увjерáваже, n.(Epg.) das Beredèn, Uebers zeugen, persuasio, convictio. увjeрáваши, аm, v. impf. (Eрy.) glau ben machen, persuadeo. Увјераватисе, aмсе, v. r. impf. (Ерц.) sich überreden, persuadeo mihi. увjериши, нм, v. pf. (Epu.) glauben machen, persuadeo. ÿвјеритисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) id überreden, persuadeo mihi. увjeдбаши, ам, v. pf. (Epy.) einler. nen, sich einüben, condisco, expertus

fio in re.

Увјештимисе, имсе', v. г. рf. (Ерц.) gefchickt werden (in einer Arbeit), expertus fio.

увлáчеже, n. das Einziehen, retractio, увлачиши, им, v. impf. hineinziehen, retraho, traho, contraho.

Уво (genit. ува и увета ; pl. уши), дав

Ohr, auris.

Увода, f. Der Spion, Rundi after, explorator. Уводити, им, v. impf. 1) bineinführen, induco. 2) ausfundschaften, exploro. 3) пpekу y бр40, ansetteln, ordior. Увођење", п. 1) bag Sineinführen, inductio. 2) das Spioniren, exploratio. 3) das Anzetteln, orsus. Увојак, јка, ш. (сп.) &ode (?),

cinnus:

сiц

Како расте трава на увојке Уволажа, f. ber Dhrrurm, forficula Linn. увражење, п. Das Ginfäbeln, immissio

fili in acum.

Увразими, им, v. impf. н. п. конац у Hray, einfädeln, insero filum in fora

men acus.

уврашине, f. pl. die Pflugwende, versus aratri. Боље се навр њиве договарами, него се на уграшинама

карами. Уврамитисе, имсе, v. г.

pf. einsprechen, einkehren, deverto ad aliquem. Yвpakâie, n. das Einsprechen, ingres

Угар, f. Die gum Eünftigen Unbau a u f. gerissene (und demDurch wármen ausgesette) Erde, ager proscissus.

Угарак, рка, m, ber Brand, titio. Угариши; им, у. pf. m. ј. њиву (или земљу), aufreifen (Die Grve mit Dem fluge), proscindo. угарица, f. vide угарак.

Уговор, m. die Verabredung, die Bes fprechung, colloquium (besonders die Verabredung, wann und wie die ers bettene Braut abgeholt werden soll). cf. колачи.

Уговориши, им, v.pf. verabreden, con= dico.

Угодан, дна, но, 1) redt, angene,m, gratus. 2) bequem, commodus. Угодиши, им, v. pf. 1) коме, es einem recht machen, facio satis, probo rem alicui. 2) umo, richten, zurecht mas chen, constituo.

Угодник, m. н. п. Божји, дес св ment recht macht, gratus, qui gratum mihi facit:

„И ради су Божји угодници

proscissi :

„Падоше пице на угарнице Угарчић, m. dim. v. угарак. Угасити, им, v. pf. löiden, restinguo. Углавиши, им, v. pf. feniegen, statuo. Углављивање, n. as Jeniegen, Befes ftigen, Ginfteden, fixio. Углављивати, љујем, v. impf. befefti. gen, figo.

:

гладиши, им, v. pf.glätten, polio. Ўглаши, ам, vide угледами. Углачапш, ам, vide угладити. углед, m. Der Mugeni ein, conspectus „Изведи брате сестру на углед Угледали, ам, v. pf. erfeben, conspicor. угледашисе, амҫе, v. r. pf. на кога, Beispiel nehmen an einem, exemplum capio (bonum aut malum). Углобиши, им, v. pf. eirfügen, insero, (clavum in foramen, ad continendum). Углобљавање, n. Das Ginfügen, insertio. Углобљаваши, ам, v. impf. einfügen,

Угљен, m. eine Rohle, carbo. Vгљенчић, m. dim. 9. угљен. Угљеша, m. Mann name, nomen viri. Угљичак, чка, m. vide угљенчић. Угнами, ам, v. pf, bineintreiben, ago in --9 adigo.

Угнутисе, немсе, v.r. pf. fid fenčen, sido.

Угњавити, им, v. pf. erbrüđen, elido. Угњечиши, им, v. pf. Eneten, subigo. Угњилиши, ли, v. pf, milve, weid wets Den (vom obfte, 3. Б. Der Diiipel),

mitesco.

sagino.

Угониши, им, v. impf. fineintreiben,

ago in

Угоњење, п. дав Sineintreiben, actio

in

угостити, им, v. pf. bewirthen, hospitio excipio. Уготовити, им, v. pf. и. п. ручак, вечеру, fectig maden, adparo. Уграбиши, им, v. pf. ethaiden, arripio, comprehendo.

Угревање, п. (Рес. и Срем.) vide угри.

јевање.

Угревами, ам, (Рес. и Срем.) vide угријеваши.

Угрејали, јем, (Рес. и Срем.) vide yгријали.

Угризак, риска, m. vaš Ungebigene, ad,

morsum quid, e. g. pomum, panis. Угризање ; n. as ulnbeigen, admorsio. Угризати, ам, v. impf. anbeigen, admordeo.

Угријаши, јем, v. pf. (Ерц.) ermärmen,

calefacio.

Угријевање, п. (Ерц.) дав Тäсмен,

calefactio.

Угурсуз*, m. Der Salunge, nebulo. Угурсузлук*, m. Die Jalunterey, Liea derlichkeit, nequitio.

Угурсуски, ка, ко, haluntifds, nebu. lonum: угурсузе угурсуски!. Угушивање, n. bas Erftiđen, suffocatio. Угушивати, шујем, v. impf. erfiđen,

suffoco.

Угушьпи, им, v. pf. erftiden, suffeco,

bar, nubilis.

Удадбени, на, но, н. п. кошуља, Bermäblung, nuptialis. Удадбеница, f. m.j. удадбена кошу. a, das Vermählungshemde, indusium nuptiale.

Удаја, f. vide удадба.

дан, дна, но, vide уд. ударање, п. 1) bab Salagen auf etmas, percussio. 2) das Stoßen auf etwas, incursio. 3) ber Carmen (Der Sinber), strepitus. 4) der Geruch nach etwas, odor. 5) Das legen auf etmas, impositio. Удараши, ам, v. impf. 1) y tumo auf, etmas idlagen, percutio. 2) на кога, froßen (auf den Feind), incurro. 3) дарају ђеца, lärmen, tumultuari. meco, ried)t ein wenig, olet, foetet aliquantum. 5) auflegen, impono. ударатисе, pace, v. r. impf. zufam= menpaffen, congruo. Удариши, им, v. pf. 1) y wmo, auf etmas iolagen, percutio. 2) на кога, stoßen, incurro; überfallen, invado. 3) на кога, на што, деп Weg ein. fchlagen, viam ingredi versus —. 4) киma, fid ergiegen, effundi; крв из ноза. 5) legen, thun auf etmas, impono, н. п. обруч на кацу; седло на коња; аљине на се, или на слуге; ,,Удри браца пуца низ њедарца Ударитисе, имсе, v. г. pf. 1) bandge= mein werden, committor congredior. 2) zusammenpassen, congruo. Удараӊ, рца, m. Der Galag, Sieb,

ictus.

Удесими, им, v. pf. 1) risten, guredt maden, corrigo, vide угодиши. 2) ко ra, treffen, auf jemand stoßen, offendo, occurro.

Удеситисе, имсе, т. г. рf. fid Бедеде nen. occurro: удесили смо се над удесио сам се с њим.

Удести (говорисе и уденуши), уде нем, (Рес. и Срем.) vide уђести. Удешавање, n. i) дaô Midten, accommodatio. 2) das Zusammentreffen, oc

cursus.

Удешавати, ам, v. impf. 1) juredt machen, accommodo. 2) zusammentreffen, occurro.

Удешаватисе, амсе, v. r. impf. fidi begegnen, occurro.

Удивитисе, имсе, v. г. pf. fi vecnouns

dern, miror rem.

insero.

Удијевање, п. (Ерц.) дав Sineinthun, Einfädeln, immissio. Удијевати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. конац у иглу, einfäveln, immitto, Удијелити, им, v. pf. (Ерц.) (Ulmos fen) geben, reichen, praebeo. Удиљ, immer, semper. Удити, им, v. impf. 1) месо, geritus den, dispertio. 2) ûbel thun, facio male, noceo: уди ми козје месо. Удица, f. ber ii angel, hamus (pisc+

rius).

,

viduus.

viduae.

Удружитисе, имсе, v. r. pf. fid) zu. fammengejelen, socior: удружили смо се ипд удружно сам се с њим. Уђенути, нем, vide уђести. уђење, n. 1) ba8 3ertu en, dispertitio.

2) das Schaden, Uebelthun, noxietas.

уђести (говориме и уђенути), уђенем, v. pf. (Ерц.) н. п. конац у иглу, cinfäveln, iusero filum. Уже, ма (и ужа), n. Das Geil, funis. Ужећи, ежем, v. pf. anzünden, accen.

do.

Ужинара, f. m. j. торба, Die Zafфe, morin bie Sirten ibre Dahlzeit (Srot und Käse) tragen, pera merendaria. Ужинати, ам, v. impf. u. pf. mittage malen (öfterr. jaufnen), prandeo (?). Ужице, n. Stabt und Feftung in Ger. bien. Ужичанин, човек из Ужица. Ужичка, жена из Ужица. Ужички, ка, ко, von Ужице. Уз, (1) auf, in, (sursum) : оде уз бруза, до; уз воду, уз дрво. 2) смао уза ме, neben, pone : отишао уз господара. 3) als Borietinibe bei дем yerbis impf. mit futurer Bedeutung: ако узиде; ако уздолази; ако узједем; ако успишем; кад узимам, кад ускосимо и т. д. Узабрати, берем, v. pf. pfliden, deсегро,

Узавница, f. (cm.) vide званица: „у Марка је млого узавница заврени, ри, v. pf. 1) auffieven, ebullio : лонац, вода. 2) узаврше људи, діе Leute fingen an zu lärmen, ortus est tumultus.

Узаимање, n. 𐐨as Gntlehnen, mutuatio. Узаимати, ам (и узаимљем), v. impf. borgen, entlehnen, mutuor. Узаимамисе, амсе (и узаимљемсе), v. r. impf. fich gegenseitig (bei der Felds arbeit) aushelfen, mutuam opem fero. заједно, (см.) m. j, уједно (заједно), zusammen, simul:

,, Узаједно шикар понијеше узајмими, им, v. pf. entleynen, mu.

tuo.

Узак (comp. ужи), уска, ко, eng,Pnapp, angustus.

Узалуд, umfonit, vergebens, frustra.
Ўзан, на, но, enge, angustus.

зањ (м. j. уза - њ, уз њега), пебен ihm, узао, зла, m. Der Knoteu, nodus. ўзачак, чка, ко, dim. v. узак. узбацивање, n. Das Hinaufmerfen, sub jectio, jactatio in збацивати, цујем, v. impf. hinauf= Узбацити, им, v. pf. J merfen, subjicio, sursum jacio. уз6jaе, n. das Zurückschlagen, rejectio. Узбијаши, ам, v. impf, zurüd{dlagen, rejicio.

Ўзбити, бијем, v. pf. zurü&idlagen, rejicio.

Узбрати, берем, vide узабрати. Ўзбранца, f. bie unhöbe, clivus, declivitas. Колико је низбрдица, полико и узбрдица.

Узбузиши, им, v. pf. aufmie geln, con