Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Узвратити, им, v. pf. н. п. рукаве, zurückschlagen, recingo, succingo. Узвраћање, п. даô Jinauftehren, succiugo, rejicio. Узвраћаши, ам, v. impf. hinauflehren, succingo.

Узврда исе, амсе т. г. pf. verlegen werden, tergiversor. Узглавље, п. дae Sopffiffen, pulvinar. узгред, im orbeigehen; Da bu bort ohnenin vorbeigehit, ob iter, in transitu. Узгрнули, нем, v. pf. binaufidarren, zurückschieben, rejicio, subjicio. Узгрмање, n. ba6 3urüd($ieben, reje

ctio.

Узгртати, грћем, v. impf. zurüdfdies ben, rejicio.

34a, f. der Zaum, frenum, habena. здануши, нем, v. pf. auffeufjen, in. gemo, suspiro.

Уздање, п. Das Baumen, injectio freni. Уздање, n. Das Jofen, spes, fiducia. 34âpje, n. das Gegengeschenk, donum mutuum:

„Кума куму свилену кошуљу, „Кум уздарја куми ни динара Уздали, ам, v. impf. gäumen, freno. здаписе, амсе, v. г. impf. у кога, y wmo, hoffen, confido. Уздигнуши, нем, vide уздики. Уздизање, п. Das ulufhešen, elevatio. уздизами, ижем, v. impf. aufheben,

alleve.'

Уздисање, п. дав Šeufgen, suspiria. уздисами, дишем, v impf. jeufgen, suspiro.

Уздики (говориме и уздигнути), уздигнем, v. pf. autheben, allevo, tollo, 3дица, f. 1) dim. 9. узда. 2) уздице (plo), bie Bugel bes Hagenpferoes, freDa equi currum trahentis.

Уздуж (уз дуж), nad bee fänge, in longitudinem. cf. дуж. Узенђија*, f. Der Steigbügel, stapia. cf.

V.

pf. н, п. воће, ets

стремен. Узепсти, узебе, frieren, gelu corrumpi. Уземи, узмем, v. pf. 1) пеmen, accipio. 2) ђевојку, cin Wìäòdjen, v. i. fte beuratin, ducere uxorem. 3) Paufen, emo; daher der Scherz, u. п. А. Узећу ти капу. Б узео би и ја, да ми ко да, него и мен купи.

Узстисе, узмемсе, v. г. pf. 1) fid ne men (bei der Hand, zur Che), prehen

[blocks in formation]

Узиграми, ам, v. pf. aufhuyfen, exulto. зимало, m. Der gern meanimmt, qui solet prehendere. cf. давало. Узимање, n 1) Das Niehmen, acceptio, sumtio. 2) das Kaufen, emtio.

узимати, ам (и узимьем), v. impf, x) nelymeri, sumo. 2) faufen, emo. Узица, f. ein Srrid, restis. Узичица, dim. v. узица. зјаати, јашем, vide узјати: „Да Бог да га узјаали Турци Узјайвање, п. Das uluffigen, conscensio equi. Узјаивати, јаујем, v. impf. aufitigen (auis Wferb), conscendo equum. Узјати, јашем, v pf. auijigen (aufe pferb), conscendo equum. Ўзлик, m. dim. v. узаб. ўзмайвање, n. baš Vinfen, Gowingen (des Schwerts), agitatio. Узмайвати, маујем, v. impf. winten, fimingen, agito sursum. Узмакнуши, нем, vide узмаћи. Узманути, нем, v. pf, winten, inguo. Узмаки (говориме и узмакнути), акнем, V. pf. zurückrücken, removeri, recedo.

Узмешање, п. bab Sinaufmerfen, sub

jectio, jactatio sursum. Узметати, мећем, v. impf. н. п. жито и сламу, на гувну кад се врше, aufnerfen, jacio sursum. Ўзметнути, нем, v. pf. binaufwerfeni, subjicio.

Ўзмицање, п. дав зuгu meiden, те.

cessio.

Ўзмицаши, мичем, v. impf. zurüđtús

den, recedo. Узмлачивање, п. 𐐨as Caumaden, tepe.

factio.

den, turbor.

pf. lau machen, te

Узмлачивати, чујем, v. impf. Yau mar den, tepefacio. Узмʌачити, им, v. pefacio. Узмулими, им, v. pf. triben, turbo. Узмутитисе, имее, v. r. pf. trüb wers змучитисе, имсе, v. г. pf. unruhig werden, inquietor. Узнемиривање, п. 𐐨аô Gtören дев Frito Dent, pacis turbatio. узнемиравами, рујем, v. impf. кога, den Frieden stören, beunruhigen, turbo. узнемириши, им, v. pf. ben grien ftören unter Den Leuten, turbo paсеш.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Узурење, п. дав Dufeleben, otiatio.
Уз риши, им, v. impf. Diufe haben,
Уисами, уише, v. impf. gut anftehen,

otiari.

[ocr errors]

decet. cf, доликовати, личити. Уйш илиши, им, v. pf. (imKingipiel) ers rathen, divino, cf. погодити.. ýj! yj! interj. idrent man ju Den Kräs ben, die man verscheuchen will, dispellentis cornices. Vja, m. hyp. v. ујак. ÿja, f. bie Naft, Sryplung, tab Qu. idjnaufen, respiratio, requies. Ујагмити, им, v. pf. eriiiden, erha. iden, apprehendo. cf. угразити. Ујак, т. материн брат, ее Dheim,

avunculus.

Ујакариши, им, v. pf. erfaffen, apprehendo.

castro, exseco.

V.

Ујаков, ва, во, без Dntels, avunculi.
Ујаловими, им, pf. veridneiben,
Ујам, ујма, m. Die Mühlergebühe, por-
tio debita molitori. Помијо човек жи-
то у воденицу да меље, Кад је до-
шао пред воденицу и опазно да је
његов кум воденичар, онда поми-
слио у себи: „Благо мени! ево мо-
га кума, самљеће ми без ума.” А
кад воденичар угледа свога кума
са жимом, онда опет он рече у
себи: „Благо мени! его мога кума,
даће ми два ујма.”
Ујање, п. дав кaften, ulusidnaufen,
respiratio, requies.
Ујање, п. аз Seulen (ber XBogen, beв

.

Windes), ululatus. Ујарачити, им*, v. pf. m. j. коња за мрку, (ein pfero) gum VBettrennen borbereiten, exerceo ad cursum (burd)

Diät u. f. w.)

Ујармити, им, v. pf. einjoiђen, int
Joch spannen, jungere jugo.
Ујармљивање, п. Das Gpaunen int jod),
impositio jugi.

Ујармљивати, љујем, v. impf. int God fpannen, jungo jugo.

ýјати, ујам, v. impf. aubraften, aus. fchnaufen, respiro.

Ујами, узим, v. impf. beulen (vom Diece,
'Bini), ululo.

Ујац, ујца, m. vide ујак.
Ујдурисами*, ишем, v. pf. einrid ten,
ordino, instituo. cf. уредити, опра-
виши, намјестити.

Уједање, n. Das Beigen, morsus.
Уједати, ам, v. impf. beigen, mordeo.
Ујединими, им, vo pf. cinig maden,
reddo concordem: не уједини Боже
Влаа (кажу да се тако Турци моле
Bory, wie dort Tacitus G. 33. maneat
quaeso, duretque gentibus
odium sui).

certe

Ујести, уједем (може се чути и ујем
и уијем), v. pf. beifen, mordeo,
Узин, на, но, čes yja, avunculi.
уркање, n. Das Sujidrenen, clamor hui!
Ујкаши, ам, impf. huj schreyen, cla-
mo hui.

V.

Ујко, m. vide yја.

ris.

f.

des

Ујков, ва, во, дев ујко, avunculi.
ујна, материна брата жена,
Oheims Frau, uxor avunculi.
У нин, на, но, дег ујна, avunculi uxo-
Ујнути, нем, v. pf. bui fagen, dico hui.
ÿjympy (y jympy), des Morgens, mane :
рано у јутру, summo mane.
Ујчевина, f. Ort, wo ber Oheim (uno
fein unhang) mohnt, terra avunculi.
Ука, f. даб вéidren, clamor.

Ўканитисе, имсе, vide наканишисе.
Уками, учем, v. impf. 1) bu! idreyen,

dico hu! (vocati sodalis gratia in sal-
tu). 2) hu! machen (in die Hände vor
Kälte).

Укебати, ам, v. pf. crlauern, ex insi
diis capio.

Укивање, п. 1) да$ unid mieben, inen-
sio. 2) das Verleßen durch Beschlagen,
laesio equi solearum.
Укивати, ам, v. impf. 1) anid mieben,

incudo, concndo. 2) im Beschlagen verlegen, laedo dum munio equi soleam. Укидање, п. 𐐨ać Viufheben; abolitio. Укидати, ам, v. impf. aufheben, abo

[blocks in formation]
[blocks in formation]

removeo.

укложашисе, аaмce, v. r. impf. ausweis chen, decedo de via.

уклопиши, им, v. pf. hineindrücken (z. B. in die Hand), adprimo in Укнуши, нем, v. pf. 1) bu! fdren en (im Walde), dico hui. 2) hu! machen (vor Kälte, in die Finger), facio hui. Укобити, им, vide сресми Укобилисе, имсе vide срeсмисе. Уковами, кујем, v. pf. 1) im Befala. gen verwunden, laedo dum munio equi pedes. 2) Münzen auf eine Halskette anschmieden, incudo, concudo,

do.

[ocr errors]

accu

[blocks in formation]

minatio.

укорáваже, n. 1) das Vorwerfen, criminatio. 2) das Schalen des Messers, cultri incorticatio, munitio.

Укоравами, ам, v. impf. 1) кога, ei= nem Vorwürfe machen, criminari quem. 2) 6рumву, ein Messer schalen, manubrium cultelli cortice firmo. Укоренитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide укоријенитисе. Укоријенилисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich einwurzeln, radice ago. укорими, им, v. pf. imalen (baB Def

fer), cortice firmo.

Укорити, им, v. pf. кога, einem Bor würfe machen, criminor quem. Укосими, им, v. pf. 1) vide накоси. mu. 2) feitwärts beugen, incurvo, obli

[blocks in formation]
[ocr errors]

Укочити, им, v. pf. н. п точак кад се иде низ брдо, дав Кад perren, hemmen, retineo, impedio rotam, укочишисе, имсе, v. г. pf. starr wees den, torpesco.

Украсити, им, v. pf. verf önern, red do pulerius.

Украсиписе, имсе, v. г. pf. (im eфera ze) sich schön machen, i. e. sich einen mäsfigen Rausch trinken, inebriari. Украси, адем, v. pf. ftehlen, furor. украстисе, адемсе, v. г. pf. [ф даг von stehlen, clam abeo.

Укресами, решем, v. pf. 1) (Feuer) 1chlagen, excutio ignem. 2) H. II. IIсма купуснога, луковије пера, 0. pflücken, decerpo. Укромими, им, v. pf. zähmen, domo. Укрстими, им, м. pf. übers Kreuz les gen, decusso.

укрушиши, им, v. pf. festhalten, strin

go.

Укршћавање, n. vide укршћање. Укршћавами, ам, vide укршками. укpukаme, n. das Kreuzen, Kreuzweis telegen, decussatio.

уxpirkaши, ам, v. impf. kreuzen, kreuzs weise legen, decusso. укрьаши, ам, v. pf. erschlagen, violen ta morte perimo.

укубуриmи, им, v. рf. in Noth und Kummer gerathen, ad miseriam redigi. Ўкувати, ам, v. pf. 1) леб, vide y. мjeсиши. 2) kochen (das Essen), coquo,

paro.

Укурчишисе, имсе, v. r. pf. (batb of
scon) sich in den Kopf sehen, pertendo.
укуhуннн, in. der Inwohner, Mietbe
wohner, inquilinus.
ỳкуhâнка, f. die Mietbewohnerin, in-
quilina.

Via, f. der holunke, nebulo.
улав, ва, во, уло улава! и инде

tischer Holunk, nebulonom maxime. улáгame, n. 1) das Hineinstecken (des Geldes in eine Unternehmung), collocatio (pecuniae). 2) das Einrichten (des gebrochenen Fußes), das Einrenken, re

stitutio.

[blocks in formation]

se insinuare.

Yaariinamиce, ryjemce, v. r. impf. fich гујемсе, einschmeicheln, blanditiis Yлaжésе, u. das hineingehen, initus, ingressus.

[blocks in formation]

уљепшами.

Улетети, улетим, v. pf. (Pec.)

[blocks in formation]

Улукавитисе, имсе, v. г. pf. Lidy ver= ftellen, simulo.

Ўља, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide ула.

улaнík, m. das Bienenhaus, der Bie= nenstand, alvearium.

Vae, n. (y (Epu.) das Baumöl, oleum. ýљез, m. човек, који уђе жени у ку

ky, der in das Haus seiner Frau eins geheuratet hat, qui nupsit uxori suae, quem quasi uxor duxit,

лепак, пка, м. дiе фmeerlappe, cucullus pinguedine maculatus. уљепшаіпи, ам, v. pf. (Ерц.) vecido nern, pulcrius reddo.

Уљеспи, уљезем, v. pf. (у Ерц.) Біл= eingehen, intro.

Улетиши, улетим, bineinfliegen, in- Уљудиши, им, v. pf. fóön mафеn, fa

volo.

v. pf. (Сpeм.) Улећеши, "улетим, v. pf. (Epi.) уackuce, yaежxeмce, v. r. pf. sich einnisten, sedem pono, nidifico. Улећнсе (улећисе), лекнесе, v. r. pf. fich senten, deprimor. ỳлнзак, улиска, m. das Stück, der Klum pen Salz, den man dem Viehe zu leden gibt, salis frustrum linctus expositum.

Улизати, , улижем, v. pf. ablecken, delingo.

Улизатисе, улижесе, v. г. pf. н. п. чoa, sich ablecken, abreiben, deteri.

Улизивање, п. дав Unleđen Dев 2aumó, um daran die Größe zu messen, comparatio magnitudinis. Улизаваписе, зујемсе, v. г. impf. 1) messen, wer großer ist, experiri magnitudinem. 2) fig. experior uter plus valeat

Улизнулисе, немсе, vide улазну писе. улujerumи, им, v. pf. (Epп.) bekleiben,

illino.

[blocks in formation]

cio pulcre, ingenue, ut hominem decet.

Уљуђивање, п. Daô faubere 3urimten, comtio (?).

улyhвamu, hyjem, v. impf. (von ayAn, wie es Menschen haben) sauber zurichten, humane praeparo.

YM, m. 1) der Verstand, intellectus, mens. 2) das Gedächtniß, mens, memoria : паде ми на ум; ум за морем, а смрт за срамом (ars longa, vita brevis); ни до смо ума, іф babe eš auf den Tod vergessen, q. d. si centum mentes haberem, non meminis

[blocks in formation]

умакнуmи, нем, vide умahи. уман, мна, но, verständig, intelligens „Не боје мајко, не бојсе, „Ја сам ти умна разумна Умаћи (говорисе и умакнуши), акнем, V. pf. entwischen, effugio. Умацупами, ам, augm. . умазати. машuиm, иM, v. pf. fehlen (im 6aяa. muice: Spiel), aberro. умекнуши, нем, v. pf. milde, weich

werden, mitesco. умекшáване, n. das Erweichen, emollitio,

Vмекшáвами, aм, v. impf.] erweichen, умèкшamu, aм, v. pf. I emollio

[blocks in formation]
« PreviousContinue »