Page images
PDF
EPUB

ни споменути да му је који пређашњи чифчија дужан што дати; тако и за владе кн. Милоша у Биоградскоме пашалуку од самога почетка ниједан се читлук-сахибија није смио показати, а спахије су узимале своје до године 1832. Читлук-сахибије су и у Србији народу биле горе и теже не само од спахија него и од свију осталијех Турака, али су опет оне према Босанскијем читлук-сахибијама биле Смиље И босиље. Онамо сељаци немају ни кућа својијех, него сједе као закупници у кућама својијех ага, као што је казано код ријечи кмет: И Србију сву раздијелише На читлуке и на даХилуке cf. чивлак. [cf. спахија 1].

Турака; за то у чифчије великога господара није смио нико дарнути, баш и кад би који што скривио. Тако је н. п. у Рађевини у селу Брасини био неки поп Петар (од старине Гаговић из Пиве, али су га ондје због особите хитрине и плахости звали фишеком и фишековићем), који је једнога Турчина па путу тукао наџаком, а на једнога је код намастира Троноше пуцао из џевердана, па му опет нико ништа није смио учинити, јер је Брасина била читлук Ибрахим-аге Видаића. Приповиједа се да су од прије и Хришћапи многи, особито у Староме Влаху, имали своје читлуке, па им Турци на силу поузимали по што за што, и у Херцеговини још се само гдјекоји налазе који су по коју кућу читлук-сахибија, * m. cf. читлук. додржали којекако. Ја сам 1838 године био читлучар, m. cf. читлугџија. у Спљету с једнијем Херцеговцем из Мо- читлучење, п. verbal, v. читлучити. стара по имену Христом Периновићем, који читлучити, чим, v. impf. unter читлук bringen, је од своје куће ондје био добјежао што је vectigali читлук dicto subjicere. имао неколико кућа од свога читлука, на читула, f. ber Bettel ber Berjtorbenen, bergleichen Турци хтјели да им прода на силу, а он jedes Haus führt, und am задушнипе-Fest dem није хтио, него је вољео оставити своју и Geistlichen mittheilt, damit er derselben namentlich кућу и баштину и побјећи у друго царство. gedenke, catalogus defunctorum familiae. Може бити да су гдјекоја села још од ста- чифуњање, п. баз Muslöjen, excorticatio. рине имала оваке своје господаре, али су чифуњати, њам, v. impf. (у Рисну) т. ј. кукуих највише Турци на силу и у различнијем рузе, auslöjen, excortico. cf. [vide] комити [1]. невољама почитлучили, н. п. кад какав чо- чифчија[*], m. cf. читлук. вјек што скриви или га Турци за што оби- чич, m. vide цича. једе па хоће да га погубе, оп припадне ка- чича, m. vide стриц. коме Турскоме главару: „аман ага! не дај | Чичавица, f. планина у Старој Србији: Приме, твој сам и Божиј до вијека. " По том јеђоше гору Чичавицу - И Дреницу испод ага рекне те га пусте и он остане његов Чичавице чифчија. Кад се овако у какоме селу почитЛуче неколике куће, остале сељаке ага нуди да му се продаду, на ако не ће, он им за- | твора стоку кад нађе на земљи онијех својијех чифчија, и глобљава их док му се најпослије и они не продаду. Ја сам запамтио како је Али-паша Видаић 1803 године хватао Клупчане те везао и био док му ce нијесу продали. Кад дахије у почетку овога чичин, а, о, без чича, patrui. вијека по смрти Хаџи-Мустај-пашиној обла- чичинке, f. (у Боци) vide жижоле.

чичак, чка, m. [1)] bie älette, lappa [L.

[ocr errors]

2)

Episflette, xanthium strumarium L.]. чичија, f. (у Грбљу) vide [суха болест] сичија.

чичимак, чичимка, m. (у Дубр.) 1) ber Bruftbeer= baum [u gemeiner Jujubendorn], zizyphus [vulgaris Lam. 4] Rhamnus jujuba L. [zizyphus jujuba Lam.]. — 2) die Frucht davon, zizyphum.

-

дају Биоградскијем пашалуком, они се са чичкање, п. verbal. v. чичкати.

својијем другарима и помагачима наметну | чичкати, кам, v. impf. bicht neben einanber jtelсвијем селима и за спахије и за читлук- len, statuo densum.

једе?): Свекра зове козјобраде, А свекрву

чичоглава

сахибије не питајући је ли које село имало | чичоглава, f. ваља да главе као у чиче (си-
прије свога читлук-сахибију, већ ако да је
био пристао с њима, и по селима пограде
ханове и у њих намјесте субаше, које су
од сељака чиниле што су хтјеле. За ово све
што је овдје напоменуто како су у Србији
читлуци постали и постајали, и влада је | чкакљање [шкакљање], п. баз Rißeln, titillatio.
Турска држала да су они против царске [cf. шкакљење (чкакљење), галицање (голи-
воље; тако кад Јадрани на свршетку 1804
и у почетку 1805 године стану с Турцима | чкакљати [шкакљати], љам, v. impf. fişeln, ti-
уговарати како ће у напредак под владом tillo. [cf. шкакљити (чкакљити), галицати
њиховом живљети, одмах повичу да не ће (голицати)].
читлука, и то им се прими, и за оне двије | чкакљење [шкакљење], n. vide чкакљање.
године (1805 и 1806) док је Јадар био под чкакљив [шкакљив], а, о, fißelid, titillationem
Турцима, ниједан читлук-сахибија није смио aegre sustinens: чкакљива ока (н. п. жена

чишћење, п. 1) баз Heinigen, purgatio. 2)
баз Rehren, versio. [cf. снажење].
3) баз
Auswischen, expurgatio.

цање)].

или дјевојка), reißbar, pon viel Zemperament. | чобанин, m. ber irt, pastor. cf. [vide] пастир [cf. тугаљив]. чобанина, m. augm. v. чобан: При себ' руке чкакљити |шкакљити], љим, vide чкачљати. чобанино Влашка!

чкаљ, чкаља, m. bie uciße Dijtel, onopordon | чобанинов, а, о, без irten, pastoris. [cf. чоacanthium Linn. [cf. чешља].

банов].

чкаља (cf. шкаља), f. баз Srebśloh, bie Arebg. чобаница (чобаница), f. 1) bie pirtin, mulier höhle, caverna cancri. ovium custus. [vide пастирка]. 2) [Чобаница] Кате einer Duelle (Dirten Quelle): Кад дођоше води Чобаници

чкаљица, f. dim. v. чкаља.

чкање, n. vide чачкање.

чкати, чкам, vide чачкати.

чквар, т. 1) (у Рисну) vide [штета] квар.

чобанов, а, о, без чобан, pastoris. [vide чобапинов].

- 2) у пјесми мјесто добит или шићар: чобански, ка, ко, Sirten, pastoricius. Него вране, мој стари јаране, Ајде лети | чобанчад, f. (coll.) біе jungen Sirten, pastores кроз јелове гране И ти њуши кроз лужине

pueri.

крвпу, А ја одох зеленијем лугом, Не ће чобанче, чета, п. ber junge Shirt, pastor juvenis. ли нам срећа донијети Да ми каква чквара | чобанчица, f. (у Барањи) vide глошчић.

учинимо

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Док т опану ноге до чланова чланак, нка, m. ber &nödhel, talus. [cf. члан 2, глежањ].

чланкоша, f. (у Сријему) cin 28eib mit (großen) | hervorragenden Gelenken.

член, m. (у Сријему) држаље у косијера, српа, сатаре, на и у сврдла дрво одозго, ber Briff,

manubrium.

чловити, вім, v. impf. (у Сријему и у Бачкој) [cf. расте] 1) стајати на стражњијем ногама као н. п. што ЧИНИ кашто текуница, зец. 2) стајати на глави и на рукама дигнувши ноге управо у висину као што чине кашто дјеца играјући се.

чловљење, п. verbal, v. чловити.

чмавање, п. баз hlafen uns aufenzen, dormitatio.

чмавати, чмавам, v. impf. [colafenb faulenzen,

sterto.

чмар, m. (у Дубр.) гузно пријево, бег

чмичак

Mastdarm, intestinum rectum.
чийчак, чка, (у Боци)) m. vide [јачмен] јеч-
чмичац, чца,
1 мичак. Кад
изиђе коме на оку, кажу да му је у роду
некаква жена трудна, и још ако је чмичак
на горњој трепавици, веле да ће родити |
мушко, ако ли је на доњој, женско.
чмулица, f. (у Дубр.) ein fleiner Arug, urceо-
lus. cf. крчажић.

чоа, f. vide чоха.
чоан, а, о, vide чохан.

чобан, m. vide [пастир] чобанин.
[чобанбаша,* m. vide haja 2.]

чобанија, Г. баз Sirtengelo, merces pastoris.

чобања, f. баз Bajjerfaß, vasculum aquaticum.
1. Ч660, м. (у Ц. г.) мушки надимак.
[vide каца 2]. cf. џбан.
2. чо́бо, m. (у Дубр.) vide чово.
човек, m. (ист.) vide човјек.
човечанство, п. (ист.) vide човјечанство.
човество, п. (ист.) vide човјество.
човечина, f. augm. v. човек.

човечнѣ, m. dim. v. човек. [cf. човечуљак].
човечји, чја, чје, [ист.] vide човјечји.
човечуљак, љка, m. vide човечић.
човик, m. (зап.) vide човјек.
човиство, п. (зап.) vide човјество.
човичина, f. augm. v. човик.
човичанство, п. (зап.) vide човјечанство.

човичић, m. dim. v. човик. [cf. човичуљак].
човичји, чја, чје, (зап.) vide човјечји.
човичуљак, љка, m. vide човичић.

човјек (човјек), човјека (човјека), т. (јуж.)
[cf. чоек, 1 чок] 1) ber Renj, homo. - 2)
бег Mann, vir, maritus [vide муж 1]: мој
човек; Не може бити човјек, докле га жена
не крсти (т. ј. док се не ожени).
човјество, n. vide човјечанство.
човјечанство, п. (јуж.) Женßentum, humanitas.
Menschenthum,
cf. човјество, човјештво, [чоество,] чојство.
човјечина, f. augm. v. човјек.
човјечић, m. dim. v. човјек. [cf. човјечуљак].
човјечји, чја, чје, [јуж.] Menjen, humanus.
човјечки, ка, ко, [јуж.] vide чоечки.
човјечуљак, љка, m. vide човјечић.
човјештво, m. vide човјечанство.
чóво, m. der Mensch (vertraulich), homo. [cf. 2 ч0б0].
чога, f. (у Бачк.) кратка кост коју дјеца игра-
јући се гоне штаповима.

чоек, m. vide човјек (mit allen Wbleitungen).
чдество, п. (у Рисну) vide [човјечанство]
човјештво: Нема женства без чоєства, т. ј.
тешко жени без чоека.

чоечиште, п. (у Ц. г.) Unmenjch, monstrum ho-
minis: Није то чоек, но чоечиште.
чоечки, ка, ко, (у Боци) н. п. капа, Mann3-,
Тапп,
viri. [cf. човјечки].

чоја, f. (у војв.) vide чоха.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Чокешинац, нца, т. човјек из Чокешине. чокешински, ка, ко, bon Чокешина. чоков, m. (у Сријему) vide окомак. чокот, чокота, m. ber Seinjtod, vitis. [cf. крга 1]. чокове, п. coll. v. чокот.

Чолета, m. (у Ц. г.) мушки надимак. чом, чома, т. т. ј. дувана, cin Wädhen Zabat, fasciculus: Чом дувана, лула окована чопор, чопора, т. т. ј. свиња, еіne Derbe dhweine, grex porcorum. [vide крд].

чорана, f. vide чарана (mit allen bleitungen). чорба* (чорба), f. bie uppe, jus, jusculum, cf. [vide] јуха: Од јевтина меса чорба за плот. чорбаџија, * m. ber Brotherr, dominus. [vide roсподар и богатун]. cf. газда. чорбаџијин, а, о, без Brotherrn, domini. чорбаџијница, f. біе Brotfrau, domina. чорбетина,

[ocr errors]

је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отворати и затворати, те је све клоцала; [cf. клоцалица;] а ноге је имала чупаве и на дну као у тице. Уза њих је ишао човјек један с бубњем, те је уњ једнако ударао. Они су излазили први пут на сретеније, и по том свакога свеца до часнога поста; први дан су пролазили и кроз саборну цркву, а на светога Влаха (3. Февр.) излазили су и пред кнеза. Идући по улицама гдјешто би се устављали, те су вила и чороје играли, а турица је једнако клоцала својијем зубима. Прости људи по Дубровнику приповиједају да је такова животиња као турица заиста негда била, па је ухватили и убили; књижевници пак њихови кажу да се то чинило за успомену пегдашњему ратноме богу Туру. Била је ријеч (као пословица): Чороје, вила и турица Машкарани сва тројица.

чӧт, m. (Іос. чоту) бег (runbe) Spügel, collis (н. п. виноград у чоту или на чоту). [vide главица 3]. сf. бријег [1].

чоха* [чоа, чоја], f. (асс. чоху) баз иф, pannus [ef. свита 1]: Дадох бабу чоху нере

[blocks in formation]

чохан [чоан], а, о, н. п. чакшире, tuhen, e panчёшан, шпа, шно, по [cf. свитан, чохали]: Клону рука низ чошну доламу чошица, f. dim. v. чоха.

чорбина, f. augm, v. чорба. [cf. чорбурина]. |чнаг, члага, [шнаг] m. bie Zajße, Rođtajdje,

чорбица, f. dim. v. чорба.

funda. cf. џеп.

чорболок, m. ber Suppendürfer, parasitus [vide | чреда, f. (по намастирима и по црквама) біе чанколиз]: Док је чорбе, доста чорболока. чорбурина, f. vide чорбина.

чорбушта, іn einer Wnefbote: чорба чорбушта попа посипушта.

Reiße, ordo [vide ред 1]: сад је његова чреда. чрез, (у војв.) bur, per (bloß im moralijhen Berftanbe): чрез њега сам пропао. cf. c [3]. читало, п. (у Црми.) vide цртало. чубар, бра, [m.] ber Gaturei, satureia hortensis Linn. [cf. цупар].

чорда, f. (у Сријему) біе Merbe, grex. cf. [vide] крд. | чордаш, чордаша, m. ber Derochüter, gregarius. чӧроје, m. (у Дубр.) Чороје, вила и турица [1]| чўбраст, а, о, (у Ц. г.) без ушију, vide чулав. ишли су за времена републике уз месојеђе | чубриле, m. (у Грбљу) име јарцу, ein Bod. као машкаре. Чороје је имао хаљину чупаву, name, nomen capro indi solitum.

по којој су били испришивани којекаки ре- | Чубрица, f. планина у Далмацији близу Попови, а највише лисичји, на лицу образину, метеника.

а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа. | Чӯбро, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
Вила је била обучена у бијелу женску ха-
љину, по којој је опасана црвеном пантљи-
ком, а таком су јој и рукави више лаката
били свезани; на глави је имала бијело по-
кривало и вијенац од цвијећа, а преко лица,
на ком је била образина, црвеном пантљи-
ком наоколо опшивен комад суре чохе, који | чувалац, ваоца, m. [vide] чувар.

чувадар, чувадара, m. ber püter, Bejüßer, cu-
stos [vide чувар]: Српски чувадар; Има
црква добра чувадара

чувакућа [чуваркућа], f. bie umur, [aus. Iauh.] sempervivum tectorum Linn. [cf. у злу добар, у злу добра].

suendis fasciculis, cf. [vide] самаруша: Ко његову иглу изједе, треба чувалдуз да изасере.

је подизала кад је играла, а кад би пошла, | чувалдуз,* т. біе Badnabel, acus serviens con-
опет би га спуштала. У руци је носила као
лук на три угла искићен сав цвијећем. У
турице, која је била као најглавнија међу
њима, није се људска глава ни видјела, него
је више ње на дугачкоме чупавоме врату
била коњска глава с великијем зубима, која

чување, п. baš Spiüten, custodia.
чувар, чувара, m. ber Spüter, custos. cf. [чувач,]
чувадар, чувалац.

чуваран, рна, рно, н. п. човјек, жена, wirth. | чукундед (чукундед), (шукундед] m. (ист.) vide schaftlich, haushälterijch, frugalis. чуварев, а, о, vide чуваров.

чукундјед.

чукундеда, f. (у Бачк.) ein &raut, herbae ge

чуварина, f. беr püterlon, merces custodis. nus. [vide caса].

кундједов.

чукундид (чукундид), [шукундид] m. (зап.) vide чукундјед.

чукундидов (чукўндидов), [шукундидов], а, о, (зап.) vide чукундједов.

чуварица, f. біе püterin, custos: Ја поставих | чукундедов [шукундедов], а, о, (ист.) vide чуДјевојчицу, Дјевојчицу чуварицу чуваркућа, f. (у војв.) vide чувакућа. чуваров [чуварев], а, о, без püters, custodis. чувати, чувам, v. impf. büten, custodio. [cf. хранити (ранити) 2; гледати 2; варати 2, варакати, варакати се; гвардити]. чувати се, чувам се, v. r. impf. fich hüten, саveo. [cf. хранити [ранити] се 2]. чувач, чувача, m. vide чувар.

чувен, чувена, но, weit befannt, famosus.
чувење, п. баз Spörenjagen, fama: по чувењу:
Већ ако си чула по чувењу
Чувида, f. 1) (у Ц. г.) надимак женски.

2) [чувида] (у Сријему) біе Mašte, larva,
cf. [vide] образина: ево чувиде; начинио се

чувида.

чуг, m. vide попик.

чўдан, дна, дно, н. п. чудан човјек, 1) тонн»

derlich, morosus.

[ocr errors]

2) außerordentlich, admirabilis. 3) adv. (чудно) wunberlidh, underbar, außerordentlich, mirum in modum. чудество, n. vide чудо [1].

чудила, п. pl. Bunberbinge, mira, miracula:
каква су то чудила?

чудити се, дим ce, v. r. impf, коме или чему,
fid) wunbern, miror. [cf. ибретити се].
Чудна, f. Grauenname, nomen feminae.
[чудно, adv. cf. чудан 3.]

чудноват, а, о, wunberlidh, feltjam, singularis.
чудо, п. (pl. чўда ц. чудеса) 1) baš unber, mi-
raculum. [cf. чудество, ибрет, сехир (сеир)1].

2) (по југоз. кр.) као биједа или несрећа, чему се људи чудити морају: Не чини добро да те чудо не нађе. - 3) als adv. [vide] много, viel, permulti, vis, cf. сила, пуно: Чудо паса уједоше вука. чудотворан, рна, рно, п. п. икона, wunberthä. | tig, thaumaturgus: Љескова је маст чудотворна.

чудотворац, рца, m. ber Bunberthäter, thaumaturgus.

чукундјед (чукундјед), [шукундјед]. m. (југоз.) прадједов отац бег Ururgroßvater. cf. шукундјед [1, шикунђед, шакунђед, прапрађед]. чукундједов (чукундједов), [шукундједов] а, о, (jyros.) des Ururgroßvaters.

чукундрук, m. (у Сријему) vide окомак. cf.

Чоков.

чукунђед (чукунѣед), [шукунђед] m. (јуж.) vide
чукундјед.

чукунђедов (чукунђедов), [шукунђедов], а, о,
(јуж.) vide чукундједов.
чукур, т.)

чукура, f. (у Сријему) у сукна. [vide учкур?].

чул,* m. vide покровац.
1. чула, f. (у Бачк.) игра као у Србији кр-
мача. Код чуле се јаме све зову кућице,
а велика кућа у сриједи салаш; трља, који
тјера чулу зове се свињар [3].

2. чула[*], f. mit fleinen Dhren, parvis auriculis :
Изагнала чула рогушу.

чулав [Булав], а, о, н. п. ован, овца, mit fleinen Ehren, parvis auriculis. [cf. чубраст]. Чулко, m. cf. чулав: Њега пита Чулко барјактаре

чултан* (чўлтан), m. vide покровац: А ва

вранцу чултан до кољена
чума[*], f. vide куга.

чун, m. (Іос. чӳну) 1) ber аби, cymbula. cf.
Kahn,
[каик, смртњак, чуница, орманица,] ораница.
- 2) (у Рисну) vide чунак 1.
чўнак, пка, [чуњак] m. 1) баз Beberifflein,
radius textorius. cf. чун [2, совиља, совјело,
цјевњак 1,] лајдица. - 2) bie Höhre bei 2Saj-
ferlcitungen, tubus aquae ducendae.
чуница, f. vide чун.

чуђење, п. баз Bunbern, miratio. [cf. ибрећење]. | чуњак, њка, m. (у Сињу) vide чунак.
чујање, п. баз Şören, auditus.

чујати, чујам, (у Ц г.) v. impf. bören, audio. cf. [vide] слушати [1].

чукаљ, кља, m. 1) у врх бута крај за који се држи стражњи черек кад се носи, die Däffe, ber Rniebug. cf. пикаљ. 2) (у Ц. г.) клин о који се пушке вјешају у кући, ber Ragel, hamus. [vide острва].

чупа, f. баз Вüjdhel (paare), fasciculus capillorum.

чупа, 1) f. ein Beib mit ungefämmten Daaren,
mulier impexis capillis. - 2) м. (ист.) vide
чуно.

чупав, а, о, [cf. кокорав] 1) mit ungefämmtem
Maare, crinibus impexis. [cf. раскукорен].
2) zottig, ftruppig, hirsutus

чукљаив, а, о, коњ, у кога кољена ударају чупавац, авца, m. (у Сријему) некака шарена

једно о друго кад трчи. чукумбаба [шукунбаба], f. bie Uräftermutter, atavia. [cf. шакунбаба].

чукумбабин [шукунбабин], а, о, бег чукумбаба,

ataviae.

поњава, eine Irt zottiger Zeppih, gausapае genus.

чупаница, f. вуна с мрледина очунана. чупање, п. баз Haufen, vulsio. [cf. гуљење 3, Жуљење 2].

чупати, пам, ѵ. impf. rupfen, vello. [cf. гулити 4, [
жулити, 2 жуљати, љуштити 2].
чупати се, пам се, v. r. impf. raufen, rixor.
чуперак, рка, m. baš Vüjhel, fasciculus.
чупица, f. (у Боци) vide [ковча] копча [жен-
ска).

чупице, f. pl. (у Грбљу) vide ковче (од жице).
чупкање, n. dim. v. чупање.
чупкати, кам, dim. v. чупати.
[чупо, m. (јуж.) vide чупа 2.]

чупра, f. у овој загонеци: Чуара сједи на
тркљу, те све нешто чепрљи, тешко томе
до смрти ко се с њом упрти (змија).
чурук,* adj. indecl. brühig, fragilis. cf. [мањи-
чав, шанатан ;] покварен.

чути, чујем, v. pf. n. impf. 1) bören, audio. -
2) (по југоз. кр) fühlen, sentio [vide ocje-
Һати]: чујем бол за плећем.

чути се, чӱјем се, ѵ. г. pf. [н. impf.] 1) ver-| lauten, auditur: чује се некакав говор на пољу; чују се пушке, топови и т. д. 2) fidh fühlen, befinben, se habere: како се чујеш ? рђаво се чујем.

Reijen, vasculum vinarium. [cf. буклија]. Чутура има од двије руке: једна је пљосна, која се зове и илоска [и иљоска], а у Црној гори [1] цица, а друга је округла и дугуљаста, која се зове и босанка [2]. чутуретина, f. augm. v. чутура. чўтурица, f. dim. v. чутура. чутуронсийлац, лца, m. ber jhutura-Muštrinter, cf. чутуротворац.

чутуротворац, рца, m. cine fomijhe Berbrehung
ftatt чудотворац, ber Zjdjuturthäter ftatt sun-
berthäter [cf. чутуроиспилац]: Он је велики
чутуротворац!

чуча, f. cf. бјега (само у оној загонеци).
чучавац, авца, т. т. ј. грах који се не при-
тиче, die Grünfisole, Erdfisole (die nicht an der
Stinge binaufrantt), phaseolus repens? [vide
рогач 1]. сf. лежак [2, пасуљица].
чучање, п. verbal. v. чучати.
чучати, чим, v. impf, hođen, fauern, conquinisco.
чучег, m. (у Ц. г.) некака трава, eine Wrt flange
[änfebiftel], herbae genus [sonchus L.; cf.
чепчег].

чутура, f. біс jhutura, bie höljerne Glajdje anf| чўчнути, нём, v. pf. nieberhođen, conquinisco.

II

џаба,* f. 1) in ber Rebenšart: џаба ти (џаба | џамија,* f, біе Mojee, bie Rirhe ber Zürfen, temму) то, т. ј. на част ти то, ih jchente bir3. plum Turcicum.

[ocr errors]

"

као Џамоглани.

џанарика [џенарика],* f. Wrt runber flumen, џана[*], (у Ц. г.) /pruni genus. [vide 1 мигавац].

2) дати џабу. Код Турака је обичај да џамоглани[*], m. pl. in ber Hebenšart: навалите гдјекоји кад дођу у кавану заповједи кавеџији те да каву свима који се нађу у кавани, па он сам плати; и то се каже дао (или платио) Џабу. Кад који плати џабу, онда кавеџија виче Џаба! кад даје људма | џандрљив[*] (cf. чандрљив), а, о, ¿änfijh, riфилџане с кавом, а ономе који је платио да најпослије, и рече му вала (а не џаба). џабаисати, àишем, v. pf. fchenten, dono. [vide даровати 1]. cf. поклонити.

[blocks in formation]

xosus.

џанум,* срце [душо моја!]: Сочију сам свему

роду драга, Понајвише џанум Осман-аги цара, f. (у Боци) суд земљани за масло, уље,

цквару и т. д., eine Wrt irsenen Befäßes ju Butter, Del, vasis fictilis genus butyro etc. servando.

џардин, џардина, m. (у прим.) vide врт: У винограду Џардини, И у џардину постеља џаснути се, нём се, v. r. pf. er[ređen, еxраvesco. [vide жацнути се].

џачић, m. dim. v. џак.

багање, п. verbal. v. џбагати. џбагати, гам, v. impf.

ибан (cf. жбан), m. bie 28anne, Rufe, cupa. [vide] |ибун [жбун], m. ber Strauh, frutex: Много пута каца [2].

зец лежи у онаковом џбуну ђе не би нико

ни помислио.

џеба[*], f. [cf. џебе]: Што Момчилу таман џеба била, Краљ се под њом ни дигнут не

Може

џамбас,* џамбаса, m. ber Berbetenner, peritus | џебана,* f. bie Munition, Rriegśvorrath, copia belequorum.

lica. [cf. џебехана].

« PreviousContinue »