. zehn, quatuordecim. четруна, f. (у прим.) као велики лимун [1]: Жута дуња и четруна чехуља [чевуља], f. (у Ц. г.) неколико зрна мјера од 18 ока, Wrt Betreibemaß, modii genus. | четрнаесторо [четрнаестеро], павl von vier= четврти, та, то, ber vierte, quartus. четвртин, m. joviel als [1] четвртак іn folgenber Xuefbote: Прела баба ноћу уочи четвртка па изишла на поље и у мраку нагазила и узјахала на јуне; кад јуне скочи и понесе бабу на себи, онда она стане говорити: „Господине четвртине! пусти мене, тебе ће бака светити" (она је мислила да је носи четвртак: што преде уочи њега). [cf. светити 2]. четвртина, f. vide четврт [1]: Те ти ори Тур- четеџија, * m. ber Ronbottiere (Truppenführer) инб четина, f. (у Хрв.) біе ХабеӀн ан Кабеíäнтеп, с петељкама кад се од грозда очене. чёшаљ, чешља (чешља), m. [1)] ber Ramm, рес- четиридес, ) (у Ц. г.) vide четрдесет: За њим | чешљарев, а, о, vide чешљаров. коше чётка, f. bіе 23ürfte, auch ber Bejen von Borften, scopae. чётник, m. einer von der чета, turmarius. чётовање, п. баз Umberführen von Truppen, соhortis ductatio, das Umherziehen als Abenteurer: Остани се, Мујо, четовања чешљарица, f. bie Saar müđeriun, ornatrix: чешљарски, ка, ко, Рашттафer, pectinarii. Пошто сунце зађе, кажу да се не ваља чешљати, да браћа не умиру. 2) вуну, зира fen, carpo. 3) nepje, schleißen, findo. чешлик, чешљика, m. cf. [vide 1] коштан. чётовати, тујем, v. impf. angieben in ber Zruppe чешљика, f. vide чешља. oder mit Truppen auf Abenteuer. чешљић, m. dim. v. чешаљ. чётовођа, f. (у Ц. г.) ber Zruppenanführer, dux: чешљуга, 1 f. ber Diftelfint [tieglig], fringilla Четовође војску поставише чешљугарка, carduelis Linn. чётокаик,* т. біе bewaffnete fhaife, navicula | чибугџија, m. vide чибукчија. armata. четрдесет (четрдесет), vierzig, quadraginta. [cf. чибук,* m. 1) біе Röýre ber Zabafpfeife, fistula. [vide камиш]. 2) eine kaiserliche Abgabe von den Schafen und Ziegen, scripturae (vectigalis) genus. чибукање, п, verbal. v. чибукати. четрдесница, f. 1) біе obtenmalzeit, bie 40 Zage чибукати, кам, v. impf. ausflopfen, excutio. наф бет Begräbniß von ber Familie ber Berftor= |чибуклук,* т. беr Beutel für bie Zabafspfeife am benen gegeben wird, convivium funebre die Sattel. quadragesi mo a sepultura. cf. [1]дава. | чибукчија [чибугџија],* m. 1) ber Zabaffnabe 2) die Kommemoration für einen Verstorbenen (der die Tabakpfeife nachträgt u. s. m.), fistula rius puer. [cf. тутупџија]. — 2) ber іnnеђmer der Abgabe auf Herden, scripturarius. чибуљица, f. ein fleines Be[фwür, pustula. [vide бубуљица]. Чива, m. (ист.) һур. о. Чивутин. чивија, * f. [cf. вида] 1) ber Ragel, clavus. — 2) der Schraubnagel, trochlea. чивијца, f. dim. v. чивија. чйкати, кам, v. impf. berausforbern, provoco ad pugnam. чикин, а, о, без чика, patrui. [cf. 2 чиков]. чикнути, нём, v. pf. berausforbern, provoco. чико, m. (јуж.) һур. von чича, 23etter, patruus. [cf. чика]. 1. чиков, чикова, m. ber dilammbeißer, Betterfisch, cobitis fossilis [L.]. чивилук,* т. Ragel (@leiber baran zu hängen), 2. чиков, а, о, без чико, patrui. [vide чикин]. clavus. чивињак, т. сврдао, што се врте рупе за чи- ubigfrämer, venditor indici. чиком, чикоша, m. (у Бачкој) ber fitojd (Muf= seher der jungen ungezähmten Pferde auf der nyстара), equarii genus. чйл, а, о, [чио] | снажан, силан, fräftig, corчилан, лна, лио, pore vigens. чилатаст, [а, о,] н. п. коњ, gran, Shimmel, albus equus. чилаш[*], чилаша, [илаш] m. ber Shimmel, albus [cf. чиле (филе)]. чиле [(Һиле)*], m. vide чилаш: Ти ћеш ласно чилу виђет крила Тад ће чиле попуштити крила Чивутана, * f. baš Žubenquartier, ubenviertel, re- чивута́рити, вутарим, v. impf. Jubenßanbel trei Чивутинов, а, о, без Зибен, Judaei. чивутски, ка, ко, jüòid, judaicus. чигов, а, о, (у Дубр.) vide чиј: чигово је то? 2) die Taumeltaube [u die Seeschwalbe], columba gyratrix [L. u sterna L.]. чилим, v. impf. untergeben, abfterben, intermori: Ја се бочиљети, (јуж.)) јим е ћеш погинути, Да не чили јуначко кољено чим, fo balo, simul ac, cf. како [4]: Чим за- чимбур, m. eine Gicripeije, cibus ex ovis (etwa чимкање, n. baš blöjen без Gleijdheš von ben Beinen, decerptio carnium ab ossibus. чимкати, кам, v. impf. н. п. кухано месо, ав= pflücken, zupfen, decerpo. чизма, * f. (pl. gen. чизама̂) ber Stiefel, caliga. чизмар, чизмара, m. ber Štiefelmacher, sutor, opifex caligarum. [cf. чизмеџија]. чизмарев, а, о, vide чизмаров. чизмарица, f. bie Stiefelmaфerin, sutoris uxor. | чин, m. (у прим.) Sejtalt, Gorm, forma, species: чизмарка, чизмарлук, * т. баз hufterhanbwerf, ars sutoria. чизмаров [чизмарев], а, о, без tiefelmadhers, caligarii. У њу су ти црне очи соколова чина чингер, m. (у војв.) ber Cauer, Zrefterwein, lora. Успе се вода у комину, па пошто преври, оточи се. чини, f. pl. bie perereien, incantate res [cf. мађије]: нагазио на чини; Чини чини сеји Ивановој чинија,* f. (pl. gen. чинија) eine üffel, lanx. [vide бљуда]. cf. здјела, каленица. е. чинијца, f. dim. v. чинија. чинимиске (т. ј. чини ми се), mir jheint, videtur mihi. [cf. чинити се 2]. 2. чињ, cf. алојка. чињање, п. verbal. v. чињати. читав, а, о, [cf. цијел 1] 1) ganz, integer. 2) unverlet, integer: иди док си читав (док ти се није што неповољно догодило), migra, si salvus esse vis. читање, п. (у војв. особито по варошима) vide чаћење. читати, там, vide чатити. чити, та, то, (особито у Босни) н. п. чити он, gang, integer, verus, ex asse. cf. [vide 2] исти. чињати, чињам, v. impf. (у Ц. г.) vide [1] по- читлугџија,* m. ја не знам управо или је чи чипкарев, чипкаров, а, о, без Epicenträmmer, reticularii. чир, m. (pl. чирови) baš Sefhwür (öfterr. bа Ais), apostema, abscessus. чирак, * чирака, m. 1) vide свијетњак [1]. 2) ber Вебіente, famulus. [vide] слуга [1], cf. момак. чирић, m. dim. v. чир. чисаоница, f. Muzahl von brei Gäben im Sarn, чисоница, ( tria fila. cf. пасмо. чист, а, о, rein, purus, castus. [cf. паћ, паћи]. [чиста недјеља, f. cf. безимена недјеља.] чистац (чистац), сца, m. 1) (у Сријему) јаје које под квочком одлежи оно вријеме, за које се пилићи излегу, па нити се из њега што излеже, нити се помути, него остане чисто. 2) (у Сријему) некака трава (бијелога цвијета) коју жене кухају па оном водом умивају дјецу од урока, ber Bift, stachys [recta L.], sideritis (?). - 3) чистац! interj. auf und davon, fugam cepit. чистикућа, f. bie baš u reinigt, purgatrix domi; кад сватови поведу дјевојку (у Сријему), свирац стане свирати, а они пјевају: Јао, наша чистикућо! Јао, наша судоперо! и т. д. чистилица, f. н. п. топовска, ber Bifcher, 23if= folben, peniculus perticatus. чистина, f. 1) баз freie Gelo, Biefe, campus liber (ab aedibus). - 2) (у Сријему и у Бачк.) сама шеница, reiner 2Beizen, triticum purum, чистити, тим, v. impf. 1) reinigen, purgo. 2) fehren, purgo scopis. cf. [vide 1] мèсти [1]. - 3) топ, wijchen, purgo peniculo perticato. чисто, 1) rein, pure: говори чисто Српски. 2) gang und gar, orbentlich, plane: чисто ме уплаши; чисто ме превари. чистота, f. 1) bie Reinbeit, puritas. [cf. снага 3]. чистоћа, 2) Reinlichteit, munditia. тлугџија читлук-сахибија или је чифчија. сf. [читлучар ;] читлук. читлук, * m. читлук се у Србији зове оно село које осим спахије има још једнога господара. Господар од читлука зове се Турском ријечи читлук-сахибија, људи који сједе на његову читлуку његове су чифчије или (као што се у Босни говори) кмети, а он је њихов ага или господар. Које село нема читлук-сахибије, до само спахију, ондје је земља сељачка, од које су давали спахији десетак на оно што на њој роди; а које је имало читлук-сахибију, он је говорио да је земља његова, али се опет знала баштина свакога сељака, и он по правди није могао ни од једнога узети ништа од ње, већ ако кад би кака породица замрла са свијем. Куће пак и остале зграде све су биле сељачке које су они сваки по својој вољи могли градити и премјештати, и ако би се из села иселили, продати, а и саму земљу ако се је ко нашао могли су продати са онијем теретом као што су је они држали. Читлуксахибија је узимао од жита деветак, a y име деветка од поврћа и од сијена Тршиһапи (гдје сам се ја родио) давали су му на пореску главу по пет ока граха, по једну оку тежине и на кућу по јуњгу масла; осим тога беглучили су му љети у пољу, и то од прије највише у недјељу, а послије кад је зулум већи настао, и у друге дане, па не само љети него и зими кад би му што затребало, н. п. сјекли и носили дрва. Док се беглучило само у недјељу, читлук-сахибија је хранио сељаке, и то врло добро, и младеж је на беглук ишла радо као на мобу, а послије су му беглучили о својој храни и аратосиљали су се беглука. За чудо је да читлук-сахибија у Тршићу (а ваља да тако и по другијем мјестима) није узимао ништа од вина ни од жира ни од воденица ни од казана, као да су његове биле само њиве и ливаде. Гдјекоје су читлук-сахибије имале по селима и своје куће, у које су излазиле с породицом љети на теферич и зими у лов; а гдјекоје и онако без својијех кућа често су у село долазиле, и свагда су их сељаци морали хранити. Гдјекоје су најпослије биле почеле своје чифчије и бити и глобљавати. Читлук-сахибије су своје чифчије чувале и колико је који могао браниле од осталијех |