Page images
PDF

Турака; за то у чифчије великога господара није смио нико дарнути, баш и кад би који што скривио. Тако је н. п. у Рађевини у селу Браси ни био неки поп Петар (од старине Гаговић из Пиве, али су га ондје због особите хитрине и плахости звали фишеком и фишековићем), који је једнога Турчина на путу тукао наџаком, а на једнога је код намастира Троноше пуцао из џевердана, па му опет нико ништа није смио учинити, јер је Брасина била читлук Ибрахим-аге Видаића. Приповиједа се да су од прије и Хришћапи многи, особито у Староме Влаху, имали своје читлуке, па им Турци на силу поузимали по што за што, и у Херцеговини још ce само гдјекojи налазе који су по коју кућу додржали којекако. Ја сам 1838 године био у Спљету с једнијем Херцеговцем из Мостара по имену Христом Периновићем, који

је од своје куће ондје био добјежао што је

имао неколико кућа од свога читлука, па Турци хтјели да им прода на силу, а он није хтио, него је вољео оставити своју и кућу и баштину и побјећи у друго царство. Може бити да су гдјекoјa села још од стаpине имала оваке своје господаре, али су их највише Турци на силу и у различнијем невољама шочитлучили, н. п. кад какав човјек што скриви или га Турци за што обиједе па хоће да га погубе, оп припадне какоме Турскоме главару: „аман ага! не дај ме, твој сам и Божиј до вијека.“ По том ага рекне те га пусте и он остане његов чифчија. Кад се овако у какоме селу почитлуче неколике куће, остале сељаке ага нуди да му се продаду, па ако не ће, он им затвора стоку кад нађе на земљи онијех својијех чифчија, и глобљава их док му се најпослије и они не продаду. Ја сам запамтио како је Али-паша Видаић 1803 године хватао Клупчане те везао и био док му се нијесу продали. Кад дахије у почетку овога вијека по смрти Хаџи-Мустај-шашиној обладају Биоградскијем пашалуком, они се са својијем другарима и помагачима наметну свијем селима и за спахије и за читлуксахибије не питајући је ли које село имало прије свога читлук-сахибију, већ ако да је био пристао с њима, и шо селима пограде ханове и у њих намјесте субаше, које су од сељака чиниле што су хтјеле. За ово све што је овдје напоменуто како су у Србији читлуци постали и постајали, и влада је Турска држала да су они против царске воље; тако кад Јадрани на свршетку 1804 и у почетку 1805 године стану с Турцима уговарати како ће у напредак под владом њиховом живљети, одмах повичу да не ће читлука, и то им се прими, и за оне двије године (1805 и 1806) док је Јадар био под Турцима, ниједан читлук-сахибија није смио

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »